Данас, на Ђурђиц 2014. г., осјетисмо велику радост заједничарења под куполом Спомен Храма Светог Саве. Разумије се, оно се доживљава на свакој Светој Литургији, али данас коначно, на петогодишњицу упокојења патријарха Павла, васкрсе дух саборности у нашој Помјесној цркви, бројним радостима у Христу Господу: и што је ту међу нама драги гост Велики Господин и отац наш патријарх московски и све Руси Кирил, и што нас је обдарио бесцијеним даром, честицом моштију Светог благовјерног Александра Невског и што у торжеству подједнако учествују и стари и млади, и хор предивно пјева и слика благољепија унутрашњег Храма нам се указала, не само кроз будући мозаик, већ и кроз пуноћу народа Божијег, који се није дијелио на „германовце“, „павловце“, „амфилохијевце“, „буловићевце“, „новатарце“, „затуцане традиционалисте“, „екуменисте“ и ине. И браћи артемијевцима Свјатејши патријарх Кирил упути поруку помирења цитирајући на почетку говора Преподобног аву Јустина, и браћи Украјинцима упути Свјатејши Патријарх Иринеј поруку мира. И на крају, али не на посљедњем мјесту, пријестони Биоград одужи се Светом страстотрепцу  цару Николају и његовој мученичкој обитељи.

Сјећам се био сам благосиљан од руског патријарха, великог молитвеника, Пимена, као једино дијете на литургији у Саборној цркви приликом његовог доласка, чини ми се 1974. године. Тада је црква била испуњена руским госпођама којих је још било доста у Биограду, једна ми поклони смарагдни крстић. И душе руских изгнаника радовале су се данас.

Одсуство опозиционих, чак и „проруских“ лидера, осим г. Ненада Поповића и неких представника „Двери“, нама у Спомен Храму није сметало, али ти људи много тога не знају о Русији, ако само држе до „свог мјеста у протоколу“.

Западна забрана служења у пријестоној Светој Пећкој Патријаршији, обезвријеђена је кроз снажне бесједе нашег и руског патријарха, који поставише мелем на рану косовско-метохијску.

Нијесам уочио амбасадоре Црне Горе и Македоније, можда су били. У сваком случају, Црна Гора је морала да буде заступљена на много вишем нивоу. Да је остала кућа Романових, остала би и кућа Петровића и државност Црне Горе. Македонске власти су опет пропустиле прилику да узврате на велику љубав патријарха Кирила према нашем словенском Јерусалиму – Охриду и другим светињама Светоклиментовске цркве.

Најзад, патријарх Кирил је мелем ријечима залијечио и нашу сиротињску рану што сами не можемо да довршимо завјетни Храм. Онима који се безобразно питају, када су нам то Руси помогли?, остаје једино да уђу у било који наш намастир.

„Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно.“

Саборна Литургија у Храму Светог Саве

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су данас, 16. новембра 2014. године, свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у Београду. Патријарху Кирилу уручено највише одликовање Српске Цркве – Орден Светог Саве првог реда.

На светој архијерејској Литургији, којом су началствовали првојерарси Српске и Руске Православне Цркве у присуству председника Републике Србије г. Томислава Николића и представника Владе Републике Србије, саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и волоколамски Иларион и Архиепископ женевски и запоадноевропски Михаило, Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије, сремски Василије, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Хризостом, осечко-пољски Лукијан, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, стобијски Давид, славонски Јован, Епископ солнечногорски Сергије, моравички Антоније, топлички Арсеније и јегарски Јероним.

Саслуживали су и архимандрити и игумани значајних српских манастира: aрхимандрит Јован Радосављевић, манастир Благовештење); aрхимандрит Тихон, игуман манастира Студенице; aрхимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани; aрхимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина; aрхимандит Стефан, игуман манастира Велика Ремета; aрхимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетег; aрхимандрит Серафим, игуман манастира Рмањ; aрхимандрит Дамаскин, игуман манастира Наупаре; aрхимандрит Гаврило, игуман манастира Крупа; aрхимандрит Методије, игуман манастира Цетиње, протосинђел Павле, намесник манастира Острог; aрхимандрит Нектарије, игуман манастира Средиште; jеромонах Козма, игуман манастира Букова; jеромонах Исихије, намесник манастира Ковиља; aрхимандрит Стефан (Шарић), манастир Рајиновац; jеромонах Симеон, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице, Доња Бишња; aрхимандрит мр Лазар (Лазаревић), Ректор Богословије Свeти Петар Дабобосански, архимандрит Серафим (Божић), игуман манастира Денковац aрхимандрит Нифонт, игуман манастира Свете Тројеручице, Епархија шабачка.

Саслуживали су и протојереји-ставрофори: др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, Радивоје Панић, старешина храма Светог Саве, архијерејски намесници Архиепископије београдско-карловачке проф. др Владимир Вукашиновић, Драгомир Убипариповић и Бранко Митровић, као и гости из Московске Патријаршије протојереји Николај Балашов, Игор Јакимчук и Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду.

Богослужењу су присуствовали представници црквено-школских установа, богословија и Православних богословских факултета Универзитета у Београду и Источном Сарајеву.

Светој Литургији присуствовали су и министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар правде и државне управе г. Никола Селаковић, министар за ванредне ситуације г. Велимир Илић, представник Генерал-штаба Војске Србије генерал мајор Млађан Нишевић и главни војни свештеник капетан Слађан Влајић, протонеимар Храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић, представници града Београда, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин, амбасадор Белорусије г. Владимир Чушев, апостолски нунције у Београду монсињор Орландо Антонини и Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, као и други представници дипломатског кора и јавног и политичког живота српске престонице.

Под диригентском управом проф. Даринке Матић-Маровић, г. Дарка Јовановића, г. Ђорђа Томића и гђе Јелене Јеж, појали су Београдски мушки хор и хорМокрањац при Храму Светог Саве, појачани члановима хора Србадија из Бања Луке, Република Српска, и хора Обилић АКУД Бранко Крсмановић..

Поглавари двеју Цркава, по окончању богослужења, обратили су се верном народу.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је рекао:

„Ваша Светости, Благословен је који долази у име Господње! Доносите нам благослове Равноапостолног Владимира Кијевског и Сверосијског, преподобних Антонија и Теодосија Печерских и многобројних богоносних отаца и матера у Русији просијавших, до Сергија Радоњешког, Серафима Саровског, Матроне Московске, Ксеније Петербуршке… Заједно са њима нам доносите веру и подвиг Димитрија Донског и Александра Невског, као и безбројних сведока Христа Бога нашег, голготских мученика и новомученика, све до царских Страстотерпаца Николаја и Александре и њихове благоверне деце.

Ваш благословени долазак и ова данашња наша Литургијска заједница потврђују наше вековно јединство и заједништво. Не само јединство вере, језика, словенске крви и историје, него изнад свега вечно јединство у Крви и Телу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Божијој.

У прошлим временима, „носили смо бремена једни других и тако испуњавали Закон Христов.“ Од времена оног монаха Руса Светогорца који одвео у Свету Гору нашег духовног оца и Просветитеља Светог Саву, па до Вашег доласка, прожима се свеукупни живот наших Апостолских Цркава и народа.

Нама не би било опстанка у временима тескоба и других робовања и разједињености без свестране помоћи Царске Русије и Апостолске Руске Цркве. Сведоци тога су Свети Петар Цетињски и Карађорђе и њихово голготско време; живи сведок тога је и Цар Николај II Страстотерпац двадесетог века, коме с благодарношћу подижемо споменик у срцу Београда. Он је жртвовао свој царски венац за спас Србије, као и живот свој за Православну веру и своје царско Отачаство.

Увек смо узвраћали љубављу на братску љубав, према својим могућностима. Сведоци тога су десетине хиљада Руских избеглица од крваве бољшевичке револуције, примљених од наше Цркве, као и Краља Александра – прве жртве нарастајућег наци-фашизма. Међу њима су били и бројни најугледнији јерарси Руске Цркве тога трагичног времена, мноштво њеног свештенства и монаштва, чије служење код нас и бројни гробови широм наше земље још дубље потврђују и посведочују наше неразориво јединство и заједништво.

При томе, недостају нам речи да изразимо нашу благодарност Вашем претходнику блаженог спомена Патријарху московском Алексију II и Вама лично, као ондашњем његовом првом сараднику – а сада наследнику, за саможертвену љубав показану према нашој Цркви и народу у време недавног грађанског рата у бившој Југославији, а нарочито на бризи о зацељењу још увек незацељене и предубоке Косовско-метохијске ране.

Наш народ узвраћа истом бригом и молитвом за прекид братоубилаштва у братској Украјини и за зацељење ништа мање дубоке ране на телу Свете Кијевске Руси.

Налазећи се у овом Саборном храму Светог оца нашег Саве, користимо прилику да Вама и Вашој Светој Цркви, као и благословеној Русији – данашњем као и вековном сведоку да „Бог није у сили него у правди“, од срца заблагодаримо за већ договорену у Москви помоћ у украшавању овог храма мозаичким живописом. То ће бити још једна потврда нашег заједништва у Христу и заједничког сведочења истинских речи великог Достојевског да ће заиста „лепота спасити свет“.

У то име, дозволите нам, Ваша возљубљена Светости, да Вам доделимо највише одликовање наше Свете Цркве – орден Светог Саве првог степена, као знак наше бесмртне љубави и вечне благодарности. АКСИОС!”

Целокупну беседу Патријарха московског и све Русије г. Кирила доносимо накнадно.

Овом приликом Његова Светост Патријарх српски г. Кирил даривао је Српској Православној Цркви и српком народу део светих моштију Светог Александра невског, великог светититеља руског народа, чија су дела славу Божју незаборавна, не само у историји руског народа, него и у историји Православне Цркве уопште.

Патријарси су даривали један другог патријарашким инсигнијама и иконама Пресвете Богордице.

Свету архијерејску Литургију директно је преносила Радио телевизија Србије.

После свете Литургије, у пратњи председика Републике Србије г. Томислава Николића, поглавари двеју Цркава сишли су у крипту Спомен-храма Светог Саве, где су се упознали са током радова на унутрашњем уређењу једног од највеличанственијих православних храмова на свету.

Из храма Светог Саве, Патријарси су се упутили у улицу краља Милана, где је председник Николић открио споменик цару Николају Другом Романову, који је освештао Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

(Сајт СПЦ, 16. 11. 2014)

У славу и част Цара мученика Николаја Другог

Председник Србије г. Томислав Николић открио је данас, после литургијског сабрања у Храму Светог Саве, споменик цару Николају Другом Романову.

Споменик Светом цару Николају освештао је Његова Светост Патријарх московски г. Кирил, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх Кирил је рекао да је откривање и освећење споменика важан догађај који, без сваке сумње, има историјски значај. Наводећи да је цар Николај Други урадио пуно на спасавању Срба и читаве Европе, патријарх Кирил је указао да је “он жртвовао своју круну, царство и живот ради спасења Србије”. Поглавар Руске Православне Цркве је истакао и да је први споменик у част Цара, у Европи ван Русије, подигнут у Србији.

Према његовим речима, сећање на императора Николаја Другог се чувало у српском народу чак и у временима када се о руском народу говорило само лоше или се ћутало. “Када говоримо о пријатељству и братству са српским народом ми не износимо само декларацију која је одвојена од живота, ми говоримо речи које су испуњене историјском истином”, поручио је патријарх Кирил.

Патријарх српски Иринеј је истакао да је данас велики дан за Београд, Србију и српски народ који се налази у земљи и у српским земљама, али и изван њих. Како је истакао, споменик у Улици краља Милана, није само споменик него и лик светог мученика. Према његовим речима, једна од тих трагичних карика јесте судбина цара Николаја Другог и његове породице.

Председник Србије г. Томислав Николић је рекао да Београд овим спомеником добија још један нови симбол старог пријатељства – симбол пријатељства са Русијом уједно и место на којем ће се грађани сусретати, састајати и подсећати на вредности заједничке историје: – Овај споменик у срцу Београда сија у славу цара мученика Николаја Другог, као знак вечне победе доброте и правде владарске и људске жртве за вредности веће од човека и цара, веће од живота” рекао је председник Николић додајући да ће споменик “сијати занавек”.

Председник је напоменуо да је споменик дело најпознатијих руских скулптора Андреја Ковачука и Генадија Правотворова и београдског архитекте Јанка Крстића који је осмислио амбијент у којем ће споменик стајати: – Овде ћемо лакше оцењивати пријатељства у свом животу, учећи на примеру искрене оданости последњег руског цара према Србији. Уз низ значајних споменика подигнутих у славу руских сабораца у оба светска рата, Београд данас међу своје најлепше историјске приче са захвалношћу и чашћу уписује и споменик руском цару Николају Другом Романову, поклон руског историјског друштва, дар Руске федерације Србији.

– Као да је једна рука исписивала странице историје Србије и Русије. Без обзира на време и место, без обзира на облик друштвеног уређења, на то ко је на власти и како се та власт назива, борба за слободу, често за голи живот и библијско страдалаштво у томе заједничке су карике у светом ланцу трајања српског и руског народа, Србије и Русије”, рекао је Николић.

Откривању споменика присуствовали су многобројни грађани српске престонице, архијереји Српске и Руске Православне Цркве, министар за ванредне ситуације г. Велимир Илић, градоначелник Београда г. Синиша Мали, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин, градски менаџер г. Горан Весић и други.

(Сајт СПЦ, 16. 11. 2014)

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја на свечаној Литургији коју је служио са Патријархом московским г. Кирилом 16. новембар 2014. године у Храму Светог Саве у Београду

Ваша Светости,

Благословен је који долази у име Господње!

Доносите нам благослове Равноапостолног Владимира Кијевског и Сверосијског, преподобних Антонија и Теодосија Печерских и многобројних богоносних отаца и матера у Русији просијавших, до Сергија Радоњешког, Серафима Саровског, Матроне Московске, Ксеније Петербуршке… Заједно са њима нам доносите веру и подвиг Димитрија Донског и Александра Невског, као и безбројних сведока Христа Бога нашег, голготских мученика и новомученика, све до царских Страстотерпаца Николаја и Александре и њихове благоверне деце.

Ваш благословени долазак и ова данашња наша Литургијска заједница потврђују наше вековно јединство и заједништво. Не само јединство вере, језика, словенске крви и историје, него изнад свега вечно јединство у Крви и Телу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Божијој.

У прошлим временима, „носили смо бремена једни других и тако испуњавали Закон Христов.“ Од времена оног монаха Руса Светогорца који одвео у Свету Гору нашег духовног оца и Просветитеља Светог Саву, па до Вашег доласка, прожима се свеукупни живот наших Апостолских Цркава и народа.

Нама не би било опстанка у временима тескоба и других робовања и разједињености без свестране помоћи Царске Русије и Апостолске Руске Цркве. Сведоци тога су Свети Петар Цетињски и Карађорђе и њихово голготско време; живи сведок тога је и Цар Николај II Страстотерпац двадесетог века, коме с благодарношћу подижемо споменик у срцу Београда. Он је жртвовао свој царски венац за спас Србије, као и живот свој за Православну веру и своје царско Отачаство.

Увек смо узвраћали љубављу на братску љубав, према својим могућностима. Сведоци тога су десетине хиљада Руских избеглица од крваве бољшевичке револуције, примљених од наше Цркве, као и Краља Александра – прве жртве нарастајућег наци-фашизма. Међу њима су били и бројни најугледнији јерарси Руске Цркве тога трагичног времена, мноштво њеног свештенства и монаштва, чије служење код нас и бројни гробови широм наше земље још дубље потврђују и посведочују наше неразориво јединство и заједништво.

При томе, недостају нам речи да изразимо нашу благодарност Вашем претходнику блаженог спомена Патријарху московском Алексију II и Вама лично, као ондашњем његовом првом сараднику – а сада наследнику, за саможертвену љубав показану према нашој Цркви и народу у време недавног грађанског рата у бившој Југославији, а нарочито на бризи о зацељењу још увек незацељене и предубоке Косовско-метохијске ране.

Наш народ узвраћа истом бригом и молитвом за прекид братоубилаштва у братској Украјини и за зацељење ништа мање дубоке ране на телу Свете Кијевске Руси.

Налазећи се у овом Саборном храму Светог оца нашег Саве, користимо прилику да Вама и Вашој Светој Цркви, као и благословеној Русији – данашњем као и вековном сведоку да „Бог није у сили него у правди“, од срца заблагодаримо за већ договорену у Москви помоћ у украшавању овог храма мозаичким живописом. То ће бити још једна потврда нашег заједништва у Христу и заједничког сведочења истинских речи великог Достојевског да ће заиста „лепота спасити свет“.

У то име, дозволите нам, Ваша возљубљена Светости, да Вам доделимо највише одликовање наше Свете Цркве – орден Светог Саве првог степена, као знак наше бесмртне љубави и вечне благодарности.

АКСИОС!

(Сајт СПЦ, 16. 11. 2014)

Русија и Србија: Историја духовних веза

Патријарх московски и све Русије г. Кирил посетио изложбу „Русија и Србија: Историја духовних веза“

Новембра 15. 2014. године у поподневним часовима Патријарх московски и све Русије г. Крил је посетио изложбу „Русија и Србија. Историја духовних веза од XIV до XIX века“. Организатори изложбе, приређене у некадашњем конаку кнеза Милоша Обреновића, данас изложбеном простору Историјског музеја Србије у Топчидеру, јесу Министарство културе Руске Федерације, Федерална архивска агенција (Росархив) и Министарство културе и информација Републике Србије, уз учешће Државног архива Руске федерације, Руског државног архива древних докумената, Државног историјског музеја (Москва) и Историјског музеја Србије.

На изложби су представљена многобројна материјална сведочанства духовних веза двају народа: званична документа која се чувају у архивима, грамате, укази, рукописи, писма и дневници савременика, географске карте и фотографије. На првом месту, ту су фотографије српских кнезова које се чувају у Државном архиву РФ, диплома српског друштва Црвеног крста издана великој кнегињи Александри Петровној за помоћ рањенима и болеснима, извештај Српског добротворног друштва у Одеси и читав низ других раније непознатих докумената.

Свјатејши Патријарх Кирил је разгледао изложбу у пратњи министра културе Руске Федерације В. Р. Мединског, министра културе и информација Србије Ивана Тасовца и директора Државног архива Руске Федерације Ц.В. Мироненка.

Поглавар Руске Цркве је високом оценом оценио начин како су изложена документа и експонати и заблагодарио приређивачима изложбе, која пружа могућност да се напоредо разгледа та неразорива многовековна веза која постоји између Србије и Русије.

(Сајт СПЦ, 16. 11. 2014)

Categories: Васељенско стање

Tags: Александар Живковић, Храм Светог Саве