Миодраг Буквић: Како сам се исцелио уз помоћ св. Нектарија Егинског

Писмо исцељеног Миодрага Буквића о. Ненаду Андрићу

Брате Ненаде,

Ретко причам, а још ређе пишем о мојим догађањима везаним за болест коју сам преболео. Наиме, пробао сам првих година да људима казујем, међутим, само су ме болесни слушали. Речи до здравих никако нису могле да допру. Није случајна српска изрека „сит гладном не верује, нити здрав болесном“.

sv-nektarije

У ових неколико реченица написаћу ти кратко оно што си тражио, односно моја искуства приликом излечења и како сам ја добио помоћ од светог оца Нектарија. Као захвалност, стално носим икону свеца са собом, затим, на улазу у цркву св. мученика Лазара у селу Степановићеву сам, заједно са мојим кумом Ненадом Симићем, успео да обезбедим да се наслика велика икона св. Нектарија (са десне стране смо осликали св. Нектарија Егинског а са леве св. Јустина Ћелијског) и поред Јовањдана, моје славе увек обележим и дан св. Нектарија.

Овог 22. новембра бићу на Егини, међутим, моје прво сазнање за свеца почиње око тог датума (можда баш тог, али се не сећам), када ми кум, после прве хемиотерапије, доноси малу пластифицирану икону коју ми је послала извесна Нада Петровић из Степановићева, коју нисам видео пре болести годинама, нити сам је досад после излечења видео. Планирам, да на Егини набавим једну икону св. Нектарија и да јој однесем и захвалим на дару који ма је послала пре 8 година. По речима мога кума, Нада је сањала сан где јој неко говори да ми однесе неку икону, међутим, она није знала коју. Тих дана, заједно са женама из њеног села ишла је у посету манастирима у западној Србији на казивање овог сна, свештеник јој даје поменуту икону и каже јој да ми поменуту икону понесе. Лично мислим да ни она у том тренутку није знала ко је свети Нектарије, као ни ја.

Све до пролећа следеће године, нисам много размишљао о овом догађају, међутим, како нисам могао да се излечим званичном медицином, моје мисли су све чешће биле заокупљене да постоји можда и други пут. Тако да сам приликом дуготрајног лежања на институту у Ср. Каменици, све чешће посећивао малу цркву у оквиру Института, посвећену баш нашем чудотворцу. Тамо сам сазнао за многе детаље везане за св. Нектарија. Дана 20. априла 2007. добио сам и малу књижицу са посветом од сестре Драгице са поруком, да је детаљно прочитам. Књига се звала „Болест – Божија посета“ од Мирка И. Нанића. Тамо у фусноти сам прочитао да се део моштију налази у манастиру Ћелије и од тада мој једини циљ је био да одем тамо.

Како сам се од маја те године, због оштећених нерава, налазио у инвалидским колицима то и није било тако лако. Срећом, и уз кумову помоћ, дошао сам у Ћелије, послеподне уочи Ивањдана, где смо се ти и ја први пут срели. Тога дана, када сам изашао из цркве, баш испред врата цркве, на сунцу, први пут после 9 месеци, осетио сам неко олакшање и тада сам био сигуран да полако са дна идем ка површини. Први пут. Осећај наде и вере је коначно победио страх. Страх је, иначе, раније изазвала болест, карцином у IV фази, са метастазама на плућима, јетри и лимфним чворовима. У мају 2007. године, прекинуте су све терапије, пошто званична медицина није имала одговор на моје проблеме. Од тог лета 2007, ја више никад нисам отишао лекарима да тражим помоћ, везано за ову болест.

И још нешто занимљиво морам да ти напоменем, негде 2004. или 2005. године добио сам од венчане куме Соње Туцовић, рођ. Лаловић, CD-ове из грчких манастира. Била су два диска, и песме ми се нису углавном допале осим једне коју сам стално слушао. То је била Агни Партене, коју је написао св. Нектарије. Можеш замислити како сам се осећао 2007, када сам то сазнао и схватио. Песму је на CD-y изводио хор монаха из манастира Симонопетра.

Новембар 2014. године

Нови Сад

(Фејсбук страница Свети Нектарије Егински Чудотворац)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Advertisements


Категорије:Једномислије

Ознаке:, , , ,

6 replies

  1. Диван текст! Наводи ме на размишљање – ни ја до скора нисам ништа знао о Св.Нектарију,а о њему сам сазнао сасвим “случајно“ – мада сам уверен да то није био случај. Не ради се о мојој болести – него о болести моје супруге. Обоје смо стари (76 година), а њу је срце почело да све више “издаје“ – оштећени срчани залисци услед прележане реуматске грознице у детињству. Била су два избора: или нека врста “крпљења“ на слепо (катетером кроз крвне судове), много мање опасно, али и мање ефикасно, или радикална операција, отварањем грудног коша, на заустављеном отвореном срцу, уз вантелесни крвоток, у трајању од 5-6 сати у дубокој наркози (што је у нашем узрасту врло ризично) – али доводи до далеко бољих резултата. Били смо у сумњи: шта одабрати? Тада (што дубоко верујем да није случајно) ми је један пријатељ написао да се обратим молитвама Св. Нектарију, за кога до тада нисам ништа чуо. На “Стању Ствари“ сам нашао његов животопис, који ме је дубоко потресао (жао ми је, не могу да нађем линк – али молим редакцију да га унесе, да би и други заинтересовани могли да његов животопис прочитају). У том времену сам на једној лицитацији антиквитета наишао и на старинску грчку икону Св.Саве Освећеног (у чијем храму је будући митрополит и светац Нектарије био рукоположен за јереја), и решио сам да је по сваку цену купим, што ми је и успело…
    Не говорећи ништа супрузи о Св.Некатрију, сложио сам се са њеном одлуком да изабере опаснију варијанту (радикалну операцију, ризичну у нашем узрасту). Истина, одабрали смо клинику Универзитета у Лајдену (једног од најстаријих европски универзитета, основаног у XVI веку) са једним од веома познатих универзитетских клиника, на којој је договорено да професор, шеф катедре, изведе операцију, уз покушај да не уграђује вештачке залиске, него да реконструише оштећене… али ипак радикалну операцију, ризичну у нашем узрасту – не само технички, него ризичну због узраста и дуготрајне анестезије, по повратку из анестезије и по психу, чак и код технички успеле операције. Од тада сам се свакодневно молио Св. Нектарију за помоћ и зарекао се да ћемо на пролеће 2015 г., после њеног опоравка заједно отићи на Егину у његов манастир, поклонити се његовим моштима и поклонити манастиру икону Св. Саве Освећеног. Молећи се, нисам сумњао… На дан операције, очекивао сам извештај, и када ме је после по обављеној операцији професор позвао телефоном и јавио ми резултат, ја сам му, наравно од срца захвалио – али сва моја благодарност је била управљена Св.Нектарију. Молитве су биле услишене! Хвала Св.Нектарију! Супруга се одлично опоравила после операције, а Боже здравља, после повратка са Егине, где ћемо купити његову освећену икону, она ће заузимати почасно место у нашој кући.

    Свиђа ми се

  2. @ Иоанн Дубињин

    Хвала на овим искреним, предивним и потресним речима.

    А моја је грешка што није стављен линк, ево животописа св. Нектарија:
    Светитељ Нектарије Егински

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. veličanstveno,tuzno,dostojanstveno,veliki Bozji miljenik

    Свиђа ми се

  4. Uz pomoc svetog Nektarija izlecila sam se od karcinoma pljuvacne zlezde. Prognoze su bile lose, ali sveti Nektarije je bio milostiv. Obisla sam manastir na Egini i molila se pred mostima svetitelja. Za mene je posebno duhovno zracenje imao obilazak manastira Nea Moni, na Hiosu, u kome se svetitelj zamonasio.
    Molite se i verujte. U veri je spas.

    Свиђа ми се

  5. Како могу доћи до контак броја или фејсбук профил ако има Миодраг Буквић.

    Свиђа ми се

  6. @ Милош

    Пробајте преко Фејсбук профила проте Ненада Андрића. Ево линка

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s