Шпигл: ЕУ позива Србију да се удаљи од Русије
Са продубљивањем украјинске кризе, Брисел је повећавао притисак на Београд, да се супротстави својој савезници Русији и уведе јој санкције. „Србија, кандидат за чланство у ЕУ, правно је обавезна да уведе санкције Москви“, објаснио је комесар ЕУ Johannes Hahn у интервјуу за Новости. Србија је до сада одбијала увођење економских санкција против Русије желећи да искористи руске санкције на увоз хране из ЕУ за повећање свог извоза у Русију.
Србија је традиционално најближи савезник Русије на Балкану, где Русију сматрају заштитником Словена. Обе земље су дубоко повезане православљем, светским ратовима и економијом. Србија је 2008. продала Русији своју нафтну индустрију за „смешну цену“ (изјава тадашњег министра економије Млађана Динкића), да би одобровољила „великог брата“. У Нишу је подигнут руски „хуманитарни центар“, који критичари називају прикривеном војном базом.
Изгледа да се у последње време активно ради на овом савезу. Средином октобра је председник Русије Владимир Путин допутовао у кратку посету Србији. Повод је била војна парада поводом 70 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату. Српски председник Томислав Николић поздравио је Путина речима: „Србија нема намеру да укаља своју част уводећи санкције Русији.“
Путин и Николић су приликом посете разговарали о продубљивању економске сарадње између две земље. Главна тема је била изградња гасовода Јужни ток који би транспортовао руски гас преко Црног мора, Бугарске и Србије у Европу. Европска унија је одбацила овај пројекат. Влада Србије је најавила да ће са изградњом гасовода почети тек када се о томе договоре Европска унија и Москва.
Руски утицај на Балкану забрињава Ангелу Меркел. Она је на састанку Г20 одржаном прошлог викенда у Бризбејну оптужила Путина за експанзионистичку политику према Украјини и упозорила да би руски председник могао нешто слично да учини и у Молдавији и Србији,
Србија од јануара ове године води преговоре о приступању Европској унији и нада се пријему 2020.
Spiegel, 20.11.2014.
Избор и превод: Мирослав Марковић
Наслов и опрема: Стање ствари
Мирослав Лазански: Шпијуни из Ниша
И сада, после 32 године, „Шпигл” диригује бубњевима немачких и ЕУ упозорења Београду због наводног руског војног и политичког утицаја у Србији
Мирослав Лазански
Једном у 30 година немачки „Шпигл” се дохвати теме совјетског или руског војног присуства на Балкану и онда се од разних спекулација прави арсенал политичких притисака на Београд.
„Шпигл” је у броју од 4. октобра 1982. пренео у деловима мој текст из загребачког „Старта” о мађарској армији и групацији од четири совјетске дивизије стациониране јужно од Балатона.
„Шпигл” ме је коректно цитирао, са именом и презименом, именом листа који је по Немцима прави часопис за мушкарце, „ред голих жена, ред оружја”. Закључак магазина који чита осам милиона Немаца, био је „да је војни експерт из Загреба Мирослав Лазански намерно објавио причу о совјетским дивизијама у Мађарској, са потпуно тачним подацима, не би ли упозорио југословенску јавност на могућу совјетску инвазију на Југославију”.
Слатко сам се смејао, нисам имао тему за тај број „Старта”, па хајде мало о Мађарима и Совјетима у Мађарској.
Сада, после 32 године „Шпигл” диригује бубњевима немачких и ЕУ упозорења Београду због наводног руског војног и политичког утицаја у Србији. Најсумњивији је, испада по „Шпиглу”, српско-руски центар за хуманитарне акције на аеродрому у Нишу.
Па је Ангела Меркел убедила Београд да се руским припадницима тог центра не додели дипломатски статус, јер они су, ето, шпијуни. Амерички војници који се крећу Србијом по споразуму СОФА нису шпијуни.
Да будем јасан, само аматери могу да замишљају некакав шпијунски центар на међународном аеродрому у Нишу, аеродрому готово усред града, где са солитера можете да видите и прислушкујете све шта се тамо догађа.
Колико год немачки и ЕУ политичари, који ових дана долазе у Београд, наглашавали да на Србију не врше притисак око санкција према Русији, управо тим наглашавањем јасно је да врше притисак. То чак и званични Пекинг тврди. У међународним односима то је недопустиво.
Један од најслободнијих и најистакнутијих немачких интелектуалаца прошлог века Ханс Магнус Енцесбергер изјавио је још 1990. године „да основну карактеристику немачког друштва представља тријумф медиокритета и трговачког духа”.
Дакле, Немци нам нуде бесрамну трговину: уведите санкције Русији и дозволићемо бржи процес отварања поглавља око уласка Србије у ЕУ. Је ли то ЕУ тутор наше судбине на путу ка савршенству?
Или се ми водимо искључиво стратешким користољубљем, при чему су морални принципи од другоразредног значаја? Ко то у Србији може данас да гарантује да нас за неколико година ЕУ неће преварити?
Као што су Берлин, Брисел и Вашингтон преварили Москву неколико пута. Ко може да гарантује да ће за десет година ЕУ и даље постојати? Имам право да сумњам, јер сумња је један од облика слободе.
Џорџ Буш је за ЕУ рекао: „Она није лоша, не помаже, али и не смета.” Један високи функционер његове администрације дефинисао је америчку политику према ЕУ речју „дисагрегација”, односно „раздруживање”.
Србија неће ући у ЕУ све док изричито, де факто и де јуре не призна Косово као независну државу. То сви знају, али о алтернативи као да нико гласно не размишља. Осим, рецимо, Вулин. Или – вози Мишко па докле стигнемо. Дотле ће путници можда и заборавити где смо кренули…
Шта значи изјава комесара ЕУ Јоханеса Хана „да је Србија слободна земља”? Нисам то знао, захваљујем комесару. Шта значе наше изјаве „да за сада неће бити српских санкција Русији”? Да ће их једног дана бити? У име чега? У име нашег уласка у ЕУ?
СР Југославија, односно Србија била је прва жртва глобализма. На нама су испробана сва кршења међународног права, а сада нас терају да и ми прекршимо међународно право. Господо, било које санкције без одобрења Савета безбедности УН су противне међународном праву.
Наравно, ако хоћемо споразум са ММФ-ом око кредита, а то смо добили, ако хоћемо немачке инвестиције у српску машинску индустрију, то тек треба да се деси, онда је статус дипломата за руске припаднике српско-руског хуманитарног центра у Нишу у другом плану?
Додуше, чврсто верујем да они тај статус неформално већ имају и да је то Москви директно и саопштено. Иначе би око руског гаса било проблема.
За време првог хладног рата имао сам разумевања за Запад и НАТО. Није ми то била препрека да добијем, од најзначајнијих совјетских војних личности, интервјуе у којима су објашњавали своје ставове. Сада у другом хладном рату имам разумевање за руске ставове.
Јер су у праву. НАТО се проширио до руских граница, опколио је Русију својим сателитима. Америка поставља антиракетни штит у Румунији и Пољској, наводно против ракета из Северне Кореје и Ирана и тражи да јој Европа у вези с тим верује.
Европа ће разумети Вашингтон, али Путин неће. Јер, он је једини руски лидер, после Лењина, који је живео у Европи. Пуковник Владимир Владимирович Путин у Дрездену…
Петар Поповић: Србија и Балкан у клинчу Немачке и Русије
„Берлин је Москву почео да гледа пре као противника него као потенцијалног партнера. Немачка влада забринута је настојањем руског председника Владимира Путина да повећа свој утицај на Балкану. Може се, међутим, показати тешким зауставити га”, каже немачки Шпигл, у верзији на енглеском језику, у чланку посвећеном тој теми (“Putin´s Reach: Merkel Concerned about Russian Influence in the Balkans”).
Немачка зебња да се може показати “тешким зауставити га”, објашњава се појединошћу наведеном већ на почетку текста, да “Русија није више нарочито заинтересована за дијалог”. Такав је, наиме, утисак с којим се из Москве у Берлин вратио владин надлежни за везу с Русима Герно Ерле. Изасланик је покушао да с парламентарцима заподене дијалог “о тешкоћама у вези са Украјином”, међутим – у парламенту Русије “није било ни једног вољног да с њим разговара”.
“Ако је то тако с обичним парламентарцима, тако је и с Владимиром Путином”, каже Шпигл.
Путин јесте остао у редовној вези са Ангелом Меркел. Али госпођа канцелар верује да се оно што Путин чини и оно што он говори одавно разликују. Руска политика сада следи “принцип организоване непредвидљивости”, креће Шпигл, доносећи најновије утиске владиног каријерно оријентисаног човека за везе с Москвом.
Србија и Балкан
Из текста следи утисак да је Берлин у извесној мери затечен овим преокретом где Русија, у периоду од свега годину дана није више “тежак партнер” с којим се, међутим, ипак преговара, већ “непредвидиви противник” с којим се не зна како. Ту се и каже – да ће Немачка, која је у пређашњем оквиру односа углавном имала пут, сада тек морати да види како ће даље. У међувремену, пред потребом да повлачи потезе, Берлин бира став да је Русија “непредвидиви противник”.
Вероватно нико ко ово чита не може у том смислу бити изненађен, што из чланка у Шпиглу види да је први терен на коме се Немачка и Русија хватају у коштац – сада не више као градитељи Европе, сходно ентузијазму из времена Хелмута Кола и Горбачова и Герхарда Шредера и Путина, него као противници – Балкан. Србија.
И, каже Шпигл, “Берлин сада дебатује о начинима који би му омогућили да успори експанзионистички продор Русије – нарочито на Балкану, региону у ком неке државе нису сасвим стабилне”.
У Немањиној још нису рашчишћене рушевине од америчког ракетирања Београда, а следи из чланка у Шпиглу, Србију је већ нашла срећа да као одређени проблем буде поменута чак у Аустралији, у предавању Ангеле Меркел у Сиднеју, непосредно после самита Г20, преобраћеног у арену вербалне офанзиве Америке и Запада на Русију.
Повод је Украјина, о којој је Меркел рекла да “ни на који начин није регионално питање”, да се “тиче свих нас”, и да се ЕУ неће устручавати пред Москвом, као некада Источна Немачка, да о нечему што има намеру да чини прво пита Москву.
“И то се не односи само на Украјину. То се односи на Молдавију, и односи се на Грузију. Ако се ситуација продужи… морали би смо да питамо за Србију, морали би смо да питамо за земље западног Балкана”, цитирао је немачки магазин.
Руси на Балкану
Изјава Ангеле Меркел је одговор Немачке на руско интересовање за Балкан, уочено посматрањем економских и политичких активности Москве. Према Шпиглу, запажено је да се Русија “изненађујуће уздржала од гласања” за продужавање ЕУРФОР мисије у Босни и Херцеговини.
“Први пут је да она апстинира из једног таквог гласања. Разлог који је Москва навела је да резолуција садржи речи које се односе на перспективу пријема земље у Европску Унију.” Берлин је уочио “широки, нови приступ Кремља Балкану”, каже магазин. “Фокус је, верују стручњаци, покушај да се предупреди даље приближавање, или чак пријем региона у Европску унију.”
Немачки лист помиње “анализу руског министарства спољних послова”, којом је указано на стратешки важан значај западног Балкана за Русију и на већ постојећи утицај Русије у Србији. Наводно, тајни службени документ одише настојањем Москве да Београд привуче себи, а циљ је да Србија и те земље “или одустану од приступа ЕУ или да, када једном постану чланице, “утичу на ЕУ одлуке у про-руском маниру”.
Све исто важи и за суседа Србије Босну и Херцеговину, цитира немчки лист своје саговорнике у Берлину.
“Има се утисак да се Русија труди да прибави утицај над целом Босном-Херцеговином, посредством њеног српског дела – Републике Српске”, цитиран је немачки министар пољопривреде Кристијан Шмит који је недавно посетио регион у име Ангеле Меркел. “То такође отежава пут у ЕУ суседне Србије”, рекао је Шмит.
Магазин наводи савете руских геополитичких стручњака Москви – да је Балкан регион традиционално близак Русији и да Русија ту не би требало да себе “ограничи на инвестирање у компаније”. Ваљало би уложити у инфраструктуру, јер “људи виде Русију као алтернативу западној моћи”. Путин је изгледа прихватио савет, каже Шпигл, па наводи како Руске железнице улажу у српске пруге, како су Лукоил и Гаспром зашли у посед унутар српског сектора нафте и гаса и како су све те инвестиције “унапредиле стање региона који је тешко оштећен бомбардовањем НАТО пакта 1999.” У Црној Гори, Руси контролишу једну трећину свих фирми. Тако да на основу те свеколике подлоге чињеница, “немачка влада верује да је наступ Русије у региону био увелико успешан”.
У депеши чак и Ноћни вукови
Октобарска прослава јубилеја ослобођења Београда од нациста мотивисала је анализу немачког Министарства спољних послова, каже Шпигл. У анализи је запажено да су свечаности померене четири дана унапред, како би коинцидирале са посетом Путина Београду. Све је праћено и великом војном парадом, а “није пропуштено да се у папиру помене да је током посете српски председник Томислав Николић доделио Путину највише одликовање земље”.
“Призори тесних срб.-рус. веза (су) из наше перспективе (један) неприкладан сигнал у моменту када би СРБ требало да наглашава своју ЕУ оријентацију”, цитирао је Шпигл, онако како је дословно написано на папиру немачког Министарства иностраних послова с којег узима наводе. Магазин каже како “један крајње необичан сусрет указује на методе које Путин користи да прошири свој утицај у Србији”. Помиње у том смислу како је “пре годину дана Николић примио шефа московског мотоциклистичког клуба Ноћни вукови, Александра Залдостанова”.
“Путин о Залдостанову (алијас Хирургу) говори као о ‘брату’. Дружина је мотивисала бројне наслове својим гласним антисемитизмом и хомофобијом, ставовима који увелико одговарају широко распрострањеном становишту у Србији”, наводи немачки магазин.
Вучићу, не потписуј за Ниш
“Није лако немачкој влади да противдејствује руској офанзиви”, каже Шпигл, цитирајући Михаела Рота, државног министра у Министарству спољних послова, који је рекао да Немачка “не може бити страна у рату понудама”.
“Морамо континуирано да предочавамо балканским државама да је приступ ЕУ у њиховом интересу”, цитиран је Рот.
Магазин у том контексту подсећа и на “жељу Ангеле Меркел да Путинов труд осујети дипломатски”, те потсећа на балканску конференцију организовану потстреком из Берлина, августа 2014. Настојало се да се окупљени шефови држава и влада “обавежу на про-европски пут”. Меркел “је чак показала вољу да примени и притисак ако је потребно”. Наведен је пример “покушаја Москве да се центру који је Русија основала за ванредне ситуације у српском граду Ниш подари дипломатски стартус”.
“Меркел је позвала српског председника владе Александра Вучића да га упозори да не потпише споразум. Берлин је био забринут да се центар може развити у стални центар руске шпијунаже”, илустровао је Шпигл. Магазин афирмише спремност Црне Горе да уведе санкције Русији, а опет, прености забринутост која у Немачкој постоји око Бугарске, у страху да “влада Бугарске не подлегне руском притиску и блокира будуће ЕУ спољнополитичке иницијативе, чак и чешће него што је то чинила у прошлости”.
Проблем је, закључује немачки магазин, што “Запад нема одвише што би понудио као одговор (Русији) и уопште нема воље да иде у рат због Украјине или Молдавије. Чак су и економске санкције против Русије контроверзне у Немачкој и другде у ЕУ.” Резултат је “имиџ Берлина ових дана, да је наједном немоћан, узнемирен и збуњен”, што можда и мотивише министра Валтера Штајнмајера да, иницирајући све нове и нове разговоре и по сто пута куца на иста врата – што јесте корисно, уколико супротна страна та врата није закључала. А могућно је да је Москва то учинила.
(Балкан магазин, 19. 11. 2014)
Вођа „Ноћних вукова“: Ја нисам метод који Путин користи како би проширио свој утицај у Србији
Председник сверуског мото-клуба „Ноћни вукови“ Александар Залдостанов, познат под надимком Хирург, упутио је писмо редакцији немачког часописа „Spiegel“ као одговор на наводе објављене у тексту о јачању руског утицаја на Балкану. „Spiegel“ је чланове мото-клуба оптужио за антисемитизам и хомофобију „што је у складу са ставовима многих људи у Србији“.
Владимир Путин у акцији са „Ноћним вуковима“. Извор: AP
„Ја нисам ‘метод који Путин користи како би проширио свој утицај у Србији’. Ја уопште нисам ничији метод. Моји односи са Србијом имају дугу историју и почели су од тренутка НАТО бомбардовања српских градова“, написао је Залдостанов.
Залдостанов је 2011. са својим мото-клубом организовао два Бајк-шоуа у Севастопољу и Новоросијску који су били посвећени Србији. Ове манифестације је посетило преко пола милиона људи, а на њима је учествовао и председник Путин на мотоциклу.
Касније је председник руског мото-клуба више пута долазио у Србију и сусрео са председником Србије Томиславом Николићем. Ове године је Србију посетио за време војне параде поводом обележавања 70-годишњице ослобођења Београда.
Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.
Categories: Преносимо
Оставите коментар