Зоран Ђуровић: О чојству митрополита Амфилохија или шире: Како смо угасили

Најважнији задатак Српске православне цркве је да сачува јединство српске Југославије.

митрополит Амфилохије, чешки недељник „Тиден“, септембар 1999[1]

z-djurovic-200Сликајући један Крсни пут, преводећи Оригена, кувајући шпагете за децу, познат у јавности као авва Зоран, а у научном и уметничком свету именом потписника ових редова, у паузама узе да са сајта Изјаве,[2] надасве вредног Александра Лазића, поскида неке старе изјаве срБских политичара, in primis Томислава Николића и Александра Вучића, не би ли мало подсетио Србе – јер ове добри Бог није украсио врлином памћења – на то са киме имају посла. Тако ава/авва налете на изјаву Меркелкиног госта и ватреног поштоваоца лика и дела исте, у којој се вели: Да сам на њиховом месту ја бих се одмах убио (Александар Вучић, министар за информације, на крушевачкој ТВ „Плус“ коментарише одлазак опозиције у Берлин, Златне речи 32, 01. децембар 1999).[3] 

Ава није сигуран да ли је Вучићева недоследност на нашу или његову ползу. Можда се обратио на хришћанство па је схватио да је самоубиство грех? Вероватно га је упутио у безобалне тајне православне вере сам митрополит црногорски Амфилохије, који је и Милошевићу поклонио Нови завет. – Човјек, каква је то тајна!, често зна да каже митрополит. – Нечовјек, абортус Божији, вели ава.

_av

Вучићева изјава на сајту „Изјаве.нет“

Митрополит воли да каже и како је залудни мозак ђавоље потркалиште. То се оствари на ави јер настави да прегледа даље изјаве, кад налете на изјаву његовог бившег епископа, митрополита Амфилохија. Која је то изјава, ава ће после преамбуле изнети…

Елем, ава некада би млади ђакон, завршио факултет и често је ишао код митрополита да га моли да оде на пост-дипломске студије у Швајцарску јер се декан богословског факултета СПЦ, Прибислав Симић, био заузео за њега. Требао је само благослов Високопреосвећеног. Међутим, митрополит се сваки пут чудио како је ава завршио факултет и обећавао да ће писмо дати. Прође година дана, неколико сусрета на којима се поновише празна обећања, и ава замоли владику за отпусну књигу да оде на неку парохију не би ли некако са породицом преживео и наредне године отишао на специјализацију. Но, после и 175-ог сусрета, ава се одлучи на очајнички корак: да оде у Цетињски манастир са остарелим родитељем који је неколико цркава подигао и рестаурирао. Дочека их „Пустињак цетињски“ речима: Ђоко, ја сам стално говорио твом сину како треба да иде на школовање, да се усаврши а он оће на парохију!

Изађосмо пред манастир, а отац ми се обрати речима: „Срам те било, зашто ми никад ниси рекао да овај човек хоће да те пошаље на специјализацију“? – „Ћале, ако нећеш да те мартиризујем на овом месту, не помињи ми ништа више“! – „А што ти је то мратиризоват“? – „То значи да те не задавим ође ка’ зеца“.

Весели ава није веровао својим ушима кад је чуо митрополита. После је помислио да не халуцинира, али му је отац поновио шта се десило. Није уствари ава никад помислио да је халуцинирао, и то више пута, зато што никада није имао других халуцинација. Данас пак налете на изјаву која лепо показује митрополитову технику опхођења са спољним светом.

Amfilohije-i-ostali

Митрополит Амфилохије са: Слободаном Милошевићем (монтажа), Милом Ђукановићем, Томиславом Николићем и папом Јованом Павлом Другим (Извор: Srbel.net)

Наиме за Блиц, Београд, 13. 12. 1999. године[4], митрополит Амфилохије Радовић, одговара на данас прохибирано питање: Косово! Рана непреболна. Изгубили смо га?

„Изгубити Косово, прихватити да је изгубљено, то значи прихватити да будеш исписан из историје, да будеш исписан из људи. Како неко може прихватити, при здравој памети да се испише из људи? Како изгубљено Косово? Шта то значи? Једна изгубљена битка, и то, није твоја битка, него је ту битку водио безбожник, за светињу Косова. Природно, он је ту битку изгубио, пре него што је и повео. Тај безбожник је и довео Косово, својим богоодступништвом, својим неморалом, и политичким и националним, на руб пропасти. Према томе, ако је неко изгубио, он је изгубио. Овај народ и ова црква, не могу изгубити“.

Још ће додати „Сада су се у Дечанима замонашила четири нова калуђера: Владику Артемија нападају, и говоре му да је готово луд, а он као Јован Косовац брани Јово, сво поље Косово, непрекидно је на Косову. Телесно мали, али духом крепак и снажан, окупља оно народа, оно семена божијег светога у коме је и спас албанском народу, гледано са духовне и моралне тачке, у коме је и образ овој тзв. европској заједници, овим земаљским моћницима“.

Е, сада долазимо до идентичног парадокса који доживе ава Зоран на својој чапри (на матерњем језику: кожа). О том истом „безбожнику“ из првог одломка, митрополит ће беседити на сахрани његовог брата Борислава[5]:

„Кад помислим на синове Светозара Милошевића, једног часног вјероучитеља [иначе самоубица], стално ми се на ум враћа она ријеч Његошева: благо томе, ко довијек живи, имао се рашта и родити!… Овдје смо на овој гори, која по много чему подсјећа на Ловћен… Овдје смо на једном освештаном мјесту и данас испраћамо једног часног, и врлог, и честитог човјека, Црногорца, Србина, свесловена [Борислав се изјашњавао као Црногорац]… Слободан Милошевић, који је записао себе у књигу вјечнога живота и у памћење неизбрисивим словима. Слободан Милошевић, који је на Видовдан послан на хашко бесуђе [подсећам да је Амфилохије и Ђинђићу држао посмртни говор], и чији је живот и животно дјело било у духу великомученика косовског Лазара [или Бранковића, није ми јасно?]. Видовданско и лазаровско житије је житије и крај житија Слободана Милошевића. Као и његов брат Слободан… су… остали вјерни… до посљедњег свог издисаја, остали вјерни Косову и Метохији. Остаће записан Слободан Милошевић златним словима у историји Црне Горе и Србије, српскога народа, као човјек који је, до посљедњег свог издисаја себе жртвовао… Морам да се исповједим овдје пред вама, данас. Слободан Милошевић ме позвао да будем свједок његов, позвао ме из Хага да будем његов свједок у Хагу. Извинио сам се, нијесам мого, иако ми је срце говорило да треба то да испоштујем. Нијесам мого, јер су ми рекли надлежни у Цркви да то не би било добро за мене као Митрополита Црногорског. Међутим, ако нијесам отишо у Хаг да свједочим за њега, ево ја данас овдје, на овом мјесту, свједочим оно што сам требо и моро да кажем у Хагу: да они који су требали да буду суђени и који ће бити суђени пред судом Божјим и судом историје и правде, они су Милошевићу судили. А у ствари судили су себи, и себи пресудили“.

sahrana-bmilosevic-amfilohije

Митрополит Амфилохије на сахрани Борислава Милошевића

Верујем да би Вучић и Амфилохије истовремено могли да дигну споменик  Шешељу и Луциферу и да их анатемишу. Они верују да је то „политичка мудрост“. Ја бих то пре дефинисао речју „ништаклук“. Ако ме ови вождови туже, не гине ми осуда, јер ни суду у једној држави коју ови воде не може се доказати шта је грех, а шта врлина. Нека нас опоју, боље нисмо ни заслужили.

Рим 23. август 2014.


[1] http://www.izjave.net/quote/219

[2] http://www.izjave.net

[3] http://www.izjave.net/quote/429

[4] http://www.mitropolija.me/stari/mitropolit/intervjui/mi-blic_131299.html

[5] Архиепископ Цетињски, Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије на опелу Бориславу Милошевићу у Љеворечким Тузима, 1. фебруара 2013, http://pokretzasrbiju.org/vidovdansko-i-lazarovsko-zitije-slobodana-milosevica/

Advertisements


Категорије:Разномислије

9 replies

  1. „Стање ствари“, шта вам је? Овакве антисрпске текстове распрострањујете!

    Свиђа ми се

  2. Шта је то антисрпско, ако можете да појасните?

    Свиђа ми се

  3. Антисрпскоправославноцрквено је телалити на све четри стране чаршије да највећи ауторитети СПЦ се служе дјечијим триковима и плитким лукавством те вријеђајући интелигенцију, мисле да им лажи и обмане пролазе јер су они паметни и способни, а не схватају да се стотине намагарчених смирајавју пред њима само зато што су доживотно на позицији и што СПЦ функционише као средњевјековни властелински феуд, а не зато што су они дивни и неприкосновени.

    Овај интернет ће покидати такав начин опхођења у СПЦ, не јер су млади антицрквени елементи и непобожни и неоудбаши, него јер се свакодневно може широм икумене читати свака глупост коју неки владика каже. Долази вријеме, када ће Црква у цјелини, али и сваки владика понаособ морати да има портпарола за медије, који ће му писати изјаве и пазити на когерентност.

    Овај текст сваком клирико – теологу, а вјероватно и чистачицама у цркви и свакоме ко се дуже нашао у присуству неког од владика, али и свакоме који је у нечему зависио од владике у било чему, буди силна и бројна сјећања, на то како је гига мега духовник светац Преосвећени (имјарек) баш њега исто тако безброј пута нетрепнувши слагао и како је излазио из канцеларије горенаведеног имјарека и гушио се сазнањем да од његове посјете нема ништа и да га је опет слагао.

    Свиђа ми се

  4. Ја сам знао да нисам једини. Али мало и да други чују, није наодмет, можда спасимо неког простодушног: „Овај текст сваком клирико – теологу, а вјероватно и чистачицама у цркви и свакоме ко се дуже нашао у присуству неког од владика, али и свакоме који је у нечему зависио од владике у било чему, буди силна и бројна сјећања, на то како је гига мега духовник светац Преосвећени (имјарек) баш њега исто тако безброј пута нетрепнувши слагао и како је излазио из канцеларије горенаведеног имјарека и гушио се сазнањем да од његове посјете нема ништа и да га је опет слагао“.

    Свиђа ми се

  5. Не знам зашто нисам изненађен. Носиоци сваке власти па и црквене „морају лагати“ по дефиницији. Био бих веома изненађен да има неки владика који је толики истинољубац да никада не лаже…ако би се такав и нашао био би рашчињен врло брзо. Стално падамо у грешку мислећи да су људи на функцијама нешто специјално, изнад осталих, по моралним и људским квалитетима…Која је то организација оформљена од људи од крви и од меса у којој се напредује или прави каријера искључиво на истинољубљу, поштењу и тсл. ? Ништа ми не пада на памет, а ако има таквих, волио бих да будем дио те организације.

    Свиђа ми се

  6. Г-дин Ђуровић сигурно пише истинито. Док сам био млад и наиван, веровао сам у Цркву и материјално помагао црквену организацију. Кад сам мало поодрастао, видео и чуо о многим њиховим свињаријама (моралним и материјалним) и размислио, прекинуо сам сваку формалну везу са црквом. Имам старе иконе и кандило у кући, помолим се Богу (шта ће ми некакви формални посредници, који су осим тога доста често прави шарлатани и хохштаплери?), упалим кандило, окадим кућу. За славу са породицом сам пресечем колач и очитам “Оче наш“. У околини видим да има све више оваквих људи – паства се полако, али сигурно осипа, биће пастирима све мање овчица за стрижу… Не би било лоше да разни (поменути и непоменути) носиоци панагија и о томе размисле. Мада, сигуран сам да их је баш брига – за њихова времена ће им садашња апсолутна влас` слас` и мас` потрајати. За после – кога је још брига?.

    Свиђа ми се

  7. @ Јован Јовановић

    То звучи примамљиво, можда и разумно – али шта ћемо са оним да нема спасења ван литургије и без причешћа („једите, ово је тело моје; пијте, ово је крв моја Новога завета се пролева за многе ради отпуштења гријехова…“)?

    И још:

    “Који једе моје тијело и пије моју крв има живот
    вјечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.“

    Свиђа ми се

  8. @Александар Лазић: Г.Лазићу, у принципу сте у праву. Али… ипак знамо да свако “али – девојци срећу квари“. Ево Вам само једно актуелно “али“: Митрополит Кијевски и све Украјине (Московске Патријаршије), Онуфриј (условно – нека врста “Амфилохија“), извршио је 23.08.2014 г. у кијевском Свето-Вознесенском храму опело сотнику – команданту сатније (озлоглашеног злочиначког) владиног (Порошенковог) украјинског батаљона “Ајдар“ Олегу Михњуку (http://www.iarex.ru/news/50179.html ), који је 20.08. 2014 г., спуштених гаћа, храбро погинуо у тек запоседнутом засеоку Новосветловки у Луганској области. Зашто спуштених гаћа? Па – ево: он и двојица пајташа су успели да улове једну девојку која није стигла да побегне, одвукли је у једну стају и почели да је редом силују, а она је гласно запомагала. То је чуо старац – сусед, дотрчао је са ловачком двоцевком у утепао сатника Михњука (иначе, још и прослављеног и одликованог совјетског авганистанског ветерана) и још једног његовог колегу, а трећи се усрао од страха и побегао….
    Недавни избор митрополита Онуфрија на чело Украјинске Аутономне Православне Цркве Московске Патријаршије је благословио Патријарх Московски и Целе Русије (значи, тај Онуфриј, носиоц панагије је сигурно достојан!). Високопреосвећеном Митрополиту Онуфрију није било доста што је опојао угледног украјинског владиног јунака – сатника Олега Михњука, који је – како смо малочас видели, погинуо херојском смрћу, него му је над одром одржао и надасве дирљиву еулогију: “Олег је одаслао своје другове желећи да им сачува животе, а сам је остао на том месту где га је чекала смрт. Положио је душу за своје друге своје. Мало је људи способно на такво служење, и Бог за то даје високу награду. Молимо се да Господ упокоји душу његову и да је насели тамо где нема болести и туге, него је само живот вечни….“.
    И – сада ја треба да тежим да будем део такве саборности и да у оквиру литургије и причешћа из руку таквих духовних отаца као овај митрополит и његове колеге примам тело и крв Христову??? Нека, хвала! Ризиковаћу без тога….

    Свиђа ми се

  9. А што се тиче морала, морала сам. 🙂

    Ако се причешће и учешће на литургији почне сводити на морал, онда се поставља питање ко је до краја моралан. Свако има неку слабост, и баш то што је тај митрополит гњида, даје неку утјеху да ћу се и ја са својим слабостима спасити. Како можемо тражити од Бога да нама опрости наше слабости, ако се гнушамо слабости других.

    Али удаљили смо се од теме. Овде је тема : интернет и провајдер памћење разбија вјековне пасторалне методе свима сам био све 🙂

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s