Петар II Петровић Његош: Тестамент

Слава Тебје показавшему нам свјет!

Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом украсио – колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо величество топило у гимне Божествене радости, удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну судбину људску са ужасом разматрао и оплакивао – Твоје је слово све из ништа сотворило, Твоме је закону све покорно, човјек је смртан и мора умријети.

Ја са надеждом ступам к Твојему светилишту Божественоме, којега сам свијетлу сјенку назрио јоште с бријега којега су моји смртни кораци мјерили – ја на Твој позив смирено идем или под Твојим лоном да вјечни сан боравим, или у хорове бесмртне да Те вјечно славим.

Ако ми се сада догоди да умрем, овај начин посље себе остављам.

  1. За насљедника мојега остављам Данила, Станкова сина а мојега синовца. Њему остављам владичество како је од старине узакоњено у Црну Гору. Истоме Данилу свеколико моје и движимо и недвижимо што имам у Црну Гору остављам, а препоручујем мојему брату Перу да Данила у свачему како својега сина наставља доклен се Данил учини способан народом управљати.
  2. Новци који су ми у Економ. банку у Петробургу, од којих су облигације у Мин. иностраних дјел. њих остављам народу црногорскоме, то јест да су народње, а добит од њих да прима владика који био и за исту добит да им купује праха да бране свободу, а гладне године да купује за исте новце жито и без паре и динара да га дијели сиротињи црногорској и брдској, али нико никада да речене новце не може из банка узети но вјечно да у њему остају, само добићу да се ползују.
  3. За новце који су ми у Бечу 50 хиљадах фиоринах у барона Сине, а толико управо у г-на Тирке, добит с ове сто хиљадах фиоринах остављам родитељима и двјема сестрама да исту добит уживају док су они четворо живи а пошто ми се преставе и родитељи и обје сестре онда паре остају за народ црногорски на исти начин како и оне што су у банку петробургску, зато молим министерство мојега покровитеља, како бих се ја преставио да прими облигације од овијех новацах у Бечу и да пренесе исте новце код онијех у Петробургу, да не би погинуле јадноме народу црногорскоме.
  4. 50 хиљадах форинтих од рачуна од жита, које су ми у мојега брата Пера, нека их мој брат Перо раздава народу и купи од народа на онај лаки начин како сам ја уредио, а по смрти мојега брата нека се спреме у петробургску банку ђе су и прочи моји новци пак се нека с њином добићу поступа на исти начин како с добићу првијех а у главу њину да нико не смије таћи, но нека вјечно у банку стоји да би се колико-толико прискочило у нужди кукавоме но у исто доба и витешкоме народу црногорскоме.
  5. 40 хиљадах форинтих које су у каси гвозденој на Цетињу они се нека за нужде народње троше како виде мој насљедник и мој брат Перо.
Зоран Ђуровић: Петар II   Петровић Његош, уље на платну, 40-30 cm

Зоран Ђуровић: Петар II Петровић Његош, уље на платну, 40-30 cm

Ко ишта од овога овђе уписанога преиначи био му црн образ пред људима и јаросни се суд Божи над њим извршио за ту грдну неправду коју би пред лицем неба и земље учинио. Овај се тастаменат у оригиналу оставља у консулат руски у Дубровнику за вишу сигурност и точност.

На Перчању 20. маја 1850.

Влад. црногорски

П. П. Његош

Извор: CD „Петар II Петровић Његош: Сабрана дела“

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

О Његошевом тестаменту Вук Врчевић пише:

„Оне исте године кад ће се преставити – сиђе у Боки Которској и нађе себи пребивање на Прчањ. […] На Прчању живећи учини свој тестаменат, без да је икоме живу казао, но под печатом послао у Дубровник руском консулу Јеремији Гагићу. […] Казао је само брату Перу, Новици Церовићу, и стрицу Станку ђе се његов тестаменат налази, наредивши им да се ови тастамент одма по његовој смрти прихвати и проучи, ‘ако би ме – он вели – ненадна смрт нашла’.“

(Вук Врчевић: Живот Петра II Петровића Његоша, Српска књижевна задруга, 2003, стр. 133)

ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 21. 11. 2014. у 17:56 – додата је слика „Зоран Ђуровић: Петар II Петровић Његош, уље на платну, 40-30 cm“



Categories: Аз и буки

2 replies

  1. Hvala ti Aleksandre za ovoj veličanstvenom tekstu!!!

  2. Диван пример, како прави ВЛАДАР поступа!

Оставите коментар