Митрополит волоколамски Иларион сусрео се са Архиепископом охридским Јованом

Благословом Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије г.г. Кирила, Председник одељења за спољне црквене везе Московског Патријархата, Митрополит Волоколамски г. Иларион је 19. и 20. децембра 2014. год. био у радној посети у Р. Македонији. Касно увече 19. децембра, на граници са Р. Бугарском њега је дочекао Амбасадор Руске Федерације у Р. Македонији, г. Олег Шчербак.

Архиепископ Јован и митрополит Иларион 

Митрополит Волоколамски г. Иларион се 20. децембра сусрео са Архиепископом Охридским г.г. Јованом у клиници „Мајке Терезе”, у Скопљу.

Затим је, Митрополит г. Иларион, остварио сусрет и са Председником Р. Македоније, г. Ђорђем Ивановим, као и са Премијером Р. Македоније, г. Николом Груевским. Митрополит г. Иларион се исто тако сусрео и са архиепископом Македонске Православне Цркве г. Стефаном, која пребива ван заједнице са Православним Црквама, са циљем регулисања канонског статуса те црквене структуре.

Ове информације преноси официјални сајт Руске Православне Цркве – Московска Патријаршија и сајт Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

Извор: Охридска архиепископија

(Митрополија црногорско-приморска, 21. 12. 2014)

Саопштење православне Охридске архиепископије

Јавни позив за помиловањем Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована, од затворске казне, који је 22. децембра 2014 год. објавила МПЦ, непризната од осталих Цркава, видимо као значајан корак ка васпостављању дијалога о канонском статусу те цркве у заједници признатих православних Цркава.

У исто време, изражавамо жаљење, што је изгубљено тако много скупоценог времена и што су пале толике велике и болне жртве, но, вероватно да за цену јединства Цркве ништа није превише, и није ништа превелико.

Црква је ипак Христова и Он се брине о њој много више него сви Епископи на свету заједно.

22. децембар 2014.

Из Канцеларије

Архиепископа охридског и Митрополита скопског

http://www.poa-info….a/20141222.html

(Поуке.орг, 22. 12. 2014)

СПЦ: Благодарност руској Цркви

На основу Меморандума који су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил потписали 15. новембра 2014. године у Београду, са благословом оба Патријарха, руског и српског, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, боравио је 19. и 20. децембра 2014. године у радној посети БЈР Македонији.

Високопреосвећени митрополит г. Иларион посетио је 20. децембра Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, који је из затвора Идризово, ради тог сусрета, привремено премештен у скопску клинику „Мајка Тереза“. После разговора, архиепископ Јован је враћен у затвор.

Истога дана митрополит Иларион се, заједно са г. Олегом Шчербаком,  амбасадором Руске Федерације у Македонији, срео са председником БЈР Македоније г. Ђорђем Ивановим. Потом је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије  разговарао са председником Владе БЈР Македоније г. Николом Груевским и министром спољних послова г. Николом Поповским. Напослетку је митрополит Иларион разговарао и са поглаваром самопроглашене, неканонске Македонске Православне Цркве г. Стефаном.

Разговори које је Високопреосвећени митрополит г. Иларион водио у Скопљу били су руковођени бригом за јединство Цркве, њену благодатну мисију и спасење крштених душа у БЈР Македонији, а тицали су се перспективâ регулисања канонског статуса Цркве на том подручју и безусловног коначног пуштања на слободу Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, осуђеног на тешку робију у монтираном политичком процесу.

Српска Православна Црква изражава дубоку благодарност сестринској Руској Православној Цркви, Његовој Светости Патријарху московском г. Кирилу и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту волоколамском г. Илариону на братској љубави и сарадњи, као и на уложеном великом труду и напору у служби канонског поретка и црквеног јединства, као и ослобађања Блажењејшег архиепископа г. Јована, на правди Бога заточеног и подвргнутог суровом тамничком режиму упркос озбиљно нарушеном здрављу.

Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

(Сајт СПЦ, 23. 12. 2014)

Александар Живковић: Предбожићно ослобађање архиепископа Јована – нада за православце Балкана

Повучени су потези иза којих нема више резервних положаја и нада да ће се, прије Божића, канонски архиепископ охридски Јован наћи на слободи сада има реалне основе. Његово тешко здравствено стање – он је дијабетичар који, након добровољне предаје македонским властима и њиховим „суданијама“, већ три године робија у најсуровијим условима; пребачен је у скопску болницу, у посебну собу, истина са решеткама, али са значајним посјетиоцем – изаслаником Свјатејшег патријарха Кирила, митрополитом волоколамским Иларионом. Ова посјета предсједника Одјељења спољашњих црквених послова РПЦ Македонији организована је након посјете српске црквене делегације предвођене епископом бачким Иринејем патријарху московском, и по свему судећи била је добро припремљена са све три стране. Ипак, највиши је допринос руске стране – која није дозволила прекид односа са самопроглашеном аутокефалијом у Македонији, а посебно не са државом Македонијом (митрополит Иларион посјетио је Скопље и приликом извођења његовог ораторијума прије више година). Да је било више мудрости са македонске државне и црквене стране овај контакт на највишем нивоу би се одржао још током посјете патријарха Кирила Београду, али сада македонска власт није имала одступницу: било би крајње непојмљиво одбити патријарха Кирила и митрополита Илариона – искрене пријатеље македонске државе и народа. Властима се, како је и очекивано, приклонио поглавар непризнате МПЦ-Охридске архиепископије г. Стефан и сви његови архијереји, који су на данас одржаном ванредном засиједању Синода замолили власт да пусти („поранешен митрополит“) Јована на слободу уочи Божића. Такође прихватили су посредовање РПЦ у дијалогу са СПЦ.

Архиепископ охридски Јован 

Ове вијести далеко више говоре о односу руског врха интелектуалне, духовне и државне моћи према Балкану, од понекад несувислих коментатора њихове „меке моћи“, који су се нарочито умножили послиједњих седмица. Русија не напушта православни Балкан и ту има истог непријатеља и његовог покровитеља као и у Украјини. То је разјарени етнофилетизам, у Украјини са нацистичким обиљежјима, подржан од америчке администрације. Иста администрација директно је одговорна за потпиривање раскола из Титовог времена у Македонији и произвођење ђукановићевског раскола у Црној Гори. Циљ је ослабити православне Словене на Балкану, да се попут Бугарске лако одричу елементарних државних, укључујући економске, па разумије се и духовних интереса. Грци су забављени о свом јаду, Румуни опчињени поновним добијањем Бесарабије (Молдавије). Тако је православна цивилизација на Балкану на путу историјског (само)уништења.

Док у Српској цркви још влада фатаморгана уједињења са папом и наступа се у двијема непомирљивим колонама, од којих једна није показала никакву самилост према архиепископу Јовану, дотле је руски патријарх почетком ове године примајући македонског предсједника обновио идеју о Охриду, нашем словенском Јерусалиму. Услиједио је помирљив интервју митрополита Амфилохија македонској штампи, као и више помирљивих изјава са стране МПЦ-ОА. Све је то пресјечено збивањима у Украјини и ослушкивањем малих балканских православних државица, какве ће та криза да остави посљедице на све нас. Упркос савјетима најближих сарадника поглавар Македонске цркве у расколу обратио се писмом православним првојерарсима у којима блати архиепископа Јована и оправдава македонско судство. Третман над ухапшеником је погоршан, а Синод СПЦ, остављен бе обећаване државне помоћи, једино је могао да покрене црквеносудски поступак против Стефана и тиме кризу учини трајном. Тада се умијешала руска страна.

Криза у Украјини ће потрајати и међуправославни дијалог на Балкану (немогуће је из преговора Београда и Скопља искључити Софију, Атину и Подгорицу) још дуго ће од ње да зависи. Али, руска страна је прихватила одговорност за успјех дијалога, ослањајући се на показану чврстину Украјинске православне цркве – Московског патријархата, коју је упркос свим притисцима релативно добровољно напустило само три од укупно 12 000 парохија, на добро познавање балканских лидера (од којих су се на питању архиепископа Јована, Николић и Вучић показали у пуном свијетлу као неозбиљни људи) и жељом да фанароитску струју у православљу, чију једину реалну моћ представљају срдачни контакти са Ватиканом и Вашингтоном, сведе у реалне размјере.

Пред предстојећи Свеправославни Сабор планиран за 2016. годину, готово су све предвиђене теме – осим диптиха поглавара помјесних цркава – ријешене. Али, суштинска питања цјеловитости православне цивилизације у Светој Руси и на Балкану, као и мисија међу неправославним остала су отворена. Ослобађањем архиепископа Јована пружа се добра основа да се примјером Светоклиментовске и Светосавске цркве, Охридске архиепископије и Пећке патријаршије та питања ријеше у духу православне еклесиологије и братске љубави која надвладава и национална ограничења и почесто претерану суперматију државне власти над Црквом од Истока. Данас је тешко повјеровати да на Западу има рационалних гласова који би подржали било коју руску интервенцију. Овој македонско-балканској иницијативи патријарха Кирила могу да се супротставе само тактичко-осветничким потезима, какво је било спријечавање служења у Пећкој Патријаршији. Али, најбоља стратегија и тактика јесте немоћна пред „слободом којом нас Христос ослободи“. Архиепископ Јован свједочи ту апостолску ријеч.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Xz

Categories: Српско православно стање