Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне
Мт. 5, 44
Већина која нема дар разликовања добра од зла мора се служити тзв. помоћним средствима; будући да сам и сâм такав – за поједине ствари, процесе и појаве морао сам хиротонисати „лакмус људе“. Биће вам јасније кад се послужим примером: ако Соња Бисерко каже да је то за нас Србе добро – знајте да од тога треба бежати; у случају Русије, погледајте шта мисли Јелена Милић и схватићете да је добро оно супротно; кад Петар Луковић (у даљем тексту: Пера) некога опљуне, сигурни сте да је тај неко урадио нешто на ползу Српства.
Петар Луковић (Извор: Википедија)
ДА НЕ ЧУЈЕ ПЕРА: То прво помислих када сам угледао тзв. урадак о мени на „E-novinama“, гласило које успешно уређује (и унеређује) Пера. Но, ако ми је прва мисао била „Успео сам у животу!“, друга је била крајње узнемирујућа: „Само да ми није глава умонтирана у порно-сцене са животињама“! Јер, ако о вама пише уредник „првог порно часописа у Србији“, у тексту набасате на конструкцију „nastavlja autor da se samozadovoljava“ – не преостаје вам (тј. мени) ништа друго него да помислите да је познати еротоман поново испољио своју прљаву машту и покварене страсти. Срећом, Перу је овог пута задовољило да пусти југословенске хитове са ЈуТјуба, и то у изразито соц-реалистичком маниру. Зна он знање: сваког поштеног Србина тај и такав кич мора да узнемири више од било какве (фото)монтаже!
ЗАШТО ПИШЕШ ЛУКОВИЋ А МИСЛИШ НА E-NOVINE: Текст симпатичног наднаслова „Stanje stvari, leglo ludaka“ – наслов се у пристојним (медијским) кућама не цитира – доиста су „Hejslovenizovale E-novine“; али, стил, увреде и речник („урадак“, „изведба“, „позорност“, „промотрити“) неодољиво подсећају на Перу. Додатно, не желим да верујем да, чак и у нечему што се зове „E-novine“, могу постојати два таква простака. Треће, адресат за непотписане текстове увек је главни и одговорни уредник.
ЗАШТО УМЕСТО ОДГОВОРА: Како стварно одговорити човеку који тврди да сте на челу „легла лудака“, да не пишете него се „самозадовољавате“ и „шерујете своје менталне испљувке“, да вам је манир „имбецилан“, а капацитети „оскудни“? Пошто видим да је Пера алергичан на парафразе, да га почастим још једном, која ће боље осликати шта сам желео да кажем:
„Како се савладати, како загосподарити собом, кад човек живи у земљи у којој се пљувањем по вама могу бавити и такви као Петар Луковић?“
А и немогуће је озбиљно схватити човека за кога нисте сигурни да ли га још држи оно „македонско бело“ (којим се бесомучно хвалио у „Ћоравој кутији“ Времена) или је само опијен (новим) господаром Вучићем?!
„НАШЕ“ ЖРТВЕ ДОБРЕ, „ВАШЕ“ ЖРТВЕ ЛОШЕ: Ево како Луковић оправдава комунистичке злочине, који су се „евентуално“ догодили, а ако су се и десили били су „у контексту датог историјског тренутка“:
„Koliko god da je nedužnih ljudi eventualno nastradalo u tim posleratnim čistkama od strane novih vlasti, a određen broj svakako jeste, one ni po broju, ni po političko-ideološkim motivima, a bogami ni po svojoj (ne)opravdanosti u kontekstu datog istorijskog trenutka, nisu bile ni blizu onako monstruozne i gnusne kao klanja, silovanja, pljačke i druga (što etnički, što politički motivisana) zlodela počinjena od ruke i kame tvojih četničkih uzora.“
Наравно, ту је и социјалистичка „уравниловка“ – ако поменеш да је нова власт 1944. дојахала на злочинима, одмах је ту Пера да ти каже „Није то ништа“ и „А, четници?“! Мада, изгледа да је ово писано у тренуцима луцидности – макар нисам и сâм постао кољач него су каму држали моји „четнички узори“ (тако?).
УБИ ГА ТЕШКА ПАРАФРАЗА: Пред крај свог пљувања, Пера парафразира мој текст и дословце пише:
„Dakle, i svaki Lazićev uradak, i svaku ideju lazićstva – ravno u mutno Risajklbinovo!“
Замените ли „Лазићев“ и „лазићства“, не било примењено, именом неке националне мањине – могло би вам се десити да вас, ненаручено, у праскозорје пробуде људи у црном (плавом?); не би, слутим, вредело ни да се позивате да сте и „Лазића“ и „лазићство“ (или оне не било примењено) само слали у „кошарицу рачунала“ (Recycle Bin). Али, Пера је у милости Господара – у овој и оваквој Србијици већа је шанса да га рано пробуде јер је лауреат Награде за изузетну пристојност.
САВЕТ ЗА КРАЈ: Причај тихо као Вучић, ходај уз Цанетове скуте и никад (али: НИКАД) не користи универзални квантификатор (СВАКИ) за људе/народе!
ПОСЛЕ СВЕГА НАПИСАНОГ: Главна, рекло би се, Перина замерка јесте нека врсте његовог полагања права, имања „тапије“, на Киша – свој вез Пера почиње:
„Parafrazirajući zakletog antinacionalistu Kiša u izrazito etnonacionalističkom ključu…“
Истине ради, нити сам рекао да је Киш националиста, нити сам га представљао тако да не испадне оно што је и био – „последњи југословенски писац“; као што je и самом Кишу била претерана Борхесова одлука да збирку прича о „убицама и сецикесама“ назове „Свеопштом историјом бешчашћа“, тако се и мени у оном Кишовом цитату „Баналност је неуништива као пластична боца“ учинило: 1) да је баналност премала ствар да би се упоредила са неуништивошћу пластичне боце; 2) да је Југословенство у Срба заиста неуништиво; 3) на крају, али не и најмање важно, само Југословенство јесте врховна баналност. Зато сам парафразирао Киша: а Пера и његови „другосрбијански“ комесари, сада уједињени у црвено-црни dream teаm, нек донесу закон коме је дозвољено да чита, цитира и парафразира Данила К.