Кажу да Срби највише верују војсци и полицији. Док ово пишем, слушам „мигове” који надлећу Београд. Изгледа да су коначно упалили, на Путинове акумулаторе.
Лепо. Хвала српској војсци што нас чува, али лично бих се боље и безбедније осећала када ме не би обмањивала српска полиција.
Читалац се вероватно сећа да се „Политика” ту скоро замерила начелнику београдске полиције Веселину Милићу. Господин Милић је сматрао да наш лист нема право да доводи у питање спорост његове потраге за убицом Луке Јовановића у мистериозном „кантримену”. Када се „Политика” усудила да му јавно постави питања на која су он и његова служба одбијали да одговоре (како је могуће да је полиција лакше решила убиство Тијане Јурић од злочина забележеног видео-камером на Бранковом мосту), Милић је новинарки „Политике” упутио саркастичну поруку у којој се чудио њеној дрскости да га пита о стварима од јавног интереса.
Његова бахатост била је обрнуто пропорционална његовој компетентности: ускоро смо сазнали да је Милићу и његовим компањонима возач „кантримена” испред носа шмугнуо, да су га хапсили и одређивали му притвор, додуше за друго дело, а Милић је расписао потерницу за Милићевим читавих десет дана након што је осумњичени силеџија напустио Србију.
Ако мислите да је начелник Милић после тога показао неку нелагоду, грдно се варате. Напротив, одбио је да одговара на питиања новинарке „Политике” у вези са наставком истраге. И не само што није одговорио на њена питања, иако је то обавеза за коју добија надокнаду из буџета, него је младу колегиницу оптужио да је „нови Милован Бркић”.
Знате ли ко је Милован Бркић? Серијски кршилац сваке професионалне и етичке норме нашег заната, у оштрој конкуренцији вероватно ипак уредник најпрљавије штампане ствари у данашњој Србији.
Господин Милић не бира ни речи, ни мете својих увреда. Може му се.
То смо разумели јуче, када је његов шеф, господин Небојша Стефановић, саопштио да је Милићев ухапшен у Кини. Саопштио је то свега три сата после најтиражнијег српског таблоида, „Курира”, специјализованог за полицијске ексклузиве.
А знате шта је од свега најчудније? „Политика” је у ноћи између петка и суботе из поверљивог извора сазнала да је Марко Милићев ухапшен у Кини. Наш поуздани извор желео је да остане анониман, а ми нисмо желели да се поигравамо емоцијама људи који су саосећали с породицом Луке Јовановића. Тражили смо званичну потврду, али министар Небојша Стефановић био је категоричан: „Ваша информација, нажалост, није тачна”.
Ако се не варам, премијер Србије је серију смена у српској полицији пре пар месеци образложио тиме да су полицијске службе почеле да се баве „саме собом, политиком и све већим утицајем на медије”.
Није решио проблем. Полицајци и даље спинују како им је воља. Мисле да је информација роба којом награђују лојалне новинаре у таблоидима преко којих воде своје прљаве ратове.
У полицији је, другим речима, ипак све остало по старом.
Наслов: Стање ствари
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Categories: Преносимо
Већ се показује да хајка на министра, па и саму полицију, има за циљ нешто сасвим друго, а не “докторат”, или “реформу полиције”. Али: желим нешто друго да прокоментаришем:
Интересантно је у овом тексту то да су све позитивне личности жене, а сви негативци мушкарци. Чак и кад је реч о називима новина – исти је принцип: “Политика” је позитивна, “Курир” је негативан. То је преовлађујуће мишљење, али и дозовољен начин деловања у Србији данас. Мада се чини да је се ради о “родној равноправности”, овде није реч о томе. По мени, реч је о теткастом доживљају и систему вредности. Тај, теткасти начин размишљања, доживљаја стварности и система вредности је доминантан, а за последицу има лидере: један каже да се на окупацију одговара преамбулом, па смо решили проблем, а други побеђује на изборима зато што је леп, за разлику од… Трећи је мама која брине за будућност наше деце.
Теткасто је некомпетентно, а креатори и заступници су моћне жене у Србији. Србија не пати од “родне равноправности”, већ од претеране моћи некомпетентних жена.
Пошто је полиција “лепо” дошла до убице, покварила је “дојам” зато што је “бахата према новинарки”. Па је треба, је ли, реформисати, у складу са доминантним теткастим схватањем исте, иначе ће остати “бахата” према женама. Није важан резултат, већ утисак: да смо сви добри и послушни и лепи. Врхунац утисака теткастог мишљења, као јединог ваљаног, је Утисак недеље. Ајде!
У чему се састоји компетенција Весне Пешић да говори о јавним предузећима? Шта зна о функционисању водовда, или топлане? А у чему г-ђе Смајловић да говори о полицији (појма нема о чему и то самоуверено прича), или да опет, заменивши Соњу Лихт!, буде на челу “Политике”, којој је уништила визуелни идентитет теткастим виђењем лепоте у првом мандату? А у чему је компетентност новинарке? То што ради у “Политици”?
Јако сам против некомпетентних жена, а њих је све више.
Да се “допуним”: за разлику од госпођа Смајловић и Лихт, Биљана Ђоровић свакако НЕМА компетенције да буде на челу “Политике” и пише уводнике?