Василије Клефтакис: Магла паднала в долина, од њума се ништо не види…

Гласно обелодањена афера о плагијатима око добијања титула доктора наука, у коју су уплетени неки савремени политичари, није још увек сасвим и потпуно утонула у маглу, упркос свим њиховим напорима да је прекрије магла заборава, која иначе тако брзо пада на све чешће афере и „афере“. Ипак, бар за сада, повремено долази до, за њих нежељених, израњања те афере.

То је недавно и био случај, када је на текст Данице Поповић „Јесте плагијат, нећу да се извиним“ у „Политици“ од 29. 11. 2014. објављена критичка реакција Драгана Павловића „О плагијату или има ли зоо-врт трогрбу камилу“, „Политика“, 22. 12. 2014. Аутор тог текста, Драган Павловић, потписује се као професор медицинског факултета у пензији, Париз, и магловито брани политичаре – недавно промовисане докторе наука, са више страна окривљаване за плагијат.

Два дана касније, у истим новинама, тројица српских научника запослених на енглеским универзитетима, који су и обелоданили ту плагијаторску аферу (Угљеша Грушић, Бранислав Радељић и Слободан Томић, текстом „Нисам чит`о, ал` није плагијат“), јасно и ефектно показују да су одлично „прочитали“ Драгана Павловића и између осталог га иронично питају зашто се потписао као „професор медицинског факултета у пензији, када је пре одласка у пензију био професор на `US Medical School – Медицинска академија Београд` која је недавно отишла у стечај“. Оба текста су објављена и у електронском издању „Политике“, уз коментаре читалаца. У одговору на неке коментаре, Драган Павловић као да одустаје од титуле професора медицинског факултета у пензији, Париз, и потписује се као “@Profesor (European university – Beograd) Dragan Pavlovic“ . Међутим, на сајту тог приватног универзитета из Београда (http://www.eu.ac.rs/) Драгана Павловића нема на списку ни као професора, а ни као професора по позиву. Можда је он ипак мислио на своју професуру на „Medical Academy – US Medical School“ коју наводе српски истраживачи из Енглеске? Та „Академија“ се заиста налази на сајту European university – Beograd, као „Member by Agreement“ тог приватног универзитета, са адресом 46 Takovska, Belgrade, Serbia (www.medicinska-akademija.znanje.info). Међутим, на овај њен „сајт“ је немогуће ући – јер он не постоји. О тој „Академији“ се може наћи само мало непотпуних података на интернету. Тако, на сајту поменутог београдског Европског универзитета, стоји да се 2010. њена чланица у складу са уговором: Медицинска академија-US Medical school, Београд, налази у току акредитације. Не види се да ли ју је, и када добила. На сајту Града Београда се појављује њена друга адреса: Тадеуша Кошћушка 63, док један чланак „Политике“ од 31. 03. 2011, под насловом „Приватни медицински факултет постао амерички“ баца нешто оскудног светла на магловиту историју те „Академије“ и њеног српско-америчког власништва…

Не треба се чудити што је Драган Павловић у даљем току дискусије, ваљда мало размисливши, ипак одустао од употребе титуле „професора медицинског факултета“. Али, ни за његову новоупотребљену титулу „Profesor (European university – Beograd)“ није могуће наћи потврду. Међутим, може се поставити питање да ли је за неки понос и та титула „Profesor (European university – Beograd)“? Јер, уговорна Alma Mater Медицинскe академијe-US Medical school, Београд – јесте, дакле (био? или је још?) Европски универзитет из Београда, чији власник и ректор проф. др Милија Зечевић се, између осталог, поносно представља и као „President, of the United Nation Education Board“, али – авај, под тим тачним именом се тај борд не може наћи, док на најсличнијем по имену борду Унеска (http://www.unesco.org/new/en/executive-board/) Милије Зечевића ту нема ни као актуелног председника, ни као бившег, а ни као члана тог борда. Али, то није све… Он се на свом сајту представља и као „Academician – Central European Academy of Science and Art“. Међутим, ма колико се трудили, на списку чланова те академије њега нема! Осим овога, на дугачком списку његових одликовања, диплома и признања има небројено назива – па, ко има живаца нека погледа…

Не знам зашто, али све то неодољиво подсећа на њиховог колегу (такође власника, професора, доктора, али сада, наводно, и бившег ректора) са сличног београдског „Универзитета Мегатренд“, Миће Јовановића де Божинофф-а. Магла… магла… магла… Када ли ће, и да ли ће се она икада развејати?


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Zc



Categories: Противу дезинформација

Tags: , , ,

2 replies

  1. На страницама “Политике“ се данас наставља распра Драгана Павловића (“Политика“, 27.12.2014, стр. 23) са ауторима текста “Нисам чит`о, ал` није плагијат“. Павловић је увређен њиховом “инсинуацијом да је факултет који је касније укинут доделио моју професуру, кад је то био Европски Универзитет, и забрањује имплицитно да ја користим ту редовно додељену титулу…“, и потписује се као “Професор Европски универзитет, Београд, ПД. Др. мед. хабил. Грајсвалд Универзитет, Немачка“. Које је место тих универзитета на светским ранг листама? На Шангајској листи светских универзитета (http://www.shanghairanking.com/ARWU2014.html ) која броји 500 универзитета, као ни на Тајмсовој листи (http://www.timeshighereducation.co.uk/world-university-rankings/2014-15/world-ranking/region/europe ) од 400 побројаних, нема немачког Грајсвалд универзитета – а о београдском Европском универзитету ту не вреди ни говорити. Међутим, постоји једна – мање позната, а веома исцрпна шпанска листа са рангирањем 22.000 светских универзитета, колеџа и високих школа (http://www.webometrics.info/en ). На светском нивоу она иде до 12.000 места – и ту се Грајсвалд универзитет налази на 564 месту (46/415 побројаних из Немачке у посебној листи по земљама). Узгред буди речено, Београдски универзитет је ту на 501. месту (1/48 побројаних из Србије – а треба напоменути да Шпанци у тој листи КиМ третирају као интегрални део Србије). Београдског Европског универзитета нема међу првим светским 12.000 – али у листи за Србију се може видети да је он на 16.183 месту по светском рангу (од 22.000), а на месту 30/48 факултета и виших школа побројаних из Србије. Али, на сајту Европског Универзитета у Београду (http://www.eu.ac.rs/profesori.asp) нема Др. мед. хабил. Драгана Павловића као његовог професора. Да ли је то због шлампавости тог универзитета – не може се знати.

  2. Пре свега, да се “легитимишем”. Да сам у прилици да одлучујем о пријему на посао, увек бих примао оне који су дипломирали на државном факултету. Међутим, када се вратимо на тему доктората, чини ми се, да докторат Стефановића измишљен као проблем. Чини се, да су учесници у дискусијама више тежили да дођу у јавност, а мање, да реше питање непримерених доктората. Није ми јасно, зашто нико не инсистира на правно-формалном непостојању доктората о чему је јасно све рекао Ивошевић? Професорка Поповић је од озбиљног економског коментатора постала колумниста о свему и свачему, са покушајем да се врати на ТВ изазивајући несрећног Небојшу!? Успут је умислила, да је она старија од две комисије!?
    Ако се вратимо на младе “научнике” из Лондона, питам се, који и какви научници имају времена, да се баве нечијим докторатом и зашто? Уз то не иду редовним путем, већ преко Пешчаника? Зашто њихов ЦВ нико не проучи, као што Василије Клефтакис проучи ЦВ неког Драгана Поповића? Очигледн је, да се селективно понашамо и односимо у завизности од унапред заузетог става.
    Мени се коса дигне на глави, када чујем, да је неко и нешто стављено у неки образац. А кроз некакав “програм” млади “научници” су “утврдили” да се ради о плагијату. Очигледно је наметање и поједностављивање свега и свачега, па и доктората. Испада, да је важно, да се кроз “програм” утврди да нема истих реченица и онда је докторат у реду!!??

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading