За ово дело се сумњиче Милица Бисић, некадашња државна секретарка Министарства финансија док је министар био Лазар Крстић, Никола Ћорсовић, Иван Посавец, некадашњи Крстићев саветник, и још неколико „практиканата”

Марко Маринковић, заменик директора Пореске управе, изјавио је јуче да постоји основана сумња да су оперативни подаци МУП-а, као и свих пореских обвезника у Србији, укључујући и податке о грађанима и фирмама изнети из Пореске управе.

Како је истакао сумња се да су изнесени и у иностранство.

Маринковић је, на конференцији за медије одржаној у Пореској управи, рекао да се за ово дело сумњиче порески стручњак Милица Бисић, некадашња државна секретарка Министарства финансија док је министар био Лазар Крстић, Никола Ћорсовић, Иван Посавец, некадашњи Крстићев саветник, и још неколико „практиканата”.

„Закључили смо да је било неовлашћеног приступа рачунарима и основано сумњамо да је извршено кривично дело против државе – давање података другим лицима”, рекао је Маринковић.

Они су, по овлашћењу који им је дао тадашњи министар Лазар Крстић, могли слободно да улазе у Пореску управу као радна група. „Њима је по налогу Николе Ћорсовића, бившег Крстићевог државног секретара, дато више база података и база МУП-а, које су означене као строго поверљиве. Ту се налазе сви подаци и о возилима и о грађанима”, објаснио је Маринковић.

Према закону, рекао је Маринковић, списи са ознаком строго поверљиво или државна тајна не смеју да се износе из Пореске управе, а ни приступ таквим подацима не могу да имају особе без посебног одобрења, јер се то, у супротном, сматра кривичним делом. Посавец је, навео је Маринковић, седео у Пореској управи, а формирао је и руководио неформалном групом људи који нису никоме представљани. Базе података које су достављене овој групи, односно Ивану Посавецу, јесу подаци из регистра пореских обвезника, веза између ПИБ-а, предузетничке радње и јединственог матичног броја власника, подаци о пореским обвезницима са историјом статуса ПИБ-а, подаци о делатностима пореских обвезника. Подаци регистра пореских обвезника који су предати Посавецу и послати на мејл су подаци о дужницима, подаци о уплатама у 2013, број обвезника правних лица и предузетника по општинама, подаци о уплатама обвезника са територије Зајечара (интересантан због „Јужног тока”), подаци о задужењим власника играоница и стоматолога у 2013, уплате у истој години по рачунима, територијама и данима. На мејлу се нашао и списак 250 највећих платиша.

Он је навео да подаци свих грађана Србије, после овог инцидента, могу да буду објављени било када и да Пореска управа за то не може да сноси одговорност.

Маринковић је додао да је Посавец на три ди-ви-дија изнео податке, држао их код себе, а у неком тренутку је боравио и у иностранству, док су подаци још били код њега. „Такве ствари се народски речено називају шпијунажом”, сматра Маринковић.

Према његовим речима, Пореска управа даље није надлежна за тај случај, јер су подаци прослеђени тужилаштву и полицији.

Р. Х.

(Политика, 7. 11. 2014)

Посланици: Разјаснити сумње везане за Пореску управу

БЕОГРАД – Посланик СДС Марко Ђуришић рекао је да очекује да ће се разјаснити сумње које је изнео заменик директора Пореске управе о изношењу података из те финансијске институције.

„То су оптужбе, колико сам схватио, на неке људе који су у претходном периоду били у Пореској управи, сарадници министра Лазара Крстића, који је највише хваљен од премијера, од свих министара који су претходне године ушли и изашли из Владе Србије, па ја мислим да је примереније да председник владе да одговор на те оптужбе”, рекао је Ђуришић новинарима.

Он је у Скупштини Србије на питање новинара да прокоментарише тај случај, рекао да није имао времена да се упозна са суштином и шта се коме ставља на терет, али да му је било симптоматично то што се сарадници некадашњег министра Крстића сада оптужују за неке врло озбиљне ствари.

„Очекујем да ће се то разјаснити, да неће остати само на нивоу рекла-казала”, навео је он.

Посланик СПС Ђорђе Милићевић одговорио је новинарима да је то питање за надлежне институције и надлежне органе, и да није на СПС да коментарише оно што се могло чути претходних дана.

„Сада је свакако реч и одлука на надлежним органима, а ми као странка верујемо у рад надлежних органа”, закључио је Милићевић.

Заменик директора Пореске управе Марко Маринковић рекао је у петак да постоји основана сумња да су оперативни подаци МУП-а, као и свих пореских обвезника у Србији, укључујући и податке о грађанима и фирмама, изнети из Пореске управе.„

Како је истакао сумња се да су изношени и у иностранство.

Маринковић је, на конференцији за медије у Пореској управи, рекао да се за ово дело сумњиче порески стручњак Милица Бисић, некадашња државна секретарка Министарства финансија док је Крстић био министар, Никола Ћорсовић, Иван Посавец, некадашњи Крстићев саветник и још неколико „практиканата”.

Маринковић је истакао да су они, по овлашћењу који им је дао тадашњи министар Лазар Крстић, могли слободно да улазе у Пореску управу као радна група.

(Танјуг/Политика, 8. 11. 2014)

Повереник упозорава због случаја Пореске управе

БЕОГРАД – Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је пре осам дана поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности због појављивања у медијима података из пореске пријаве, по закону доступном само овлашћеним лицима Пореске управе (ПУ).

Како је саопштено из његовог кабинета, непосредан повод за покретање поступка била је индивидуална пријава.

„У току поступка надзора радници ПУ су овлашћеним лицима Повереника дали и информације које могу бити релевантне за веома лошу, крајње забрињавајућу оцену укупног односа према подацима пореских обвезника”, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су овлашћена лица повереника информисана да су те информације, иако је ПУ пропустила да о њима раније обавести повереника, достављене и тужилаштву и МУП.

„Реч је о томе да као држава хронично, већ годинама имамо потпуно неадекватан, неодговоран однос према праву грађана на заштиту података о личности. Недопустиво је да држава нема праве одговоре на питања ко, када, зашто и како има право да се бави обрадом података о личности”, рекао је повереник Родољуб Шабић, наводи се у саопштењу.

Он је додао да „основ за то, у било којим околностима, могу и треба да буду јасна и прецизна законом утврђена решења, а не мање или више (не)формални налози овог или оног министра или државног секретара, а иза сваког приступа базама личних података грађана мора постојати ‘неизбризисиви траг’ који омогућава да се у сваком тренутку провери смисао, сврха, а пре свега законитост приступа подацима”, рекао је Шабић.

„У том контексту делује готово гротескно и сама сумња да је могуће да се, без законом дефинисаног основа, сврхе и обима преузимају чак и комплетне базе података”, истакао је повереник.

(Бета/Политика, 8. 11. 2014)

Categories: Вести над вестима