Резултати гласања у Уједињеним нацијама о руској резолуцији против „хероизације нацизма“: САД, Канада и Украјина „против“, Србија „за“, док је наше окружење (БиХ, Хрватска, Мађарска, Црна Гора/Montenegro, БЈР Македонија, Румунија, Бугарска, Грчка…) било „уздржано“
Кликните на слику за увећање (Извор: Sputnik)
Татјана Табунова: Одредиле се земље које подржавају нацизам
САД, Канада и Украјина једине су земље које су на заседању Генералне скупштине УН гласале против руског нацрта резолуције која осуђује хероизацију нацизма. Усвајање документа било је приређено поводом предстојеће 70-годишњице Победе у Другом светском рату, која се обележава наредне године.
За документ који је представила Русије гласало је 115 од 193 државе-чланице УН. Против су гласале три земље – Канада, САД и Украјина. Још 55 делегација, између осталог ЕУ, суздржало се од изражавања свог мишљења по датом питању.
Текст резолуције је објављен, он може да се пронађе на Интернету у слободном доступу. Онај ко га прочита увериће се да у њему нема никаквих подводних каменова. Резолуција између осталог осуђује покушаје одрицања Холокауста, позива да се осигура општа ратификација и ефикасна реализација Међународне конвенције о ликвидацији свих облика расне дискриминације. У документу се изражава забринутост глорификације нацистичког покрета и бивших чланова организације Вафен-СС. Све то се заснива на принципима које су УН усвојиле од доба завршетка Другог светског рата и Нирнбершког трибунала. Али у последње време низ земаља одступа од тих принципа. У Украјини борци Националне гарде стављају свастику на униформу. У Балтику дан ослобођења од нацистичких окупатора је проглашен даном жалости. Ове и друге чињенице изазивају забринутост Москве и већег дела света. Али не Кијева, Отаве и Вашингтона, истиче заменик председника Комитета за међународне послове Савета Федерације РФ Андреј Климов.
САД, њихов верни савезник Канада и Украјина формирали су сада тројку држава које имају неку своју реалност, различиту од међународне. Схватам Канађане, где украјинска дијаспора у многоме одређује понашање њиховог руководства. Али САД, које су биле члан антифашистичке коалиције, учествовале у припреми и одржавању трибунала у Нирнбергу и у последњим деценијама бар на речима подвлачиле своју приврженост борби против фашистичке идеологије,у време Барака Обаме предалеко су отишле. Оне су се фактички нашле са исте стране барикада са националистима, следбеницима Бандере и потомцима Вафен-СС. Ова чињеница је била потврђена за време гласања (на заседању Генералне скупштине УН).
Председник Украјине Петар Порошенко јавно изјављује да је земља спремна за тотални рат против Русије. Тотални, значи свим методама и начинима. То није само идеологија, то је фашистичка терминологија. Али Европа, као и 30-их година прошлог века, крије главу у песак: нада се да ће се без ње расправити, а она може да искористи гужву да извуче неку корист. Таква политика неће се добро завршити, упозорава сенатор Андреј Климов.
Таква политика је већ својевремено довела до Другог светског рата. Европљани су подстицали агресора, полазећи од неких рационалних разлога да подстичући Хитлера могу самим тим да покажу Совјетском Савезу његово место. И фактички су се нашли под окупацијом. Нажалост, историја се понавља.
Још до недавно чинило се да на ту тему не може бити питања. Фашизам је куга коју је победио и осудио читав цивилизовани свет још средином прошлог века. Али у пракси испада да се данас, уочи 70-годишњице победе над фашизмом, дешава његов препород. И постоје снаге спремне да га подрже. Руска резолуција треба да подсети земље на то до чега доводи таква политика, на непоколебивост пресуде Нирнбершког трибунала. Да подсети док није касно.