Гласно обелодањена афера о плагијатима око добијања титула доктора наука, у коју су уплетени неки савремени политичари, није још увек сасвим и потпуно утонула у маглу, упркос свим њиховим напорима да је прекрије магла заборава, која иначе тако брзо пада на све чешће афере и „афере“. Ипак, бар за сада, повремено долази до, за њих нежељених, израњања те афере.

То је недавно и био случај, када је на текст Данице Поповић „Јесте плагијат, нећу да се извиним“ у „Политици“ од 29. 11. 2014. објављена критичка реакција Драгана Павловића „О плагијату или има ли зоо-врт трогрбу камилу“, „Политика“, 22. 12. 2014. Аутор тог текста, Драган Павловић, потписује се као професор медицинског факултета у пензији, Париз, и магловито брани политичаре – недавно промовисане докторе наука, са више страна окривљаване за плагијат.

Два дана касније, у истим новинама, тројица српских научника запослених на енглеским универзитетима, који су и обелоданили ту плагијаторску аферу (Угљеша Грушић, Бранислав Радељић и Слободан Томић, текстом „Нисам чит`о, ал` није плагијат“), јасно и ефектно показују да су одлично „прочитали“ Драгана Павловића и између осталог га иронично питају зашто се потписао као „професор медицинског факултета у пензији, када је пре одласка у пензију био професор на `US Medical School – Медицинска академија Београд` која је недавно отишла у стечај“. Оба текста су објављена и у електронском издању „Политике“, уз коментаре читалаца. У одговору на неке коментаре, Драган Павловић као да одустаје од титуле професора медицинског факултета у пензији, Париз, и потписује се као “@Profesor (European university – Beograd) Dragan Pavlovic“ . Међутим, на сајту тог приватног универзитета из Београда (http://www.eu.ac.rs/) Драгана Павловића нема на списку ни као професора, а ни као професора по позиву. Можда је он ипак мислио на своју професуру на „Medical Academy – US Medical School“ коју наводе српски истраживачи из Енглеске? Та „Академија“ се заиста налази на сајту European university – Beograd, као „Member by Agreement“ тог приватног универзитета, са адресом 46 Takovska, Belgrade, Serbia (www.medicinska-akademija.znanje.info). Међутим, на овај њен „сајт“ је немогуће ући – јер он не постоји. О тој „Академији“ се може наћи само мало непотпуних података на интернету. Тако, на сајту поменутог београдског Европског универзитета, стоји да се 2010. њена чланица у складу са уговором: Медицинска академија-US Medical school, Београд, налази у току акредитације. Не види се да ли ју је, и када добила. На сајту Града Београда се појављује њена друга адреса: Тадеуша Кошћушка 63, док један чланак „Политике“ од 31. 03. 2011, под насловом „Приватни медицински факултет постао амерички“ баца нешто оскудног светла на магловиту историју те „Академије“ и њеног српско-америчког власништва…

Не треба се чудити што је Драган Павловић у даљем току дискусије, ваљда мало размисливши, ипак одустао од употребе титуле „професора медицинског факултета“. Али, ни за његову новоупотребљену титулу „Profesor (European university – Beograd)“ није могуће наћи потврду. Међутим, може се поставити питање да ли је за неки понос и та титула „Profesor (European university – Beograd)“? Јер, уговорна Alma Mater Медицинскe академијe-US Medical school, Београд – јесте, дакле (био? или је још?) Европски универзитет из Београда, чији власник и ректор проф. др Милија Зечевић се, између осталог, поносно представља и као „President, of the United Nation Education Board“, али – авај, под тим тачним именом се тај борд не може наћи, док на најсличнијем по имену борду Унеска (http://www.unesco.org/new/en/executive-board/) Милије Зечевића ту нема ни као актуелног председника, ни као бившег, а ни као члана тог борда. Али, то није све… Он се на свом сајту представља и као „Academician – Central European Academy of Science and Art“. Међутим, ма колико се трудили, на списку чланова те академије њега нема! Осим овога, на дугачком списку његових одликовања, диплома и признања има небројено назива – па, ко има живаца нека погледа…

Не знам зашто, али све то неодољиво подсећа на њиховог колегу (такође власника, професора, доктора, али сада, наводно, и бившег ректора) са сличног београдског „Универзитета Мегатренд“, Миће Јовановића де Божинофф-а. Магла… магла… магла… Када ли ће, и да ли ће се она икада развејати?

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Zc

Categories: Противу дезинформација

Tags: Василије Клефтакис, Даница Поповић, Драган Павловић, плагијати