Културно сам одговорио у виду коментара и тај коментар је у среду стајао на сајту Гласа Русије. Коментар сам оставио раније у току дана, касније сам отишао на сајт да видим најновије вести из света и видео сам да је коментар и даље стајао испод текста.
Мој коментар је био следећи:
„’Очеви српске нације су Свети Сава и Свети Симеон. У 20. веку Срби су имали очеве попут Светог Владике Николаја, Светог Јустина Ћелијског и (ускоро светог) Патријарха Павла.“
То је био коментар.
У четвртак, 22. маја 2014, тог коментара нема, избрисали су га.
Нисам снимио тај део екрана, па немам физички доказ. Заиста нисам очекивао, када сам видео да је коментар постављен, да буде касније обрисан. Међутим, сатима је стајао на сајту, па се надам да то нико неће порицати.
Размишљам и присећам се. Недавно је у Београду директор РИСИ господин Леонид Решетњиков дирљиво говорио о свом покајању и преумљењу (метаноји) и значају Православља. „Факти“ преносе текстове заменика директора РИСИ са једног руског православног сајта. Ових дана можемо читати говор бившег амбасадора Русије у Београду на промоцији књиге Владике Амфилохија. На сајту „Гласа Русије“ стоји вест о посланици Патријарха РПЦ Кирила и позиву да се прикупља помоћ за страдале од поплава у Србији.
Истовремено, на сајту „Гласа Русије“ брише се коментар у коме су наведена имена највећих српских светаца. Брише се коментар у коме су наведена имена очева српске нације који су живели пре 700-800 година.
Текст на сајту Гласа Русије без коментара (Кликните на слику за увећање
Да будем искрен до краја, нисам изненађен због брисања овог коментара. Годинама подсећам да је комунизам у Србију дошао преко Русије, где је једно време било седиште Коминтерне, да и данас у Русији има доста комуниста, односно оних који нису православни (па међу њима има и либерала, итд.). Ми не знамо све везе између комуниста и коминтерноваца на врху пирамиде, а оне постоје. Коминтерновци (данас их зовемо – глобализатори) повезани су и са национал-комунистима и са либерал-комунистима (да не помињемо сада масоне и сличне). Зато стално истичем да у Србији и даље владају комунисти – наследници КПЈ, ЈНА и тајних служби СФРЈ. Њих има и унутар прве и унутар друге Србије. Зато за мене није „несхватљиво“ да се на саслушања и информативне разговоре позивају људи који воде Двери (за које је Свети Сава отац нације), иако су „ставили све своје капацитете у функцију помоћи угроженима због поплава“. Притисци на православне у Србији не долазе само са Запада. Иако сам јасно против уласка у Европску унију, за „патриотске“ медије „не постојим“ подједнако као и за оне еврофилске и пронатовске. Зато ништа добро не очекујем од људи из кабинета председника Републике и не мислим да је човек који је сада председник достојан те функције. Исто важи за председника СПС-а. Такви су међу поштоваоцима лика и дела Добрице Ћосића. Међу њима су и они који су наводно опозиција, и део су самозваног „патриотског блока“.
Шта је разлог за уклањање коментара? Коме је сметао? У самом коментару нема ничега увредљивог или неприкладног, осим што се изражава другачије мишљење поводом једног става аутора текста. Брисање оваквог коментара не би био проблем да се ради о „Гласу Совјетског Савеза“. Или да је аутор Григориј Соколов на неком приватном гласилу изнео свој став. Тако да, имајући у виду став аутора текста да је за њега неко, кога велики број Срба тако не доживљава, „отац нације“, и место где је текст објављен, не можемо говорити о пијетету према умрлом. Коментар је избрисан са сајта „Гласа демократске и православне Русије“. Ако је Русија демократска држава, а „Глас Русије“ представља глас Русије, зашто се брише мој коментар? Немам ништа против да аутор изнесе став који је изнео, нисам за цензуру његовог текста. Он је тако покојника доживљавао и на то има право. Међутим, ако је Русија православна, ако се Руси враћају Православљу, зашто се брише коментар у коме се (само) наводе имена највећих српских светаца, који су по мишљењу православних Срба, прави очеви нације? Зар Срби нису у већини православни хришћани већ 1000 година (те стога како може комуниста да буде „отац“ таквог народа)? Шта је увредљиво или неприкладно тренутку у мом коментару? Други разлог би могао бити да не смета толико сам садржај коментара, па ни повод за коментар, колико аутор коментара. У том случају, мој грех би био то што мислим својом главом, а што је за тоталитарце нешто недопустиво. Ако се брише коментар у коме се помињу највећи српски свеци, написан од стране православног хришћанина који је против уласка у ЕУ, против неолибералне економије, за поштовање антифашистичке традиције, могу да замислим како би прошао (или, како пролази) неко ко је заиста другачији.
Надам се да је брисање коментара била одлука неког појединца или неке мање групе људи која води сајт „Глас Русије“ на српском.