Зоран Ђуровић: „Стање ствари“ и (римо)католици

zoran-djurovic-240У скорије време Стање ствари је направило један комплексивни извештај од више пренетих текстова на релативно актуелне теме које се тичу односа СПЦ са (римо)католичком црквом (у даљем тексту: католичка црква, или КЦ). Реч је о текстовима: 1) Патријарх Иринеј: Канонизација Степинца неће угрозити односе СПЦ са Ватиканом; 2) Надбискуп Јосип Бозанић: Нико и ништа не може зауставити канонизацију Степинца; 3) Надбискуп Станислав Хочевар: Папа жели да дође у Србију, била потребна заједничка Васкршња посланица са СПЦ; 4) ЦИА: Ватикан пружио уточиште Павелићу; 5) Трагедија пред канонизацију папе Јована Павла Другог.[1]

Сви текстови, понављам, су пренети, тј. нису ауторски. Проблем је само у могућем повезивању ствари. Поруци која се прећутно даје. Ако бих смео да поједноставим, мада је Стање ствари сајт/блог који има дубљу поруку, јер преноси мишљења и са лева и са десна, базична мисао би била: СПЦ је већ у братском загрљају са КЦ, канонизација Степинца је свршена ствар, СПЦ тако прихвата најближег сарадника Павелића, кога је званична КЦ штитила, позива папу, а чак прихвата посредно и канонизацију папе који је благословио оснивање Хрватске (подразумеване као наследнице НДХ), док је Господ Бог јасно дао до знања да он није светац, јер под крстом њему посвећеном, погибе један младић. Наравно, ово је само једно могуће читање, за које не могу тврдити да је став који би заступало Стање ствари. Ја ћу у овом кратком осврту поћи од читања које сам понудио, а, знајући понешто духовно стање у Србији, мислим да је и могуће.

Текстови 1 и 2): Верујем да изјава српског патријарха Иринеја, да канонизација Степинца неће угрозити односе СПЦ са Ватиканом, јесте истовремено тачна и погрешна. Тачна у смислу да код одговорних у СПЦ она неће довести до промене курса у приближавању СПЦ и КЦ, погрешна што не увиђа да озбиљан део верујућих, припадника СПЦ неће са одушевљењем прихватити такав потез. Наиме, кардинал Степинац је симбол (да ли због комунистичке етикетације или реалних факата) усташтва у свести већине Срба. Никакве тежине нема да ли је то истина или није. Проблем остаје што ниједно одговорно лице из СПЦ, униформисано, у мантији, није издало научну, што би рекло објективну, засновану на документима и сведочанствима, студију о стварној улози Степинца у НДХ. Неколико текстова и књига, написани су од службеника из Титовог режима, тако да они немају никакве тежине у очима католичких, као ни код православних верника. Дакле, над Степинчевим именом је скоро тотални мрак. Ретки знају да је он био добровољац на солунском фронту, да је завршио рат као краљевски официр; да му је брат стрељан од усташа… Сви ти детаљи, који говоре о његовом подлаштву или светитељству – на страну. Битно је оно што он симболички изображава у свести припадника СПЦ. То, пак није ништа позитивно. Зато сам уверен да потез његове канонизације, без свих претходних радњи, није благотворан, односно добродошао у овом моменту.

jedanodpet

Патријарх Иринеј: Канонизација Степинца неће угрозити односе СПЦ са Ватиканом (Вест 1//5)

Тај потез ће од проусташких снага, једнако као и у свести националистичких – али не само и таквих – орјентисаних Срба, бити тумачен као благослов НДХ. Од тога не можемо побећи. Наш, српски, проблем остаје: колико је жива национална свест? До појаве СНС и преумљене СПС нико није могао замислити да се може предати Косово, одустати од највиталнијих интереса Србије на КиМ, док то данас није битна тема у предизборној кампањи. Да је, како каже владика Григорије Дурић, Тадић потписао Бриселски споразум, био би развучен по београдским улицама. Могуће је да Патријарх боље види од мене да су Срби постали нешто друго. За право му даје и податак да изумиремо. Сваке године је у Србији мање 35. 000 становника. Изумире нација која нема више разлога да живи. Неко би рекао, убијени смо у појам. Опет, мислим да нема право ако се узме у обзир да добар део, национално и верски свесних људи, види у овом проблем. Ја, са друге стране, могу да посведочим, јер сам пословно везан са Загребом, да и део тамошњих Хрвата-верника (сведок сам из „базе“), види у овом потезу надгробни камен на екуменском дијалогу.

Будући да сам се бавио хагиологијом, науком о свецима, имао бих овде и једну примедбу. Моји студенти нису лако варили идеју да постоје свеци по функцији, да црква поставља за свете моделе повремено и оне који су корисни за одређену причу, циљеве, из „политичких“ разлога. Ово побожним душама изгледа бласфемично. Међутим, свакоме ко се бавио озбиљно овом материјом, то је банално, чињеница која се не може довести у питање. Да не улазим у образлагања. Прича о светом Алојзију иде на више нивоа. Треба да се подразумева да су сви који су осуђени од атеистичког комунистичког режима мученици. Тако ни следбеници латино-америчког покрета ослобођења (Teología de la Liberación) не могу бити свеци, иако хришћани. Но, са садашњим папом, ствари се мењају. Доста тога се мења. Имамо за Степинца једно доказано чудо (званично по КЦ, чудо је када се не може објаснити неко исцељење научним разлозима).

Оно што се мени генерално не допада је овај ретроградни „доказ“ нечије светости. Зашто кажем ретроградни? Зато што светост сматра за нешто што је натприродно, чудо, а то је приземни облик побожности. Такође није ни у складу са Писмом које говори о различитим даровима Духа Светог: некоме је дар у учитељству, некоме у тешењу, љубави, храбрости, раду итд. (видети I посланицу Коринћанима, ап. Павла, гл. 12). То једно „доказано“ чудо се нашло код Степинца, али и код Јована Павла Другог. Исус доводи у питање и оне који су у његово име пророковали, његовим именом демоне изгонили, чудеса многа творили, али вели да их никад није знао (Мт. 7, 21-23).

dvaodpet

Надбискуп Јосип Бозанић: Нико и ништа не може зауставити канонизацију Степинца (Вест 2/5)

Наравно, чуда се могу разумети и као потврда нечије светости, али не нужно и да су необорив доказ. Довољно је да поменем случај Св. Гинфорта (Saint Guinefort), домаћег пса који је живео у XIII в. Поштовао се као локални светац, иако га као таквог официјална црква никад није признала. На гробу тог пса-мученика су се дешавала многобројна чуда. Вековима, све до 1930. године, КЦ је безуспешно забрањивала та ходочашћа, али су се она само тада окончала. Свако ко је тамо доживео неко чудо вероватно би изјавио да га је пас пред Богом заступио. Верујем да нико ко је здраворазуман не би то данас тврдио. Дакле, и фактичка чуда нису доказ нечије светости. Чудо је углавном плод вере молитвеника. Исто се дешава и када се „прави“ молитвеник моли и непостојећим свецима (нпр. Варламу и Јаосафу), а деси се чудо.

Из свих ових разлога, ја се надам да ће папа Бергољо препознати „политичку“ мотивацију подизања Степинца на ранг светитеља, као и да ће видети, за разлику од нашег патријарха, да је такав акт озбиљан камен спотицања за екуменски дијалог СПЦ и КЦ. Но, вероватно је и папа стављен пред свршен чин, јер је комисија за утврђивање светости већ пронашла једно чудо у коме је Степинац посредовао, као што га је окитила и ауром мученика атеистичког система. Сумњам да ће папа уопште чути за овај мој апел, а да ће му став патријарха Иринеја бити сервиран као званични став СПЦ, и да се не треба обазирати на мишљење некакве „мањине“. Плашим се да треба честитати кардиналу Бозанићу на лобистичким способностима, а њих видим посведоченима и у добијању овакве изјаве са највише инстанце у СПЦ.

3) Штета је што оцу надбискупу Станиславу Хочевару нису поставили исто питање. Његово искрено залагање на екуменском дијалогу је свима познато, као и рад на доласку папе у Србију. И ту смо имали мало несрећних потеза. Као кандидат за патријарха, тада нишки епископ, Иринеј је изјавио како нема ништа против доласка папе, али је после, као патријарх имао и других формулација које се нису свидели многим странама: а) Руска црква се противи да папа дође у Србију; што све, и да је тачно, не говори се, а са друге стране је у отвореном сукобу са ставом РПЦ да до сусрета између папе и руског патријарха може доћи најпре на неутралном терену. Католици би на основу овога могли пребацити Русима да су лицемери; б) Избеглице би могле да изврше атентат на папу. Удружење избеглица је на ову неопрезну изјаву оштро реаговало. Рекао бих, с правом.

Наравно да би било протеста приликом доласка папе, али то се дешава и у другим, традиционално католичким, земљама. У Шпанији, на пример, дочекали су га с надуваним кондомима. У базилици св. Петра и Павла је једна психолабилна жена напала папу Рацингера. На истоименом тргу су пуцали на Јована Павла Другог. Дакле, питање безбедности нема тежине. Сетимо се обезбеђења приликом посете Београду највиших америчких представника.

triodpet

Надбискуп Станислав Хочевар: Папа жели да дође у Србију, била потребна заједничка Васкршња посланица са СПЦ (Вест 3/5)

Мислим да би Срби требало да покажу гостопримљивост и ширину духа допустивши папи да посети своје стадо у Србији. Не видим у томе ништа лоше, напротив: Ватикан је једна од ретких држава са европског континента која није признала независност Косова. Зато не треба поистовећивати политику Ватикана са политиком САД.

4) ЦИА документи који говоре како је Ватикан пружао уточиште Павелићу су већ били публиковани одавно. Наиме треба ићи на крајишки сајт[2] који је објавио документа везана за усташки покрет. Део докумената, који су сада пренети, тамо су додати 2002-3. године. Уопште, на основу докумената види се очигледна лицемерна политика Америке и Велике Британије, које су вагале колико им је корисно да ухапсе Павелића, а кога су у Ђенови имали у рукама и пустили! Српски осведочени „пријатељи“ и ратни савезници су омогућили пребацивање многих фашиста у Јужну Америку, а ваљда је свакоме јасно да, ако су они то желели, никакав Ватикан их не би могао спречити да похватају ове ратне злочинце. Зато пара уши када се каже да је Света столица заштитила фашисте. Ја не искључујем могућност да је један део католичког клира помагао фашисте, али негирам да је то била и званична политика Ватикана. Недвосмислене доказе за такву тврдњу немамо.

Директни добротвор Павелићев, то излази на површину ван сваке сумње, био је свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у Риму. Но, не стоји да је Институт под управом Ватикана. Он је независан. Такође, треба знати да је тада у Институту главну реч водила Братовштина Св. Јеронима, основана 1945. са задатком да помаже хрватску емиграцију. Дакле, ако у некоме можемо наћи директно одговорног у овим акцијама, то је ово братство, мада Андрија Лукиновић то децидирано одбија.[3] Не верујем да је у праву; ЦИА документи сведоче супротно, мада ни они не говоре експлицитно о братству.

cetiriodpet

ЦИА: Ватикан пружио уточиште Павелићу (Вест 4/5)

Ако бих могао сада да појасним кроз један пример шта тврдим… Наиме, већ дуже време СПЦ потресају хомосексуално-педофилски скандали. Званична политика је негирање. Верујем да је паметније да се научи на примеру другог (КЦ), који је спроводио такву стратегију која му се обила о главу. Нећу се зауставити на случају врањског еп. Пахомија, где је патријаршијски црквени суд поништио одлуку врањског црквеног суда о рашчињењу презвитера Горана Арсића и ђакона Милорада Милосављевића, који су сведочили против свог епископа, него на случај старешине манастира Хопова, који је због блудних радњи над малолетницима осуђен 2007. на свега годину дана затвора (ко ли је писао закон!), а у склањању од руке световне правде помагало му је неколико епископа. Да ли су поступци ових владика израз званичне политике СПЦ? Сигурно је да ћутање баца љагу на остатак српског епископства, али не значи да је то и званични курс СПЦ. Њена политика је „мало“ недоследна, јер највећи заговорници борбе против геј-парада (које ни ја лично не одобравам) јесу они који и штите инкриминисане за ова злодела[4] у сопственим редовима. Тај механизам, осуђивања у другом онога што сам имаш (јер је увек лакше мрзети у другоме оно што ти у самом себи смета), у случају хомофобије, већ је виђен код америчких сенатора Roy Ashburn-а и Larry Craig-а. Наше букаџије би требало да посумњају да нису баш сви у СПЦ толико слепи па их не препознају!

5) Драго ми је да Стање ствари није инсинуирало ништа поводом трагедије пред канонизацију папе Јована Павла Другог. На једном италијанском сајту, који „чита знаке“, каже се: „Да ли сте сигурни да треба прогласити оваквог човека за свеца“?[5] Неки православни ће овако и разумети овај несрећни догађај. Проблем је само у томе што такво разумевање није „православно“.

Да се разумемо: тешко је сварити да се нека несрећа деси вернику који прилази свецу. Зашто га овај не заштићује? Међутим, још од библијских времена имамо таквих случајева. Ковчег завета Давид је преносио у Јерусалим и како умало ковчег није пао, Уза га придржа, али га Бог уби (2 Сам. 6, 1-8). Ваљда је свето дело било да га Уза придржи да се не оштети? Но, имамо овај факт.

Приликом сахране св. Василија Великог, кесаријског епископа, гомила се тискала око носила са његовим остацима, тако да је било прилично мртвих. Овај догађај описује св. Григорије Богослов у својој 43. омилији, параграф 80. Он тамо назива ове мртве блаженима јер су испратили свог епископа, док су их „они са више ентузијазма обузети назвали погребним жртвама“. Но, и поред оваквог „позитивног“ тумачења знака, писци житија не наводе овај податак, јер слаби би се саблазнили. Тако, ако тражите овај податак код св. Димитрија Ростовског или нашег св. Јустина Поповића, нећете га наћи. Они ће навести само оно позитивно: да су на Василијевој сахрани били и Грци и Јевреји; да је он уживао опште поштовање.

petodpet

Трагедија пред канонизацију папе Јована Павла Другог (Вест 5/5)

Ако идемо још ближе нашем искуству, видећемо да су се несреће дешавале и код нашег најчудотворнијег свеца, Василија Острошког. Приликом једног одрона, три жене су повређене под Острогом[6], а један младић, који је ишао на поклоништво ка Свецу, погинуо је јуче од струје, а данас се слави Василије.[7] Како тумачити ове догађаје? Треба имати на уму да, како вели Писмо, сваки човек из своје ризнице износи оно што има (Мт. 12, 35). Судимо по укусу. Само да не заборавимо, опет, оно писамско: Не судите (Лк. 6, 37-38). Ми, једноставно говорећи, не можемо да ауторитативно протумачимо догађаје везане за свето. Можда су код Василија Великог помрли због лоше организације погреба? Но, ако се тако тврди, онда се не може рећи да у Меки сваке године гину зато што се клањају демону. Погину и ходочасници за Острог, али гину и они код падре Пија, најпоштованијег свеца у Италији.[8] По некој старозаветној, примитивној религијској свести, у свему овоме се може видети грех особа које су настрадале. Старозаветник би рекао да је сам Бог већ обележио младића који је погинуо под Папиним крстом, јер је овај био хендикепиран од рођења; младића који је погинуо на путу за Острог би оптужио за кршење закона јер се верао по вагонима. Све ове ствари бих оставио по страни. Људска неодговорност је на првом месту. Зашто и како се одређене ствари дешавају знаћемо, како верујући држе, на дан Суда. Зато да се не постављамо у позицију судије.

Има и једна лепа рефлексија блаженопочившег владике Данила Крстића који је говорио о чудима у Острогу. Вели, наводим по сећању, да су блажени они над којима је Светац направио чудо, али да су блаженији они над којима није, јер Бог види њихову веру и зна да могу да носе муку коју им је дао на вечито спасење. – Ово би била једна парафраза оног чувеног: Блажени који не видеше, а повероваше!

На дан св. Василија Острошког, Рим

[1] Свих пет прилога налазе се на адреси http://wp.me/p3RqN8-1n2 (Стање ствари, 28. 4. 2014).

[2] http://www.krajinaforce.com/dokumenti/pavelic-papers.pdf

[3] http://www.studiacroatica.org/jero/luki1.htm.

[4] Треба разликовати педофилију од хомосексуализма. Прва је кажњива законом, друга није, него само подлеже црквеним санкцијама.

[5] http://www.iconicon.it/blog/2014/04/la-croce-di-wojtyla-crolla-uccide.

[6] http://www.smedia.rs/vesti/vesti/vest/103583/telegraf-UMALO-TRAGEDIJA-Stena-pala-kod-manastira-Ostrog-tri-zene-povredjene.html.

[7] http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/464085/Tinejdzera-sprzila-struja-na-putu-ka-Ostrogu.

[8] http://www.tvsette.net/cronaca/20130729/57917_irpinia__bus_precipita_da_un_viadotto__38_morti_tornavano_da_un_pellegrinaggio_per_padre_pio.html.

Advertisements


Категорије:Разномислије

28 replies

  1. Искључиво за „СТАЊЕ СТВАРИ“. Нека мене овако заосталог, са владиком Николајем и Јустином и Светим Савом и другим светим Оцима. Мене интересује Ваше мишљење и став. Задњих неколико месеци, на мој захтев, добијао сам од Вас велики број изванредних чланака и ја сам веома захвалан на томе. Међутим, оваквих унијатских заступника има свуда а навише на моју жалост, у самој Патријаршији. Интернет је углавном, још увек слободан, мада сте и сами били нападнути и оборени. Зато од Вас очекујем јасан став. Ако „ово“ правдате такозваним правом на слободу мишљења и сличним еуропским флосколама, захвљујем… Одох ја на „други вашар“!

    Свиђа ми се

  2. Поштовани г. Богићевићу,
    Не постоји став „Стања ствари“: наша идеја РАЗНОМИСЛИЈА подразумева да на овом Интернет месту окупимо и екстремне екуменисте (где бих ја, као јединка и као Александар Лазић, сврстао о. Зорана Ђуровића) до екстремних антиекуминиста, и да се сучеле ставови. Расправа о (анти)екуменизму, као и многе друге, не смеју се гурати о тепих, ма шта о томе мислили Ви и ја, морамо саслушати и аргументе друге (прве) стране.
    А увек можете отићи на „други вашар“, ово није сајт једне идеје и једномислених идеја. (Постоји рубрика ЈЕДНОМИСЛИЈЕ, и ту нема мрдања 🙂
    Хвала што сте до сада били на сајту, претпостављам да је могуће и одјавити се (?) да не примате више наше мејлове,
    уз срдачне поздраве,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. Почех читати овај чланак и мука ме ухвати после пар пасуса да сам морао одустати од даљег читања. Али, можемо и овако:
    1) „Католичка црква“ је папистичка црква, све се врти око папе и он је центар и глава те „цркве“ а не Христос, бивши јеретиком, то значи да је то јеретичка црква. СПЦ са јеретицима не треба да општи уопште, (Човека јеретика, по првом и другом саветовању, клони се. (Тит.3,10) ) и ту нема дијалога јер они не сведоче истину него лаж. Може да постоји само монолог православних према кривовернима и невернима, то јест, проповед и позив на покајање. Ви господине Ђуровићу, а и остатак латиномислећег клира у СПЦ, бивши позвани и призвани Духом Светим да ширите истину и Јеванђеље, да следујете Светим Оцима и Светом Предању а не да их под изговором некакве „екуменске љубави“ ниподаштавате и да газите каноне које су Свети Оци православне Цркве донели, правите велику саблазан народу који није свестан стахота у паклу, које кварење вере и хула на Духа Светога доноси.
    2) Кардинал Бозанић, шта нас брига шта јеретик мисли!?! Коме Црква није мајка, том ни Бог није отац. Он не исповеда веру Светих Отаца и што би се ми цимали око „канонизације“ јеретичког свећеника. Канонизација Степинца не иде на руку једино екуменистима у СПЦ, који су се нашли у необраном грожђу и не умеју да смисле одговор за целивање Степинчеве „иконе“, а које им предстоји у „духу кршћанске и екуменске љубави“ а по узору на епископа Лаврентија и 36 свештеника из тадашње епархије шабачко-ваљевске.
    3) Наравно да папа жели да дође у Србију јер би то значило да је последњи бастион православља у овом делу света, разорен. Заједничка васкршња посланица би била само формални позив папи и ништа више од тога.
    4) Помоћ Ватикана Павелићу је недвосмислено доказана, а опет шта вама више и говорити кад душманима Хришћана и Срба тако ревносно градите оправдања.
    5) Знаци времена, слепом је бесмислено показивати и глувом говорити. Ко хоће, нађе начин, ко неће, нађе разлог.

    Питање је, зашто се ви господине Ђуровићу и даље понашате противно одлукама и правилима Светих Отаца и по чијем благослову (пре злослову). Не треба бити учен теолог да би се видело колико је бушан ваш брод.
    Праштајте.

    Брате Милоше, не пада снег да завеје брег, већ да свака зверка покаже свој траг. По делима њиховим познаћете их, рече Господ.
    Овај сајт је само гласник и не треба га убијати због тога, већ бдимо и стражимо над собом да нас неко не превари.

    А уредништву би требало бити јасно, ако су добронамерни, да су јеретици опоменути и по више пута…

    Свиђа ми се

  4. Postovani Duricu, ..mogao bih i iskrenije sa NEpostovani..ali duznik sam ti/titosicamo se po tvojim kriterijuma..za VI treba postovanje/ jer da ne bi tvoje suludonosnosti kompleksa ‘atanazijastva’..ne bih ni otkrio ovaj sajt; eto toliko si doprineo i zato ti hvala; NE je odrednica prihvatanja, to razumes, medutim ne-prihvatanje moze da bude i debilizam prihvatanja!! Sta ti ‘oces rodo? Rumen OBRAZA ? Ma ne, ti si utilitarista, korisnik PARA, jezuit treceg reda/ kao i svi pre ODskakaci..zabe/bez AUTENTICNOSTI!! komediant, koji prica o Pavelicu, bez spomena JASENOVCA, bez spomena JAMA, bez spomena 25 000 DECE pobijene…a spremnog da proziva SRPSKU Crkvu..na odgovornost??Vidi, zaslepljeni, ja POZNAJEM RK- to je NAZIV ZA RIMSKU KATOLICKU CRKVU, u svim mogucim medijima Zapada, a..da ne govorim o akademskoj sveri, koju ti , srpskoj nemustosti prevodis sa KC- katolicka crkva- manipulisicu neznanjem..KATOLICANSTVA..E, jadnice..pa i prosecnjak zna da je ‘katilikos’..univerzalno/a..i da CAK i protestanti..danas TRAZE katolicanstvo! Dakle,LAZES, jer.. za tebe je KC.=RK..a Pravoslavlje je STA? ne katolicko? Igrac, si ti skupljacu dusa, kakvim si se zamislio,.. ali KARNEVALSKI! Vidis, Zizijulas..radi na ekumenizmu, ali KAKO? On napise knjizicu od 100-tinah strana, svojevremeno..i obrne CELU Zapadnjacku teologiju na glavu!!!ON se ne prodaje, kao ti, nego IZAZIVA! Dakle..postoji PRVA liga ‘ekumenizma’..i zadnja..kojoj ti pripadas! Besmisao, ovog tvog ‘uradka’ je velelepna/do odvratnosti..MOG ozbiljnog komentara..upiSak../- verovatno, kao posledica tvojih ‘veza sa Zagrebom’../bese li u Vukovaru ..onomad Duricu..i na cijOJ strani..BRUKO?/Kojih veza? Onih J.Goluba, Sagi-Bunica?? E, ee…prevarante..sta bi tek rekao..ako bih te propitivsao o Raneru, Knilki, H.U.Baltazaru ili nedo bog o Kasperu??! Polutan, nedoreceni NOVCANIH stavova/kao i Vatikan..to si dobro shvatio/ ovim RK velikanima..mozes samo carape da MIRISE, fetisitski! U stroju treba stojis pred njima! Nadose, kompleksas,nepitano, da ‘menja svest’..ni manje ni vise ..povlaceci vankontekstualne citate i SVETIH KNJIGA…bas onako kako i sto odgovara…ustvinskom manipulisanju; zadatosti..koje? da papa poseti svoje ‘stado’…u Srbiji? Da li ti je to ZADATAK?? Ili glupu srbadiju nauciti sta je ‘svetost’ svetaca?/ trebas prvo da ‘naucis’ rimokatolike tome,..he, he..!!/ Znas sta, jesi, ali BAS jesi beskrupolozni Cirilo Aleksandriski/otac protestantizma..do danas/ ALI od njega se, po beskrupoloznosti razlikujes, u OSNOVNOJ stvari….on se borio/bar mislio/ u ime Boga i Hristosa..a ti..u ime PARA i BESA ; priznaces da razlika nije mala…eto zavrsih i sa rimom…!! Besan si prijooooo, puno…

    Свиђа ми се

  5. Чворовићу, Дух Свети, који има смисла за хумор, надахнуо вас је да такво име изаберете. Nomen est omen, што би рекли на богоотступном језику (само не знам што има светаца које православна црква прославља, а говорили су и писали на овом богомрском језику). Јаковљевић вам каже: „ако тако заиста мислите, онда вама стварно није добро“. Ма, ви нисте схватили ко су позитивни а ко негативни ликови у Ковачевићевој драми?

    Свиђа ми се

  6. Друже Симо, само ваша форма коментара говори да морате да се обратите за стручну помоћ. Искрено, ово вам говорим као неко ко исповеда људе. Опростите ми што сам од писца текста прешао у овај мој позив. Интернет није место за то.

    Свиђа ми се

  7. Dobar, argumentovan clanak

    Ali, medju komentatorima vidim netrpeljive, netolerantne . . .
    Pa zar katolici i pravoslavni nemaju istog jedinoga Boga olicenog u Hristu,
    citaju istu Bibliju, postuju 12 apostola, krste svoju decu i ponekad veruju u
    uskrsnuce posle smrti . . .
    U ime Oca i Sina i Sv Duha, oni su iste religije.

    Свиђа ми се

  8. Vidi druze Zorane, necu ja o tome da ti JOS i ispovedas/Bozeeee/..ja sam skromni theolog, laik sa doktoratom..na jednom od zapadnjackih RK univerziteta a pravoslavac…nebitno..bar ne za mene..i NIKADA se do sada nisam upustao u komentarisanje icega teoloskog na internetu/samozabrana/…sada uradih/mogoh i ranije a propo tvojih ‘skaskica’..sa svim i svacim a ‘glede’ SPC; U pravu si, tvoja arogancija, je tvoja stvar ..i nije moja ..a i sto radis..je tvoje..ima sudije.. hvala na savetu ‘glede’ urgentnosti, po tebi, mog ‘stanja’. Tuzan si, paucinast, memljiv, kvazi duhovni OLIGARH! Ne, brate u Hristosu, cak ni odsjaj senke moje simpatije nemas…./zmijski jezik ..i crna kosulja..je moja metafora tebe/

    Свиђа ми се

  9. Ђуровићу, вероватно се осврћете на помен „латиномислећи“? Термин се не појављује везано за латински језик, већ да би истакао заслепљеност лажним сјајем Ватикана и привидне моћи јеретика.

    Деда Ђоле, римокатолички бог је папа, незаблудиви. Њима је папина реч закон, а не речи Господа Исуса Христа и Светих Отаца, које, гле чуда, по другом ватиканском концилу, папа има власт да мења и апостолске речи и дела да ставља ван снаге. Јерес на јерес, црње од горег, па ти би сутра и непомјаника да толеришеш, не дао Бог?
    Православље није религија, православље је пут, истина и живот вечни!

    „Бежите од паписта као што се бежи од змија.“ Свети Марко Ефески
    „Папу да проклињете је ће он бити кривац за све.“ Свети Козма Етолски

    Свиђа ми се

  10. Ма, Симо, ја вам пастирски кажем да треба да одете код стручњака. На страну то што као Србин православац пишете латиницом, али никакву ни ортографију не поштујете, тако да Марици и Перици можете говорити о вашем докторату. Није лепо да Србин лаже. Ваши знаци (косе црте, некакви наводници, 2-3 тачке, које су припојене или одвојене претходној или следећој речи, интерпукције) говоре – понављам, на страну садржај – да треба да идете стручњаку. Поменућу вас…

    Свиђа ми се

  11. Племенити Чворовићу,
    ви бисте требали да се концентришете на садржаје са којима се односите. Ја нисам веровао да сте ви побркали добре и лоше момке из „Балканског шпијуна“, али ми се болно чини да јесте. Ја сам хтео да се нашалим са вама, јер ми је заиста изгледало невероватно да је Чворовић за вас позитиван лик. Зато нисте ни разумели зашто вам кажем да вас Дух Свети завитлава.
    Даље, ви дезинформишете српску публику да су католици на Другом Ват. концилу донели догму о незаблудивости папе, када је то урађено на Првом. Да ли бисте били били љубазни да нам кажете, пошто Србин православац треба да буде истинољубив и прецизан, где је то речено да папа има власт да мења и апостолске речи и дела да ставља ван снаге? Који је то канон?
    Молим вас да ми не одговорите као ја вама: О. Зоран тврди да је Чворовићева глава као телевизор и да има клемпаве уши! – Одакле ти то? – Па, прочитао сам у Кекецу!
    Дакле, Чворовићу, певај!

    Свиђа ми се

  12. Ne mogu da verujem da neko nije shvatio poentu teksta. Pa ovde nema nikakve blasfemije. Tekst je vrh.

    Свиђа ми се

  13. Не знам зашто, али ми никако не улази у памет да свет човек може да буде несветог живота, да живи горе од просечног српског фана Гранда, а да од спасоносне институције, која се зове Црква, буде оглашен светим. Подвлачим, правим сасвим јасну разлику између грешника који се каје (покаје) и грешника који се не каје а бива проглашен светим. Иако сам највећи теолог после +Игњатија, не могу ово да појмим. Уколико покушам да рационализујем проблематику светости, уз укључивање свих разлога које и сами у Вашем тексту помињете, тада искрсавају нови, још гори проблеми. Или Црква греши или јерахија опасно манипулише. Свеједно, у оба случаја вера не може да остане имуна на саблазни овакве врсте. Помињем разликовање грешника (који се кају и који се не кају) јер из Ваших текстова нисам закључио да правите ту разлику. С прага одбацујем могућност да један доктор теологије може то да превиђа. Нпр. помињете разбојника на крсту (покајаног) у једном контексту, који треба да буде пример како човек несветог живота може да уђе у Рај а текстуално пренебрегавате (вољно или невољно) његово исповедање и мучење пред смрт. Целокупно његово живљење и мрење доводите у везу с Кирилом Александријским да бисте оправдали тезу о „самовољном Шефу који никоме не полаже рачуна и делује до провокације“ у историји. Бојим се, да је ово дивно правобранилаштво Ђавола. Ко може волети или поштовати таквог Шефа с свим оним епитетима које је током историје Цркве стекао?

    Свиђа ми се

  14. Да, могу да се сложим, да је текст одличан, да провокацију може да изазове само у усијаним главама, које сам опет запазио овде, али и чије вероватне разлоге потпуно разумем. Има пуно повређених, неправедно истераних, убијених од следбеника Римокатоличке цркве у Хрватској и Ватикана а деловали су у крајевима где су Срби живели, па и сам помен „правдања“ Степинца, изјаве кардинала Бозанића, Беатификације Јована Павла и сл изазивају узнемирење крви. Ја волим истину, и зато волим овакве текстове, наравно, ако се покажу као исправни увиди, што ће Наше Митрополитанство (не Оно што не исплаћује петогодишњу зарађену ђаконску плату) проверити. Иако нисам +Таса волео бих да видим „продужену“ верзију писма њему о стању у СПЦ, односно, његовом кумству.

    Свиђа ми се

  15. Оца „Жућу“ не знам лично а ни породично. Међутим, видим из његових текстова и „апликације“ на нашем богословском свеучилишту (обећавам да ћу само једном да употребим придев „бого“) да „нема пара ни за пиво“. То ми је јако познато и конгенијално. Није ми јасно зашто га коментатор Сима оптужује због „беса и пара“, кад из описа његовог жизна видимо да има (и треба да га има!) „беса“ али нема пара. То некако иде једно уз друго.

    Свиђа ми се

  16. Миливоје, ваш коментар је леп, утемељен и занимљив. Наравно да јерархија манипулише. То је природно. Треба разумети „политичку“ функцију.
    Оно у чему се разилазимо је проблем спасења. Спасење је, како ја видим, а има и доста Отаца, који тако мисле, апсолутно гратис. Зато ја немам проблема да кажем да битанга са крста је отишао са Исусом у рај (ма шта тај рај био). Ви помињете разбојниково исповедање и мучење. Има један апокриф који говори о томе како је он пресрео са својом четом свету породицу када је ишла за Египат и поштедео дете говорећи како је оно боголико. Тај апокриф покушава да отупи оштрицу јеванђелске поруке: Бог даје гратис спасење. – Из свих ових „тумачења“ разбојник је добар лик који препознаје богомладенца, који га исповеда на крсту, који пати. Но, има мали проблем што то Јеванђеље не тврди. Каже Исус: Данас ћеш бити са мном у рају! Адвентисти и Јеховини сведоци такође ублажавају: „Заиста ти данас кажем, бићеш са мном у рају“. Међутим, грчки текст и здрава логика вели: Бићеш данас са мном у рају. Ови секташи не могу да укапирају како је могуће да буде у рају тог дана кад је рај везан за Судњи дан, а нашијенци воле да припишу неке заслуге разбојнику. Питам се, шта је тако чудно у овом библијском казивању, ако је ова битанга био у ствари само добар човек, који је пљачкао људе трљажећи им добровољни прилог, још им је и помагао тако што им је завлачио сам руку у џеп, да се не би мучили?
    Мучење може да ублажи оштрицу библијске приче? Ја мислим да не може. Јер многи злотвори су мученички пострадали, а то не значи да су свети.
    Исповедање да је Исус био заиста син божији? То не треба разумети у светлости догматике четвртог века, него првог. Син божији је онај ко је заједно са Богом, у најприснијој вези са Њиме. Он је препознао да праведно страда, док овај страда на правди Божијој. Своје страдање није сматрао искупљењем, као ни своје исповедање. Зато је био искупљен.

    Свиђа ми се

  17. Ako ti je stalo, a stalo ti je,Zorane, da se tvoja prvini..rekoh neka. Za leksiku, crtice, tackice..razumem da ne razumes..to mi je kompliment.A latinica..pa ne razumem zasto je spominjes? Ja pisem latinicu,/ kao i Avgustin,Tertulijan,e.a./ jer da pisem OVDE cirilicu, gde zivim, ne bi imao ko da procita! Samo dosledim..no ni recju ti neodgovori..niti mozes ..prazzznooo. postmoderni crtac ..tja, druga generacija matriksa, sa humorom ‘dopisnog saradnika’..I ja cu tebe ..pomenuti..veruj mi..

    p.s. Zasto mislis da iko LAZE, po-bratime? Ja nemam potrebe, a ti?

    Свиђа ми се

  18. Интелектуално изграђени, но духовно закржљали и, сасвим сигурно,прелешћени „отац“ Зоран у својој крсташкој борби за очување угледа папске секте поново јаше :). Колико је тешко стање у СПЦ не говори толико појава оваквих „слободоумних“ неообновљенаца, којих је у историји Цркве увек било и биће до краја времена, колико неспособност, барем формално православних, епископа да са њима изађу на крај. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (иначе „фино“ подвучен и у овом тексту) покушао је то једанпут, али је веома брзо ућуткан једним „текстуалним шамаром“ дотичног. Но, када је митрополит у питању то није никакво чудо и донекле бих могао да се сложим са ауторовим непоштовањем његовог ауторитета – црногорски владика више не зна на колико столица седи, па је тешко озбиљно га схватити.
    Било како било, за Православне један савет – не саблажњавајте се о Зорана и сличну му братију, која се, истина, размахала у СПЦ и делује као да има велику власт. Једина права власт је у Господа, а он дуго трпи. Дакле, очекујући дуготрпљење за сва наша, небројена сагрешења, зашто да му одричемо право да то исто чини и за несрећне јеретике који се свештеницима и епископима зову. Али чак и ако се из својих глупих, јеретичких, интелектуално „дубоких“, но спасоносно бљутавих, урвина никада не поврате, ни тада не очајавајте, јер врата адова неће разрушити Цркву.
    Тамо где глупост загади храм, нићи ће катакомба. Слава Господу за све!

    Свиђа ми се

  19. @neboja33, вероватно Небојша, али ви побожни нисте формалисти:)). И вама да дам један интернет-духовни савет. Читајте Писмо, тамо се стално говори о вама (они православни, праведни, што се зову фарисеји и књижевници), а они убише Исуса јер је био јеретик, прелешћен, хулитељ на Бога. Писмо је свагда актуелно. Зато га треба свакодневно читати, а не замењивати људским предањима.
    Можда сте ви у праву да сам ја поседнут ђаволом, да су католици секта, а ви праведници. Но, нема Јеванђеља у вашим речима, нема Исуса. Православци, сви до једнога прођоше поред православца који паде у руке разбојницима, а јеретик самарјанин му поможе. Не губите Исуса због исправности. Даће вам он по Другом доласку да будете са том вашом правдом, али се плашим да нећете бити с њиме… Да ли знате што чините?

    Свиђа ми се

  20. Биће да је онај Сима био у праву за вас. Потпуно одсуство креативности, које се у кризним моментима показује у квалификацијама благо названим општа места, баналне фразе и етикетирање. Кад год се нађете увређени нападом на ваше бесмислице које пласирате под велом институцијалног ауторитета (свештеник , епископ) ви неообновљенци посежете за истим патетичним аргументима :): Где сте у мом коментару прочитали макар и склоност да себе видим као праведника, а вас као грешника. Чак сам и споменуо НАША (читај моја) небројена сагрешења. Нити сам вас квалификовао као „поседнутог ђаволом“, што ваљда треба да укаже на моју фанатичност и верску искључивост достојну тамо неких зилота. Није мој коментар о греху, било чијем, а којег смо сви поседници, на жалост. Ваше чињење не спада у ту категорију иако је све што чинимо на штету Цркве грех. Мој проблем са вама и вама сличнима је што се градите учитељима, а духовно сте прелешћени (није исто што и поседнутост, ради се о духовној самообмани). То је несрећа нашег времена, да су интелектуално развијени ( а ви то без сумње јесте), али духовни пигмеји постали учитељи другима. И уопште немам намеру да се са вама препуцавам у недоглед, јер такве само Господ може да исцели. Ја се кад сте ви у питању руководим оном светог Игњатија Бранчанинова (вама, претпостављам мање омиљеног Светог Оца) – Не покушавај својом немоћном руком да зауставиш отпадништво, само га препознај и уклони се.
    И не заборавите да су Фарисеји које помињете најпре били то због своје институцијалне одреднице – дакле „неприкосновени ауторитети“, „теолози“ каквима се и ви градите, несрећним сплетом околности залутали у свештенички позив.

    Свиђа ми се

  21. Племенити, ја нисам знао да не знате шта је прелест, јер ако погледате било који текст на ту тему, знаћете да је то стање обмане у којој човек живи а она је директна последица ђавољег поседнућа. Опседнутост не мора да се манифестује као у оном филму Егзорциста, тј. да се неко бацака или да ради сличне ствари. Дакле, мало прионите и на читање духовне литературе, а не само Писма. Користан линк, а сигурно није екуменистички: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin25.htm

    Свиђа ми се

  22. Стварно бих вам посаветовао да се не упуштате више у полемике, јер „звучите“ све патетичније и глупље. Ако је врхунац ваше реплике мени то шибицарско хватање саговорника у „непрецизности“, па исмевање (не)знању онда почињем да сумњам и у оне интелектуалне способности које сам вам на почетку, брзоплето, признао. Све о чему пишемо или причамо сагледава се у контексту целокупне приче. У супротном је вађење из тог контекста. СВАКА ДУХОВНА САМООБМАНА, ПА И СВАКИ ГРЕХ ДОЛАЗИ ОД НЕПОМЕНИКА, како најмања тако и највећа. За то није баш потребна претерана едукованост, само здрава логика. Ипак, када се за некога каже да је поседнут ђаволом онда се обично мисли на специфичну духовну ситуацију „ђавоиманости“, дакле баш ону која је холивдски карикирана у поменутом филму (тако је барем за Праволсавне, не знам како је код вас папофила, јер се код вас сад и Марсовци позивају на крштење). Рекао сам већ да је та ваша јадиковака што сам вас, наводно, сврстао у ђаволом поседнуте у суштини срачуната да покаже моју искључивост. Сваки јеретик од Арија до вас је био ПРЕЛЕШЋЕН, али није сваки био ђавоиман, иако је у прелешћивању главну улогу одиграо ђаво.

    Свиђа ми се

  23. Небоја, или да вас ословим са: Велики духовниче, јасно ми је да нисте верзирани у овој материји. Чак би и Симеон из Рукумије могао да вас назида. „Добротољубље“ вам је непознато, тако да никаквих суптилности одатле вам нећу износити. Будите добри па прочитајте тај линк, на који вас овај „опрелешћени“ поп упућује. Пајсије светогорац (ја не чух да је он неки проклети екумениста), иако прави разлику (вама је то немогуће објаснити, јер би доста Мораве морало да протече) између прелести и ђавоиманости, јасно каже: „Човек у прелести заиста може да има у себи и више демона од једног демонизованог“.
    Хајде на страну што сте били неопрезни, или вас је демон обмануо, па сте похвалили моје интелектуалне способности, образовање, али се сада показујете да ипак нисте баш толика духовна величина, па кажете да сам глуп и патетичан. Мени је то интересантан феномен: како неко, кријући се у мраку анонимности узима и пљује на неког: „прелашћени, јеретиче, будало“ и сл. – А овај други јавно говори. Потписује се. Не подсећа ли вас ово на нешто што сте у Писму прочитали?
    Мрачно је задовољство које неко осећа оваквим пљувањем. Не верујем да је од Духа Светог. Можда ви, будући духовни горостас, који може над свима да суди, верујете да је то тако, али ја то не налазим да је по Јеванђељу. Ја знам да људи који су у муци обично налазе утехе у овим перверзним, садистичким фантазијама, али оне нису од Духа Светог. Дух тежи да састави растављено, да укине мржњу; ви се не трудите да растављено саставите. Вероватно верујемо у различитог Духа…

    Свиђа ми се

  24. Ви сте (правила пристојности налажу „ви“ и за такве, шта да се ради) навикли да се са саговорницима на нету понашате као са својим студентима са факултета, па су вам све манифестације такве – оцењујете, делите лекције и , пацке, ако је „студент“ непрецизан. Морали би да се суздржите од таквих манира. Моја неверзираност за тему и недовољно познавање стања прелешћености у свом најгорем облику мање су зло од вашег недела (ако ништа друго ја доводим у заблуду само себе, а ви многе).Ја вас сматрам штеточином и то је све. Да ли је демон у вама не знам нити о томе судим. Ако ви кажете да јесте не могу да противуречим. Ваше штеточинство се заснива на томе што отворено и агресивно (за разлику од појединих епископа који су вам учитељи) пропагирате небивале ствари у Цркви (екуменизам иза кога стојите, а који негира и само постојање јеретика, а папске јереси „пегла“ називајући их теологуменима да збуни „незнавене“) и то чини са „места светога“ као свештеник и још горе професор на Теолошком факултету.
    Чему тај сарказам о мојој „духовној величини“ када је ја ни у лудилу нисам истицао, јер би се нашао као лажов. Но ипак имам неког искуства са људима, па могу да наслутим одакле потиче та потреба. Биће да свако ко са вама полемише (са Доктором) мора бар да мисли да је духовни горостас чим је то себи дозволио. То нас, последично, доводи до тога да у ствари ви о себи причате, а у психологији је ова појава названа Пројекција. Са једном „духовном величином“ попут вас да се усуди може да полемише само неко сличан или барем ко то мисли о себи. Није то ни толико невероватно када човек погледа хијерархију коју неообновљенци (и ваши учитељи и ви) граде иза себе. Све полтрон до полтрона. На оном антицрквеном сајту ЖРУ једна од тема гласи „Ко је по вама највећи савремени теолог?“ Па полтрони крећу, наводећи подједнако квази православне и јеретике, јербо за њих ова друга категорија и не постоји. Али не мали број ових несретника наводи вас као носиоца те ласкаве титуле. И ко би после тога одолео да о себи не мисли као Величини?
    И заиста је овај разговор отишао предалеко и није на корист, јер буди негативно, барем у мени, па ћу се од даљњег суздржати.
    Последње што имам да вам кажем је то да сте ви неообновљенци изгубили и мада вам се не чини да је тако и имате власт, теологија коју проповедате може да задовољи само искомплексиране умове жељне екпериментисања, али не Православне. За вас ће се лепити свакакви само не Православни, обратићете и револуционаре и гејинтелектуалце и разноразне фрикове данашњице који ће се дивити вашем интелектуализму и толеранцији, али, опет кажем, међу њима неће бити Православних. И ви ћете се на крају ујединити са папистима и сви заједно запевати оду божанству (само коме?), али тамо неће бити Православних.
    И да, сигурно је да верујемо у различитог Духа, јер шта има Светлост са тамом и Христос са Велијаром.
    Остајте збогом и нека би нам се обојици смиловао сведобри Господ

    Свиђа ми се

  25. Ала могу да буду досадни катакомбаши…
    Дајте мало више од себе. Упристојте се, не ударајте ниско. То је једино глупо. Око о. Зорана то је једино глупо. Не његови чланци, не његови коментари, само злуради пијачарски напади с отприлике две-три мантре: „Владика Николај“, „паписти тајно делују“, „Светосавски пут“, итд.

    Отац Зоран је човек за каквим вапије наша Црква. Смео, јасан, поткован, вредан. Читао сам коментаре на његове текстове на том, како кажете, антицрквеном сајту ЖРУ, и жалосно је било души мојој да гледам савете о односу према епископима и то онима који су га без трунке савести неоправдано напали. Како су радили тако им се вратило. Право у нос! Што би рек`о некадашњи игуман Дечана Макарије: „И ми коња за трку имамо!“. Нема оваквог примера, као што је отац Зоран међу свештенством СПЦ. На таквој „позицији“, познат и учен, али се показа као тешко обрадиво тесто у рукама епископа који не желе да се сретну с правдом и истином. Права правцата пргавосвештенства. То је њихова главна карактеристика!
    Међутим, нађе се покоји тврди орах који сломи њихове зубе, културно, научно, приљежно.
    Још од `Синопсиса Канона` отац Зоран је мој миљеник у клиру СПЦ. Почевши од изврсног увода, преко језика у том преводу, до исправки раније коришћених речи у српском језику, а које су користили старији канонисти, Зоки је постао мени омиљена фигура у црном. Кад сам видео сијасет научних студија које вредно прилаже с времена на време, озбиљност и занимљивост, а тек видевши како се ала и врана диже на његове текстове, купио ме је потпуно. Иако ја нисам екумениста, не сматрам римокатолике сестринском црквом, иако сам ближи Зорану с почетка његових студија на БФ неголи његовом данашњем настројењу, то не може и не сме да буде разлог да на његову студију о Кирилу Александријском, на његове одговоре на безобразне нападе епископа кажем да је плод „прелешћеног, глупог, некреативног, слободоумног, новообновљенца“. Не!
    Ако знате боље, покажите а не нападајте студије којима се нема шта приговорити. Разумем ја устрашене катакомбаше, али чињенице су тврдоглаве. Оне су одраз истине, а истина је од Бога, јелте?

    Свиђа ми се

  26. О. Зорану:

    Знам да „предање“ казује о једном значајном добром делу десног разбојника које је учињено у Христовом детињству. Мени лично, тај податак није потребан да разумем његов блажени свршетак живота. Био је сецикеса, битанга, пун сваког греха, али у последњем часу се покајао, исповедио Бога у телу и добио Рај. И ту за мене нема ничег спорног. Спасење је гратис, али подразумева нашу сагласност с њим, која се огледа најпре у вољи ка Њему, па све остало. Међутим, из житија Кириловог не видим његово искрено покајање (барем није забележено) и након свих недела, корупције, могућег хушкања на убиство, мржње и делатног рада на прогону Златоустог. Могуће је да га је било, али то спада у ред апокрифа, ничим озбиљно поткрепљених нагађања. Ваш текст даје страшне информације о његовој корупцији. Није ми јасан +Таса који Вас критикује због Кирила. Јес` да је патролог, и да се ваљда понекад сети своје старе славе „бранитеља српства и Православља“ па се лати да оплете по сумњивим чиниоцима, али Ваш текст даје такав шлагворт епископском безакоњу,
    јер, „ако је он такав био и у календар ушао, где ће нама бити крај?“. Нисам саблажњиве природе, само ме чињенице интересују. међутим, алергичан сам на саблажњиве, које би да укину истину да се не би саблажњавали. То гледам још од првих коментара на студију о Кирилу.

    Свиђа ми се

  27. Миливоје, и мени је пало на памет да би ово моје писаније само помогло још више некима да греше. Но, ништа у опису владичанске службе не охрабрује их у злочестивим потезима, а ове стране кириловог понашања и без књиге упражњавају (углавном они и који су алергични на књиге). Но, они заборављају на друге Кирилове квалитете, који апсолутно нису овоземаљски. Наравно, апокриф је прича о томе како је сањао Златоустог, па су се као ту измирили (остао је отворен јаз између њих, а они који су поштовали и једног и другог морали су да измисле неку причицу да би их помирили).
    Толико. Поздрав!

    Свиђа ми се

  28. Истина је да погреших у избору Концила, праштајте, али ни ти Ђуровићу не одговори на много тога. Нема смисла да се више расправљамо са Вама, није душекорисно, ае у здравље!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s