СВМ и СНС су постигле Коалициони споразум којим се заобилази сво позитивно право Србије и Одлука Уставног суда РС. Он „установљава“ да је „тренутна већина“ у Скупштини АПВ „консензус“, а уместо усклађивања Статута АПВ са Уставом, „установљена“ је израда новог статута. Тиме су статус Војводине и статус мађарске националне мањине окачени о танки политички договор

Гад сам? Али и живот жицари.

Ендре Ади

У одељку о Програмским приоритетима Коалиционог споразума СНС и СВМ,  у чл. 2. а) стоји:

„По формирању нове Владе Србије консензусом тренутне већине у Скупштини АПВ и нове владајуће коалиције у Скупштини Србије донеће се нови Статут АПВ.[1]“

Наведено решење проглашава скупштинску већину консензусом. Међутим, једногласност „тренутне већине у Скупштини АПВ“ може бити само сагласност политбироа илегалне европске регије. Она може само да личи на легалну скупштинску већину која је одавно изгубила легитимитет за доношење највишег акта Покрајине.

Чл. 2. а) намеће три нове политичке смернице Војводини:

А) Надмоћ политике над правом

Коалиционим споразумом се јасно напушта правна обавеза ускалађивања Статута АПВ са Уставом у складу са Одлуком Уставног суда. Уместо ове правне обавезе „установљава“ се политичка обавеза доношења новог статута. Суштински, политичка воља странака дерогира владавину права у погледу највишег акта Покрајине и највише Уставно-судске власти на територији АПВ. Стога надмоћ политике над правом суштински тежи општој начелности.

Б) Подршку СНС илегалној европској регији

Коалиционим споразумом „установљава“ се политичка моћ „тренутне већине у Скупштини АПВ“ да донесе правно ваљан статут АПВ. То је већина којом руководи Пајтићева фракција ДС-а, а подржава је СВМ. Ново и чудно је да ту Пајтићеву „тренутну већину“ подржава и СНС. Наиме, током читаве протекле године се политичка кампања СНС-а у Војводини заснивала на тврдњи да покрајинска власт нема легитимитет. Пораз ДС-а на изборима 2014. године је показао истинитост тврдњи СНС-а. Упркос томе, СНС са СВМ  post hoc “конвалидира” легитимитет покрајинске власти политичким актом, противно вољи бирача.

В) Незвано партијско уговарање у корист треће партије

СНС је са СВМ уговорила политички споразум у корист ДС-а, који има „тренутну већину“ у Скупштини АПВ, без икаквог става ДС-а.  Коалиционим споразумом са СВМ, СНС се сложила да нелегитимна власт илегалне европске регије изради нови статут АПВ.

Све ово је дубоко недемократски. Војводина није cosa nostra СВМ-а, нити покрајина мађарске мањине у Србији.

Коалициони споразум о политичкој управи СВМ над републичким и покрајинским надлежностима

Политичким документом творци су изразили вољу да обаве оно што илегална еворпска регија (коју подржавају сви актери тренутне већине у Скупштини АПВ) упорно опструише већ осам година – да донесу Закон о финансирању АПВ („Програмски приоритети, 2. Положај Војводине, 1. Европске интеграције, в“, sic!).

Коалициони споразум претходно „установљава“ ексклузивно политичко право СВМ-у у расподели републичких буџетских средстава „на подручју на коме мађарска заједница живи у значајном броју“ („3. Регионални развој, развој инфраструктуре, капиталне инвестиције, а“). Овим ће Национални савет мађарске националне мањине фактички бити истиснут из области располагања буџетским средствима у корист једне мађарске партије која се зове „савез“.

Коалиционим споразумом се у политичку надлежност АПВ под управом СВМ предаје низ питања која се тичу републичких и покрајинских надлежности. Шта спада у будућу политичку надлежност СВМ? Субвенције у пољопривреди, стицање власништва над пољопривредним земљиштем од стране страних субјеката, социјално и здравствено осигурање (чак и ускраћивање социјалне помоћи вишеструким починиоцима кривичних дела), капиталне инвестиција, инфраструктура, саобраћај, заступљеност припадника националних мањина (не само мађарске мањине) у јавном сектору, мањинска права, важење колизионих норми о мањинским правима, службена употреба језика и писма, признање страних диплома, образовање, правосуђе и борба против криминала, српско – мађарско помирење, реституција, рехабилитација и питања локалне самоуправе.

У материји Коалиционог споразума, поред политичке надлежности странака, „установљава“ се и важење прописа у односним областима, међу којима су посебно наведени прописи ЕУ.

Осим што је све ово противно Уставу и законима, ради се о јавним овлашћењима која није могуће уступити у функционалну надлежност политичке странке. Ради се о правима грађана, који су Уставом утврдили, који државни органи и на који начин врше јавна овлашћења. Старање о владавини права грађани су Уставом поверили органима правне државе, а не партијама. Нико не може на другог пренети више права него што их сам има. Права грађана нису партијски плен, па партије не могу располагати овлашћењима која су грађани поверили државним органима.

Политички споразум СНС-а и СВМ-а није апсолутно ништав. То је правно непостојећи политички посао, противан уставном поретку, добрим обичајима и елементарном грађанском моралу.

Политички значај Коалиционог споразума СНС-а и СВМ-а

Након 14 година, наша Војводина више неће бити под влашћу политичког пакта Београда и Новог Сада. Овај неформални пакт је управо замењен формалним политичким пактом Београда и Суботице.

Коалициони пакт СНС-а и СВМ-а представља злоупотребу појма политичке већине, политички установљава власт СВМ-а и примену европских прописа у АПВ.

СВМ ће спровођењем Коалиционог споразума постати политички господар наших новаца у војвођанским општинама где живе припадници мађарске националне мањине „у значајном броју“. Тим политичким актом се заобилазе прописи о националним мањинама и Национални савет мађарске националне мањине.

Једна мађарска политичка породица тим политичким актом треба да стекне персоналну политичку аутономију над располагањем приходима те мањине, будућим приходима АПВ и републичким трансферима на територији Војводине.

Баш као у време титоваца, уместо Устава, извор аутономије Војводине треба да постане један наметнути партијски пакт. Шеф најмоћније српске партије треба да постане политички господар легитимизоване европске регије, а шеф партије, која је „стратешки партнер“ републичке Владе, доћи ће на чело илегалне европске регије у својству њеног управитеља.

Најважније им је да се нико у Војводини данас  не супротстави супрематији политике над правом.

Они који брукају социјалдемократију у Војводини и тзв. влада илегалне еврпске регије су након 2008. године аутономију наше Војводине изместили из легалне у илегалну област. СВМ је са Вучићевим пристанком тај проблем заменио политичким.

Свођење аутономије Војводине на политички договор је Пасторово политичко дело. За њега будући статут АПВ „није само правни, већ и политички акт[2]“.

До сада је био само „краљ го“, а сада су голи и његови „министри“ који су стекли звање српских државних секретара у републичкој Влади.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фонд Слободан Јовановић, 1. 5. 2014)

[1] Коалициони споразум СНС и СВМ о заједничком програмском деловању и учешћу у Влади Републике Србије, обј. 29. 4. 2014.

[2] Клаић, Петар – Пастор: Сви имамо слаткогорак укус у устима, али, успећемо, Дневник, 1. 5. 2014.

Categories: Преносимо