Зоран Ђуровић: „Борба за неверу“ јавља – Папа назвао православце болесницима

Најновија демонска (како би рекли „опитни старци“) подметачина једне од експозитура, како верујем, бившег комунистичког режима, ткз. „Борба за веру“, је како папа Франциско назва православне цркве болесничкима.[1] У потврду те тврдње, они цитирају речи папе Франциска где се уопште не помиње Православна црква. Пишу како је папа Фрањо (називају га по хрватском, а не српском!) „упутио своју поруку Фанару 5. новембра, у време своје пастирске беседе на Тргу светог Петра у Риму, у присуству хиљада римокатоличких верника“. Реч је о општој аудијенцији 5. новембра 2014. а Фанар се нигде не помиње. Текст се може видети на више језика на званичном ватиканском сајту.[2] Како се нигде не помињу ни Фанар ни Православна црква, ниједној од званичних аутокефалних ПЦ није пало на памет да нешто протестује.

ekran-bzv

Да погледамо текст који борбаши цитирају, али у мом преводу, а не њиховом, „стилски“, дорађеном:

„Нема здраве цркве ако верници, ђакони и презвитери нису сједињени са владиком. Црква која није сједињена са епископом је оболела црква. Исус је желео ово јединство свих верника, као и ђакона и презвитера, са епископом. А они то чине са свешћу да је управо у епископу видљива повезаност сваке цркве с апостолима и са свим другим заједницама, сједињеним са њиховим епископима и Папом у једној Цркви Господа Исуса, која је наша света хијерархијска мајка Црква“.[3]

Свети отац, када се погледа цео текст говори уопштено о идеји/идеалу јединствене цркве и који ни најмање не одступа од нацрта св. Кипријана Картагинског, кога радо расколници источних цркава помињу. Папа помиње павловски канон о особи епископа, коју треба врлине да красе, а да је сваког презира достојан онај који епископству тежи из каријеризма. То је карикатура епископства. Наглашава то јер је извор свакодневних скандала.

Говори, следећи линију Игњатија Богоносца, о онима који се самовољно одвајају од својих владика; назива то болесним стањем – Богоносац би рекао да је такав сам себе осудио јер се одвојио од олтара и хлеба Божијег. Монархијанска и хијерархијски структурисана црква је кредо неодвојиво од православне и католичке цркве. То је оно што делимо, док је у протестаната систем мање хијерархијски, а често одвојен од таинственог (сакраменталног).

Када се контестуализује папин говор, ми видимо да је он усмерен на одвајање од епископа због саблазни, пракса која је одувек постојала, али коју црква није одобрила. Од епископа се одваја када је овај званично осуђен и смењен. Скандали потресају КЦ као и ПЦ. То не даје за право клиру и верницима да изађу из ње. Да остану и да се боре против зла, то да, али не и да се самоизолују.

Папа не помиње случајно бискупа који је прелетео преко 30 сати да би дошао до њега и тако на делу показао везаност за њега. Подсећа тим примером на КЦ у Кини. Тамо имају 2 КЦ: једна „национална“ која није под папом и друга која га прихвата. Исте примере можемо наћи и у ПЦ. По 2-3 синода, расколе и јереси које цепају тело цркве. И ту се треба сетити папиних и Кипријанових речи: црква је под епископом. Без јерархије нема цркве. За такво стање ће сваки теолог рећи да је болесно.

Папин дискурс се односи на „унутрашњу ствар“. На линији је Другог ватиканског сабора и папе Рацингера који о ПЦ говоре као о аутентичној цркви, али којој само фали и јединство са римским епископом, тј. да се овај препознаје као Први, а константинопољски одмах до њега. Јединство је циљ ка коме се тежи, када ће бити и остварено, то само Отац зна, али нико ко је здрав са једне или друге стране, одељеног брата не назива болесником. Ја то могу само рећи за ове наше расколнике који су самовољно напустили СПЦ и све друге ПЦ са којима је ова у канонском јединству.

Рим, 12. новембар 2014.


[1] Папа Фрањо назвао Православну Цркву „болесном“, уторак, 11 новембар, 2014. http://borbazaveru.info/content/view/7301/1/, што је по материјалу са „Православный Апологет“ приредило Уредништво „Борбе за веру“, а извор је блог http://aktines.blogspot.ru/2014/11/blog-post_8.html, гласило отпадника јеладске цркве.

[2] http://w2.vatican.va/content/francesco/it/audiences/2014/index.html#audiences.

[3] Борбашки превод: „Црква је нездрава када верници, клирици и ђакони нису у јединству са њеним бискупом. Црква која није у јединству са бискупом, јесте нека болесна Црква. Исус је желео такво јединство свих верника са бискупом. Исто важи и за свештенике и ђаконе. Свако треба да буде свестан да је бискуп постављен као видљива веза сваког са Црквом, и Цркве са Апостолима и са осталим заједницама, које су такође сједињене са бискупима и са папом у једну, јединствену цркву, а то је наша сопствена јерархична света мајка црква.“

Advertisements


Категорије:Разномислије

24 replies

  1. Објављен је овде један текст, заборавио сам чији, о томе да се лажима не можемо борити против било чега. Молио бих Уредништво, да сваки месец тај текст понављају, како би се јасно видело о чему „збори“ Зоран. Срећа, да неки, као рецимо Зоран, мало истраже и свемена на време нам пренесу шта је у стварности изречени и написано.

    Свиђа ми се

  2. Свиђа ми се

  3. Ово је бесмислено. Нажалост нисам учио руски.

    Свиђа ми се

  4. Када сам већ при оловци. Имали смо коментар из Српске о НЕКТАР производима. Да ли је могуће, да нико нема шта да каже и да нисмо способни, да било шта предузмемо. Сугерисано је, да позовемо на бојкот, а ми оштримо ону ствар на „левим“ стварима. Просту и једноставну сопствену срамоту заобилазимо, а расправљамо о Едију и Моћнику, моштима и многим другим темама. Када нешто треба предузети, чутимо и хекламо.

    Свиђа ми се

  5. Један мој ФБ пријатељ ми посла детаље за извор:
    Озбиљни људи користе озбиљне изворе. Извор ове хејтерске вести је опскуран зилотски блог „Актинес“, то преузима црквоборачки „Православный Апологет“ а то преузима новотарска институција „уредништва“ Борбе за веру.

    Свиђа ми се

  6. Не бих се сложио само са мишљењем др Ђуровића да је анонимна „Борба за веру“ вјероватно експозитура комунистичког режима. Односно, по тој логици мало тога код нас не представља дотичну. А на „Борби за веру“ сарађују прота М. Матејић који сасвим сигурно није експонент комунистичког режима, као што сарађује и академик, антрополог Живановић, раније проте Душан Колунџић, Душан Петровић итд. Али, „Борба за веру“ се придржава квазикомунистичког, дијаматског, „режима истине“, у коме свака информација „подупире“ закономјерност тријумфа радничке класе, односно, овдје у первертираном виду тријумфа екуменизма који ће се завршити „геополитичким“ Антихристом, а онда ће се ваљда само правовјерни, у нашем случају они који нијесу у јединству са епископом, спасити. (У „Саборској посланици“ артемијеваца из о.г. речено је да су сви епископи наше цркве напустили предање).
    Придржавајући се таквог „режима истине“, „Борба за веру“ је љетос, опет са „Православног апологета“ пренијела одуран напад на највећег православног исповједника и искушеника наших дана, Блажењејшег митрополита кијевског Онуфрија. Као да није довољно што га на свим ТВ станицама украјинским, блати расколник, бивши кагебеовац Антонов, а сада тобожњи кијевски патријарх „Филарет“ (Дионисенко), као „непатриоту“ јер је митрополит Онуфрије дао изјаву да су Божји закони изнад закона ЕУ.
    Кривица за ширење оваквог „режима истине“ добрим дјелом стоји и до званичне информативне службе и гласила СПЦ, која нијесу довољно отворена за различита мишљења, укључујући и она „зилотскија“. У Руској цркви дјелују много озбиљнији противници екуменизма и модернизма од „Апологета, „Трећег рима“ и опскурних сајтова, нпр. Руска народна линија и Благодатни огањ, истини за вољу они не само да се не спрдају са патријархом и епископатом, него редовно преносе патријархове бесједе итд. Монопол над званичном црквеном, да искористим латински израз, пропагандом, код нас деценијама држи Преосвећени епископ бачки г. Иринеј и упркос свом његовом образовању, крајње је вријеме да га неко мало одмјени.

    Свиђа ми се

  7. Мислим да борбаше финансирају диносауруси из ДБ. То није у супротности са тиме што прота Матејић, кога лично знам и који је, као и ја велики противник комунизма, да сарађује из незнања. Њега користе јер је „по старом стилу“. Њима све то одговара јер мисле да је та струја аутентична, тј. национална. Они не знају уопште шта је вера нити их то интересује него гледају само да спасу њихов свет, односно њихову нехришћанску слику света и идеала који се исцрпљују у оквирима националног. То је у суштини трагична прича. Комуњаре које су изгубиле све и у некаквој национално-црквеној причи покушавају да нађу спас. Наравно, никакав трансцедентни јер се за те атеисте све овде завршава. Изгубили су овоземаљско и зато су обезглављени. Манипулишу са неким црквеним људима, неки пак са ове стране манипулишу са њима и све у свему имамо производ за повраћање.

    Свиђа ми се

  8. Мало злоупотребљавам Ваш јасан текст, да покренем и нека друга питања. Пекић је одговорио Мићуновићевом супротстављању антикомунизму, легендарном реченицом:“Не може се бити демократа а не бити антикомуниста. То би било као гурман који не воли да једе.“ Али стицајем историјских околности, ми смо имали много комуниста или квазикомуниста и туђмановска карикутарална пропаганда о „србо-комунистичким и четничким снагама“, није, у нашем галаматијасу, била сасвим без основа. Мој један тетак, а, Богу хвала, сви су били Голооточани неревидирци, држао је у помоћној кући, као у „Балканском шпијуну“, урамљене фотографије Стаљина и – патријарха Германа. Постоји ту и проблем да антикомунисти, посебно они грађанског, али и режимско-комунистичког педигреа, често прихвате антиправославне и антинационалне ставове.
    У изворном социјализму и комунизму има много схватања хришћанских. Чак у једном изванредном француском документарцу о Апокалипси који одгледах прије неки дан. наводе како је Маркс цитирао Откровење Св. Јована: „да ће доћи вријеме да нико неће моћи да купује и продаје без жига“. (Изванредна тема за „Борбу за веру“ и ине „апологете“). Шалу на страну, познавао сам много људи старије генерације који су били изворни хришћански социјалисти и штета је што та опција код нас никада није била политички институционализована, за разлику од Словеније.
    Што се Удбе и Цркве тиче, никако да се отворе архиви Удбе, свака власт то обећа па не испуни. Борис Тадић је чак на скуповима пријатеља покојног инг. Ранка Радовића (убила га је Доланчева Удба), скуповима на које је иначе долазио и Коштуница док није постао власт, нарцисоидно причао о томе како му мама каже да је велики националиста, тата да није довољни националиста из чега он зна да је „на правом путу“. На питање, сада нажалост покојног, Павлушка Имшировића, што не отвориш архив УДБЕ, одговорио је: „Ма, тамо нема ништа, све је склоњено.“ „А, Ти направи комисију да констатује такво стање“, рече му Павлушко и опет доби причу о мами и тати.
    Др Вељко Ђурић је направио велики помак истражујући документе Савезне и републичких „вјерских комисија“ из којих се јасно види држвна политика према Православној цркви и задивљујуће добро у неким случајевима (блаженог спомена владика Василије Костић) херојско држање наших владика. Чак су и „црвене владике“ чиниле доста за Цркву. Међутим, подаци Савезне вјерске удбе су још увијек склоњени. Из породичних и љекарских кругова, знао сам остарјелог генерала УДБЕ, Крсту Лековића, чија сјенка још плаши кругове по Патријаршији. Поуздано могу да Вам кажем да предмет Ваше пажње, митрополит Амфилохије, никада није радио за УДБУ, за разлику од „конкурената“ Антонија Абрамовића и Мираша Дедеића, али је имао подршку „младог црногорског руководства“ насупрот УДБИ да стане на трон Светог Петра Цетињског. Амфилохијев основни проблем у ЦГ, ту се разликујем од Вас, јесте што је занјемарио зеленашко-партизанску традицију у земљи којој је заиста била потребна нова евангелизација.
    У прилог Вашој тези да су „борбаши“ удбин изданак, иде објављивање снимка, лажно представљеног на сајту као „записник“ разговора у комисији за промјену црквеног устава. Постигли су свој циљ, преко потребне измјене су скинуте са дневног реда.

    Свиђа ми се

  9. Невероватна је опседнутост ДБ-ом или „службама“. Зар вам не пада напамет, да би се тамо нешто нашло што се и вама не би допало? Можда би се нешто нашло и о вашим најближима из прве или друге генерације, а можда и шире? Прикључи се Источни блок Еуропи, уђоше тамо Амери и шта су тамо сазнали? И вас двојица, очигледно по питању појединаца и њихове сарадње са ДБ имате различита „сазнања“. И шта било ко има од тога? А сигурно би се нашло појединости за новоисторичаре свих могућих врста. Да ли би од тога имала користи Црква? Једино би неки задовољили своје фикс идеје.

    Свиђа ми се

  10. Не могу да као Чеда кажем да је митр. Радовић пуковник Удбе. То би била клевета јер немам никаквих доказа за то. Оно пак што се зна је да му је Блажо Јовановић помогао да оде на специјалистичке студије, као што се зна да је Амфилохије крстио Чеду.
    Опет, нисам ни најмање опседнут ДБ која контролише медије. То је ствар која је очигледна у најмање 70% медија. О детаљима не могу да говорим.

    Свиђа ми се

  11. Још како сте опседнути. Ето је и процена? Па како научник може тако нешто, да изјави? Како само код нас постоји толика жеља за материјалима ДБ? Одве падају искази, да су у та бивша времена, сви били безвезњаци и да нико од Срба није знао шта ради. Ако је то било такво „друштво“, ко и зашто очекује, да тамо има нешто писменога и вредног проучавања. Пример госпа Дане, која се годинама бори да уђе у БИА је речит. Мајка јој је имала борачку пензију, супруг још од 1968 доушник, рођена сестра каријеру завршила као помоћник министра у СРЈ и наравно да је жељна уништења „трагова“. Колико је сличних?
    А опседнутост ДБ и ЗНАЊЕМ о томе шта је било у главама „комуниста“ је очигледна. С друге стране, појављују се и сазнања о томе шта папа мисли и шта су његови мотиви. Толика способност „завиривања“ у туђи мозак очикледна је фикс идеја.

    Свиђа ми се

  12. Г. Млинаревић, је у праву када каже да смо „опсједнути“ тајним службама. Судбина „Охране“, наше „Удбе“, „КГБа“, а надам се и ЦИАе и осталих америчких агенција, показује да оне ипак не могу да промјене ток историје. Што се Блажа Јовановића тиче, то је био часни партизански фунционер Црне Горе, који је одбио Титов захтјев да Херцег- Нови припадне Босни и Херцеговини, послије и да Котор припадне Хрватској. Породице Голооточана штитио је колико је мога. У црквеној политици он и Крсто Лековић су довели за митрополита Блаженог Спомена Данила (Тому Дајковића), сарадника патријарха Гаврила, који је дао изузетан отпор рушењу ловћенске црквице Светог Петра Цетињског и похари Његошевог гроба. Сам Блажо Јовановић је одбио аутокефалност Црногорске цркве, (в. Вељко Ђурић „Патријарх Герман у свом времену“), што не могу да му опросте садашњи историчари „аутокефалности ЦПЦ“, попут најновијег Владимира Јовановића (в. његову књигу на „Монтегрини“). С друге стране, расколничка ЦПЦ слави ознаша Јову Капичића као свог оснивача (в. најновији број њиховог гласила Лучиндан).
    Иначе, гроб Блажа Јовановића на подгоричким Чепурцима један је од ријетких без петокраке, коју су моји Црногорци стављали свим бабама, бригадирима краља Николе итд.

    Свиђа ми се

  13. Господине Живковићу, из ваших коментара се види, колико су подаци којима се служимо у доказивању сопствених или преузетих теза су контрадикторни. Спремни сте, да уздижете поједине „комунисте“, а осуђујете неке друге и то само кроз Ваше утиске и успомене. Капиџић је лош, а Блажо је добар? Да ли ВИ заиста верујете, да таква подела постоји? Која је то заблуда, да је неко ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ могао да се супростави? Вреди некада поново прочитати написано. Успут размислити, како то могу читаоци, да схвате и протумаче. Надам се, да не пишете само за истомишљенике? Толико се већ пута позивате на Ваше личне контакте, па и са комунистима, да ја почињем да се питам, да нисте и Ви сарадник ДБ. Па како то да ја нисам имао контакте са тим свим „моћним“ комунистима и СЛУЖБАМА, а био сам од малена „активиста“. Еј бре, био сам вршилац дужности шефа кабинета члана Савезног извршног већа још 1973, а Ви, ако сам схватио, лекар, и стигосте до свих њих. Беше ли то она црногорска“ Ти мене сердару…“?

    Свиђа ми се

  14. Да, било је тешко супротставити се Титу, посебно око тих граница „линија на мрамору“ како се то говорило. Хебранг је одлетео јер је тражио Хрватску до Земуна, др Благоје Нешковић јер није прихватао догму о кривици „великосрпског хегемонизма“ за све и свашта, па и за усташки геноцид како је на АСНОС још 1944.г. тврдио Добривоје Баја Видић (в. Венцеслав Глишић „Досије о Благоју Нешковићу- прилози за биографију, Службени гласник, 2011). Разграничење у Боки, није било ништа мање драматично, него разграничење у Срему. Чак је трајало дуже до 1948. године. Вјероватно, „Блажо Црногорац“ то не би постига без помоћи Ђиласа. (А и за Срем, упркос свих критика повучених граница можемо бити захвални Ђиласу и Вицку Крстуловићу, опет значајној личности која се супротстављала Титу око аутономије за Далмацију. Тек послије Ђиласовог пада, Барања, као конститутивни део Војводства још од 1848.г. је Титовом одлуком 1954.г. предата Хрватској, наш Крим, који је сада откупио већином Ивица Тодорић). Зато сам недавно написао Новљанима који подигоше споменик краљу Твртку Котроманићу, да је требало да направе бар једну бисту Блажу Јованоовићу. Из породичне историје добро знам за однос Блажа Јовановића према породицама голооточана. Када је „народна омладина“ донијела одлуку да за примјер туче мајке ибеоваца, наша рођака и најбоља породична пријатељица, једна од мојих васпитачица, Златана Перутовић, рођена Мићуновић, сестра Вељка и Вукашина Мићуновића, отишла је у кабинет Блажов и рекла му ријечи, које са захвалношћу памти цијела голооточка, читајте русофилска, Црна Гора: „Шта је ово, друже Блажо, пролетери у тамнице, издајице на полице?“ Блажо је, послије тога, наредио да се заустави суманута акција „омладинаца“. О односу Блажа Јовановића према црквеном питању навео сам изворе првога реда.

    Свиђа ми се

  15. @ Александар Живковић
    „Када је „народна омладина“ донијела одлуку да за примјер туче мајке ибеоваца,“. После толико линкова на које нас упућујете и цитата на које се позивате, што нас и овде не упутите шта подразумевате под „народна омладина“. Дајете један тужан пример и позивате се на случај, када је ваша васпитачица, птам се шта то авспитачица подразумева, стигла до Блажа. Сигурно је, да многи нису могли ни да стигну до Блажа. А не позвасте се, на неку „одлуку“, којом је Блажо повука одлуку „народне омладине. Лако је уопштено причати и „Брозово време“ осуђивати, док не стигнемо на појединаче случајеве. Ту нам крену симпатије и доказивање, да има неких „нама“ драгих и „великих“ ликова, који су се супростављали нечему и некоме. Зар Вам не пада напамет, да су и појединачне амбиције у томе свему учествовале. Из разноразних разлога. Блажо заштитио ПОЗНАТЕ! И да му се диже споменик? Колико НЕПОЗНАТИХ није заштитио?
    Кажете „Тек послије Ђиласовог пада, Барања, као конститутивни део Војводства још од 1848.г.“. На тези, да је постојало КОНСТИТУТИВНО Војводство заснивају и аутономаши своје програме. Нити је Барања 1948 била „конститутивни“ део неког војводства, нити је то била пре Ђиласовог „пада“. А из очигледних симпатија покушавате, да заборавите Ђиласова „непочинства“ док је у рату постепено напредовао, па онда смислио, да је већи папа и од Броза. А може се рећи, да је „пао“ не 1954, како Ви тврдите, него 1955 када је дао оставку на место председника ондашње Скупштине.

    Свиђа ми се

  16. Pokušah da na sajtu navedenom od autora kao referenca br. 2 pročitam Poslanicu Pape na nemačkom jeziku.
    Ili sam ja neuk, ili Poslanice nema na drugim jezicima izuzev italijanskog?!
    Na drugim jezicima postoji samo Papino kurtoazno obraćanje vernicima koji se služe istim.
    Molim autora da mi pomogne da rešim ovaj problem.
    Evo šta zbog čitanja „pogrešno prevedene“ Poslanice, o istoj kao i o Papi misli Branko Dragaš:
    http://www.dragas.biz/papa-i-pravoslavlje/#more-15065

    Свиђа ми се

  17. Г. Драгашу сам послао мејл указавши на то да је писао на основу лажне информације.

    Свиђа ми се

  18. Мирославе, текст стоји на немачком у линку који сам дао. Италијани то називају тедеско, али ево одатле директног линка: http://w2.vatican.va/content/francesco/de/audiences/2014/documents/papa-francesco_20141112_udienza-generale.html

    Свиђа ми се

  19. Hvala Vam g. Djuroviću na pomoći!
    Uverio sam se da je Vaš prevod korektan!
    Pozdrav!

    Свиђа ми се

  20. ok

    Свиђа ми се

  21. Kako je meni poznato u Rusiji za vreme najvećeg boljševizma Ruska crkva je bila povezana sa Vatikanom.O tome lepo piše njihova istoričarka Jelena Guskova , da je episkop pretedent na mesto patrijarha išao na poklonjenje papi u Vatikan.Može se zamisliti šta je se događalo u SPC u vreme Titovog boljševizma gde je bila tolika likvidacija sveštenika.Zna se da su satanisti vladali i crkvom i državom bez milosti uništavajući veru i naciju i državu.Jezuiti su se očito preko udbe uvukli u sve pore društva i do dana današnjeg menjajući svoju samo stradegiju kao kameleoni deluju i dalje a da otvaraju arhive ne pada im ni napamet jer bi se jasno videlo koje stvarnom patrijota ove zemlje a ko je najveći izrod i izdajnik. Ko stvarnom satire ovaj srpski narod i državu i pravoslavnu veru a ko se bori za sve to.

    Свиђа ми се

  22. После два и кусур месеца, пробуди се Јаковљевић! Сви бејаху језуити, само Милош дође до сазнања тек данас!

    Свиђа ми се

  23. Млинаре, бацио си ме био у егзистенцијалну кризу: помислио сам да си заборавио на мене. :))

    Свиђа ми се

  24. Драги мој јеретиче, нема коментара, па се бацих на твоје текстове!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s