Срећан вам празник Преображења Господњег!
Разлика између западног хришћанства и Православља посебно је видљива у доживљају Христовог Преображења пред апостолима на гори Тавору. Светогорски монаси чувају древну православну праксу исихазма.
Исихастичка пракса започиње покајањем и подвизима за очишћење душе и тела од страсти, а наставља се непрестаним упражњавањем унутрашње молитве срца. Плод таквог подвига је виђење божанске светлости, попут апостолског на гори Тавор приликом Исусовог преображења.
Велики црквени отац Свети Григорије Палама под утицајем светогорског монаштва сматра „таворску светлост“ исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супротставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини која су углавном превладала на Западу. Благодат је изливање Бога из себе, исијавање божанског невидљивог лика.
Палама наводи да је обожење стварно учествовање, лично општење са Богом. Благодат је преношење силе божје у наш живот; а спасење је тајанствена промена човека у бога. Али и поред Божијег присуства у нествореним енергијама, тајна божије суштине остаје непозната. Познање значи сједињење са Богом, продирање у унутрашњост Бога колико је допуштено човеку, који никад не може да схвати и исцрпе божанску суштину.
На икони Теофана Грка, византијског уметника формираног на светогорском учењу који је радио највише у Русији, виде се сви важни моменти догађаја.
Поред преображеног Исуса појавили су се пророци Мојсеј и Илија и зачуо се глас Божији, који Апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина. Сјај Његове мандорле, таворска светлост, схвата се као енергија Бога, а не његово испољавање. Апостоли заслепљени светлошћу леже ничице, а на икони која обједињује више момената догађаја виде се и Христос и изабрани апостоли како се пењу на гори и како после Преображења силазе са Горе. Да би се дошло до виђења нестворене светлости потребан је улазак у Тајну, символизован уласком Христа са ученицима у пећину. Светогорци тој тајни посвећују свој живот.
Јеванђеље по Матеју – глава 17
1 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.
2 И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.
3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.
4 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.
6 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.
7 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.
8 А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.
9 И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.
10 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?
11 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.
12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.
13 Тада разумеше ученици да им говори за Јована Крститеља.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Categories: Преносимо
Оставите коментар