Један од главних неспоразума са сајтом где сам некад радио била је тзв. шала са Косовом и Метохијом на тзв. Дан шале, Први април: сматрао сам да се са Косовом не може „играти“, као што нема шале с мајком или сестром. Живео сам, очито, у заблуди да су у српском народу остале неке светиње. До данас сам веровао да и смрт спада у њих.
Али, лист „Курир“, у свој својој непрофесионалности, данас је пренео/превео „вест“ да је чувар Зејтинлика, чика Ђорђе, „преминуо“. Вест је пренео врло посећени сајт Србин.инфо, преузео ја („Стање ствари“), а онда од мене дезинформацију преузели још неки…
Избрисана вест на сајту “Курира”
У једном трену, БЕЗ РЕЧИ ИЗВИЊЕЊА, „Курир“ склања вест: лака претрага показује да је још 8. новембра дописник агенције AP из Солуна направио прилог о „живој легенди“ и о „чувару мртвих из Првог светског рата“. Дакле, није (Богу хвала!) човек умро него (и даље) „чува стражу мртвима“.
“Курирова” вест на сајту “Србин.инфо”, одакле је и “Стање ствари” преузело
Иако не личи на то – ово је ВЕЛИКО ИЗВИЊЕЊЕ због преношења лажне информације и највише због уредничког пропуста да се лист „Курир“ узме у обзир као могући извор било какве вести. Извињавамо се чика Ђорђу Михаиловићу, његовој породици и свима које смо довели у заблуду.
Права вест на сајту “Вашингтог поста”, дописника агенције “Асошијетед прес”, о “живој легенди која чува мртве”
За крај, ружан повод да се лепо замислимо докле смо стигли. И куда идемо. Искрпљена држава, закрпљени медији: важно је само да радиш и не питаш за новац, да си „лојалан“ а нема везе што појма немаш ни о чему – а професионалци нек иду да перу судове или шетају „холандске бакице“.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Categories: Противу дезинформација
Видим ја да ће многи да се упишу у клуб разобличитеља Авве Зорана Ђуровића:)))
Ево га сеири! Овде је реч о вести која није тачна и која се исправља. Нажалост се Авве бави тумачењем туђих мисли, а поводом неке новинарске “патке”. Рекао бих, да није исто, те се нећу уписати у новоосновано друштво.
Ово је само наук, да НЕМА истините вести у данашњим медијима и да се све мора добро проверити. Питам се, зашто би нас медији тачно обавештавали, када ће ионако свако да тумачи по своме?
Млинар се ужелео Авве! Не брини, иде касније још један аввин текст.
“Вест је пренео врло посећени сајт Србин.инфо, преузео ја („Стање ствари“)”
Давно сам рекао да нешто што има звучно име и што је “посећено” не мора да шири/преноси истину, може просто и да звечи. Попут празног или чак бушног лименог бурета.
Када људи крену да праве сајтове, обично се труде да имају што више “пратилаца” који што више пута “кликћу” на поједине текстове; тако је и са сајтовима који носе “звучна” имена попут “Србин, вести-нет, васељенска, борба за веру, репортер…”. Број пратилаца и кликова код “великих” служе за тврђење пазара приликом уговарања цене огласног простора, док “малима” обично служе за самообмањивање и стварање осећаја битности и утицаја. Што се веома лако може доказати бројем коментара на текстове и летимичним увидом у никове коментатора. На релативно солидно посећеним сајтовима попут овог и још понеког, редовно коментарише неких десетак људи. Из тога се да закључити да врло вероватно само двадесетак посетилаца стварно прочита текстове, од тога половина осети потребу да понешто и прокоментарише. Исти је случај и са сајтом кога ја уређујем, што ће рећи – да ми покушамо да сачувамо утицај на тих неколико десетина или стотина људи, сваки од њих нека барем по једног познаника заинтересује за то што пишњемо и преносимо и “пуна шака браде” или – колико пара, толико музике. Иначе, на Преврату је рекордан и до сад непоновљен број кликова имао текст кога је аутор назвао “Врх брате”. По наслову би се рекло да текст нема благе везе са темама којима се на том сајту бавимо, сленг асоцира на фенсерај, клабинг или неку сличну беспослицу, а верујем да су се многи “читаоци” разочарали када су открили да је реч баш о критици престоничког снобизма и малограђанштине.
Него шта него сам се ужелео! Авее Зорану је очигледно тешко да схвати да неко “дете комунизма” покушава и дан данас, да нешто сазна и научи. Лако му је да уђе у мозак папе, али у Млинарев мозак иде мало теже. А текстове сам увек једва чекао и поздрављао!
И ПРЕВРАТ почиње, да ме мучи. Морам одмах да видим о чему се ради, када је у питању “Врх брате”.
@prevrat
Послушах препоруку, прочитах “Врх брате” и не успех, да нађем ништа посебно у тексту. Ако је то најпосећенији текст, онда су посетиоци слични онима који читају КУРИР и остале.
Када сам рекао “мучи” нисам мислио ништа лоше. Напротив. Коментар је сасвим тачан и јасан, па се питам ко га је НЕГАТИВНО означио и зашто?
@слободан млинаревић
То сам и хтео да кажем. текст је посећен јер вероватно постоји “цака” код претраживача који реагују на тзв. кључне речи. Сигуран сам да су се многи разочарали кад су установили да текст није препорука за неко “дешавање” са “врх” и “екстра” “ликовима” који имају “брутални стајлинг”, али нико није савршен па и Гугл уме да заведе 🙂
Што се тиче негативне оцене мог претходног коментара – навикао сам. Вероватно неко протестује јер сам недостојан, узалуд поменуо речи “Србин, васељена, вера…” Као што знате, у божијем обору има места за све.
@ prevrat
Драгославе,
кад сам написао “врло посећени” сајт нисам мислио “угледни”, “истинољубиви”, можда сам недовољно јасно формулисао следећу чињеницу:
– у овом трену та вест на сајту Србин.инфо, А ЈОШ НИЈЕ СКЛОЊЕНА, има 2,1 хиљаду Фејсбук препорука
– мој текст, деманти има равнјо 29 препорука на Фејсбуку.
Не кажем да бих ја ових мојих 29 мењао за њихових 29 хиљада, само констатујем да се дезинформација гадно проширила.
“вест на сајту Србин.инфо, А ЈОШ НИЈЕ СКЛОЊЕНА, има 2,1 хиљаду Фејсбук препорука”
Као што рекох, сигуран сам да постоји нека цака чисто програмерске природе, да би прича са утицајем добила “навлакачку” димензију 🙂 На пример, има сајтова са десетинама хиљада Фејсбук-лајкова за које нико од мојих познаника и пријатеља није чуо… Да не причамо о “You and 229,868 others like Tarzanija.com.”
Ако само 10% од овога тј. 23К људи дневно стварно прочита текст са овог сајта, то јесте утицајан медиј и ето нама новог духовног вође…
Reblogged this on misanisslija.
Давне 1978 сам посјетио гробље у Солуну, па сам срео симпатичног г. Ђорђа Михијловића, тако да ме је ова, срећом лажна вијест, растужила. Запамтио сам га као веома симпатичног човјека, који иако не зна српски језик понајбоље, још увијек обавља овај изузетно часни посао за Србе, тако да је за живота постао легенда. Да је свако од нас обавио свој посао као г.Ђорђе гдје би нам био крај…
Његове поодмакле године неминовно отварају питање: ко ће га замјенити кад оде ?…или ће и Зеитинлик почети да пропада као што нам многоштошта пропада.