Поглавар Римокатоличке цркве папа Франциско у Истанбулу апеловао на јединство католичке и православне цркве и додао да тај историјски корак захтевају жртве ратова и млади.
“Једино што тражимо католичка црква и ја то је заједница с православним црквама”, рекао је папа у присуству патријарха Вартоломеја, с којим је претходно одржао заједничку литургију.
Папа Франциско је после тога од Вартоломеја затражио благослов за себе и католичку цркву.
То је, како наводи агенција Асошијетед прес, израз попуштања и изражавања поштовања према православној цркви, што је део папиних настојања да оконча раскол две цркве, који траје од 1054. године, преноси Бета.
Папа Франциско и патријарх Вартоломеј су такође позвали на окончање прогона хришћана у Сирији и Ираку и позвали на дијалог с муслиманима, чиме је, како оцењује АП, тродневна посета папе Турској заокружена изразом јединства.
Они су у заједничком саопштењу позвали лидере региона да повећају помоћ жртвама екстремистичке групе Исламска држава, а посебно да дозволе хришћанима, који су у тој области присутни 2.000 година, да остану на својој родној земљи.
“Ужасна ситуација хришћана и свих који пате на Блиском истоку тражи од нас не само да се стално молимо већ и да одговоримо на прави начин у име међународне заједнице”, наводи се у саопштењу.
Папа Франциско, који представља католичку цркву са 1,2 милијарде верника, и Вартоломеј, духовни вођа 300 милиона православаца на свету, позвали су на “конструктиван дијалог” са исламом “заснован на међусобном поштовању и пријатељству”.
“Инспирисани заједничким вредностима и оснажени искреним братским осећањима, муслимани и хришћани су позвани да сарађују у име правде, мира и поштовања достојанства и права сваке особе, посебно у оним регионима где су својевремено живели вековима у мирној коегзистенцији, а сада трагично заједнички трпе ужасе рата”, рекли су поглавари две цркве.
Папини састанци с турским званичницима су, према оценама аналитичара, више били разговор глувих. На састанку с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, свако је одржао свој говор, али праве размене није било, наводи агенција Франс прес.
Vatican Insider: Папа се поклонио пред васељенским Патријархом Вартоломејем и затражио његов благослов
Током Екуменског молитвеног скупа у Патријаршијској цркви светог Ђорђа у Фанару, папа Франциско је рекао – ,,Наша радост је сада већа, зато се заснива на нашем обостраном поверењу у испуњење Божијих речи.” У међувремену, Патријарх Вартоломеј позвао се на молитву ,,Светих Отаца у чијим предањима наша заједничка вера била у првом веку заснована.”
Овај викенд обележен је историјском посетом папе Франциска Васељенској Патријаршији у Константинопољу. Током његове посете, Његова Светост патријарх Васељенски Вартоломеј са папом Франциском, присуствовао је екуменској молитви и Светој Архијерејској Литургији, које су биле одржане у Патријаршијској цркви посвећеној Светом Ђорђу на Фанару. Прочитајте испод ватикански извештај о посети и дирљивом моменту између двојице вођа у којима папа Франциско нагиње своју главу пред патријархом током екуменистичке молитве у суботу увече.
На крају свог говора, Папа Франциско је затражио од Патријарха Вартоломеја благослов и погнуо главу пред њим како би га добио. Вартоломеј је папу потом пољубио у главу и на тај начин, други дан папине посете је завршен овим симболичним чином. Ноћ је већ била пала у Истанбулу уочи прослављања Светог апостола Андреја, заштитника Патријаршије, када је папа Франциско ушао у цркву Светог Ђорђа са својим братом Вартоломејом. Тренутак њихове молитве био је кратак и дао је свету назнаке како ће изгледати наредни моменти када папа буде присуствовао Светој Литургији коју ће служити Васељенски Патријарх. На улазу у цркву, папа је поклонио велику посребрену икону.
У свом поздравном говору, Вартоломеј је рекао да је Франциско ,,пренео љубав једног од најзначајнијих апостола (апостола Петра) на свог брата, првоизабраног апостола Андреја.” Патријарх се подсетио ,,сличних посета његових угледних претходника”, цитирајући том приликом речи Павла VI, Јована Павла II и Бенедикта XVI. Говорио је о Францисковој вољи, али и вољи ,,најсветије римске Цркве да се настави сестрински однос и утврди једна стабилна веза у обнављању заједништва ових двају Цркава.” Вартоломеј је такође рекао да види ову посету Франциска, као један ,,историјски догађај испуњен повољним знацима за заједничку будућност”.
Патријарх је захвалио РКЦ на враћању светих моштију Свете Еуфемије и такође се позвао на речи Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. ,,Нека би се ови Свети Оци по чијим предањима наша заједничка вера је била заснована у првом веку, помолили за нас Господу да бисмо могли поново да осетимо потпуно уједињење наших Цркава, и тако испунили Његову Божанску вољу.”
,,Док изражавам срдачну захвалницу за ваш братски дочек, осећам да је наша радост већа зато што није део овог света; она није од нас, ни у нашим посвећеностима, ни у нашем труду – што је свакако неопходно – већ је та радост наше вере у испуњење божијих речи.” Одговорио је том приликом папа Франциско.
Говорећи о ,,радости и миру које свет не може да пружи, а које је Господ Исус Христос обећао својим ученицима пред Његово Вазнесење”, папа Франциско додаје: ,,Апостоли Андреј и Петар су чули ово обећање Господа и добили га као награду. Били су браћа по крви, па ипак њихов сусрет са Христом их је претворио у браћу по вери и милосрђу. Вечерас, на овако пријатном сусрету, и на овом молитвеном бденију, желео бих да истакнем ово – они су постали и браћа по нади.”
Превод: Поуке.орг
Извор: http://vaticaninside…articolo/37806/
Патријарх васељенски Вартоломеј дочекао предстојатеља Римокатоличке цркве Папу Франциска у Цариграду
Његова светост Патријарх васељенски Вартоломеј дочекао је, у суботу 29. новембра, предстојатеља Римокатоличке цркве Папу Франциска на међународном аеродрому Ататурк у Истанбулу.
„Ваша светости, љубљени у Христу брате, дочекујемо Вас са великом радошћу, поштовањем и љубављу. Благословен онај који долази у име Господње“, казао је Патријарх Вартоломеј поздрављајући Папу.
Срдачан сусрет двојице великостојника, као и сама посјета Папе Франциска Истанбулу, шаље поруку љубави и мира милионима хришћана широм свијета.
Последњи Папа који је посјетио Истанбул био је Бенедикт 2006. године, а прије њега Папа Јован Павле II је 1979. посјетио Патријарха Димитрија.
У пратњи Патријарха Вартоломеја били су Митрополит пергамски Јован (ко-предсједавајући Мјешовите међународне комисије за богословски дијалог између Православне и Римокатоличке цркве), Архиепископ амерички Димитрије и велики архиђакон Андреј Софијанопулос.
Његова све-светост Вартоломеј је Архиепископ Константинопоља – новог Рима и Васељенски патријарх. Он је 269. предстојатељ 2000. година старе помјесне Цркве коју је основао свети апостол Андреј. Искуство Његове све-светости, као турског држављанина, пружа јединствену перспективу на дијалог међу Јеврејима, хришћанима и муслиманима. За његов надахњујућ рад на пољу вјерских слобода и људских права, Васељенски патријарх Вартоломеј је 1997. одликован златном медаљаом Конгреса Сједињених Америчких Држава.
Стигавши у сједиште Васељенске патријаршије на Фанару, у суботу 29. новембра, поводом празника светог апостола Андреја Првозваног, покровитеља Константинопољске цркве, Папа Франциско је срдачно поздрављен црквеним звонима. Папу су на патријаршијској капији дочекали Митрополити никејски и халкидонски. Потом је Васељенски патријарх испратио Папу до патриаршијског храма светог Георгија, гдје је служена Доксологија, молитва благодарења и мира, након које су двојица поглавара благословили вјерне у храму. Присутни су били и генерални конзули у Истанбулу.
Патријарх Вартоломеј је Папи Франциску поклонио икону светог Георгију, насликану на Светој Гори. Папа је, заузврат, Његовој светости уручио фототипско издање грчког рукописа из XI вијека, чији се оригинал чува у Ватиканској библиотеци, као и копију мозаика Господа Исуса Христа из базилике светог Петра из IX вијека.
Након тога, Патријарх Вартоломеј и Папа су одржали приватни разговор у патријаршијској резиденцији. Прије поласка, Папа се сусрео са члановима Светог Синода.
Обраћање Његове Све-светости Патријарха васељенског Вартоломеја Његовој Светости Папи Франциску након Доксологије у патријаршијском храму током његове званичне посјете Васељенској патријаршији
Ваша Светости,
Славословећи свеблагог у Тројици Бога, желимо добродошлицу Вама и Вашој часној пратњи на ово свештено мјесто, на епископску катедру историјске и мученичке Цркве, којој је божански Промисао повјерио врло одговорну службу првопрестолне међу најсветијим помјесним православним Црквама. Дочекујемо Вас са радошћу, чашћу и благодарношћу јер сте сматрали сходним да управите своје стопе од Старог Рима ка Новом Риму, симболично градећи мост између Запада и Истока, дијелећи љубав Првоврховног апостола са његовим братом, Првозваним апостолом.
Ова Ваша посјета, прва након избора Ваше Светости на трон који „предсједава у љубави“, представља наставак посјета Ваших истакнутих претходника Павла VI, Јована Павла II и Бенедикта XVI, али свједочи и Вашу жељу и жељу најсветије Римске цркве да у братољубљу настави са Православном црквом заједнички ход ка установљењу пуног општења међу нашим Црквама. Стога, са великим задовољством и благодарношћу поздрављамо долазак Ваше Светости као историјски догађај, испуњен добрим знамењима за будућност.
Овај свештени простор, на коме су, усред различитих историјских изазова, васељенски Патријарси вјековима служили и служе Свету тајну божанствене Евхаристије, наслиједио је друга богослужбена мјеста у овом граду, која су обасјале истакнуте црквене личности, које се већ налазе у хору великих Отаца васељенске Цркве. Међу таквим свјетлоносцима били су и наши претходници свети Григорије Богослов и свети Јован Златоусти, чије се часне мошти налазе у овом светом храму, благодарећи великодушности Римске цркве, која их је вратила Васељенској патријаршији. Поред њих леже мошти светог Василија Великог и свете великомученице Јефимије, која је потврдила истиност вјероисповиједања Четвртог васељенског сабора, као и других светитеља Цркве. Ове године навршава се десет година од благословеног повратка моштију светог Григорија и светог Јована Златоустог и желимо да Вашој Светости изразимо срдачну благодарност за овај братски гест Ваше Цркве нашој Патријаршији. Нека би ови свети Оци, на чијем је учењу основана наша заједничка вјера у првом миленијуму, били наши посредници пред Господом, да би поново открили пуно јединство међу нашим Црквама, и тако испунили Његову свету вољу у овом критичном тренутку за цјелокупно човјечанство и цијели свијет. Јер, по ријечима светог Јована Златоустог: „Ово је оно што заиста повезуе вјерне и подржава љубав. Заиста, управо је зато Христос казао да будемо једно“ (Бесједа на Посланицу Филипљанима 4, 3, PG 62.208).
Још једном изражавамо радост и благодарност у име најсветије Константинопољске цркве и наше лично поводом званичне и братске посјете Ваше Светости и желимо Вама и Вашој пратњи од Господа благословен боравак међу нама да би наше братске везе даље јачале у славу светог имена Његовог.
„Хвала Богу на његовом неисказаном дару“ (2. Кор. 9, 15)
Добро дошли, љубљени у Господу брате!
Са енглеског: Александар Орландић
Извор: patriarchate.org
(Сајт Митрополије црногорско-приморске, 29. 11. 2014)
Дојче веле: Највише сусрета папе и васељенског патријарха од раскола
Никада раније за готово хиљаду година од „Велике шизме“ није било више сусрета између поглавара Римокатоличке цркве и грчко-ортодоксног патријарха као што је то случај у овој 2014. години.
Након година стагнације поново се обнавља дијалог између Католичке и Православне цркве. Након што су се већ састајали ове године, папа Франциско и васељенски патријарх Вартоломеј поново ће се срести. Толико чести сусрети нису организовани откада су се две цркве 1054. године поделиле.
Црквени повод за путовање папе Франциска у Турску јесте један од најважнијих православних празника – празник светог апостола Андрије. Двојица црквених поглавара сусрешће се у Истанбулу управо на тај дан током овог викенда. С обзиром на насиље и терор у Сирији и Ираку, ти разговори сигурно су важни и у политичком смислу. Сигурно је такође да ће пажња јавности бити усмерена на посету папе Франциска Аја Софији, али и на речи које ће упутити муслиманима.
Поновно приближавање Источне и Западне цркве је „пројекат века“ који је почео пре добрих 50 година. Нема сумње да ће бити потребно још времена за то и тешко да ће током понтификата папе Франциска доћи до конкретног споразума.
Римокатолици и православци формално су подељени од 1054. године, односно од „Велике шизме“ која је ставила тачку на сукоб који се столећима константно обнављао. Хришћани на Западу и Истоку живе различите форме побожности, у различитим културама, у различитим, често међусобно супротстављеним, политичким системима.
Противљења на обема странама
Када је папа Павле VI у децембру 1963. године, током Другог ватиканског концила (1962-1965) најавио да ће путовати у Јерусалим како би се сусрео са патријархом, то је била сензација. Прво путовање у иностранство у новије време потпуно свесно је било усмерено ка православљу. Био је то сусрет праћен црквено-политичком драматиком: „Отпори су постојали на обема странама тако да ни пред сам тај сусрет није било јасно да ли ће до њега заиста и доћи“, написао је Матијас Коп у својој књизи „Франциско у Светој земљи“.
Посете уместо анатеме
Сусрет Павла VI са васељенским патријархом Атенагором у јануару 1964. године донео је конкретне резултате. Крајем 1965. године обе стране укинуле су међусобне анатеме између патријарха у Константинопољу и Риму. Од тада постоји католичко-православни дијалог, који у последњих 20 година ипак постаје све сложенији. У сваком случају, званичне делегације нису престајале да се посећују, најчешће поводом празника – Светог Петра (Рим), који се обележава 29. јуна и Светог Андрије (Константинопољ), који се обележава 30. новембра.
Ни за време папе Јована Павла II (1978-2005), ни за време Бенедикта XVI (2005-2013), ватиканским црквеним дипломатама није пошло за руком да поново организирају сусрет с патријархом из Константинапоља, данашњег Истанбула. То се догодило тек приликом ходочашћа папе Франциска у мају ове године. Тада је одједном било организовано више заједничких сусрета на различитим местима у Јерусалиму, као и упечатљива екуменска молитва у тамошњем Храму Васкрсења Христовог (Црква Светог Гроба). Успеху тог сусрета допринеле су обе стране.
Након избора папе Франциска у марту 2013. године, Вартоломеј је био први патријарх Православне цркве који је отпутовао на инаугурацију једног поглавара Римокатоличке цркве. Можда је на њега оставило утисак то што је, како се наглашава, нови човек у Ватикану далеко мање обележен европском догматском мишљу него што је то био случај с његовим претходником – иначе, приликом првог појављивања у лођи на Тргу Светог Петра он је представљен као „римски бискуп“, а не као папа. То да је Вартоломеј непуне две седмице касније поново био присутан када се папа Франциско у Ватикану срео с председницима Шимоном Перезом и Махмудом Абазом на молитви за мир, није више изненадило скоро никога.
Сада је дакле на реду сусрет у Истанбулу, Константинопољу, граду препуном црквене историје. Вартоломеј (74) уочи сусрета говори о „личном пријатељству“ које га повезује с Франциском (77). Такође каже да ће њихов поновни сусрет додатно позитивно утицати на обе цркве. Најважнији представник патријарха на Средоземљу види апсолутно нову перспективу за целокупан екуменски покрет. Сваки такав сусрет папе Франциска и Вартоломеја од великог је значаја, каже митрополит у Немачкој Авгостин, у разговору за Дојче веле. „Васељенски патријарх је често у историји екуменског покрета имао водећу улогу“, подсећа митрополит. Ипак, да ли ће доћи до напретка, биће видљиво најраније на васељенском сабору који је планиран за 2016. годину и који би, између осталог, требало да доведе до разговора између православаца и католика.
Политичка димензија
Нико више не говори да је реч само о фолклору без политичке релевантности. Интензивни дијалог између католика и православаца управо за Европу има велики значај јер, рецимо, линије политичког конфликта на Балкану делом се и данас пружају дуж старих граница између две конфесије. Разилажења Москве и Западне Европе и развој ситуације у Украјини такође подсећају на конфликте чији је разлог такође била религија.
Након политичких промена у источној Европи, значај католичке цркве у више источноевропских земаља видно је ојачао. Тек је папа Бенедикт XVI осетио повређеност на православној страни и потрудио се да буде више разумевања за то. Папа Франциско се надовезао. Препреке, међутим, и даље представља анти-екуменизам, својеврсни неисторијски начин размишљања, који се још увјек може срести на православној страни, али и национализам. Због свега тога данас је дијалог између Западне и Источне цркве можда још важнији.
Кристоф Штрак
Напомена Стања ствари: У свим текстовима усаглашено је име поглавара Римокатоличке цркве на ФРАНЦИСКО.
Categories: Васељенско стање
знаци времена
Papa Francisko kaze da je isao u Tursku da bi sa Patrijarhom Vartolomejem proslavio Sv Andreja. Medjutim, on je tamo sreo i g. Erdogana . . . a evo kako opisuje molitvu u Plavoj dzamiji :
U Turskoj nisam bio turist, vec hodocasnik. Bio sam iz religioznih razloga. Kad sam usao u Plavu dzamiju u Istanbulu, ja nisam bio turist. Kad sam video njenu lepotu, kad mi je muftija sa puno paznje i postovanja objasnio njene detalje, kad mi je ukazao na mesto Marije i Jovana Krstitelja u Koranu, ja sam osetio potrebu da se pomolim. Pitao sam ga da li smem da se molim u dzamiji, on mi je rekao : DA.
Molio sam se za Tursku, za mir, za muftiju, za sve, i za mene. Iskreno sam molio.
Najvise sam molio za mir – Gospode zaustavi ratove. To je bila iskrena molitva.
Хвала СС! Напокон да се папа зове по свом имену, по српској варијанти, а не по хрватској! Тако смо стали уз раме и са Русима који знају само за Франциска, а не за хрватског Фрању.
Лијепи примјери “грађења вијести” и Хобсбаумовог “измишљања традиције”. Прво наш, све бољи у културном смислу, РТС никако да се ослободи уредника вјерских вијести који су “већи католици од папе”. Двојица поглавара нијесу служили заједничку литургију, а не вјерујем да је тако што објавио и Асошијетед прес на кога се у вијести позива. Са претходног њиховог сусрета РТС је навео да су објавили некакву Декларацију о уједињењу хришћана, што није било истина. И у извјештајима о домаћим црквеним темама докторату г. Григорија нпр. , који је, узгред буд речено, детаљније пропраћен на сајту РТС-а, најважније је било да се Јован Зизјулас “пажљиво ослушкује у Ватикану”, и о упокојењу митрополита Јована (Павловића) опет је била најважнија његова екуменистичка црта и тако редом наш Агитп(р)оп.
Ватиканском извјештају нема се много тога приговорити, сем додатка да су се у завршној Декларацији двојица поглавара обавезала да допринесу ријешењу “најболнијег питања” између католика и православних, а то је питање првенства, о коме није постигнут никакав напредак, напротив, отишло се корак назад, на засједању Мјешовите комисије у Аману септембра о.г.
Онда долази објава Васељенске патријаршије. Могу да разумијем да је због њеног тешког положаја, пастве која је углавном американизована, значајно да се нагласи да је патријарх добитник Златне медаље Конгреса. Али никаквим хокус-покусом није могуће тврдити да је то помјесна црква стара 2000 година.
Гестови папе Франциска – рукољуб Васељенском патријарху у Јерусалиму, сада тражење благослова могу да буду симпатични. Али, цијела довитљивост око значаја тронова у говорима патријарха јесте фразеологија која иритира хришћанску осјећајност. Добро је што оба трона имају заштитнике у браћи апостолима Петру и Андреју, али ни Петар ни Андреј нијесу били епископи ни римске ни новоромејске Цркве. Сачувани каталози епископа у раној Цркви то јасно доказују и “петровска” и “андрејевска” традиција су једноставно измишљене у каснијем времену. Апостолско прејемство се преноси на сав епископат, а његовим благословом и ми обични лаици можемо, па можда и морамо, да будемо “браћа у нади”, како рече папа Франциско за Петра и Андреја. Али да би смо то били морамо да имамо наду у догматско=спасењско јединство, а бојим се да на Западу и све мање и на Истоку, се постављају та питања.
Дојче веле тачно износи да се Франциско првобитно и најрадије самоозначавао као римски епископ. Због масовних медија, посебно доминантних англосаксонских тешко је извести ту здраву промјену у свјести вјерника. Но, он се није одрекао титуле Намјесника Христовог (Vicarius Christi), а његов претходник, омиљен код наших православних фундаменталиста се одрекао титуле “патријарха Запада” која би му по православно осјећању у евентуалном јединству припадала. А када смо код Бенедикта XVI његова посјета Хрватској 2011. г. на седамдесетогодишњицу почетка геноцида, када је позивајући се на кардинале Шепера и Кухарића, устврдио да Хрватска није балканска већ средњеевропска земља, показала је насупрот тврђењу коментатора Дојче велеа, да црквени великодостојници не могу не само да се одрекну саблазни “првенства” (“Који хоће да буде Први…”, рече Господ), већ ни претензија на врховни географски ауторитет.
Рекао бих, да је “позориште” о коме причамо припремљено са два циља. Први, да патријарх како тако покуша да буде први у православној цркви. Други, да се забије још један клин раздора у православну цркву. Како се може веровати папи, када се мало по мало и у католичкој цркви прихватају новотарије глобалистичког схватања по разним питањима? То ме потсећа, на обећања дата Горбачову од којих није остало ништа.
“Папа Франциско: Католичка црква и ја једино тражимо заједницу с православним црквама”
Не, хвала господине Папо! Ако не желите да будете испуњење Малакијевог пророчанства, усредсредите се на очување јединства у вашој распадајућој верској организацији. Не вуците друге у ваше расуло, нити га подстичите у њиховим редовима. Лукави ђаво вас је претекао и већ марљиво ради на томе.