Србија, полако али сигурно, напушта политику балансирања између Русије и Запада опредељујући се за ЕУ, а пропаст „Јужног тока“ би то само могла да убрза.
У последње време, како су односи Запада и Русије све заоштренији и личе на обнову хладног рата, расте притисак обе стране на Србију да се определи. Битка око пројекта „Јужни ток“ и криза у Украјини довели су нас у центар борбе великих сила, које имају све мање стрпљења за српску „златну средину“.
Србија ће посебно бити усред унакрсне ватре од 1. јануара, када преузима председавање ОЕБС-ом.
Немачка канцеларка Ангела Меркел оптужила је јуче Русију да жели да државе западног Балкана учини економски и политички зависним. Меркелова је немачким медијима казала и да се Москва меша у унутрашње послове одређених земаља које желе да имају блискије односе са ЕУ.
Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, уверена је да је Србија између Русије и Уније „већ изабрала ЕУ“.
ЕУ је за Србију приоритет и не чујем да се тај став променио. Србија ће се прилагођавати, а у новонасталој ситуацији око гасовода „Јужни ток“ ЕУ је поручила да Србију неће оставити иза затворених врата – каже Дајмелова за „Блиц“.
Она оцењује да Русија, с друге стране, данас користи украјинску кризу, као што је користила Косово, да „узнемири ЕУ“, а земље западног Балкана доведе у ситуацију у којима се не осећају удобно.
У теснацу између Москве и Запада, српски премијер Александар Вучић данас ће имати још један узбудљив дан. Телефоном ће о „Јужном току“ разговарати са руским колегом Димитријем Медведовом, а у Београд му у посету долази функционер немачке владајуће СДП Нилс Анен.
С друге стране, како је јуче саопштено из Кремља, руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Србије Томиславон Николићем и мађарским премијером Виктором Орбаном „о перспективама енергетске сарадње“.
Путин, Николић и Орбан су „размотрили билатералну сарадњу и даљи рад у енергетској сфери у светлу обуставе пројекта ‚Јужни ток‘“, гласи вест из Москве, коју у Николићевом кабинету нису желели да објасне.
Професор међународних односа на ФПН Предраг Симић каже да „када Русија и Запад играју фудбал, ми смо лопта коју користе“.
За Србију руски утицај значи „Јужни ток“, и то Запад не може да надомести. Иако је ЕУ поручила да ће нам помоћи, не знам на који начин осим преко Украјине – каже Симић.
Професор Симић сматра, такође, да се Русија одустајањем од „Јужног тока“ повлачи са Балкана, и да са Турском и Кином прави „азијски троугао“.
Ако „Јужног тока“ нема, каже Симић, Русија је за нас „9,5 одсто спољне трговине и пораст у извозу пољопривредних производа, нарочито ове године“.
Енергетика
Европа жели да се Србија снабдева енергентима из различитих извора, Москва би да снабдевање гасом и нафтом зависи од ње.
Украјина
И ЕУ и Русија траже да Србија подржи њихову политику, а реч је о највећој политичкој кризи у Европи од Другог светског рата.
НАТО
Запад хоће да Београд или уђе у НАТО или с њим блиско сарађује, Руси прете да би у том случају ракете усмерили према нама.
Демантује Николића
ЕУ није тражила да Србија призна Косово и унутар ње о томе нема сагласности, рекао је шеф дипломатије Ивица Дачић поводом тврдње председника Србије да је признање услов Брисела.
Ко је ко у Србији
Руски играчи
Томислав Николић
конзервативни део СНС
енергетски лоби и стара гарда у СПС
Илић, Вулин, ДСС, СНП, Двери, СРС
десничарске НВО
Ближи им Запад
Александар Вучић
модернији део СНС
бизнис који тргује са Западом
ДС, СДС, СВМ, Нова странка, ЛСВ, ЛДП
проевропске и про-НАТО НВО
(Блиц/Евроазија.инфо, 9. 12. 2014)
Categories: Преносимо
Молио бих цењене ауторе да се окану употребе имена “Србија” у значењу “српска издајничка влада” – уносе забуну (( Није Србија ништа одлучила, нити мења нагиб, већ само наша влада, за коју не знамо ко ју је поставио, али видимо за кога ради.
@dulebg kaze da ne zna ko je postavio nasu vladu
Dule, na moramo da je cenimo, ali, nasa vlada je legalno izabrana na izborima
Inace, autorka dosta dobro opisuje stanje u Srbiji.