Путин је на београдски аеродром слетео око 12.10 сати, и у пратњи Томислава Николића и бројних високих државних функционера положио венце ослободиоцима, присуствовао ручку у палати Србије приређеним у његову част, потписао низ уговора и на крају присуствовао Војној паради. А у међувремену…
Трећа званична посета Србији председника Русије Владимира Путина, прошла је у низу прилично непријатних ситуација.
Путин је на београдски аеродром слетео око 12.10 сати, и у пратњи Томислава Николића и бројних високих државних функционера положио венце ослободиоцима, присуствовао ручку у палати Србије приређеним у његову част, потписао низ уговора и на крају присуствовао Војној паради.
Све то, ипак, није могло да прође без икаквих проблема.
Председник и премијер Србије су низом својих изјава потпуно срозали и оно мало дигнитета које је преостало Србији.
Већ на самом почетку, Томислав Николић је приликом уручивања ордена Владимиру Путину покушао да се обрати на руском језику. Међутим, било да се збунио или заборавио шта је хтео да каже, председник Србије је замуцкивао и знојио се, док је остатак седео и чекао да Томислав Николић прозбори барем нешто.
Затим је Николић у сличном стилу наставио следећим низом реченица:
– Немамо непријатеље, само имамо мање и веће пријатеље. Србија у Русији види великог сарадника и партнера и нећемо угрозити морал лошим понашањем према Русији. Али, немамо избора, ми не можемо другачије. Наша привредна сарадња прати пријатељство, повећали смо обим сарадње. Извоз Србије је мањи од руског, али то је због енергената – мудро је закључио председник Србије, све зачинивши изјавом да би „Русија српском пољопривредом добила сигурност„.
Једно од заиста већих понижења приредио нам је Александар Вучић. И он је такође покушао да са Путином комуницира на руском језику. На сву срећу, Вучић, за разлику од Николића зна своје границе па је после пар реченица прешао на српски језик. То би било у реду да га премијер Србије није ЗАМОЛИО да му ДОЗВОЛИ да говори на српском језику, на шта се председник Русије снисходљиво насмешио и дозволио премијеру Србије да у сопственој земљи прича на сопственом језику.
То, изгледа, није било довољно, те је Вучић прво покушао да смекша Путина примедбама да је познато да је „он тежак човек“, те да би радије прешао на мање важне ствари“. Под „мање важним стварима“ је подразумевао мољакање пред камерама за повећање увоза Фијата из Србије у Русију.
– Знате да ми производимо Фијат, али то је „зделано в Србији“, па вас молим да повећате извоз тих аутомобила у Русији – рекао је Вучић Путину, иако је председник Русије непосредно пре тога изјавио да „Русија не тргује својим пријатељством“.
Томислав Николић од бламирања није одустао ни пред сам почетак војне параде. Све би прошло релативно како треба да председник Србије није, надамо се због узбуђења а не због незнања, промашио падеж па је руског председника ословио са „господине ПУТИНУ”…
Грађанима Србије можда овакви гафови премијера и председника нису страни, пошто смо на њих већ навикли, али можемо само да претпоставимо шта је о њима помислио Владимир Путин.
Уосталом, његов израз лица говори више од хиљаду речи…
Опрема: Стање ствари