Према његовим (Дачићевим) речима, Русија никад није постављала дилему зашто Србија иде у ЕУ.
“Они мисле да нећемо имати много среће у томе, али немају ништа против. Путин ми је рекао да није могуће да Србија постане члан Евроазијског савеза или БРИКС-а, из географских и економских разлога.
Питао сам га да ли је Русија заинтересована за војне базе, одговор је био одречан. И какав ми проблем имамо са Русијом?“, упитао је Дачић. (Бета, 16. 11. 2014.)
Ево како се једна од потенцијално најважнијих политичких информација за народ у Србији саопштава олако и узгред.
Минимум минимума одговорности захтевао би потврду или демант овога што је речено.
Уколико је истина да Русија уопште нема интереса да нас укључи у своје геостратешке пројекте и да не можемо рачунати на њену подршку ако се одлучимо да не приступимо Европској унији – то би била чињеница од огромног значаја за политички живот у Србији. Националне снаге морале би да се позабаве новом немогућом мисијом у датим околностима, евроентузијасти практично више не би ни морали да образлажу своје пројекте.
Уколико ово што је речено о „ћаскању“ са најмоћнијим човеком света није истина – онда би Ивица Дачић морао да сноси последице своје лажи.
С обзиром на потенцијалне последице чак и чувена Динкићева лаж о хиљаду евра свакоме ко хоће, у овом контексту изгледала би безазлено.
Занима ме да ли ће Дачићев извештај о ћаскању проћи без додатних коментара у нашим јадним медијима, а констатације о незаинтересованости Русије за тешњу сарадњу са Србијом постати део нашег пакета подразумевања с којим путујемо све дубље у безнађе.
Да ли смо у стању наше најмање снаге поново пред евроатлантским освајачима остављени сами себи, или нас само годинама некажњено воде лажови?