КАКО СУ СЕ ЗБОГ НЕДАВНИХ КАТАСТРОФАЛНИХ ПОПЛАВА СУКОБИЛИ ДВА СРБИНА И ЈЕДАН РУС, КАКВЕ ПОУКЕ ЈЕ РУС УПУТИО СРБИНУ И КАКО ЈЕ У ТОМ СУКОБУ ОНАЈ ДРУГИ СРБИН ПОКУШАО ОБАВИТИ ПРОСВЈЕТИТЕЉСКУ МИСИЈУ И УСПУТ ХОНОРАРНО ЗАРАДИТИ КОЈИ ДОЛАР ОД ЈЕДНЕ ТУРСКЕ ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

Један гимназијалац сарајевске Пете гимназије, давних 60-их година прошлог вијека, буквално је гутао књиге Александра Диме. Посебно су на њега остављали утисак врло опширни и необично сликовити наслови појединих поглавља његових романа, као што су на примјер овакви:

У ЧЕМУ ЈЕ ГОСПОДИН ДЕ СЕН-ЛИК БИО УГЛАЂЕНИЈИ ОД ГОСПОДИНА ДЕ БИСИЈА, ПОУКЕ КОЈЕ МУ ЈЕ ДАО И КАКО СЕ ЉУБАВНИК ЛЕПЕ ДИЈАНЕ ЊИМА КОРИСТИО.

или

КАКО ОНАЈ КОЈИ ОТВАРА ВРАТА НИЈЕ УВЕК И ОНАЈ КОЈИ УЛАЗИ У КУЋУ

или

КАКО СЕ ГОСПОЂИЦА ДЕ БРИСАК, ОДНОСНО ГОСПОЂА ДЕ СЕН-ЛИК, СПРЕМАЛА ДА ПРОВЕДЕ ДРУГУ БРАЧНУ НОЋ ДРУГАЧИЈЕ НО ШТО ЈЕ ПРОВЕЛА ПРВУ

Дакле, инфициран овим Диминим бриљантним насловима поглавља његових узбудљивих романа, њему пада на памет да овај свој скромни текст наслови, онако како се види из наслова овог текста.

Да би читаоцу било лакше пратити догађаје који ће овдје бити описани главни и споредни актери ове приче су: ЈОВАН, СЛОБОДАН и PETAR.

ЈОВАН је Рус, потомак неког руског бјелогардејца, сада становник Холандије.

СЛОБОДАН је Србин, такође становник Холандије, потомак једног сарајевског комунисте, члана илегалне групе Владимира Перића Валтера, по чијим подвизима је направљен филм Валтер брани Сарајево, а који је након рата напустио Ком. Партију и редовно гасио радио и ТВ када би Тито држао говоре.

PETAR је Србин Просвјетитељ, има овдје споредну улогу, становник Србије.

А све се десило овако:

Негдје, трећег дана (17-ог или 18-ог маја) од избијања катастрофалних поплава СЛОБОДАН опази да холандски ТВ јавни сервис, канали Nederland 1, 2 и 3 не јављају ама баш ништа о тим поплавама. То њега толико наљути те одлучи да напише једну информацију. Он се лати тастатуре свог компјутера, сними доказни материјал, напише пригодан текст и све то преко мејла пошаље Александру Вучићу, Милораду Додику, Радио Телевизији Србије, Радио Телевизији Републике Српске, Новинској агенцији

ТАНЈУГ и Новинској Агенцији Републике Српске СРНА. Онако успут пошаље он овај мејл и једном свом пријатељу, са којим се повремено дописује. СЛОБОДАН није гајио наду да ће нешто бити од тога, знао је да ће његова информација завршити у фијокама актуелних властодржаца. Једино је неколико дана касније на Дневнику РТРС-а спикер у једном коментару о извјештавању о поплавама стидљиво поменуо да нас тамо (на Западу) нема ни у метеоролошким извјештајима.

Сутрадан СЛОБОДАН добије мејл од свог пријатеља са питањем да ли жели да се његов текст објави на једном медију. СЛОБОДАН му то одобри и након пар дана сазна да му је текст објављен на неком сајту под именом СТАЊЕ-СТВАРИ, за којег до тада никада није ни чуо. (Да читаоце подсјетимо, ради се о тексту којег можете наћи на линку) и кога ћемо овдје крстити именом СПОРНИ-ТЕКСТ.

Илустрација приложена уз СПОРНИ ТЕКСТ

Дан, два касније, СПОРНИ-ТЕКСТ, оштро, у својим коментарима, нападну двије особе, поменуте у наслову овог чланка. Након читања истих СЛОБОДАН доноси одлуку да не одговара на тe коментаре већ да се овим текстом, неком врстом полемичког става огласи и да о овом питању (објективност или необјективност у извјештавању неких страних медија о догађајима у другим државама, о њиховом тенденциозном ставу према неким догађајима у другим државама) наши људи сазнају какво је ту право СТАЊЕ СТВАРИ.

КАКО ЈЕ, У ВРИЈЕМЕ КАТАСТРОФАЛНИХ ПОПЛАВА, ИЗВЈЕСНИ PETAR, ПРОСВЈЕТИТЕЉ, ИЗВРШАВАО СВОЈУ ПРОСВЈЕТИТЕЉСКУ МИСИЈУ И УЈЕДНО ХОНОРАРНО РАДИО ЗА ЈЕДАН ТУРСКИ ТУРИСТИЧКИ БИРО

Дакле PETAR у свом коментару од 23. маја 2014-те у 07:39, држи малу лекцију из просвјетитељства:

Цитат:

Samo usput… Istambul nije neko turističko mesto? Da li ste nekada bili u Istambulu? Da li ste nekada bili u Bukureštu? Očito ne. Uradite nešto na sopstvenom prosvećivanju.

Крај цитата

Замислите, неки PETAR (а не ПЕТАР) устане у петак 23. маја, ујутру, рано, и не буде му мрско да у двадесет минута до осам напише горње редове латиницом и одржи СЛОБОДАНУ мало предавање о његовом сопственом просвјећивању. СЛОБОДАН је могао само закључити да је PETAR очигледно Србијанац или екавски Србин обзиром да пише о просвећивању. Е па, PETRE, вели СЛОБОДАН, да читаоцима овог дивног сајта буде прије свега јасно сљедеће:

1. није упутно да лекције о просвећивању држи неко, ко за себе мисли да је постао ПРОСВЕТИТЕЉ само зато што је као туриста у свом животу био једном или више пута у ISTAMBULU или BUKUREŠTU.
2. тај PETAR се очигледно потрудио да користи латиничну тастатуру, а не енглеску, док је тако успјешно у свом тексту употребио на примјер слова латинице č, ć, š (turističko, Očito, prosvećivanju, Bukureštu, nešto)
3. тај исти PETAR није хтио да се мало више напрегне, па да тастатуру намјести на ћирилићно писмо, па да тако сам себе мало више просвјетли, тј. да се потруди да не заборави писмо својих предака. Иначе да се зна, СЛОБОДАН као бивши Сарајлија, нема проблема ни са латиницом ни са ћирилицом. Дакле, драги PETRE, вели СЛОБОДАН, увјежбајте мало и ћирилично писмо, требаће вам, урадите нешто и ви на сопственом просвјећивању.
4. да ли је СЛОБОДАН некада био у, како PETAR каже, Istambulu? Није био никада ни у ISTAMBULU ни у BUKUREŠTU. Драги PETRE, вели опет СЛОБОДАН, не може се у животу свуда стићи. Хвала Богу, PETROV ISTAMBUL СЛОБОДАНА никада није ни занимао, тај миље се могао свуда видјети по Босни а нарочито у Сарајеву. Сјећате ли се оног вица, када учитељица пита малог Мујицу, да ли је читао На Дрини ћуприја, а он одоворио: ¨Шта, бона чит´о, ´одо по њој¨. Дакле СЛОБОДАН је скупа са малим Мујицама ходао дуго година калдрмама Сарајева и није имао потребе да хода калдрмама PETROVOG ISTAMBULA. Драги PETRE, вели СЛОБОДАН, дакле колико год ви инсистирали да би посјета ISTAMBULU била допринос СЛОБОДАНОВОМ просвјећивању немојте се трудити. СЛОБОДАН се мало чуди да није питан, када се већ о просвјећивању говори, да ли је видио толике ренесансне градове по Италији, или можда Париз, Лондон, Петроград, Мадрид, Беч …
5. Драги PETRE, опет ће СЛОБОДАН, ви сте у свом коментару промашили тему. Онај СЛОБОДАНОВ СПОРНИ-ТЕКСТ није био о туризму. Уосталом Београд није ништа мање важно туристичко мјесто од PETROVOG ISTAMBULA или BUKUREŠTA. А PETRU је у оне дане хуманитарне катастрофе било битније да објави српској јавности, како је неко знатно просвјећенији само зато што је видио ISTAMBUL или BUKUREŠT а да је неко, попут СЛОБОДАНА, који те градове није видио, затуцан, неписмен, недовољно просвјећен. Умјесто да у петак 23. маја, рано ујутру, у двадесет минута до осам, буде он, као добровољац, негдје на насипима Саве, Дунава, Мораве, Колубаре или Дрине, зависно од мјеста у коме PETAR живи, и прихвати се лопате или џака, PETAR угодно сједи у својој непоплављеној кући или непоплављеном стану и преко интернета шири мисију просвјећивања и успут рекламира туристичке дестинације.
6. И на крају вели СЛОБОДАН, драги PETRE, налетили сте на мину, ви рекламирате ISTAMBUL једном тврдоглавом Србину из Сарајева, који је драматично спасао свој главу у босанском рату и последње што му је остало у сјећању од родног града била је турска застава, која се након давне 1878. године поново завијорила на падинама Бистрика муслиманског Сарајева.

Коментари на СПОРНИ ТЕКСТ

Ипак СЛОБОДАН срдачно PETRA поздравља и нада се искрено да ће он новац који је планирао за сљедеће туристичко путовање у ISTAMBUL дати у фонд за несрећне жртве ових катастрофалних поплава, када се већ није сјетио, када је то било потребно, да оде на насипе набујалих ријека. СЛОБОДАН на крају савјетује PETRA да не заборави други пут своју тастатуру намјеститити на ћирилично писмо, и ако му је потребно упутство како се то ради, нека погледа линкове:

http://www.erepublik.com/en/article/-1-1062481/1/20

http://internetzanatlija.com/2011/09/22/kako-da-podesite-cirilicu-na-svojoj-tastaturi/

http://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Podešavanje_ćirilice_i_latinice

Или ако је PETAR лијен за уношење текста на ћирилици онда нека користи Ћирилизатор – пресловљивач, програм за пребацивање текста из латинице у ћирилицу. Унесите или укуцајте текст у следеће поље и кликните на одговарајуће дугме. Пресловљен текст ће се појавити у истом пољу. Одличан програм и велики допринос очувању ћирилице на интернету тј. планетарно. Наравно најкорисније је што је на интернету и доступан свима. Програм се налази на линку:

http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/

КАКО ЈЕ, У ВРИЈЕМЕ КАТАСТРОФАЛНИХ ПОПЛАВА, ИЗВЈЕСНИ ЈОВАН, (ПО РУСКИ ИОАНН), САВЈЕТОВАО СЛОБОДАНУ, ДА ШТО ПРИЈЕ, ГЛАВОМ БЕЗ ОБЗИРА, КУДА ГА НОГЕ НОСЕ, ЕМИГРИРА ИЗ ХОЛАНДИЈЕ И УСПУТ МУ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ О СЛОБОДИ МЕДИЈА НА ЗАПАДУ И НЕСЛОБОДИ ИСТИХ НА ИСТОКУ, И ПРИТОМ ГА ДОБРОНАМЈЕРНО ОБАВЈЕСТИО О НАЗИВИМА ТРИ ХОЛАНДСКА ЛИСТА И, ЗАМИСЛИТЕ, НАПОМЕНУО ДА ИХ ИМА ЈОШ

Обзиром да онај PETAR, горе поменути, даје своје коментаре анонимно, СЛОБОДАНУ није било ни интересантно ко је тај PETAR. Али овај ЈОВАН је друга прича. Он обилато шаље своје коментаре по разним сајтовима под пуним именом и презименом, или ако се СЛОБОДАН не вара, можда је то ЈОВАНОВО конспиративно име, или пак ЈОВАН своје коментаре шаље под неким другим корисничким именом. Ко ће му га знати?

Али, претпоставимо да је то ЈОВАНОВО право име и презиме. СЛОБОДАН је о ЈОВАНУ желио мало више да сазна. Ако се по интернету трага за тим именом и презименом може се прилично добро скицирати ЈОВАНОВ профил.

ЈОВАН је прије свега свестран и посједује мултидисциплинарна знања. Он је одличан познавалац прилика у Русији, Украјини, СССР-у, Србији, Босни, Црној Гори, ФНРЈ-у, СФРЈ-у, СРЈ-у, историјских догађаја на свим тим просторима, познавалац славистике, Православне религије, одлучан заговорник ћирилице у српском језику (са чиме се СЛОБОДАН апсолутно слаже), преводилац са енглеског и руског и ко зна шта још. Из анализе ЈОВАНОВИХ коментара на сајтовима:

www.stanjestvari.com, www.vidovdan.org, www.politika.rs, www.nspm.rs, www.cirilicaprva.org и www.networkedblogs.com могло би се свакако закључити да је ЈОВАН заиста ALL-ROUND коментатор. Свака част. Данас, захваљујући техници и интернету, може свако о свачему послати свој лични став, тј. коментар и да га за пар секунди цијела планета прочита, наравно, ако познаје језик на којем је тај коментар написан.

Коментар јесте усмени или писмени осврт на нечије мишљење и као такав може постати евентуални извор једне полемике или спора по одређеном питању. Е, ту долазимо до универзалног проблема истинитости или неистинитости личних или колективних ставова о некој теми, о неком питању. Ко је онда мјеродаван да пресуди ко је у праву?

Један диван примјер релативности истинитости или неистинитости илуструје енглески филозоф Џон Лок у свом ОГЛЕДУ О ЉУДСКОМ РАЗУМУ написаном 1690.

Случај краља Сијама, како се у Локово доба звао данашњи Тајланд.

Цитат:

… Као што се то десило холандском амбасадору, који је забављајући краља Сијама

са специфичностима Холандије, између осталог рекао да вода у његовој земљи понекад, у хладно време, може бити тако тврда да по њој људи ходају, и да би могла да поднесе тежину једног слона, уколико би се он ту нашао. На то му је краљ одвратио:

„До сада сам вjeровао у чудне ствари о којима сте ми причали, јер сам гледаo на вас као трезвеног, искреног човека, али сада сам сигуран да ви лажете“…

Крај цитата

Дакле за некога ко никада није видио лед, појам о леду је лаж. Али краљу Сијама не треба замјерити, јер он никада није ни видио лед. Данас треба замјерити свакоме а поготову новинарима, политичарима, али ипак свакоме, ко јавно износи ствари за које НИСУ ПРОВЈЕРИЛИ, да ли су истините или не.

Као прво упитао се СЛОБОДАН, како је ЈОВАН, који путем својих коментара, претендује на позицију неприкосновено најбољег интернет-коментатора свих времена, у свом коментару на СПОРНИ-ТЕКСТ себи могао допустити онако, грлом у јагоде, неукусно питање: И ВАЉДА РАДА?

Цитат из ЈОВАНОВОГ коментара:

….чак и после 20 година живота (и ваљда рада?) у новој средини….

Крај цитата.

Не брините ЈОВАНЕ, вели СЛОБОДАН, бивши Сарајлија је лако нашао посао у Холандији и то као софтверски инжењер у једној од пет најреномиранијих холандских IT (Information technology) компанија. Тако да одстранимо једну малу ЈОВАНОВУ недоумицу.

Читајући даље ЈОВАНОВ коментар СЛОБОДАН долази до невјероватног открића. СЛОБОДАН живи у Холандији 20 година, а ЈОВАН дупло више, 40 година. Како то да ЈОВАН за скоро полувјековног свог живота у тој земљи није спознао ПРАВО ЛИЦЕ, ПРАВО СТАЊЕ-СТВАРИ О СЛОБОДИ МЕДИЈА НА ЗАПАДУ. Или је спознао, али не жели да се замјера.

Успут речено, ЈОВАН је заборавио или није добро видио у СПОРНОМ-ТЕКСТУ да је СЛОБОДАН написао и ово:

Цитат:

… За разлику од неких независних новинских агенција и ТВ станица…

Крај цитата

Дакле СЛОБОДАН није напао слободу штампе на Западу, он је напао надлежни, државни јавни сервис који до тог дана и закључно са тим даном (18. мај) није ни поменуо катастрофалне поплаве у Србији.

Интересантно је и то да је само дан раније Новак Ђоковић прозвао CNN и BBC по истом питању. ( Видите линк http://www.изјаве.срб/article/1661/ )

Зар је могуће ЈОВАНЕ, пита се СЛОБОДАН, да сте током последњих двадесетак година вашег 40-годишњег живота у Холандији вјеровали у то да од пада берлинског зида па наовамо пропаганда против српског народа није била оркестрирана? Ако то ви нисте видјели, не замјерам вам, или сте се плашили да дате своје право мишљење по том питању, или сте се са званичним медијима потпуно слагали. Да ли је рад Хашког трибунала, као једне од институција у служби дијељења правде обавио свој посао по принципима једноструких или двоструких аршина међународног права и ко би могао да буде креатор таквих аршина? Слободан уједно моли ЈОВАНА да му не дијели лекције о слободи штампе овде и тамо, као што он не може дијелити лекције Обами, који, ето вјерује да су се Албанци на Косову борили за слободу, а да Руси на Криму нису, а да су га питали за Србе у Босни и Хрватској вјероватно би рекао да се ни они нису борили за своју слободу.

Е па ЈОВАНЕ, вели СЛОБОДАН, колико је он могао закључити на основу анализе ЈОВАНОВИХ коментара по разним сајтовима разлика између њих двојице је по овом питању огромна. СЛОБОДАН се борио и у оној титоистичкој комунистичкој Југославији да се ствари промјене на боље. Поноси се, на примјер, што је 1968. био један од учесника славних студентских демонстрација.Тај СЛОБОДАН се није ни до данас промјенио, остао је бунтовник па макар то било и у Краљевини Холандији.

Замислите, ЈОВАНЕ, СЛОБОДАН је у Холандији нашао дивне људе, који, упркос оркестрираној пропаганди против српског народа свих ових деценија, и даље, попут Хандкеа мисле својом главом. СЛОБОДАНУ је била част да постане пријатељ неких људи по чијим именима би у Србији и Републици Српској требали дати називе неких улица, каошто је то извјесни господин Јохан Рименс, оснивач Спинозине Академије у Амстердаму, а који је, на примјер, 1999. године закупио обје вањске стране формата А3 угледног холандског листа за његов апел СТОП НАТО-овом БОМБАРДОВАЊУ и то платио из свог џепа ондашњим гулденима у вриједности око 800 евра.

Зашто би онда, по ЈОВАНОВОМ савјету СЛОБОДАН што прије, главом без обзира, куда га ноге носе, морао да бјежи из Холандије? Да побјегне у Србију? И да тамо по њему, као српској избјеглици из Босне, пљују неке наташе кандићке или соње бисерке? Хвала Богу, тако јадних особа попут Кандићких или Бисерка нема у Холандији.

Једна додатна илустрација о слободи штампе на Западу:

На линку http://issuu.com/metro_holland/docs/20140310_nl_metro-holland?e=3185478/7032721#search

је архивирано електронско издање холандског листа Metro-Holland од 10 марта 2014.

На једној страни тог броја стоји ова карикатура:

Наслов карикатуре: Становништво Крима стоји иза Путина

Особа лијево пита: Како називаш становнике Крима?

Особа десно одговара: Етнички Руси? Украјинци? Татари?

Особа лијево одговара: Неее… КРИМИНАЛЦИ

Успјешна игра ријечи, прва 4 слова ријечи КРИМИНАЛАЦ и на холандском и на српском јесу КРИМ.

Али, замислите, каква порука холандском становништву: Сви становници Крима су КРИМИНАЛЦИ јер су стали иза Путина, а да нису стали иза Путина, онда не би били криминалци. Какав закључак треба да овде изведе просјечан Холанђанин?

Погледајте како би по томе изгледао овакав Аристотелов категорички силогизам:

Е па драги ЈОВАНЕ, вели СЛОБОДАН, слобода штампе је лијепа ствар али ако она треба да послужи за нечију пропаганду, да читалаштву прослиједи нечије унапријед креиране дефиниције и стереотипе, да јавности злонамјерно презентира неистине или предрасуде о некој личности или о неком другом народу онда се морамо упитати шта је циљ такве слободе штампе.

Па на тоне оваквих карикатура, памфлета, новинских текстова, ТВ емисија, видео материјала креираних на Западу о Србима, Србији, тзв. босанским Србима, српским политичким и војним лидерима са највиших нивоа и то све у тенденциозно негативном свјетлу смо се толико начитали, нагледали, нагутали од деведесетих па наовамо да вам једино преостане да стекнете здравствени имунитет тако јак да буквално постанете отпорни на ту врсту епидемије, као што неке бактерије постану резистентне на неке врсте антибиотика.

Обзиром да у свом коментару ЈОВАН мисли да СЛОБОДАН показује и неке знаке параноидности због слободе штампе на Западу, СЛОБОДАН му одговара, да је хвала Богу сасвим здрав по том питању. Не гледа он само холандски ТВ Телетекст, он прочита с времена на вријеме Elsevier, HP/De Tijd, Vrij Nederland, Algemeen Dagblad, HP/De Tijd, Vrij Nederland, De Telegraaf, а не само оне које је ЈОВАН поменуо. Па и њемачки SPIEGEL понекад. Наравно да сав народ па и СЛОБОДАН осим папирне штампе потражи и на електронским медијима оно што га интересује.

СЛОБОДАН је у СПОРНОМ-ТЕКСТУ поменуо како ништа није случајно, па ни украјинска карта Европе у којој наравно нема Србије. Али је интересантно како млако реагује званични Београд на тај украјински поступак, а индикативно је и то да ЈОВАН у свом коментару избјегава тај догађај коментарисати. Њему та карта није важна, битно је да он ужива у томе што су у Кијеву срушили споменик Лењину.

Идемо даље. На овом линку:

http://stanjestvari.com/2014/05/10/мирослав-лазански-србија-не-сме-заузе/

ЈОВАН чита лекцију господину Лазанском.

Цитат:

Знам да је овај г. Лазански један од најомиљенијих српских новинара, специјалиста за

војна питања и војну историју… “разуме се“ он у све по тим питањима. Али… ако су му и остала знања оваква каква су о Холандији у Другом светском рату, заиста је то јадно и бедно…

Крај цитата

Па ЈОВАНЕ, вели СЛОБОДАН, Лазански добро зна све о БЛИЦ КРИГУ (Blitzkrieg) па и о епизоди тог рата у Холандији. Он је епизоду о Холандији описао у облику литерарне стилске фигуре и наравно он то није мислио у буквалном смислу.

Када пажљиво читате ЈОВАНОВЕ разно-разне коментаре ствара се чврст закључак:

ЈОВАН има параноју од Црвених.

Ако прочитате текстове на примјер на овим линковима

http://www.networkedblogs.com/zQ1lw

http://stanjestvari.com/2014/02/20/регнум-ру-украјина-и-план-велике-евр/comment-page-1/

http://stanjestvari.com/2014/05/09/руска-реч-историја-георгијевске-лент/

http://stanjestvari.com/2013/12/13/928/

http://stanjestvari.com/2013/12/10/милош-милојевић-трибина-у-име-народа/

онда брзо налазите одговор зашто је то тако. ЈОВАН већ одавно живи на Западу. Навикао се, добро му је. И одатле дијели историјске лекције. СЛОБОДАН има осјећај да је ЈОВАН био најнесрећнији 12. априла 1961. када је Гагарин постао први човјек у свемиру. Било му је мука што су то постигли Црвени, што је то постигао тадашњи СССР.

ЈОВАН страшно жали за неповратном царском Русијом. Али живот иде даље.

Да ли се ЈОВАНЕ сјећате, како је то било 1914-е? За разлику од Њујорка и САД-а који су бљештали у неонским свјетлима, цијела америчка нација снабдјевена електричном енергијом, а у Русији мрак, 98% становништва је неписмено, огроман дио становништва живи у биједи, а царски двор том јадном руском народу нуди ништа друго, него мистичну, исцјелитељску, чудотворну будућност преко царичиног личног савјетника Григорија Распућина. Али је историја неумољива и има своје законе.

Нису тада својом појавом бољшевици, Црвени, били сјајно рјешење, али су ваљда били боље рјешење од мистике једног, увијек пијаног и развратног Распућина?

Руски Бјелогардејци се нису мирили са поразом и ускоро су покренули рат против сопственог народа.Замислите, на једној страни Руски Бјелогардејци у борби против свог народа заједно са интервенционистичким трупама Француске, Велике Британије, Аустралије, Канаде, Индије, Јапана, САД, Чехословачке, Пољске, Румуније, Италије, Грчке, Кине па и Србије[1], а на другој страни голи руски народ и Црвени.

Нападнути са Сјевера, Запада, Југа и Истока ти и такви Црвени, Бољшевици, су у то доба спасили Русију и направили помак набоље. Становници СССР-а су прво научили читати и писати, добили су бесплатно школство и здравство. Нација се пробудила, изашла је из мрака, па иако им је Стаљин понудио другу врсту мрака, опет је народ кренуо даље. Нестао је Стаљин, нестао је и СССР али су ствари ишле узлазном линијом.

Није добро бити слијеп и због личне драме или неправде сматрати све Црвене криминалцима. Треба увијек волити свој народ, увијек, чак и када он у датом историјском тренутку изабере неки други пут, а који не одговара нашем политичком опредјељењу.

Да упоредимо неке ствари. Па нису сви Нијемци били озлоглашени нацисти. И међу нацистима је било људи попут Шиндлера или незнаног њемачког војника који је одбио да стријеља српске сељаке у Шумадији. Нису ваљда од 1917. па наовамо сви бољшевици били криминалци? Или како нам је Тито деценијама сервирао како су он и његови партизани сви добри момци, а четници били банда, да би након толико деценија почело клупко да се одмотава, табу теме нестају, неко на објективнији начин покушава објаснити младим генерацијама да прича није била тако црно-бијела. На примјер, поп Ђујић као четник у Далмацији и Крајини је оружјем бранио голоруко српско становништво од усташког терора. Е тако нешто ни у сну нисте могли, ни смјели зуцнути педесетак година у титоистичкој Југославији. Историја се понавља. Једни ће ове, 2014. године тврдити да је Гаврило Принцип зачетник савременог тероризма други ће тврдити да је био херој, борац за слободу једног народа.

И на крају да подсјетимо још једном читаоце, ЈОВАН у тексту свог коментара

(видите линк http://www.networkedblogs.com/zQ1lw ) нам поново открива своју параноју од руског народа…

Цитат:

…Ја сам потомак “Белих“ и сматрам да су они – мада војно поражени у руском грађанском рату, били морално у праву. Сматрам да – мада су у том грађанском рату “Црвени“ (бољшевици) војно победили, и народ Русије у једној врсти оружаног референдума њима дао за право – то је било на његову погибељ, и погибељ Русије. Према томе – упрошћено речено, народ Русије је добио, а и сада још увек добија оно за шта је том приликом “гласао“. После егзила великог дела руске елите…

Крај цитата

Па зашто су ЈОВАНЕ, пита се СЛОБОДАН, тадашња руска елита, цар и племство, до 1914. спавали, шта их је спречавало да покрену модернизацију тадашње Русије, да је електрификују, да описмене убоги народ? Да су то тада урадили не би се на историјској сцени ни појавили Црвени. Или је царској породици било важније и занимљивије купати се колективно наги у водама Финског залива? Ко зна, можда су само хтјели показати солидарност са својим руским народом, голим, босим и гладним?

[1] Према Википедији у интервенционистичким снагама против руског народа је учествовао и котингентод 4.000 српских војника на Архангелском фронту. Аутор овог текста за овај податак до сада никада није чуои мисли да је те 1919. године те јадне Србе, уморне од рата, могао послати само краљ, онај исти који је више желио да буде краљ Срба, Хрвата и Словенаца а не само Срба. НЕВЈЕРОВАТНО? ИСТИНИТО? Да ли неко нешто више зна о судбини ових 4.000 Срба?

Categories: Разномислије