Дакле, очигледно је да је Лазански изневерио сав свој досадашњи рад и да је, буквално, у синоћној емисији “Тешка реч” самога себе избрисао са листе озбиљних (независних) српских интелектуалаца, на којој се по мишљењу многих грађана Србије (сада видимо, потпуно неоправдано) налазио. Зашто је то учинио, тешко се може са сигурношћу закључити. Утисак је, ипак, да је Лазански нечим био уцењен. То би се могло закључити по комплетном бледом наступу и по његовом понашању током трајања “Тешке речи”. Повремено се чинило да се Лазански нечега стиди; на моменте добијао се утисак да му је непријатно и да би најрадије побегао из “загушљивог” студија. Једноставно, синоћ је и дете могло да види да Мирослав Лазански није био Мирослав Лазански. Уместо Лазанског гледали смо једног снисходљивог, уплашеног и безначајног државног службеничића.
Можда ћемо једног дана дознати који су разлози да Мирослав Лазански одлучи да баци под ноге и потре сав свој дугогодишњи новинарски и интелектуални рад. Ако је знао да ће морати да изневери себе и онај, с муком стечени, имиџ непоткупљивог и морално стаменог мислиоца, зашто је уопште пристао да дође у “Тешку реч”? Да ли то значи да је морао да дође и да није имао избора? То заиста не можемо знати, али, ако би се о томе радило, тада је то ударање последњег ексера у затворени ковчег српског медијског простора. Велики Вођа је тако (привођењем Лазанског), изгледа, желео да покаже како он не бежи ни од разговора са својим најжешћим опонентима и критичарима. Са друге стране, ту је и прикривена порука онима, који још увек имају смелости да критикују потезе премијера и актуелне Владе Србије, да је враг однео шалу и да би (уколико наставе да буду “тврдоглави”) могли да заврше тужније и горе него што је завршио Мирослав Лазански.
У наставку преносимо текст Бранка Драгаша, који није баш много бирао речи којима је исказао своје тешко разочарање у некога ко је (по Драгашевом мишљењу) представљао “опозициони критички блок” у Србији
Д. Г. / Корени
Бранко Драгаш: Лазански, вољно!
Каква срамота?!?
Какав блам?!?
Не могу да верујем шта гледам.
Чувени Лазански показао је да је гмаз. Истински мрмот. То сам одавно знао. Никада нисам имао добро мишљење о њему. Вечерас је то доказао.
Нисам ништа писао о њему, да не бисмо разбијали неки наводни опозициони критички блок на друштвеним мрежама према тоталитарном режиму Аце Драмосера Мерлина. Чувеног мађионичара. Демагога. Преваранта. Хокус-покус опсенара. Јапајара. Шизофреног лудака који никада не кука. Премијера који саопштава само лепе вести. Нема раста цена! Нема раста незапослонести. Реформе су у пуном процвату. Идила. Благостање за само пет месеци.
Мирослав Лазански
Војни извештач са ратишта се укакио пред сулудим лажима ратног хушкача, шовинисте и психопате, који је добио задатак да уништи Србију. Војнополитички коментатор је капитулирао пред лажима расплаканатог фолиранта, патетичног Остапа Бендера, који воли свог брата, јер његов брат воли њега, без кога не може да живи, са којим се чује десет пута дневно, једнојајчани близанци са две године разлике, потресеног шарлатана, који тврди да он и његов брат више воле Србију од жандармерије, који клетве не користи.
Е, тај Лазански је наш проблем, а не сулуди Вођа који ће нас коначно све одвести у пропаст.
Тешке речи!
Тешке речи за емисију „Тешка реч“.
Гости – Мирослав Лазански и Светислав Басара.
О пијаном скоту и екселенцији испод стола Басари сам све написао у тексту „КОМЕСАРА БЛЕСАРА“. Јасно ми је да тај миљеник свих вођа долази у емисију да буде фикус за параду лажи и обмана Аце Драмосера.
Али, тај Лазански.
Не могу да верујем.
Миљеник друштвених мрежа је вечерас псећи понизно пузио пред Газдом.
Тај наводно слободоумни новинар, чији текстови се преносе на друштвеним мрежема, типа – види шта им је рекао, показао је оно што сам знао годинама и што нисам хтео да износим, јер је проблем у томе, наводно, да ми нико не ваља.
Вечерас је показао потпуну пропаст наше српске малограђанске и поданичке интелигенције, која нема елементарне храбрости да се супроставе лудилу једног опасног демагога.
Ниједну реч није смео да каже.
Као неки ђаћић је седео и слушао прегршт изговорених лажи и фалсфификованих података
Лазански се јада да не може да дође до директора СДПР-а.
Неће да му се јави на телефон.
Жали се Аци Драмосеру. Газди. Господару спржене Србије.
Какав је то начин да њему неће да се јави?
Њему, Лазанском.
Аца Драмосер ће лично реаговати. Мора директор СДПР-а да прими телефонску везу са Лазанским.
Све је сређено.
Има ли неко ново питање.
Лазански вади питање из бубња.
Ево, нових намештених питања.
Лазански додаје питања омиљеном новинару Аци Драмосеру.
То је метафора о пропасти српске интелигенције.
То додавање намештених питања.
То псеће, понизно махање репом.
Лазански је проблем.
Човек без муда, части и достојанства.
Лазански поданик.
Лазански додавач питања.
Похвала лудости!
Лазански је параван за ово лудило.
Лазански је изабран да нас све понизи.
Срам те било, Мирославе Лазански!
Стиди се!
Ако имаш бар мало морала, повући ћеш се из јавности.
Престаћеш да пишеш!
Понизио си све људе који су те месецима уназад хвалили и веровали у тебе.
Маске су све пале!
Вечерашња емисија нам је помогла да јавност схвати да после недеље долази понедељак.
Вечерашња емисија је показала сву лицемерност Лазанског.
Ужас!
Лазански је вечерас показао да је слина. Крпа!
Знао сам да је такав.
Јавност се вечерас уверила.
Сада смо јачи.
Идемо даље!
Време је на нашој страни.
ЛАЗАНСКИ, ВОЉНО!