Зрењанинског бискупа др Ладислав Немет потврдио је у интервјуу „Дневнику” да је патријарху српском Иринеју и члановима Синода Српске православне цркве упућен позив из Ватикана да посете папу Фрању.
др Ладислав Немет
– До овог, по мени историјског позива, дошло је за време разговора монсињора Доминика Мамбертија, ватиканског министра спољних послова, и Његове Светости патријарха Иринеја у Београду. И сви присутни чланови Светог Синода, а и делегација Свете Столице, били су сагласни да до те посете треба свакако доћи – каже бискуп Немет за наш лист. – Сада су у току дипломатски преговори око начина организовања ове посете, што исто није баш најједноставније, знајући програме Светог Оца Фрање а и Његове Светости патријарха Иринеја.
Је ли то увод у будућу посету папе Србији, собзиром на то да у Светом архијерејском сабору СПЦ још нема сагласја око доласка поглавара Римокатоличке цркве Београду, док је највиша државна власт изразила жељу да угости Светог Оца?
– Посета Његове Светости патријарха Иринеја и Светог Синода биће свакако огроман корак напред у сваком погледу: црквеном, екуменском и црквено-политичком. Лични разговори могу да реше вековима „чувана и подржавана“ мишљења, која су данас већ превазиђена. Време је да се неке теме скину са дневног реда једанпут заувек, и да се сагледа развој схватања саборности, који је од доласка папе Фрање у Ватикан у пуном развоју у Католичкој цркви. Такав један сусрет ће свакако пружити могућност за разговор и на болне теме, које се тичу више Републике Србије и Хрватске, мање Католичке цркве, као што су Други светски рат и догађаји после њега.
Да ли би евентуална посета патријарха Ватикану и папе Србији представљали прекретну тачку за подизање екуменског дијалога на жељени ниво?
– Апсолутно! Видите, Папу Фрању посећују патријарси других Православних цркава, највиши представници јеврејског и исламског света. Посета Његове Светости патријарха Иринеја била би за обе стране огроман знак поштовања, братске, хришћанске љубави. Не смемо да заборавимо нити црквено-политички значај једне евентуалне такве посете. Ту се може говорити и о екуменском значају ове посете Његове Светости патријарха Иринеја Папи Фрањи. Све Православне цркве суседних држава поздравиле су у својим земљама или папу Светог Јована Павла II или Бенедикта XVI. Да је Србија овде бела тачка, то ме подсећа на оне године, када сам у забавишту први пут доживео неслогу између нас деце и то само „из ината“, без икаквог рационалног темеља. Ми у Србији волимо да „из ината“ будемо другачији, што није баш увек корисно ни за екуменске односе.
На пленарном заседању Међународне Бискупске конференције Светог Ћирила и Методија, одржаном у априлу, у Зрењанину, надбискупи и бискупи из Србије, Црне Горе, Македоније и са Косова предложили су Светој Столици да се уместо међународне, успоставе четири националне Конференције. Притом,учесници су нагласили да на овај начин Римокатоличка црква не дефинише статус Косова.
– Међународна Бискупска конференција Светог Ћирила и Методија је после пленарног заседања послала допис у Ватикан, и објаснила актуелну ситуацију на „терену“, то јест у нашим надбискупијама и бискупијама. После овог заседања Србију је посетио монсињор Мамберти. Т је, иначе, била прва посета Србији министра спољних послова Ватикана од 2003. године, што је било за све нас јако важно. Монсињор Мамберти је разговарао са члановима Конференције, а једина тема је била баш наш допис из априла 2014. Службеног одговора из Ватикана још нема, али је сигурно да је цело питање добило једну већу важност и да ће довести до конкретних резултата. Ипак, за сада не могу да кажем како ће се решити питање будућности Конференције, јер постоје различите могућности. Једно је ипак сигурно, а то је да ће Католичка црква у Србији свакако бити јасније формулисана него што је била до сада у оквиру једне међународне Конференције.
Такође, предложено је да ново седиште Бискупске конференције буде измештено из Београда у Панчево. Да ли је то већ учињено и због чега је упућен такав предлог?
– Према законима Католичке цркве, свака Бискупска конференција мора имати седиште, а то седиште не сме бити део – у физичком смислу – неке бискупске или надбискупске куће. Конференција мора бити на „неутралном“ терену, који аутоматски припада Конференцији а не неком од бискупа или надбискупа. У Београду Католичка црква нема такву зграду. У Панчеву је Зрењанинској Бискупији враћена на темељу реституције једна од најлепших зграда у самом историјском центру града, тзв. „Штапска зграда“. Део ове зграде је Зрењанинске Бискупија на период од 29 година дала Конференцији на слободну употребу. Света Столица се сложила са овим решењем, чланови Конференције исто. Зграда у Панчеву се полако доводи у ред да би Конференција могла тамо да функционише. Свакако је било важно да седиште Конференције, ако већ није у Београду, не буде далеко од Београда. А знамо да су Београд и Панчево скоро већ „једно велико насеље“.
Жељко Балабан
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
- Франкфуртске Вести: Патријарх путује у Ватикан?!
- Александар Живковић: Шта се крије иза „саморасформирања“ Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар