Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“
Поводом инсинуација Александра Јовановића да смо Александар Лазић, Стефан Каргановић и ја „ишли иза леђа“ њему и сајту „The Saker Српски“ или чак хтели да преузмемо франшизу од њега (!) јер нам је „такав вид и ниво сарадње преко… потребан“, при чему је све то злурадо прокоментарисао као „српска посла“, осећам потребу да српској јавности представим чињенице целог случаја. Чисто да се не створи преседан пуштања неистина, увреда и клевета да прођу без одговора.
Степски соко – или како га А. Јовановић упорно назива „The Saker“ – један је од раних читалаца енглеске верзије „Сивог сокола“ (који је основан новембра 2004, док је „Виноград Степског сокола“ почео две и кусур године касније). Поштује ме и цени као колегу, и више пута смо се дописивали и међусобно цитирали.
Почетком априла 2014. је на „Винограду“ објављен интервју са мном, о паралелама и разликама између ратова у БиХ и Украјини. Тада сам у преписци питао за дозволу да посрбим један његов текст, а добио „бланко чек“ да то радим кад год желим. Тако сам превео и објавио ону анализу о разлозима одсуства руске војне интервенције у Украјини – која се потом појавила на „Стању ствари“ и другде. Штавише, објављивање тог текста је, по признању Жељка Цвијановића, било повод за једно од рушења Новог стандарда. Све се ово дешава док апсолутно нико (укључивши мене) нема појма ко је Александар Јовановић – док се није јавио у коментарима „Стања ствари“ да ми закера на детаљима превода.
„Франшизе“ Степског сокола: све су облика vineyardsaker+домен земље, осим „The Saker српски“
Стефан Каргановић већ годинама води организацију „Историјски пројекат Сребреница“ која се малтене једина усуђује да критички испитује оптужбе о том наводном „геноциду“, док силни самозвани борци за српство или ћуте, или га нападају. О властима, што издајничким што невољним да помогну чак и кад се на то обавежу, да не говоримо.
Александар Лазић исто тако годинама уређује „Изјаве.срб“, a од прошле године и „Стање ствари“, са мисијом и уредничком философијом које су свима доступне на увид. И ту објављује не само моје преводе и текстове, већ и широк дијапазон мишљења, вести, сатире и анализа, све у интересу подизања културе дијалога у Србији из таблоидног блата квислингократије.
Када све то имате у виду, инсинуација да би било ко од нас тројице хтео да саботира човека који је дошао ниоткуд и покушао да се наметне као једини и искључиви тумач једног иностраног блогера – који га је потом „отпустио“ због отвореног кршења неприкосновене уређивачке политике – звучи као бесмисао, клевета и злонамерна замена теза.
Небојша Малић, „Сиви соко“
Сведоци:
Александар Лазић, „Стање ствари“
Стефан Каргановић, „Историјски пројекат Сребреница“
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Ro
Categories: Разномислије
Мој утисак о господину Јовановићу,из јула месеца ове године, сам већ објавио. Утисак сам стекао из кратке преписке са Ацом. Не познајем га лично. Наша је мука, што се појединци не држе свог посла и знања, већ олако умишљају, да стручност у једној области подразумева и стручност у свим областима. Још када им се учини, да су стекли неку “власт” или “контролу”, онда им нос оде у небеса. Чуди ме, да је вама тројици требало толико дуго, да то увидите!!?? У сваком случају, ја прођох боље од вас. Само ми тепа “деда”!
Шта је – да је – остадосмо ми без Сакера.
@ дулебг
Поштовани,
Заиста не разумем то ваше “шта је – да је”… Значи, свеједно је да ли смо нас тројица, “удруженим злочиначким подухватом”, осујетили г. Јовановића да и даље прави The Saker српски или што су тако одлучили Степски соко и г. Јовановић, из неких својих разлога с којима ми немамо ништа?
А што се “остадосмо без Сакера” тврдње тиче, могу само да цитирам г. Јовановића, да ће Степски соко за српску верзију “наћи другу поставу”.
Јој Лазићу, два превода имам, пруређујем блог, сад морам … У твари, и Вас остављам за сутра, а и за сваку другу прилику кад будете користили плагијате мојих или туђих радова итд.
Дулебг, због вас се јављам, немојте, молим Вас, то “Сакер”, ем што на енглеском тако изговорено има … пежоративну конотацију, ем псеудоним нетачно транскрибујете, јер се на енглеском “saker” изговара као “секр”. Степски соко је сасвим у реду, ја сам у почетку користио изворни облик рачунајући да ће читаоцима, кад престанем да га преводим, тако лакше бити да нађу изворне текстове кад користе претрагу из контекстуалног менија, а као што већина нас ради.
@ Александар Јовановић
Драго ми је да ћете се бавити (и даље мноме), забринуо бих се када би било другачије!
Но, ако ћете већ писати, будите љубазни па одговорите и на следећа питања:
– јесте ли ми нудили да будем члан редакције Степског сокола на српском (и јесам ли Вам рекао да немам довољно времена ни за своје сајтове; па у том смислу објасните како сам намеравао да “преузмем цео сајт а немам времена ни да будем аутор козерија/сатире”, како сте ми предложили)?
– јесте ли ми рекли “сад ми не смета ни Степски соко, слободно преузимај(те)”, а онда направили, ЈАВНО, читаву драму што потписујем “Степски соко на српском”, иако сам тако радио од самог почетка (нисте пазили на часу?);
– јесте ли ми рекли да слободно шаљем предлоге и да ћете, као “сервис за превођење” Ћирилизовано преводити и за Стање ствари; то знате и Ви други да је одговор ДА, јер постоји најмање један такав превод који сте, на мој предлог, Ви урадили и назначили “Ћирилизовано за Стање ствари”?
Укратко, шта Вам је то “прегорело у глави” па сте “окренули ћурак наопако”?! Није ваљда то што сте били неспособни да као “шеф редакције” препознате да је Меркурисов чланак апсолутно најбољи о Јужном току? Није то ништа страшно – стара је изрека “обућару, не даље од обуће”!
Господине Лазићу, што навалисте на човека? Зар не схватате, да он има онолико посла!
Још када би “могао”, да Вас остави заувек, а не само до сутра, тј., до ДАНАС. Можда ће се и предомислити и наставити да преводи.
Да, јесам Вам понудио да будете члан редакције и да, одбили сте. А одбили сте јер не бисте били УРЕДНИК, што је неки Ваш опсесивно-компулзивни поремећај. Зар ми не рекосте да не можете одолети да не мењате ?
Да, надао сам се да ћете сами увидети колико је непристојно мењати назив (исто као и нечије име), па кад нисте, томе је требало стати на крај.
Јесам превео неке текстове наменски за ваш сајт ? И ? Како сте то узвратили ? Мењајући назив сајта који водим и касније преносећи плагијат, све уз објашњења која не би ни онај дека горе смислио.
Шта сте Ви уопште са ова три питања хтели ? Да забашурите да чак и полемику некоректно преносите. Знате шта, овде Вам верујем да не видите ништа лоше да додате тамо где чак и најгори уредник не дира, али, рекох већ, то вам је потреба, ништа ту не можете и овде Вам, верујте, не замерам.
@ Александар Јовановић
Хвала Вам што сте на сва три питања одговорили са ДА. Толико је потребно, не бих улазио у Ваша “учитавања” и објашњавања (која су јасна само Богу Оцу Саваоту и Вама). Ко мисли да сам желео да будем уредник и трећег сајта, заправо нека врста “помоћника Степском” – иако имам своја два (колико-толико) жива сајта, нек верује Вашем “просветљењу”.
Дакле, три ДА. Идемо даље у овој “игри истине”:
– јесте ли изабрали The Saker српски само зато да не бисте прихватили природан избор СТЕПСКИ СОКО, јер је то први кренуо да користи Малић, ја преузео од њега, а Ви сте морали да будете “оригинални”? ако је на руском БАЛОБАН како је на српскомThe Saker?!
– да ли Вам је ових неколико месеци на Saker-у највише што сте издржали на једном сајту?
Господине Лазићу докле та тешка питања? Већ и ми “посматрачи” знамо одговоре.
Па није без соли то што прича Јовановић. Лазић мало претерује. То је као жена домаћица када замеси три копање брашна, па…
@Зоран Ђуровић
Сада је кренуло, питање, дали јуе папа рекао или није. А прескачемо питање, шта папа РАДИ.
Добро би нам дошло, да нам мало разјасните ово са домаћицом и какве то везе има са целом причом. Зар и овим поводом, треба да се убијем од тумачења, шта је писац желео да каже?
Читате, Малићу, шта Вам драго, што је баби мило, то јој се и снило. А бар три објашњења зашто “The Saker”, само на овим страницама, и то не запамтисте.
Да ли је и то психолошки проблем или рачунате да их неко од Ваших читалаца није прочитао ?
Због њих: Степског сокола сам почео да преводим пролетос, нисам планирао да то стално радим, а како ми се допало како аутор пише и мисли, да би га читаоци лакше запамтили и лакше нашли сами и запамтили му псеудоним, оставио сам га у оригиналу. Онда је и са таквим називом код нас стекао публику, после је било касно мењати.
“The Saker”, изгледа да није ни на енглеском правилно (са чланом “thе” у датом случају), што су Степском неки пребацивали. Он у почетку објашњавао зашто и чему члан, после таква питања бацао у корпу. Не знам да ли је његово објашњење “држало воду”, нисам стручњак за енглески, али ме није много ни интересовало, псеудоним је избор аутора и треба га оставити, чак и ако садржи грешку ( исто као нечије име или назив његовог рада, Лазићу, то је правило).
Дакле, нисам транскрибовао име у насловима, у самим преводима и у другим приликама сам увек користио “Степски соко” или, краће, “Степски”.
Мислим да је ово коректно објашњење, а и код пар лингвиста сам проверио и речено ми је да је језик жива ствар, да увек има изузетака, тако да се мој поступак може у суштини сматрати оправданим и правилним.
И Лазићу, код деце у школи, а има таквих “педагога”, изигравајте свезналицу. Овде то чините што утврђујете свему “стање ствари”, па и у области у којој баш никако нисте компетентни. Одморите мало, напорно је за гледати. Мени све више изазива и недоумицу да ли сам се упустио у расправу са човеком са каквима се не расправља, њима се помаже или их се клони.
И сад док ово завршавам, видим да је за пар минута 19 сати, за кад сам заказао одговор Вама и саучесницима. Надам се да ћете га пренети, Ако то учините, пробајте да се уздржите, не дорађујте текст. Не мора све да има Ваш мирис, одуприте се пориву (можда је то код Вас и нагон, природа се понекад пребаци, па својство једне врсте пребаци у примерак друге).
@ Александар Јовановић
Ја тек завршио загревање – рекох да Вас мало пропитам о томе шта причате около и о уредницима са којима сте сада у љубави – кад Ви одустасте, “предаја без борбе” 🙂
Видите, није довољно бити “медијски Шешељ” и мислите да нико неће смети да стане “на црту”… Мада, прав за прав, тешко је одговорити на ову Вашу нискост око “мириса” и “нагона” 🙁
С друге стране, овим сам хтео да покажем да није довољно бити “корисни идиот” и да човек, а често је тако, добије да се игра и ради нешто у медијима (“важно је само да не тражи паре”). За учествовање, мним, у јавном животу, па био он и на српском Интернету, потребно је да се испуне неки цивилизацијски критеријуми: ако се они не испуне, свеједно је колико је неко добар “шеф”, продуцент или преводилац – он треба, као контрапример, бити скрајнут, макар док се не научи памети. Мени се чини да сте Ви извукли неку поуку када сте сада завапили ДОСТА!, па да Вам изађем у сусрет и оставим Вас да мрчите килобајте по свом блогу/простору.
(Користим прилику да Вас обавестим да сте одговор најавили у 23 сата, тако сте написали у коментару синоћ; додатно, Ваш блог се не зове Ћирилисано, како пишете, него Ћирилизовано! Такође, не замерите, али човек СЕ ОДМАРА, а одмарају се коњи и ноге 🙂 )
@ слободан млинаревић
Племенити г. Млинар, Лазић је одмах разумео и послао ми мејл где ми каже да не иронишем. Ја сам му одговорио да је то било јаче од мене. Једноставно, реагујем на глупости. Ових дана поставих неке родољубиве и национално стрејт коментаре (ставови које ви делите), нико од вас није реаговао па помислих у себи: Ово нешто не слути на добро, као да сам зарђао.
Дакле, бесмислице су што је Јовановић изнео, али се шалим са мојим Лазићем јер он ме често упозорава како треба уважавати и ставове мојих критичара.
А ово што вам је посебно донело ерминевтичке проблеме: „То је као жена домаћица када замеси три копање брашна, па…“ је једна зен амбигва. Боље рећи бесмислена алузија на Амфилохијеве (слава му и милост, мислим на црногорског митрополита) дубоке схолије на јеванђелске перикопе. Реченица је потпуно бесмислена, али у складу са бесмисленим примедбама које је г. Јовановић изнео.
Дакле, разведрите се.
Како одустадох кад Вам одговорих и то објавих. Практично сам Вас замолио да се не брукате. Ви стварно показујете да имате проблем схватања елементарног.
И погледајте шта пишете, где се овде крије смисао: “Такође, не замерите, али човек СЕ ОДМАРА, а одмарају се коњи и ноге :)” ?
@ Александар Јовановић
Г. Јовановићу, Ви не само што не знате да Вам се сајт зове ЋИРИЛИЗОВАНО а не ЋИРИЛИСАНО, него не можете ни да запамтите шта сте писали у коментару.
ДаклеМ, написали сте:
Ја вам на то кажем:
Такође, не замерите, али човек СЕ ОДМАРА, а одмарају се коњи и ноге
Или је требало отворено да Вам кажем: НАУЧИТЕ ЧОВЕЧЕ СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВА ПРАВИЛА: “одмарати се” јесте повратан глагол, ко хоће да буде преводилац не сме да каже ОДМАРАЈ него ОДМАРАЈ СЕ. Је ли сад јасно?
***
Кажем “одустали сте”, јер нисте одговорили на:
– да ли Вам је ових неколико месеци на Saker-у највише што сте издржали на једном сајту?
И Лазићу, угледајте се мало на вашег читаоца који се потписује са Зоран Ђуровић: није код Вас толики проблем што не знате, него што сте вредни.
Господин Ђуровић ме, напротив, једним потезом разнесе – “бесмислене примедбе г. Јовановића”. Што би се он петљао са аргументима ? Што кад је и Вођа сваког критичара самлео са оним чувеним одговором на лоповлук његовог министра (полиције !): “Ја глупљу критику нисам чуо.” И то је било довољно. За сорту сличну Вашим читаоцима налик врлом Ђуровићу. (О Млинаревићу, легенди овдашњој и светском ауторитету за логику да не говорим.)
Лазићу, да ли сте икад чули за жаргонски речник ? Да ли и жаргон припада језику ?
“Одмори мало” је већ одомаћено и, ако хоћете, у складу је са духом српског језика – рационализације (па и писмо нам је такво).
А то што грешку у куцању узимате као аргумент … на то већ нећу ни да се замарам да одговарам детаљније.
Г. Млинар, постигао сам своје! Небеса су се обрадовала! Г. Јовановић нас је поистоветио: “За сорту сличну Вашим читаоцима налик врлом Ђуровићу. (О Млинаревићу, легенди овдашњој и светском ауторитету за логику да не говорим.)”.
Жао ми је само што ово није било поткрепљено неким аргументима (истини за вољу ни ја се над аргументима г. Јовановића нисам заустављао, јер сам их сматрао промашенима)… но, некако ми драго: Ђуровић и Млинаревић исто друштво:)))
Видите, г. Млинаревићу, о овим стварима сам ја покушавао да вам говорим. О рефлексији, пажљивом промишљању… Признао сам вам ипак да нисте као онај Елефтерије, али у аргументима које ја третирам требало би да будете више опрезни.
@ Александар Јовановић
Племенити, жао ми је што сам био груб према вама, али то многи на овом сајту су осетили на својој кожи. Откуцајте моје име и презиме, и на првој страници претраживача видећете неког попа. То сам ја.
Ђукице, како се долази до закључка да су аргументи промашени ако се над њима “не зауставља”, тх ако се не сагледају ? Који је то сазнајни поступак ?
Погледах Ђуровићу, и тек ме сад збуњује Ваш горе исказан мисаони процес.
Вера је једина тема о којој никад не расправљам, чак ни са најближима, али ћу рећи да знам да је Ваш колега Ненад Илић (мислим да је по генерацијама на ФДУ три године старији од моје) на многе утицао и својим животним одлукама и радом. бар у смислу да их више заинтересује.
Шта ваше прочитати прво ? Претпостављам да се овде опуштате и озбиљнији сте кад стварно пишете (о ономе што знате).
@ Јовановић
Ненад Илић је у доброј мери моје чадо (сада се нервира…), које сам редовно скандализовао. Саблажњавање је мој позив. На мом сајту има неколико текстова (рубрика текстови) тако да се могу погледати. http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/index.html
Шта је коме интересантно… научне углавном не читају. Заслуга овог Лазићевог сајта је што је једини имао куражи да пренесе неке моје полемике, мада ме је неколико пута цензурисао, односно није пустио моје ствари (за моје добро, како каже). Исто мисли и Илић. Но, свет би био досаднији без оваквих као што сам ја:))
Оно што сам препоручио давно г. Млинару: стрпљив и систематичан рад.
Лазићу се не може замерити, како би се другачије знало да је УРЕДНИК 🙂
Питам Вас одакле да почнем. Ред штеди време, а ја га више и због година и због овога што радим немам много.
На пример, и ето користи од расправе, малопре наиђох на: Nikolai Berdyaev: The Russian and The Polish Soul – Fort Russ
Превео бих то, али вероватно неко већ јесте – на интернету има само приказа, а у чачанску библиотеку већ пола године не смем да уђем, дугујем књиге које ја позајмих другом …
Дакле, знате ли за овај текст тј књигу “Душа Русије” и је ли преведена
Да ли је потребно да Вам кажем да ме текст интересује због свог политичког значаја и директне паралеле са Србима и хрватима ?
@ Александар Јовановић
Да се не једе баш све што гмиже видећете, г. Јовановићу, кад Вам наведем који текст није објављен (није “цензурисан” него једноставно није објављен овде). Посебно је лепо што сте на сајту Ћирилизовано, борите се за ћирилицу, па објавите тамо текст оца Зорана о ХРВАТСКОЈ ЋИРИЛИЦИ.
Ево користан линк: Зоран Ђуровић: Хрватска ћирилица (http://www.pouke.org/forum/topic/32168-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0/)
http://www.pouke.org/forum/index.php?app=core&module=attach§ion=attach&attach_id=1348
Разумем зашто га нисте објавили.
Можда неће пристати да га на “ћирилисано” објави ни Милорад Ђошић, који води рубрику “Ћирилица”.
Ја бих, можда и без напомене, јер понекад ми је потребно да верујем у читаоца (мада је новинарски аксиом, истина не помиње се јавно: погрешно је подразумевати да читалац зна), али највероватније уз кратку напомену да ставови аутора нису обавезно (а овај пут ни случајно) ставови уредништва. Расправа јесте потребна, нема расправе без чак и крајње супротстављених гледишта. У овом случају, добро је знати да оваква гледишта у Србији уопште постоје.
Али, то је ипак само моје мишљење, Вас разумем, а и Ђолета ћу ако одбије мој предлог. Наравно, први услов је да аутор допусти објављивање на “Ћирилисано”.
Ми и не знамо да је све хрватско. И ми смо Хрвати, само не знамо. Неки лик је у Лиштици исклесао ћирилична слова као старо хрватско писмо. Лазићу, питајте да то објавимо.
@ Милорад Ђошић
Питаћу. То јест већ сам питао.
***
Пошто је сам аутор рекао да сам га “цензурисао”, а ви планирате да објавите, и мада г. Јовановић сматра да “нисам никакав уредник”, ево мог образложења уз какве измене (које је аутор З. Ђ. одбио) би текст могао да иде на СС:
– избацити свуда “хрватска” уз помињање ћирилице; не мора ни “српска”, напросто ћирилица
– избацити свуда помињање “јаднијех Срба” и паралеле са Србима
Уз још неке ситније ствари, то су разлози зашто и данас мислим да је то текст чијим необјављивањем чувам свог пријатеља о. Зорана (од њега самог 🙂
Александар Лазић