U medijima se često da videti da je dužina života u Srbiji u porastu, da ljudi žive duže nego prethodnih decenija – kao i da žene žive duže od muškaraca.
Gde je tu prava istina?
Ovakve priče mogu biti veoma komplikovane, pa ću pokušati maksimalno jednostavno da objasnim suštinu.
PRVO – o čemu je zapravo reč?
Kad se kaže “dužina života” – RZS zapravo misli na očekivano trajanje života na rođenju, a ne na dužinu života kao takvu.
U pitanju je zapravo sintetička mera mortaliteta.
Po definiciji – očekivano trajanje života je prosečno očekivano trajanje života (obično se iskazuje posebno za muškarce i posebno za žene) koje se izračunava zasnovano na pretpostavci da se uočene specifične stope mortaliteta po starosti neće menjati.
Pretpostavljam da počinjete da uviđate u čemu je problem.
PRETPOSTAVKA da se postojeće (uočene) specifične stope mortaliteta neće menjati je popriličan problem per se.
Okrutna je činjenica da imamo najgore zdravstvo u Evropi, a da vodimo na top listama najstrašnijih oboljenja – ozbiljnu evidenciju o tome ćemo imati tek kasnije…
Smrtnost od teških bolesti nastavila je tendenciju rasta, a vrlo je verovatno da se to može očekivati i u budućnosti s obzirom na prisustvo brojnih faktora rizika i promene u starosnom sastavu stanovništva.
Osim toga…
Prihodi per capita nedvosmisleno pokazuju korelaciju sa očekivanom dužinom života.
Viša primanja podrazumevaju i viši standard, bolju zdravstvenu zaštitu i negu, a s tim u vezi je i potreba za višim obrazovanjem i razvojem sopstvenih potencijala, što opet vodi povećanju prihoda i štednji za sigurnu starost (Bloom, Canning, 2000).
Tu je još mali milion drugih faktora, čije će se delovanje (po meni) pokazati tek kasnije.
DRUGO – relativno gledano…
Tokom 16 godina, od 1950. do 1966. godine, očekivana dužina trajanja života se povećala za 13,7 godina kod žena i 13,5 godina kod muškaraca.
Tokom naredne 34 godine, u periodu između 1967. i 2000. godine, to povećanje iznosilo je samo 2,8 godina za žene i 1,0 godina za muškarce.
U poređenju sa evropskim prosekom, a posebno sa prosekom Evropske unije, Srbija ozbiljno zaostaje kada je reč o očekivanom trajanju dužine života.
Kod živorođene dece oba pola u 2008. godini, razlika u očekivanom trajanju života pri živorođenju između Srbije i proseka za Evropsku uniju iznosila je 6,2 godine za žene i 5,4 godine za muškarce.
Međutim, razlike su znatno veće ako se poređenje izvrši sa zemljama koje su postigle najbolje rezultate u smanjenju smrtnosti.
Ako se uzme u obzir očekivano trajanje života pri živorođenju, Srbija je zapravo mnogo bliža bivšim komunističkim nego drugim zemljama u Evropi.
Ukratko: očekivana dužina trajanja života u Srbiji je (statistički gledano) u blagom porastu, ali DALEKO manje nego u zemljama EU.
TREĆE – statistika, naša dika 🙂
Statistički i javnozdravstveno gledano – povećanje očekivanog trajanja života se može ostvariti produženjem života starijih i/ili na račun smanjenja mortaliteta kod mlađeg uzrasta (lica mlađa od 40 godina).
Kod nas je u pitanju ovo drugo, da se ne lažemo.
Analiza diferencijalnog mortaliteta po starosti u prvi plan ističe one starosne grupe kod kojih je ostvarena najveća redukcija smrtnosti, a to su odojčad i deca.
Oko dve trećine ostvarenog povećanja očekivane dužine trajanja života je po osnovu smanjenja smrtnosti kod odojčadi i dece mlađe od 5 godina (Penev, 2003).
Posle sedamdesetih godina, tendencija smanjivanja smrtnosti (po starosti) prelazi u stagnaciju, a kasnije kod sredovečnog i starog stanovništva dolazi i do porasta stopa smrtnosti, naročito kod muškaraca.
Uvek ima i ona druga strana.
ČETVRTO – to se radi drugačije.
Potreba redefinisanja starosti i njenog drukčijeg merenja nužna je posledica promišljanja o problemima demografskog starenja.
Novija istraživanja (Sanderson i Scherbova, Nature/Science), uvode kao novi kriterijum (meru) i osnovu za definisanje starosti – prospektivnu starost.
Prospektivna starost meri koliko su ljudi stari ne samo u odnosu na datum rođenja, nego i u odnosu na produženje očekivanog trajanja života.
Određene tablice mortaliteta služe kao standardne (referentne), pa se na osnovu upoređivanja (podudaranja) preostalog trajanja života iz dva vremenska preseka, pored stvarnih, hronoloških godina, licima mogu utvrditi i prospektivne godine.
Prospektivni prag je starost u kojoj očekivano trajanje života pada ispod 15 godina.
Krajnje uprošćeno gledano, prospektivna starost je onaj pokazatelj koji mnogo koriste osiguravajuće kuće, penzioni fondovi i slične institucije, pogledajte npr. USA Social Security Actuarial life table.
Po Bečkom institutu za demografiju je Srbija u 2009. godini bila na prvom mestu po udelu stanovništva sa manje od 15 godina očekivanog trajanja života, sa prognozom da ce na prvom mestu ostati i u narednom periodu, i to sve do 2030. do kada su radene projekcije.
(European Demographic Data Sheet, 2010)
I još nešto:
Prema prospektivnom udelu starih, razlike izmedu muškaraca i žena skoro da ne postoje.
Srednje trajanje života žena starih 65 i 85+ godina je čak smanjeno u ovom periodu posle devedesetih godina.
Ukratko:
1. “Dužina života” je zapravo – očekivano trajanje života na rođenju.
2. U Srbiji se očekivano trajanje života povećava, ali vrlo sporo i prevashodno na račun smanjenja mortaliteta mladih i dece – smrtnost starih je čak u porastu.
3. Srbija po povećanju očekivanog trajanja života dobrano zaostaje za razvijenim zemljama.
4. Pokazatelji “novijeg tipa” (prospektivna starost) ukazuju na katastrofu u najavi.
5. Razlika u očekivanom trajanju dužine života između žena i muškaraca se smanjuje.
A najbitnije:
Dugovečnost se ne posmatra samo kroz pokazatelje o mortalitetu, nego i kroz zdravstvene pokazatelje i merenje različitih stepena zdravlja, npr. jednom integrativnom merom morbiditeta i mortaliteta kao što je “očekivani broj godina u dobrom zdravlju” (Healthy life expectancy – HALE).
Toliko o tome.
Izvori:
Stanišić V, Bogdanović D, Jančić Z, Stević S. Analiza preživljavanja – životne tabele. Acta Medica Medianae 2003;42:31-42.
Armitage P, Berry G. Statistical methods in medical research. 2nd ed. Oxford: Blackwell scientific publications; 1987.
IOM. Uticaj demografiskih i migracionih tokova na Srbiju. CBMM Project, Međunarodna organizacija za migracije – Misija u Srbiji 2012.
Radivojević B, Veljanović – Morača V. Značaj bio-medicinskih i socio-ekonomskih faktora za porast očekivane dužine trajanja života. BIBLID 0038-982X(2004):1-4 p. 93-107.
Radivojević B. Smanjenje smrtnosti starog stanovništva u Jugoslaviji – šansa za povećanje očekivanog trajanja života. BIBLID 0038-982X(2002): 1-4 p.35-52.
Bloom E, Canning D (2000). The Health and Wealth of Nations. Science; 2000;5456(287).
Devedžić M, Stojiljković J. Novo poimanje starosti – prospektivna starost. Stanovništvo. 2012;1:45-68.
(Блог Zubarica, 16. 7. 2014)
Categories: Преносимо
Када неко напише: Tokom naredne 34 godine, u periodu između 1967. i 2000. godine, to povećanje iznosilo je samo 2,8 godina za žene i 1,0 godina za muškarce.
а то је објавио 2014. године нешто није у реду. Преношење текста са “Zubarice” поставља питање о ком језику је реч и о чијем блогу се ради. У српском језику “Зубарица” ништа не значи. Поштована господо, покушајте, да држите ниво. Није, надам се, циљ, што више, него је, надам се, квалитет у питању.
s obzirom da smo mi u Srbiji poceli da zivimo kao kerovi i da vodimo pasje zivote naravno da zivimo duze
За г. Слободана Млинаревића.
Нисам сигурна да сам вас добро разумела, али да пробам да вам одговорим.
Узети су последњи валидни подаци до којих сам могла доћи без дужег тражења.
У Србији је један од проблема што “званична” статистика нема валидне податке који се тичу 2014., чак ни више година уназад. Још један проблем је што по својој природи демографска статистика разматра трендове – дакле, статистичка кретања за деценију и више деценија, и то кад све функционише како треба – а знате и сами да код нас то није увек случај :).
Под “валидни” подаци подразумевам научне радове који су публиковани, иза којих стоји неко ко се тиме деценијама бави и зна о чему говори.
Знате и сами – немогуће је писати овакве текстове на основу писања жуте штампе, смисао овог текста је баш да доведе у сумњу оно што нам се сервира преко медија сваки дан, и да каже да о изјавама типа “Срби живе све дуже” треба двапут промислити.
Ако је вама од неког значаја, “Зубарица” је само корисничко име – иначе сам доктор стоматологије са 25,5 година стажа, докторске студије Јавно здравље, Српкиња – језик је српски.
Имате ли каквих питања везано за тему, а да знам и могу да одговорим, биће ми задовољство.
За г. Спиридона,
На жалост, у другим текстовима на мом блогу (“Стварно, зашто не радимо до 65?” и “Здравство последње на листи”) имате детаљније о томе што сте рекли, бојим се да је по том питању ситуација више него јасна :(.
……..
Захваљујем власнику блога “Стање ствари” на преношењу текста и указаној пажњи, и желим срећан рад :).
Захваљујем на одговору! Реченица коју сам навео остаје нејасна. Како може, током наредне 34 године, а ау у периоду….? Наредне ваљда подразумева будућност? Наравно остаје “зубарица”. Сада сам схватио да је то адреса на твитеру, па онда то и није од значаја. Статистика увек доказује и показује оно што је истраживач унапред смислио, па ни државна ни приватна не помажу. У целом свету људи живе све дуже и дуже и у том смислу није јасно шта би то могло да буде спорно? Богати живе дуже од сиромашних, али и једнои и други живе све дуже и дуже.
За г. Млинарића,
да, у праву сте :). Но – та реченица је дослован цитат чланка из научног рада… Који је прошао и лекторисање, успут речено :(.
Кад је ћерка научила да говори (дакле – била баш малена), на питање “Шта ти ради мама?” је (поносно) одговарала – “Моја мама је зубарица”. Одатле моје корисничко име, сећање из давних времена :).
Што се тиче статистике, чињеница јесте да људи живе дуже, али с оградама описаним у тексту.
Најлепше хвала на обраћању и срдачан поздрав.
Извињавам се што сам у горњем коментару омашком написала погрешно презиме, господине Млинаревићу :).
Хвала на одговорима!
Остаје ми, да допуним, да је идеја са “зубарица” ОДЛИЧНА! Сада ми се изузетно допада. Волим да признам, када сам у заблуди!
@ слободан млинаревић
Поштовани господине,
Мислим да сте преоштро оквалификовали овај текст као “недостојан” преношења: као што сте видели, аутор је квалификован (и научно поткован 🙂 ) за тему о којој пише, а и свакако је у домену ИСПОД ВЕСТИ којим Стање ствари настоји да се бави. И то стање ствари не може да поквари једна “лоше скројена” реченица.
Чињеница да је остала латиница (изворно писмо на блогу Зубарица) иде на моју душу: било је потребно превише форматирања да би текст на ћирилици изгледао како треба, па сам одустао 🙁
@ čarobnjakov šegrt (@zubarica)
Поштована госпођо,
Хвала што сте поделили слатку причицу како је настало име Вашег блога 🙂 Ја се извињавам ако је испало да сад пребројавамо “крвна зрнца”, то нисмо никад овде радили нити ћемо!
Моја замерка иде једино што Ваш блог није на ћирилици, мислим да не постоји никаква препрека да се и ствари везане за медицину/стоматологију пишу ћириличним писмом (осим оног што је на страним језицима, јасно).
Александар Лазић
ПС. Видим да је г. Млинаревић, што сам и очекивао, у међувремену реаговао, па остаје да му честитам на том новом одговору и “признању”, као и да ауторки блога предложимо да негде објасни како је настало име блога… (ако већ није)
Господине Лазићу, одлична Вам је идеја! Придружујем сепредлогу!
За г. Млинаревића,
искрено, “Зубарица” ми је прво пало на памет кад сам отварала налог – ем је драга успомена, ем можда најбоље описује шта ја јесам: у смислу да нисам “Велики Доктор”, него ето само једна “народна” зубарица :), бар тако ја о себи размишљам.
За “Стање ствари”,
још једном се захваљујем на указаној пажњи, а имаћу у виду сугестију. Искрено, једноставно нисам много размишљала о томе, мада се лично (у свакодневном животу) далеко више и лакше служим ћирилицом, упркос латинском :).
У оно давно доба кад сам студирала, нас су итекако подржавали у томе да пишемо ћирилицом, а стране изразе латиницом, на жалост – бојим се да је сада другачије…
Хвала обојици на “чашици разговора”, пријатан дан желим :).
Један коментар у вези са Зубарицом (надимак)… у Србији се обично за женска занимања/улоге каже професорКА, зубарКА, али и конобарИЦА, калуђерИЦА итд… у западним српским крајевима чешће се примјењује завршетак на ИЦА, па се тако чешће користи професорИЦА него професорКА, или фармериЦЕ умјесто фармерКЕ итд. У конкретном случају на западу се исто каже зубарКА, али имајући у виду различита извођења ријечи и правила која не морају да буду тако строга и нефлексибилна, мени је овакав надимак у ствари симпатичан и асоцира на thinking out of the box.
Што се тиче самог садржаја текста итд, прочитао сам га неки дан преко блога Небојше Катића. Јасно је да имамо велики проблем са подацима, њиховом доступношћу, прецизношћу, прикупљањем, интерпретацијом, кредибилношћу. Без масовне интервенције у смјеру имплементације система који прикупљају податке и стављају их на располоагање, озбиљнији напредак се тешко може очекивати.
У развијеним земљама постоје трендови попут open data (open government data) – то што се тиче јавних информација, а и личне информације типа подаци о пацијентама, интервенцијама, историјама.. су одавно доступни у електронској и струкираној форми за масовне и агрегатне анализе. Ми и даље не знамо колико имамо становника, гласача, колико је људи стварно страдало у претходним ратовима итд итд.
За г. Бојана,
пре више година сам имала ту прилику да видим како функционише норвешки здравствени информациони систем.
Лаик сам, али су ми објаснили да је израда тако нечега захтевна работа, они су у одређеним моментима имали и 300 и више програмера ангажованих на изради – али имају дословно све.
Колико сам могла да видим, постоји хијерархија приступа, тако да нпр. медицинска сестра има право малтене само да уноси податке, док лекар специјалиста може да има увид: у финансијско стање здравственог осигурања пацијента, у картоне и терапију код других специјалности (јако значајно за ситуације где је пацијент склон да прећути нпр. обољење које носи социјалну осуду, нама то прави велике проблеме), које лекови су му преписани – а које је подигао, где и када…
Судећи по вашем начину изражавања, имам утисак да знате далеко, далеко боље него ја колико то кошта и изискује :), али обоје знамо колико би значило.
А да се то заиста и деси, потребно је објединити приватно и државно здравство, и још много тога, како свакако и сами знате.
И да додам, да не труне у мени :).
Праћење тока новца у здравству се не постиже фискализацијом и сличним ујдурмама, већ баш овако – описаним системом и безготовинским плаћањем.
Самим тим се има и сјајна евиденција, демографска и било које друге врсте…
Да не гњавим даље :), хвала на комплименту и свако добро.