Ознаке

, , , , ,

У ауторском тексту (блогу) за британски „Фајненшел тајмс“ (FT) стари моћник и нови премијер Србије Александар Вучић на почетку цитирао је „америчког теолога и борца против ропства из 19. века“ Џејмса Фримена Кларка (James Freeman Clarke):

ft-av-crop

„Амерички теолог и борац против ропства из 19. века писао је: ‘Политичар мисли на следеће изборе, државник на следеће генерације. Политичар жели успех своје странке, а државник своје државе.’

Речи Џејмса Фримена Кларка су ми блиске, а његово мишљење о недавним догађајима у Југоисточној Европи сигурно би ускомешало духове.“

Jamesfreemanclarke

Џејмс Фримен Кларк (фото: Википедија)

РОДИ МЕ МАЈКО СНИСХОДЉИВОГ ПА МЕ БАЦИ И У ТРЊЕ: Прво сам помислио „добро је да више не цитира (само) Макса Вебера“, али онда се опсетих – ма колико био и јесам неупућен у америчке теологе из претпрошлог века – „није ли можда било упутније да је Вучић цитирао Светог Саву него Џејмса Фримена Кларка“? С овим потоњим у вези, замислите да је британски премијер нпр. ауторски текст за „Данас“ почео цитатом Светог владике Николаја или Преподобног авве Јустина; знам да је незамисливо – то би значило да британски премијер 1) хоће нешто да нам „ували“ па нам се улагује или 2) показује снисходљивост својствену малим народима (не по броју), још мањим људима и најмањим државницима. Ма колико речи тог теолога и борца против ропства – да се сад не упитам откуд ропство у тако напредној земљи док је назадна Србија у Сретењском уставу (1835) имала одредницу да „сваки роб који ступи на њено тло постаје слободан“ – звучале добро да се ставе као „Фејсбук статус“, мора се рећи да је почетак Вучићевог блога за FT ништа друго него горе поменута друга опција, снисходљиво додворавање господарима. Зато Вучић највише може да буде премијер (Prime Minister)а никад господар Србије.

ЗАВОЛИТЕ ПРОТЕСТАНТИЗАМ УЗ Џ. Ф. КЛАРКА: Ако је помињање (ни кривог ни дужног) Џ. Ф. Кларка у функцији семинарског рада којим полазник треба менторима да покаже да је, макар код њега, преумљење успело и да формално можда јесте православац али суштински мисли као протестант, какву поруку Вучић шаље нама, његовим поданицима? Тај део приче је мало сложенији, пошто се пацијент (читај: српски народ, или макар његов мислећи део) батрга и како-тако опире да уместо Светог Саве слави Несветог Вебера. Елем, „Танјугов“ превод Вучићевог текста јесте препричавање, с тиме да су премештене или изостављене ствари које се односе на америчког теолога (упоредите „Танјугово“ прежвакавање са оригиналом или преводом на „Стању ствари“). Дакле, верзија за Србе који само мисле „на се, у се и пода се“ је скраћена да се не би и они, у часовима предаха између оне три радње, упитали ко је сад па тај Џејмс Ф. Кларк; а за онај други, мањи део, посебно за његовог православно језгро – цитирање америчког уместо неког нашег теолога директна је увреда и ново понижење! Јер, за оне Србље који верују у Свету Тројицу (не чак ни у римокатоличко Свето Тројство!) наводити „мислиоца“ који је био један од лидера Унитаристичке цркве у САД – јереси која заступа теорију да је Бог једно лице, што је у директној супротности са православним схватањем Тројединог Бога – представља нешто за шта се мора рећи да се не може опростити јер он тачно зна шта ради!

stari-novi-logo

Стари и нови лого Америчких унитаријанаца

И где је, питам се, „ископао“ тог Кларка? На Википедији му дају једва једну страницу, има један некролог из Њујорк тајмса, чак ни сами унитаристи му не посветише превише простора? Или Вучић користи Интернет „цитате за сваку прилику“? А можда је на дар добио нешто типа „Протестантизам за почетнике“ или „Како саблазнити православне у сваком тренутку“?!

НАМЕРНО ИЗГУБЉЕНО У ПРЕВОДУ: Увек властобојажљиви „Танјуг“ цитат америчког теолога у преводу је преместио на крај, једну реченицу с почетка („важне су ми Кларкове речи“, вапије Вучић) изоставља, као и – рекло би се – поенту Вучићевог текста:

„Нова, модерна Србија је спремна да у потпуности заузме своју улогу у Европи за добробит свих. Да је сведок напретка у Србији, мислим да би Џејмс Фримен Кларк био сагласан с овим ставом.“

Разумљиво је што је овај део намерно „изгубљен“ док је моћна рука „парафирала“ да превод може да иде међу православне Србе: Вучић се бесрамно хвали како је овај напредак (а суштински „назадак“) Србије толико велики да би Џејмс Фримен Кларк такође „прст окренуо на горе“. Ово је прилика да му се директно и јавно саопшти да, шта год он планирао и какве промене своје свести предузимао – ми желимо државу и Србе којима не би био усхићен осредњи протестантски мислилац већ највећи Свети Сава.

jfk-nyt

In memoriam Џ. Ф. Кларку (Њујорк тајмс, 18. јун 1888)

ПОСЛЕ ДО САДА НАПИСАНОГ: Вучић је свој текст могао врло лако, исправно и достојанствено почети речима св. Владике Николаја, по многима „највећег Србина после Светога Саве“, које су много јача порука за сваког ко би да буде српски државник него Кларкова „доскочица“:

„Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих“ (Свети владика Николај).

Ако Вучићу речи Николаја Жичког и Охридског нису јасне – да преведемо: не узимај толику станчугу од државе, нећеш порезом на екстрапрофит моћи да купиш „опрост“!