Поштоване комшије, суграђани,

Потребна нам је ваша помоћ!

Организујемо протестну шетњу у недељу 30. новембра 2014, с почетком у 12 часова.

Ми већ четири месеца покушавамо да решимо своје стамбено питање и сваки пут наилазимо на зид од стране Грађевинске дирекције Србије, која у сваком понуђеном решењу крши наша основна људска права. Током протекла четири месеца упутили смо десетине дописа разним институцијама, имали више десетина састанака с њима, између осталог, и у Министарству грађевинарства и урбанизма, али до разрешења наше ситуације нисмо дошли, јер смо у сваком њиховом понуђеном решењу ми ти који треба да се одрекнемо своје имовине и да сносимо додатне трошкове, као да није довољно то што смо живели у отровним становима више од пола године.

Као последњи покушај избављења из ове невоље изаћи ћемо на улице.

Позивамо вас да нам се придружите, јер нам је ваша подршка неопходна.

***

Купили смо станове од Грађевинске дирекције Србије (ГДС), која је по Закону о планирању и изградњи истовремено и надзорни орган. Употребну дозволу је издало Министарство грађевинарства и урбанизма. Замислите шок када смо од Градског завода за јавно здравље 25. јула 2014. сазнали да ми и наша деца удишемо бензен, фенол, тулуен. Како је могуће да ГДС, који је основала Република Србија, може да усели своје купце, ваше суграђане, комшије у отровне зграде, пусти их да удишу канцерогене материје 10 месеци, затим их привремено исели а потом приморава да се врате у своје отровне станове када их „очисте“?

На захтев ГДС, Институт за нуклеарне науке Винча доноси и Елаборат о санацији, чији резултати, између осталог, доказују да су, у односу на чврсти отпад или отпадне воде, у нашем бетону пронађене и до 60 пута веће концентрације канцерогених материја! И шут који би остао од огуљених зграда морао би да се третира у лабораторији, а тек онда да се однесе на депонију.

Дакле, у вашем комшилуку су зграде које не задовољавају ни критеријуме присуства на депонији. А одмах поред налазе се вртић и дечје игралиште.

ГДС нам је понудио уговор о исељењу који подразумева плаћање трошкова живота у изнајмљеном стану, али само под условом да прихватимо санацију и вратимо се у своје станове. У нама расту отпор и сумња: већ смо отровани, а још и да пристанемо на експеримент. Тражимо да ГДС донесе званичан План санације у складу са законима и прописима. Међутим, план који нам је представљен као коначан 1. октобра. 2014. не подразумева чак ни отклањање канцерогених материја из свих делова зграде, јер тако одговара буџету ГДС. Срећом, научници, савесни и одговорни људи из Винче, нису пристали да дају потпис на половичну санацију, јер им је приоритет здрав живот станара. Министарство здравља наводи да дуготрајно удисање наведених материја, чак и у ниским концентрацијама, представља озбиљан ризик по здравље. Већина нас одбија потписивање уговора о санацији.

Изјављујући како брине о својим суграђанима, Министарство грађевинарства и урбанизма наложило је да ГДС станарима понуди опције за решење проблема. Понадали смо се да ћемо коначно моћи да наставимо нормалан живот.

Поред наводне санације, ГДС је понудио:

1. да врати станарима новац, али мањи од износа који су платили, и то за 10%, јер ГДС заправо откупљује стан од власника, а станар губи право првог купца некретнине. Што је живео у стану, живео је.
2. замену стана за стан у власништву ГДС. Пошто они не располажу становима мање квадратуре, попут већине станова у нашим зградама, станари отровних зграда треба да доплате ГДС и по неколико десетина хиљада евра – што је, наравно, ситница.

Али то није све. Коме се не свиђају ове опције, понуђена им је још једна – тужба! Јер шта ће нама имовина и уштеђевина? Шта ће нама све оно што смо купили у стану? ГДС сматра да не треба да нам надокнади све што смо уложили у стан, јер ми смо обични грађани Србије које су они уселили у отровне зграде и оставили да им деца удишу канцерогене материје.

Данас је 30. новембар 2014, четири месеца од сазнања о присуству канцерогених материја у нашим становима и зградама. И даље немамо решено стамбено питање, јер нам Грађевинска дирекција Србије не враћа оно што смо јој платили, нити намерава да нам врати све што смо уложили у стан, а камоли живот изубљен у овој агонији и отровима.

Оштећени станари из улице Милеве Марић Ајнштајн бр. 80, 82, 100 и 102.

Categories: Моба