Познати извођач критикује закон који спречава црквени геј брак, али хвали папу Франциска и рад архиепископа кентерберијског

(Гардијан, 29. 6. 2014)

Исус би био присталица геј брака, тврди сер Елтон Џон.

Музичар, који планира да се црквено ожени са партнером Дејвидом с којим је у цивилном браку, рекао је да су правила спречавају свештенство да свршава геј вјенчања и захтеви да католички свештеници буду у целибату „старе и глупе ствари“.

Гостујући на „Скај њузу“ изјавио је да су „црквена хијерархија и традиционалисти, можда у наручју те идеје, али времена су се промјенила“.

„Кад би Исус Христос био жив данас, не могу да замислим да би, као хришћанска особа, забрањивао та дешавања.“

„Он је био сав у љубави и саосјећањима и праштању и покушавао да окупи људе око тога, а то је оно што црква треба да буде.“

Сер Елтон је рекао да верује да кентерберијски надбискуп Џастин Велби „добро ради свој посао“, а папу Франциска је оцијенио као “дивног”.

„Он ме толико узбуђује својим човјекољубљем“, рекао је пјевач о папи.

„Он је узео све од понизности вјере, оголио је и рекао да је све у основи прича о љубави и инклузивности. То мора да буде охрабрено и од стране Англиканске цркве, као добро.“

Извођач је понудио да поведе разговор са руским предсједником Владимиром Путином о правима припадника геј заједнице и да покаже утицај „дубоке“ подјеле око руског законодавства.

Он је рекао да планира да се састане са руским лидером када посјети ту земљу у новембру.

Додао је: „Није добро постављање људи на зид срама, једини начин да се ствари рјешавају јесте разговор.“

Џон је рекао да су он и његов партнер у стању да се вјенчају тек сљедеће године, јер су већ били у цивилном партнерству.

Он је рекао да брачна церемонија бити „врло тиха“, јер су као пар имали велику прославу своје грађанске заједнице.

С енглеског посрбио: А. Ж.

Brendon Ambrosino: Ако је свако ко је резервисан према геј-браку обавезно „анти-геј“ – онда су то и моји родитељи и Исус

Новинар америчког листа Atlantic Brendon Ambrosino, који је геј, сматра да се људи олако карактеришу као хомофоби или анти-геј настројени и то зато што се противе геј браковима

(The Atlantic, 17.12.2013)

Као геја, често ме разочара дефиниција да је свако ко има било какву врсту резервисаности према геј браку обавезно анти-геј.

То би значило да су и моји родитељи анти-геј, па и да је Исус анти-геј. Наиме, неки религиозни људи не поштују истополне бракове у сакраменталном смислу, али многи од њих подржавају постојање истополног цивилног брака и једнака права гејева и хетеросексуалаца.

Свакако, већина геј људи, укључујући и мене, неће бити задовољна све док наше моногамне заједнице испуњене љубављу не буду овенчане речју “брак”.

Шта тачно мислимо кад кажемо “анти-геј” или “хомофоб”?

Често кад покушам да разумем одакле потиче став мојих конзервативних противника, моји геј пријатељи ме оптуже да сам хомофоб.

Није хомофобно од мене што покушавам да разумем зашто се неко противи брачној једнакости. Давање некоме право на сумњу захтева храброст; одбацивање те особе, пре него што и размислите о његовим аргументима – то је већ фобично.

Осим тога – ја? Хомофоб?

Ако је “анти-геј” преиспитивати аргументе оних који се залажу за право на брак и ако се ја уклапам у реч “хомофоб”, онда како да назовемо некога ко туче геј људе или не жели да их запосли?

Неслагање није исто што и дискриминација. Наш језик би требало да одражава ту разлику.

Рекао бих да кључна особина термина “хомофобија” мора бити лични анимозитет или малициозност према геј заједници. Обична резервисаност према геј браку, можда би се могла описати термином “анти-геј брак”, али ако је та “резервисаност” артикулисана на пристојан начин, не видим разлога да такву особу сматрам анти-геј.

Другим речима, мислим да је могуће да особе које се противе једнакошћу права на брак имају погрешно разумевање ствари, а да то не значи обавезно да имају лош карактер.

Када брзоплето обележавамо наше противнике термином какав је “анти-геј” ми чинимо нежељени корак од једне етикете ка другој.

За мене, препознавање разлике између противљења геј браку и противљења геј људима је природан след унутрашњег разликовања: када је реч о мом идентитету, трудим се да не сведем себе искључиво на сексуалну оријентацију.

Наравно, то је велики део онога што сам, али ја себе видим много шире од моје сексуалне експресије – ја “носим” своју хомосексуалност, а не она мене.

Ако је тачно да то није најважнији аспект мог идентитета, онда делује да неко може идеолошки да се не слаже са мојом сексуалном експресијом, док упоредо воли и подржава мој укупан идентитет.

То је оно што је папа Фрања рекао када је питао: “Када Бог гледа геј особу, да ли он гледа на постојање ове особе с љубављу, одбијањем или осуђује ту особу?”

Роб Шенк, тренутни канцелар Алијансе евангелистичке цркве рекао ми је да иако верује да брак важи само између једног човека и једне жене, то веровање му је “извор унутрашњег конфликта”.

Како је, пита он, одбијање легализације геј брака “у сагласности са љубављу према ближњем свом?”.

Шенк нема планове да промени своју друштвену позицију у односу на ову тему, али је добар подсетник да нису сви геј противници немислећа бића или пуни предрасуда.

Наравно, многи религиозни људи и јесу хомофобни и проналазе у Библији “згодна” оправдања за своја становишта.

Али, не заборавимо на људе као што је Роб, који, иако се противи брачној једнакости геј парова, цени опаску оних који штите хомосексуалце “да је љубав важнија од свега”.

Иако бих волео да он промени своје мишљење, мислим да се то неће десити. За њега, потенцијал мушко женске заједнице да ствара потомство је оно за шта је створен брак.

Међутим, чак и ако се његово мишљење не промени, ја не мислим да је он ограничен. Баш као што и ја разликујем своју сексуалну експресију и шири идентитет који је обухвата, мислим да је могуће разликовати његову политичку и теолошку експресију (конзервативни Роб) и његов људски идентитет (Роб).

Да сматра геј људе одвратним, или да их треба затварати у затворе, или да жели да батинама “истера” хомосексуалност из њих, то би можда могло да се прихвати као део његовог људског идентитета, јер сугерише да има забрињавајуће низак ниво саосећања.

Али начин на који артикулише своју позицију, не даје ми основ да све то припишем његовом карактеру.

Можда сматрам да је његова логика погрешна, закључци неосновани, а активизам сулуд, па ипак га сматрам добром особом. Штавише, то мислим о већини мојих религиозних пријатеља и сигуран сам да и они исто мисле о мени.

Ни секуларни случајеви окренути против истополних бракова, такође, немају везе са анимозитетом према геј људима као таквима. Уместо архаичног аргумента о Божијим “намерама”, њихови аргументи фокусирани су на то какав интерес држава има у легализовању истополних заједница.

Они који тако гледају на ту тему, не виде брак као светињу, него као институцију за подизање деце коју треба регулисати у најбољем интересу друштва.

Аргумент није добар? Слажем се. Особа која га износи није добра? Не мора да значи.

Као геј мушкарац који разматра о теми брачне једнакости, дошао сам до закључка да је ова тема сувише компликована огромном броју људи.

Тачно је да сам ја као особа која припада ЛГБТ групи окарактерисан као неко ко искаче из сексуалне “нормалности”. Али у исто време, имам етичку обавезу према људима који нису као ја.

Ако је моја примарна етичка обавеза према мом ближњем да дозволим и потврдим његово морално становиште, све док га не води у неки насилан чин, шта се дешава када му одузмем право да се мирно не слаже са мном?

Не треба да све приписујемо предрасудама, како бисмо објаснили зашто противници геј брака нису у праву.

Назвати некога “анти-геј” када његово понашање не заслужује ту етикету, не само да завршава цивилизовану расправу – деградира основе демократског плуралистичког друштва.

Иако су нас противници геј права повремено демонизовали, надам се да можемо да се издигнемо изнад тих тактика.

Извор: B92

Categories: Посрбљено