Ознаке

, , , ,

Писмо исцељеног Миодрага Буквића о. Ненаду Андрићу

Брате Ненаде,

Ретко причам, а још ређе пишем о мојим догађањима везаним за болест коју сам преболео. Наиме, пробао сам првих година да људима казујем, међутим, само су ме болесни слушали. Речи до здравих никако нису могле да допру. Није случајна српска изрека „сит гладном не верује, нити здрав болесном“.

sv-nektarije

У ових неколико реченица написаћу ти кратко оно што си тражио, односно моја искуства приликом излечења и како сам ја добио помоћ од светог оца Нектарија. Као захвалност, стално носим икону свеца са собом, затим, на улазу у цркву св. мученика Лазара у селу Степановићеву сам, заједно са мојим кумом Ненадом Симићем, успео да обезбедим да се наслика велика икона св. Нектарија (са десне стране смо осликали св. Нектарија Егинског а са леве св. Јустина Ћелијског) и поред Јовањдана, моје славе увек обележим и дан св. Нектарија.

Овог 22. новембра бићу на Егини, међутим, моје прво сазнање за свеца почиње око тог датума (можда баш тог, али се не сећам), када ми кум, после прве хемиотерапије, доноси малу пластифицирану икону коју ми је послала извесна Нада Петровић из Степановићева, коју нисам видео пре болести годинама, нити сам је досад после излечења видео. Планирам, да на Егини набавим једну икону св. Нектарија и да јој однесем и захвалим на дару који ма је послала пре 8 година. По речима мога кума, Нада је сањала сан где јој неко говори да ми однесе неку икону, међутим, она није знала коју. Тих дана, заједно са женама из њеног села ишла је у посету манастирима у западној Србији на казивање овог сна, свештеник јој даје поменуту икону и каже јој да ми поменуту икону понесе. Лично мислим да ни она у том тренутку није знала ко је свети Нектарије, као ни ја.

Све до пролећа следеће године, нисам много размишљао о овом догађају, међутим, како нисам могао да се излечим званичном медицином, моје мисли су све чешће биле заокупљене да постоји можда и други пут. Тако да сам приликом дуготрајног лежања на институту у Ср. Каменици, све чешће посећивао малу цркву у оквиру Института, посвећену баш нашем чудотворцу. Тамо сам сазнао за многе детаље везане за св. Нектарија. Дана 20. априла 2007. добио сам и малу књижицу са посветом од сестре Драгице са поруком, да је детаљно прочитам. Књига се звала „Болест – Божија посета“ од Мирка И. Нанића. Тамо у фусноти сам прочитао да се део моштију налази у манастиру Ћелије и од тада мој једини циљ је био да одем тамо.

Како сам се од маја те године, због оштећених нерава, налазио у инвалидским колицима то и није било тако лако. Срећом, и уз кумову помоћ, дошао сам у Ћелије, послеподне уочи Ивањдана, где смо се ти и ја први пут срели. Тога дана, када сам изашао из цркве, баш испред врата цркве, на сунцу, први пут после 9 месеци, осетио сам неко олакшање и тада сам био сигуран да полако са дна идем ка површини. Први пут. Осећај наде и вере је коначно победио страх. Страх је, иначе, раније изазвала болест, карцином у IV фази, са метастазама на плућима, јетри и лимфним чворовима. У мају 2007. године, прекинуте су све терапије, пошто званична медицина није имала одговор на моје проблеме. Од тог лета 2007, ја више никад нисам отишао лекарима да тражим помоћ, везано за ову болест.

И још нешто занимљиво морам да ти напоменем, негде 2004. или 2005. године добио сам од венчане куме Соње Туцовић, рођ. Лаловић, CD-ове из грчких манастира. Била су два диска, и песме ми се нису углавном допале осим једне коју сам стално слушао. То је била Агни Партене, коју је написао св. Нектарије. Можеш замислити како сам се осећао 2007, када сам то сазнао и схватио. Песму је на CD-y изводио хор монаха из манастира Симонопетра.

Новембар 2014. године

Нови Сад

(Фејсбук страница Свети Нектарије Егински Чудотворац)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Advertisements