Седам немачких захтева које је у Београд донео Андреас Шокенхоф, заменик председника посланичког клуба ЦДУ–ЦСУ за спољну политику и блиски сарадник канцеларке Ангеле Меркел
Андреас Шокенхоф
1. Реформа правосуђа и борба против корупције
Неопходно уложити даље напоре, у шта спада и успешно спровођење реформи
2. Видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године
Још није откривено ко стоји иза напада и оптужница није подигнута
3. Помирење у региону; не треба да буде нових интерпретација историје, на пример, у вези са геноцидом у Сребреници
Ако се настави позитиван развој („остварење контаката са суседима, сусрет председника Србије са председницом Косова”), наша очекивања била би испуњена
4. Потпуна примена споразума између Београда и Приштине, договор о наставку дијалога не само о енергији и телекомуникацијама
Неопходно спровести даље кораке: спровођење досадашњих споразума (посебно интегрисаног управљања границама), уз постизање договора о телекомуникацијама и енергији
5. Почетак уклањања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова, као и у области њеног финансирања
Неопходни конкретни договори о уклањању српских паралелних структура, које би прихватило и српско становништво на северу Косова, и почетак њиховог спровођења – посебно у сектору безбедности, правосуђу и администрацији, уз јавна финансијска давања Србије
6. Континуиран утицај Београда на Србе на северу Косова у циљу остварења активне сарадње са Еулексом и Кфором и промена свести
Потребан даљи утицај Београда на Србе да би трајно била успостављена слобода кретања Еулекса и Срби сарађивали са мисијом ЕУ у истрагама бомбашких напада (око 20 бомбашких напада још није расветљено)
7. Видљива воља за правно обавезујућом нормализацијом односа Косова са перспективом да Србија и Косово као пуноправне државе чланице независно и заједно испуњавају своја права и обавезе. Та перспектива мора да буде договорена као уговорни споразум (на пример у облику Споразума о добросуседским односима) и мора да заживи пре завршетка преговора о придруживању.
То је незаобилазан предуслов за сагласност ЦДУ–ЦСУ у Бундестагу, а „видљиву вољу” стране би могле да покажу тако што би се два председника или двојица премијера изјаснили у писаној форми или усмено пред камерама да обе владе желе – за време преговора о придруживању Србије Европској унији – да на правно обавезујући начин регулишу нормализацију односа.
Исправка: Овај чланак је промењен 12. 7. 2014. у 19:59 – извор вести је пребачен на почетак текста и у њему је уместо погрешне године „2014“ стављен исправан датум „20. 3. 2013“