U velikom uskrsnom intervjuu beogradskim Večernjim novostima, srpski patrijarh Irinej dotaknuo se i najavljene kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca. Odgovorio je i na pitanje hoće li postupak proglašenja Stepinca svecem ugroziti odnose SPC i Vatikana.

– To je izuzetno delikatno pitanje. Dovoljno znamo o Alojziju Stepincu, a na djelu imamo pokušaj da se on prikaže u boljem svjetlu nego što je de facto to bio. Možda je to donekle i razumljivo, jer je on u svoje vrijeme bio značajna osoba u Hrvatskoj. Izgledno je da naši odnosi s Vatikanom neće biti ugroženi njegovom kanonizacijom, ali će to baciti sjenku na Rimokatoličku crkvu. Dobro je poznato kakve su osobe u prošlosti proglašavane za svece. Svi drukčiji potezi Crkvu bi činili više političkom organizacijom, a manje Kristovom crkvom, s naslijeđem koje je dobila od svojih osnivača svetih apostola – rekao je patrijarh Irinej. Spomenuo je i nedavno preminulog metropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana i što očekuje od njegova nasljednika.

– Rad episkopa ovisi od njegovog stava, kulture, pogleda na svijet i život, ali najviše od stava crkve kojoj pripada. Ma tko došao na mjesto mitropolita Jovana, mora provoditi ideje, život i odnose SPC. Naša crkva je uvijek bila miroljubiva, trudila se uspostaviti kontakt i dobre odnose i sa svim narodima i vjerskim zajednicama. To načelo mora biti nazočno i kod budućeg episkopa koji bude došao u Mitropoliju zagrebačko-ljubljansku. Neosporno je da je blaženopočivajući Jovan s dosta mudrosti vodio Mitropoliju u izuzetno teškim vremenima – rekao je Irinej.

Напомена Стања ствари: Текст преузимамо из загребачког „Вечерњег листа“ јер су београдске „Вечерње новости“ забраниле преузимање интервјуа са патријархом

(Вечерњи лист, 19. 4. 2014)

Надбискуп Јосип Бозанић: Нико и ништа не може зауставити канонизацију Степинца

Загреб – Загребачки надбискуп Јосип Бозанић данас је на свечаној ускршњој миси изјавио да „нико и ништа“ не може зауставити проглашење Алојзија Степинца католичким свецем.

Бозанић је на миси у Загребачкој катедрали рекао да су „противници хришћанства“ деценијама покушавали да затру и сам помен имена кардинала Алојзија Степинца, али да нико и ништа не може зауставити Цркву на путу ка његовој канонизацији.

Загребачки „Јутарњи лист“ пише, позивајући се на изворе из Ватикана, да ће контроверзни хрватски кардинал Степинац, који има статус блаженог, бити ускоро у Риму проглашен за свеца, али ће то вероватно бити тек на јесен, а не у мају како се било очекивало.

Степинац је после Другог светског рата осуђен, између осталог, због сарадње са врхом усташке државе. Умро је 1960. године у кућном притвору. Хрватска историографија сада Степинца доминантно приказује у позитивном светлу, као праведника и жртву историјских околности.

Бозанић је на ускршњој миси, такође, оценио да систематско унижавање жртве „хрватских бранитеља“ у последње време сведочи о томе да се у њима крије „несагледив потенцијал“ за излазак Хрватске из кризе, пренела је Хина.

„Шта нам страх од бранитеља, који су крвљу градили Домовину, говори о стварној моћи постојећих структура?“, упитао је он.

Говорећи о папи Јовану Павлу II, који заједно с Јованом XXIII треба да буде канонизован, Бозанић је рекао да је он своју нескривену блискост са Хрватима доказао у чак три посете Хрватској.

„У пресудним временима учинио је много за нашу националну самосталност и међународно признање, те нам је зато постао више од пријатеља, постао је папа хрватске наде“, рекао је кардинал Бозанић.

Папа Јован Павле Други је, у октобру 1998. године, Степинца прогласио блаженим.

(Танјуг/Срби на окуп, 22. 4. 2014)

Надбискуп Станислав Хочевар: Папа жели да дође у Србију, била потребна заједничка Васкршња посланица са СПЦ

Београд – Београдски надбискуп Станислав Хочевар очекује да нова влада буде велики тим способан за свестрани дијалог и сматра логичним да папа, који подржава интегрални развој српског народа, дође у Србију.

– Очекујем да у влади буде тим који зна шта хоће и у коме ће сви радити заједно, а не свако за себе, у дијалогу са људима и са црквом – рекао је Хочевар у изјави Танјугу.

Он је указао да је најтеже ако нема стварног, континуираног, системског стандардног дијалога.

– Не треба да се са сваком владом почиње изнова, јер нема користи и то штети свима, између осталог и угледу државе. Зато очекујем да ће то бити један велики тим способан за свестрани дијалог – рекао је Хочевар.

Према његовим речима, нова влада би требало да зна да без интегралног дијалога нема правих резултата, јер селективност значи некима омогућити привилегије, а другима не.

Зато је, како је рекао, за њега логично да папа Фрања дође у Србију и то не због привилегија једне или дуге групе, већ зато што је то логичан став некога ко жели свестрани просперитет.

– Свети отац жели да дође, али морам да кажем да папа има толико позива да не може увек да иде свуда где би желео. Зато је важно да нека држава у целини, влада и црква, изразе заједнички став и пронађу такву прилику – рекао је Хочевар.

Указујући да је апостолски нунције из Београда недавно био у личној посети код папе, Хочевар је истакао да су тада опширно разговарали о свим питањима и да је тада свети отац рекао да жели да подржи интегрални развој Србије, као и да се озбиљно ради на припремању посета на нижој разини управо како би се унапредио дијалог.

Када су у питању односи са Српском православном црквом, Хочевар је оценио да у њима има много личног комуницирања и сарадње, али да нема довољно структуралног дијалога.

Према његовим речима, то значи да би сви епископи СПЦ, као и сви бискупи Католичке цркве требало јаче интерно да разговарају како би две институције имале живљи однос.

– На том подручју још нисмо довољно успели – рекао је Хочевар, додајући да обе цркве имају заједничке проблеме попут питања сиромаштва и да је зато желео да се верницима пошаље заједничка посланица.

Коментаришући ускршњу посланицу патријарха српског Иринеја, који је истакао да се посебно моли за по Христу браћу и сестре у Украјини и на Блиском Истоку, Хочевар је истакао да је радостан због тога, јер сада и све остале цркве лакше подржавају тај став.

– Увек наглашавам да је у свакој држави већинска црква она која треба на неки начин да омогућава дијалог са свим осталим црквама. Зато позивам све да, не само у молитви, подржимо земље које су у потешкоћама – рекао је Хочевар.

Према његовом мишљењу, ако бисмо сви имали јаче изражен и садржајно богатији став, то би помогло свима, па и светским политичарима, јер је само у отвореном дијалогу могуће доћи до правих решења.

Пример за то је Први светски рат, за који се београдска надбискупија труди да даје правилну интерпретацију прошлости како би могли што јасније гледати у будућност.

– Знамо да је Први светски рат започео управо због тога јер су у прошлости велике силе тражиле како да буду богатије на рачун других – рекао је Хочевар, додајући да је због тога рођен национализам који је проузроковао рат.

Зато је, како је рекао, његова жеља да се у време материјалне кризе више воде дијалози с црквама како би се успоставиле и духовне вредности.

– Не може само материјално богатство да нас спасе. Ако у народу нема јасних духовних вредности не можемо да се правилно усмеравамо. Зато је за мене годишњица обележавања Првог светског рата, пре свега, разговор о правим вредностима и потреби дијалога у друштву како конфликте не би решавали ратом – закључио је Хочевар, додајући да је то нагласио и у писму мандатару за председника владе Александру Вучићу.

Коментаришући догађаје везане за проблеме са ћирилицом у Хрватској и улози цркве у њиховом решавању, Хочевар је оценио да се тамо много тога догађа што није став ни захтев владе, нити цркве.

– Црква у Хрватској није била задовољна начином на који се поступало конкретно у Вуковару. Дакле, нема никакве сумње да је црква прва, она која заговара интегралне потребе сваке мањине, па тако и српске – рекао је Хочевар.

Указујући да је проблем у томе што нико није био припремљен на то, он је оценио да је све што се дешава око двојезичности доказ да би требало да буде веће сарадње између друштва и вера, односно државе и цркве.

Према његовим речима, ако дође до тога, онда ће то питање бити мирно решено.

– Лично сам разговарао са бискупима у Хрватској и знам да су они спремни. Нема никакве сумње да мањине треба поштовати, али и чинити да народ буде припремљен за тако нешто, а управо црква има ту снагу – рекао је Хочевар.

(Танјуг/НСПМ, 21. 4. 2014)

ЦИА: Ватикан пружио уточиште Павелићу

Одбеглом усташком лидеру након бега из Загреба помоћ пружила Света столица, а Американци и Енглези оклевали да га ухапсе, показују документа Централне обавештајне агенције

Оно о чему се раније спекулисало, сада је и потврђено. Документа америчке Централне обавештајне службе (ЦИА) са којих је скинута ознака тајности показују да је Ватикан пружао уточиште поглавнику квислиншке Независне Државе Хрватске Анте Павелићу након његовог бега из Загреба. На основу документа датираног 8. новембра 1947. у који је загребачки „Јутарњи лист” имао увид, Американци и Британци су у лето те године планирали да ухвате Павелића, али тај план није спроведен.

Наводно су и Лондон и Вашингтон знали детаље о Павелићевом боравку у Ватикану, укључујући и број собе у којој се налазио. Иако су оклевали, смислили су план за његово хапшење, али су обе државе одуговлачиле не показујући веће занимање. Документи ЦИА откривају и да су Британци Павелића имали у рукама током рације у Ђенови, али су га пустили.

Из извештаја које је пуковник Г. Ф. Блунда из Команде за Медитеран упутио бригадном генералу Карлу Фричу, заменику директора обавештајног штаба Европе, види се америчко оклевање да сами крену у акцију, али и резигнираност због британске неспремности за сарадњу.

„У Риму сам се 11. августа састао с Бендалом из британске амбасаде те с америчким амбасадором, којега сам обавестио да је, према провереним информацијама, Павелић у Ватикану”, написао је пуковник Блунда и додао да су Британци наговарали Американце да сами ухапсе Павелића.

Позивајући се на документ ЦИА, „Јутарњи лист” такође пише о томе да је после бекства из Загреба Павелића скривао Ватикан. Лист наводи да је Павелић с породицом побегао 6. маја 1945. у Аустрију, где је боравио у америчкој окупационој зони, одакле се с фалсификованим перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију.

„Стиже до Рима, где га, како потврђује декласификована белешка, под своје окриље узима Ватикан, у којем је тада столовао папа Пије Дванаести, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Немачкој”, пише „Јутарњи лист”.

Лист наводи да су у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке.

Омиљена одредишта била су Аргентина, Парагвај и Бразил, јер су у том делу света на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој белешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише специјални агент Роберт Клејтон Муд из америчке контраобавештајне службе. Он је успео да нађе доушника у Заводу Светог Јеронима, који га је исцрпно извештавао о стању у тој институцији која се налази у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана.

Према Мудовим сазнањима, онде су боравили високопозиционирани челници НДХ – командант ваздухопловних снага Владимир Крен, др Вјекослав Вранчић, заменик министра спољних послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића, мада се Павелић ту не спомиње.

Агент Муд у белешци упозорава да се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен, после чега су америчке службе покренуле операцију лоцирања Павелића.

Усташки вођа је, међутим, успео да се докопа Аргентине 1948, а касније му се придружио и остатак породице. У Буенос Ајресу се веома добро снашао под окриљем Хуана Перона, који је осим њега примио и друге најтраженије злочинце Трећег рајха. Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле и Клаус Барби, Бранко Бензон, Хајнрих Иво, Франц Штангел и Ерих Прибке само су неки од њих и Аргентина у том периоду постаје синоним за нацистичку и фашистичку емиграцију.

Комунистичке власти Југославије су неколико пута од Аргентине тражили изручење Павелића, али је оно увек било одбијено из разних разлога. Након покушаја атентата на њега, који је извршио Благоје Јововић 1957. године у месту Ломас дел Паломар, крај Буенос Ајреса, где је живео под лажним именом, напушта Аргентину и одлази у Шпанију, где му Франко пружа политички азил.

Д. Вукотић

(Политика, 25. 4. 2014)

Трагедија пред канонизацију папе Јована Павла Другог

Џиновско распеће направљено у част папе Јована Павла Другог усмртило је једног мушкарца пошто је пало на њега током церемоније уочи канонизације покојног папе.

Дрвено распеће висине 30 метара срушило се током церемоније у близини места Чево у италијанским Алпима и на месту убило 21-годишњег Марка Гузминија, јавља АФП, а преноси Танјуг.

“То је необјашњива трагедија, посебно пошто је један млади живот уништен”, рекао је локални градоначелник.

Незгода се догодила само три дана уочи канонизације Јована Павла Другог у Ватикану. Тада ће за свеца такође бити проглашен и папа Јован XXIII, подсећа АФП.

Распеће је дело скулптора Енрика Јоба и направљено је поводом посете папе Јована Павла граду Бреша 1998.

(РТС, 24. 4. 2014)

Categories: Вести над вестима