У тренутку када обележавамо сто година од почетка Великог рата, препознајемо да је снага доприноса Михајла Пупина толика, да га можемо назвати највећим лобистом кога је Србија икада имала.
Политичким утицајем, културним и хуманитарним радом, задужио је српско друштво више него било који други човек његовог времена.
Велика материјална средства која је слао у Србију и Црну Гору, као и скоро двадесет хиљада послатих добровољаца, само су део његове истрајне борбе за интересе свог народа.
Пупин је с посебном пажњом водио непрекидну кампању која је на мапу Америке, али и Велике Британије и Француске ставила потребе и храброст српског народа. Држао је предавања, водио полемике у штампаним медијима, али и привлачио богате и угледне стране пријатеље, да недвосмислено помогну његове напоре, самим тим и Србију. Америчка штампа тог периода обилује чланцима у којима Пупин са великом политичком зрелошћу објашњава све аспекте ратних збивања, као и улогу Србије у тим тешким временима. Тако не изненађује што се управо Пупин први огласио после атентата на аустроугарског престолонаследника, а његова оглашавања и агитације наставиле су да привлаче пажњу јавности и после Првог светског рата, када је прикупљао помоћ за обнову образовних, културних институција, али и економске снаге Србије.
Једна чињеница не сме се изгубити из вида. Све време своје борбе за право, правду и слободу Србије, био је активан у најважнијим научним и друштвеним процесима америчког друштва. НAKA (данас познатија као НАСА), основана је ратних година, а један од дванаесторице њених оснивача био је Михајло Пупин. Учествовао је у научним напорима тајне ратне комисије Америке, а тим који је предводио заслужан је за откривање сонара. После ових научних доприноса, Америка 1917. године улази у Велики рат, сигурна да има право оружје којим ће савладати непријатеља.
Досије Пупин који се чува у архиви Федералног истражног бироа, јасан је сведок свих тешкоћа Михајла Пупина, праћења, сталних притисака Аустроугарске на америчку државу да кривично гони и затвори Пупина због његовог рада у заштити интереса српског народа, али посебно утицаја који су његове кампање имале на све слојеве америчког друштва.
Иако Архива обилује подацима о Пупиновим говорима, његовом кретању и насловима у медијима којима се отворено стаје на страну Србије, познатом научнику ништа није заустављало активности, нити је икада званично процесиран због кршења неутралности америчке државе у периоду док она још није ушла у рат.
Интензивне српско-америчке везе које је градио, али и пријатељи који су имали у својим рукама полуге власти, део су одговора како је Михајло Пупин кроз ову тешку борбу изашао неозлеђен, већ са писмом захвалности америчког председника.
Може се основано претпоставити да је Михајло Пупин лице које стоји иза кампање која је указивала на потребе Србије на ратним плакатима и у Америци и у Европи. Такође се може мерити успех Пупинових напора и утицајем који је имао у удружењима и друштвима која су међу најугледнијим, најмоћнијим и најбогатијим личностима прве половине 20. века окупљала своје чланове. Мостови које је створио лобирајући на различите начине, али с истим циљем у Америци, Великој Британији и Француској, ослањали су се на углед и част појединаца који су га препознавали као блиског пријатеља.
Карнеги фондација, у својим турбулентним и често неповољним односима према Србији, за време Пупиновог живота понекад мења свој курс, улажући у Србију и њен главни град, што остаје записано по много чему као преседан у деловању фондације.
Данас докази за сваки корак доприноса Михајла Пупина израњају из мрака с великом муком. Више од хиљаду Пупинових дарова, његова друговања и преписке тешко су доступни, али и овако крњи извори, дају недвосмислено јасну слику човека, који је свој углед градио кроз велики научни допринос, а своју моћ, кроз мудро и корисно умрежавање у америчком друштву.
Председница Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2TJ
Categories: Аз и буки
Оставите коментар