Александар Вучић: Програм нове Владе Србије (интегрално излагање)

Интегрално излагање Александра Вучића, кандидата за председника Владе, у Скупштини Србије, 27. априла 2014. године.

Реч има кандидат за председника Владе, господин Александар Вучић.

vucic-ekspoze

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије, поштовани народни посланици, уважени достојанственици традиционалних цркава и верских заједница, ваше екселенције, представници дипломатског кора, поштовани грађани Србије, даме и господо, говорио сам безброј пута у различитим околностима, обраћао се мањем или већем броју људи, имао страх и трему, осећао обавезу и одговорност, трудећи се неретко да у реакцијама и погледима присутних добијем неку врсту разумевања и подршке за речи које изговарам, за идеје, план и програм које заступам.

Данас сам овде пред свима вама, пред нашим народом, знајући да од сваке реченице предложене мере зависе животи и будућност наше деце, будућност сваког грађанина Србије. Тресем се као прут, не зато што сам уплашен за своју или политичку позицију странке коју данас водим, већ зато што одговорност коју осећам не могу да упоредим ни са чим на свету. Терет је  велики. Знам да су то осетили многи који су на мом месту били. Неки и нису, било им је лако. Тако им је и мандат прошао, брзо, једноставно, а многи се у Србији ни не сећају њихових резултата.

Желим резултат за нашу Србију, не власт и моћ, већ снажну земљу на коју ћемо бити поносни свуда у свету, коју ћемо волети и чувати, бранити љубоморно и храбро од свих који ће нам безброј пута понављати како је свугде друго боље, како код нас ништа не ваља и никада неће бити добро, земљу због које ћемо престати да се стално жалимо и кукамо над својом судбином и говоримо како нам је због тамо неког другог лоше и тешко, земљу због које ћемо узети и лопату и чекић и оловку у руке, засукати рукаве и показати и тврдоглаво штити и бранити оно што сви осећамо и мислимо о својој Србији, а то је да је наша Србија све што имамо, њу волимо више од свега и време је да од Србије прекинемо само да тражимо и узимамо, већ да јој дамо себе, свој рад, своје знање, свој труд и пре и више од свега своје поштење, одговорност и љубав.

Није увек кроз српску историју било онако и онолико лоше колико смо ми Срби и други грађани Србије ситуацију представљали тешко и неподношљиво. Тога би смо се сетили и негде у себи признали тек када 20 или 30 година прође од тог тако ужасног и тешког доба и никада се нисмо питали – а јесмо ли ми могли  да урадимо нешто да ствари изгледају другачије? Јесмо ли бар за тренутак желели да прихватимо да су наш цинизам, свакодневна и целодневна џангризавост, замерање свима и свакоме за све оно што смо себи тако лако и не једанпут опростили, бесконачно критизерство, без жеље за акцијом и стварним радом, непоштовање, неко би рекао, других народа, ја бих рекао – непоштовање других људи и оних који живе са нама и оних који су далеко од нас, потцењивање, презир и мржња према свима који су успешни у било чему, штедљивост у раду и посвећеност, али  и расипништво и разметљивост у хвалисању, допринели тешкој ситуацији у којој се не ми и не пре свега ми, већ наша вољена Србија данас налази?

Данас после велике народне победе на мартовским парламентарним изборима нико од нас није, али и не сме и неће моћи да показује било какву бахатост, осионост, славодобитност, јер пред нама је тешко време у којем морамо да исправљамо грешке свих претходних Влада и покажемо народу одлучност, храброст и посвећеност у спровођењу болних, али лековитих и спасоносних реформи.

Влада коју данас овде пред вама представљам  је јединствена по много чему. Пре свега, то је Влада која је формирана у веома кратком року у  складу са потребом и интересима грађана. Осим тога, ова Влада ужива снажну подршку овог парламента, готово без преседана у модерној српској политичкој историји.

Међутим, ова подршка не би значила ништа уколико је ми као Влада не искористимо да променимо животе наших грађана на боље, јер ми не желимо власт ради власти и не тражимо разлог да се задржимо у фотељама четири године. желимо да искористимо огромно поверење које су нам дали грађани како бисмо изменили Србију, учинили је бољим местом за живот и како би наша деца и деца наше деце желела да у њој одрастају.

При састављању Владе руководио сам се интересима Србије и наших грађана, а не било каквим ускопартијским постулатима или циљевима. Зашто? Зато што мислим да ниједна партија у Србији није довољно добра да сама управља свим кључним пословима у Србији, па ни Српска напредна странка коју толико волим, али и због тога што сматрам да нам је за опоравак и модернизацију земље потребно знање свих наших најбољих људи, па макар они понекад долазили из противничког или другачије мислећег политичког табора.

Србија је важнија од нас, од сваког од нас и од свих наших политичких странака. Управо због тога, био сам склон и идеји о избору ротирајућег председника овог високог дома, јер сам сматрао да је стварање атмосфере поверења, међусобног уважавања и поштовања кроз демократски дијалог нешто што би доприносило снажнијем и бржем уједињавању око виталних, државних и националних интереса, те ми није сметало да парламентом председава господин Чанак, госпођа Вучковић, али такве идеје услед и због остварења ситних политичких партикуларних интереса нису добиле подршку свих.

Програм који ћу вам данас представити је смео и амбициозан. Од овог тренутка чућете не много обећања, слушаћете о посвећености и залагању. Током протеклих 15, усудио бих се да кажем и 25 година, јавност Србије је чула многа обећања, али учинак је био слаб. Свестан сам тога и знам да неверице и цинизам преовлађују у српском друштву, посебно када је реч о политичарима и владама.

Међутим, желео бих данас да вас уверим у једно. Никада се не бих усудио да стојим овде пред вама да не мислим да су циљеви ове Владе достижни. Они који ме добро познају знају да сам песимиста по природи. Увек помислим на најгори могући сценарио и увек се припремим за оно најтеже, али, заправо и мени је то у животу помагало да поставим високе и амбициозне циљеве и стандарде, али да напорно радим како бих их остварио.

Уколико било ко овде, или код своје куће, мисли да ће програм који данас представљам бити лако достижан, онда тај не схвата тежину ситуације у којој се налазимо и задатке који су пред нама. Превише година су политичари продавали бајке српској јавности. Живело се на рачун и о трошку будућих генерација. Крали смо од себе, неодговорно се односило према нашој деци, трошило се оно што заправо нисмо зарадили и суштински нисмо ни имали.

Прочитао сам све експозее претходних мандатара, сагледао резултате који су постигли и једну ствар могу са поносом данас овде пред вама и пред нашим народом да истакнем, а то је да ће овај експозе садржати не само правце наше политике, већ први пут и темељан, озбиљан, одговоран и целовит план и програм рада нове Владе. Знам добро да у Србији шта год да урадите, колико год да се трудите, коликог год да се борите, колико год да волите своју земљу и правите резултате, остајаће огромна скепса, неретко и нетрпељивост, јер људи су изгубили поверење у све и свакога, изгубили су наду и данас звоцањем и досеткама побеђују тешку реалност коју живимо.

Хоћу због тога да се извиним свима вама што, иако наравно то није обавеза, сама реч експозе каже да је и излагање у питању и ја ћу, наравно, о неким тезама и додатне допуне дати без читања текста. То је зато што сам и до јутрос у 5 и 20 радио на састављању овога што желим да вам се обратим, а видећете због тежине и обима тема, које су обрађиване, да то није био литерарни рад или формални рад, како је то неретко био случај у прошлости.

Још једанпут примите моје извињење.

Носимо тежак терет наше прошлости и као да и даље живимо у тој прошлости водећи старе битке и спорећи се о томе ко је у праву, а ко не. Не морамо у свему да се слажемо, али то не сме да оптерећује нашу садашњост на начин да блокира нашу будућност. Уместо ретровизора морамо узети у руке двогледе. Морамо да гледамо у будућност и пронађемо у њој најбоље место за наше људе, нашу привреду, наше образовање и културу. Морамо да мењамо и однос према раду.

Када су Била Гејтса питали како је успео да се обогати, он је одговорио – важно је да много радимо и имамо што мање потреба, ваља се научити жртвовању и одрицању. Али, како ми је таква животна филозофија конкретно помогла? Тако што сам у њу уверио све своје запослене.

Нажалост код нас у јавној сфери и у јавном сектору ефективно се ради тек два, два и по сата. У приватном сектору пет и по сати. Са таквом радном дисциплином не можемо много да постигнемо. Радна етика нам није на високом нивоу, благо говорећи.

Култура штедње такође нам није јача страна. Протежи се колико ти губер дозвољава се схвата као нешто архаично, а потрошња, посебно она која прелази границе наших могућности се рекламира као највећа врлина. Кеш кредити који решавају проблеме свих претходно нагомиланих кредита, постају уобичајено решење. Кад такви кредити из разумљивих разлога постану недоступни, крива је држава, јер лакше је све свалити на Србију, него ли прихватити сопствену одговорност.

Београд нам је прљав, Београђани као Ивица и Марица остављају трагове за собом да би по њима умели да се врате кућама. На сваких 50 метара по један траг. Овако је о нашем главном граду говорио још седамдесетих, писао велики Душко Радовић. Нажалост, ништа се није променило, осим што сада цела Србија личи на тај такав Београд, а наравно, осим што умемо квалитетно да критикујемо, никако да признамо да смо за то и сами криви. Не, увек је неко други бацио опушак, кесу, згужвани папир од бурека, а никада ми сами, али смо увек ту први да такву земљу критикујемо, проклињемо, напуштамо.

Управо због тога у своје име и у име људи, који ће чинити кабинет на чијем ћу челу бити, поручујем да ми волимо Србију и да верујемо у Србију. Та љубав и вера биће нам погонско гориво да Србију мењамо, побољшавамо и да је учинимо местом у којем ће владати оптимизам, у којем ће симболи те љубави бити потреба грађана да искажу, а не само пропагандни слоган. Желимо да изградимо пристојно, толерантно и успешно друштво.

Користим ову прилику да се, пре него што представим програм нове Владе, захвалим грађанима на историјској подршци коју су на изборима дали СНС, као и странкама које су са нама биле или су данас у коалицији. Током изборне кампање нисмо обмањивали грађане. Нисам говорио да ће земљом тећи мед и млеко, ако неко гласа за нас, и нисам обећавао немогуће, напротив.

Тајна нашег успеха је чињеница да људима говоримо истину, ма колико она била болна и непријатна. Истина о тешкој финансијској ситуацији у којој се налази земља, истина у односима са Приштином, истина о преговорима са ЕУ, истина о корупцији и криминалу, али и истина о стању у друштву. Рећи истину јесте лековито, али није довољно. Грађани од политичара очекују да говоре истину, али и да понуде решење за проблеме.

На крају, грађани морају да буду уверени да сте баш ви политичар који има решење и да нећете да профитирате на сиромаштву других, већ ћете делити судбину народа.

Пре него што пређемо на промене које ће ова Влада да спроведе, желео бих да кажем неколико речи о стварима које ћемо наставити да радимо, а које је започео претходни сазив Владе Републике Србије. Та претходна Влада Србије је била успешна. Успела је да се одвоји од тајкуна, започела озбиљну борбу против организованог криминала и корупције, покренула је многе процесе, као што су преговори о чланству у ЕУ, нормализацију односа са Приштином, повратила је међународни кредибилитет Србије и делимично повратила поверење грађана у државне институције. Претходна Влада је постигла многе важне успехе, али за спровођење коренитих реформи, које нас чекају, била нам је потребна нова демократска легитимација грађана.

Дакле, њен први успех је тај што Србијом у последње две године више не управљају отуђени центри финансијске моћи, тајкуни, интересне групе уместо Владе, коју је народ сам изабрао. Управо је то био случај у Србији у претходном периоду. Имали смо храбрости да се сукобимо са тим моћним финансијским интересним групама. Цена није била мала и данас су многи од нас изложени прогону, повицима, увредама, претњама. Наша обавеза пред опљачканим народом је да кажемо истину о томе ко је имао користи, тако што су народни ресурси стављани у руке тих људи.

Први пут у последњих 20 година Србијом владају они које је народ изабрао, а не тајкуни, а први пут је власт у функцији народа, а не милионера који су се обогатили на народној грбачи, а тако ће бити и у будуће.

Њен други успех је борба против корупције и организованог криминала. Један од најзначајнијих корака у тој борби био је Закон о јавним набавкама, који смо предложили још у кампањи за изборе 2012. године. Сада се тек виде велике уштеде у јавним набавкама које је донео овај закон, а у којем још има проблема, а чија је вредност виша од 100 милиона евра, по последњим анализама. Уз овај закон, који ћемо да унапређујемо, носићемо друге системске мере неопходне за борбу против корупције.

Корупција је уништила наше друштво и она је један од узрока што смо подељени на једну велику и сиромашну мањину и једну малу, а пребогату већину. Та подела подрива стабилност наше нације и наше државе.

Када је у питању борба против организованог криминала, у протекле две године решено је неколико великих привредних афера у којима су учешће узели многи политичари, бивши министри. Ухапшене су убице Славка Ћурувије. Дарко Шарић је иза решетака и покренути су поступци за многа кривична дела, које нико пре нас није смео да истражује. Тако ће бити и убудуће. Неће бити заштићени, без обзира колико имају новца, коју партијску књижицу поседује.

Трећи успех претходне Владе је почетак преговора о чланству у Европској унији. Желим јасно да кажем Европска унија није идеална заједница, јер и она има и мана и проблема. Али, то је најбоље удружење држава које тренутно постоји на свету и нама је место у њеном чланству. Већ током преговора о чланству у Унији наше друштво ће се модернизовати и променити, јер ћемо усвојити бројне стандарде у јавној управи, судству, школству, здравству, привреди и друштву.

Мала и сиромашна друштва попут нашег ове стандарде сама никада не би достигла и зато је за нас чланство у Европској унији велика предност и шанса. Преговоре настављамо у доброј вери да ћемо их до краја мандата ове владе привести крају. Наравно, не зависи све од нас, али од нас што зависи ми можемо и морамо да урадимо. Овај процес је наш приоритет и уколико будемо вредно радили, верујем да би Србија до краја ове деценије могла да постане чланица Европске уније. Нисам изрекао тврдо обећање, јер не зависи све од нас.

Наш четврти успех је почетак процеса нормализације односа са Приштином. Ту желим да будем јасан и прецизан. Ми нисмо створили косовски проблем. Он је настао пре много деценија, да не кажем векова и наша данашња ситуација на Косову и Метохији је последица многих грешака које су чинили бројни српски лидери и владе.

Такође, желим да кажем јасно, сваки дан нерешавање косовског проблема коштао нас је још теже ситуације у овој покрајини. Ми смо одговорна власт која је то прекинула. Храбро смо ушли у преговоре и изборили се за споразум који Србима гарантује поштовање основних права и поправили смо своју међународну позицију. Ми нећемо признати независност Косова и Метохије, али треба да живимо заједно у миру са Албанцима. Зато хоћу да радим на решавању ових проблема и нећу да забијам главу у песак.

Сви који нас критикују око Косова и Метохије нека предложе боље решење. Овај процес ће се наставити, а лично ћу заступати Србију на разговорима у Бриселу. Уосталом, после много тирада које смо слушали о томе ко, како и на који начин заступа интересе нашег народа натполовична већина гласова које је Српска напредна странка добила на Косову и Метохији јасно показује коју, како и чију политику подржава наш народ на Косову и Метохији.

Наша пета победа је што се Србији поново верује у иностранству и што смо повратили свој међународни кредибилитет. Српској Влади се поново верује, зна се да ћемо оно што кажемо и да урадимо, а озбиљна и кредибилна Влада је услов за долазак страних инвеститора. Осим тога, поправили смо односе са земљама региона. Влада коју ћу водити наставиће са развојем добрих односа са земљама региона, поспешиваће сарадњу у региону како привредну, тако културну, спортску и политичку.

На крају, претходна Влада је заслужна што народ поново верује државним институцијама, Влади, полицији, војсци. Својим поштеним радом људе смо уверили да ми као представници државних институција радимо свој посао одговорно и поштено. Велика подршка грађана коју су наше листе добиле на прошлим изборима, доказ су да смо радили вредно и другачије од многих.

Ми смо победили на изборима, јер су грађани дали натполовичну подршку нашем програму реформи и промена. Сада је тренутак да прионемо на посао. Да бисмо рекли шта ће Влада да ради потребно је да знамо какву Србију желимо. Ми не желимо Србију која живи од данас до сутра, Србију коју се све што ради власт своди на решавање свакодневних проблема и где се власт сматра успешном ако има нешто хране, струје, лекова, или ако некако крпи рупе на путевима и све то лепо и успешно представља на својим медијима.

Ми желимо Србију јаке средње грађанске класе, добре привреде, стабилног пензионог осигурања, доброг школства и боље здравствене заштите. Желимо сигурну Србију у којој ћемо знати да нашем детету нико неће понудити дрогу на улазу у школу, Србију у којој нико не може некажњено да врши насиље над слабијима, женама, мањинама или деци. Желимо Србију јаких и независних институција, некорумпиране полиције и ефикасног судства.

Дакле, Србија какву желимо није једна стварности у којој данас живимо. Они који су међу вама дугогодишњи посланици сећају се вероватно да су и неки други мандатари, који су у овом високом дому образлагали програм својих кабинета имали добре жеље у ком правцу Србија треба да се развија.

Нажалост, програми су остали само на жељама, делимично на жељама, јер је мртво слово на папиру, а Србији је ретко било боље на крају њиховог мандата. За разлику од њих ми знамо да испуњење наших циљева нема без промена у друштву, привреди, али и менталитету људи. Зато сам о томе толико и говорио, понашању и радним навикама. Ми имамо снажну политичку вољу да промене и реформе спроведемо.

Један од највећих предуслова за напредак Србије јесте да променимо наш начин размишљања. До сада смо важили за народ који зна против чега је, али не зна за шта је. Тако даље не можемо. Земља је исцрпљена и само заједно можемо да јој помогнемо.

Дубоко верујем да су нам грађани дали велико поверење јер су препознали да ми није циљ јачање странке коју водим, или било каква лична корист, него јачање и опоравак Србије, визија како треба да изгледа њено друштво које желимо да изградимо заједно. Та реч „заједно“ и есенцијално и њу желим још једном да подвучем.

Циљ наше Владе је да заједно са грађанима омогућимо просперитетну и успешну нацију засновану на кооперативној заједници у којој ваш успех не зависи од других, већ од вашег сопственог труда и залагања. Незапосленост, економски проблеми, друштво неједнаких шанси, незадовољавајући здравствени и образовни систем,  проблеми су и опасност за сваку породицу у Србији.

Када Србија постане земља једнаких шанси за све, када предност добију они који међу нама размишљају како могу радом да поправе свој положај и да дају допринос развоју друштва, а не они који имају више новца, или имају праву чланску партијску књижицу, моћи ћемо да кажемо да је Србија победила. Зато нам је потребна промена менталитета, да наша деца науче да се све у животу постиже радом, да се у школи учи да бисте се спремили за будућност, а не да бисте добили оцену. Да је знање највећи капитал и да ће их држава подржати ако покажу иницијативу, индивидуалност и имају идеје.

Будемо ли успели у томе можемо да очекујемо да млади људи остају у Србији. Зато су млади и побољшање њиховог положаја али и промена њиховог размишљања, један од циљева нове Владе. Желимо да пронађемо начин да помогнемо младима да добијају посао овде, да приуште себи дом, да подижу и образују своју децу, да воде рачуна о својим родитељима и да остану да живе у Србији.

Желим да ова Влада покаже да је способна и зрела, да створи разлоге због којих ће млади остати у Србији. Кључне речи нашег програма су промене и модернизација. Модернизација је кључна реч за Србију у наредној деценији, без обзира да ли говоримо о економским реформама, реформама правосуђа, реформама здравственог и образовног сектора, или када говоримо о нашем односу са Европском унијом.

Уколико као Влада не успемо да модернизујемо земљу изневерићемо Србију. У интересу Србије није искључив економски опоравак. Ми желимо да људи што пре схвате да није довољан само тај опоравак ако га не прате културни, социјални, опоравак целог друштва. Свестан сам да ће бити много оних који ће од почетка рада нове Владе наставити да говоре против реформи, али сам истовремено спреман да прихватим на себе сав терет тежине реформи, дубоко уверен да су последице опстанка истог непромењеног стања застрашујуће по нашу земљу. „Ја верујте ми, немам страх од реформи и модернизације. Једини страх који имам је страх од будућности у којој нисмо били довољно одговорни и храбри да реформе спроведемо.“ Ово је рекао Тони Блер, али ја нисам био довољно паметан да смислим нешто боље или прикладније.

„Промене су..“, као што је рекао Бенџамин Дизраели, чувени енглески премијер пре скоро једног и по века „неизбежне и константно напредне у земљама“. Ми желимо да Србија постане напредна земља. Желимо да Србија напредујући постане лидер региона и велика регионална радионица. Замислите Србију која је пример развоја и социјалног благостања у региону. Можете ли? Ја то могу да замислим, јер желим и борим се сваког дана за земљу где ће сви грађани бити победници, а против земље у којој њих неколико, обогативши се победило све нас остале.

Ово је моје прво обећање вама даме и господо, мислим и најважније. Све док сам председник Владе ове земље, ми у Влади и ја лично деловаћемо одговорно и поштено. Нећемо трошити више него што имамо. Борићемо се против лоповлука и победити га у Републичкој влади и локалним самоуправама и у свакодневном животу.

Нећемо лагати народ и радићемо напорно сваког дана како бисмо пронашли решења и учинили бољим живот људи. Ово јесте и требало би да буде основа сваког уговора између народа и његове Владе, јер без поверења било која реч и папир не вреде ништа. Верујем да Србија може да буде успешна земља, али недостаје нам дисциплина и изгубили смо веру у себе. Волимо да се жалимо и очекујемо да ће нам све пасти са неба, уместо да устајемо рано и напорно радимо, како бисмо и поштено стекли.

Нећу вам данас обећати да било која особа може да промени тај менталитет преко ноћи, али ћу вам током наредне четири године показати да постоје бољи и поштенији начини да се води ова земља. То ћу поставити као светионик наде, да ствари могу да буду другачије. Начин на који то може да се постигне је програм који ћемо данас представити.

Као што сам рекао, данас ћу говорити дуго, а сигуран сам да ће се неко већ потрудити да накнадно и саопшти колико је то минута трајало. Посветићу две трећине свог излагања економији, јер то видим као приоритет рада Владе у наредне четири године. Осим наших економских циљева које ћу ускоро детаљно објаснити, Влада ће такође као циљ поставити јачање наших друштвених институција.

Дозволите ми да још једанпут нагласим, први и најважнији циљ ове Владе је да трансформише српску економију, модерну, прилагођену новим глобализованим тржиштима 21. века и то је једини начин да се обезбеди бољи животни стандард на дужи период, а не само на годину или две.

Економски раст у Србији је током протеклих година био оскудан и слаб. Није све кривица глобалне економске кризе. Они који су предводили нашу земљу понашали су се немарно, трошили новац који немамо, крали за себе, запошљавали све више и више људи у државни сектор. Новац за инвестиције је протраћен. Није донета ни једна конкретна одлука, а оне које су донете једноставно су биле катастрофалне.

Не бих претеривао ако бих рекао да би нас још једна или две године на истом путу довеле до „Грчког сценарија“. Мала ми је утеха и то што је бивши премијер Цветковић био против кардинално лоших одлука које је доносила његова Влада. То смо установили из белешки са седница Владе.

Само због економски неосновано повећања пензија 2008. године ми смо изгубили пет милијарди евра до данас, само до данас, и само и због тога пет милијарди евра, због неоснованог повећања плата у јавном сектору, и још две милијарде и 400 милиона евра за само пет и по година. Седам и по милијарди, поштовани грађани Србије, потрошили смо из онога што припада будућности нашој, будућности наше деце, да ни једну фабрику нисмо направили, да ни једну инвестицију нисмо донели, да ништа нисмо урадили да запослимо било кога. Као да смо бацили у бунар, повећали јавни дуг и то ће се наставити, јер то исплаћујемо. Истовремено смо повећали фискални дефицит на најнеодговорнији начин и то људи у овој земљи морају да знају.

Доста је било такве неодговорне политике да бисте били омиљени и вољени политичари, јер се тиме уништавала и данас се уништава будућност наше деце, и они који кажу – дајте да из кредита исплаћујемо социјална давања то су најнеодговорнији и најопаснији људи у овој земљи и са таквом праксом ће ова земља да прекине. То је сада прошлост.

Данас представљамо нову Владу, Владу која гледа ка будућности, која је спремна да уради шта год је потребно, како би поново изградила Србију и вратила је на водећу позицију, Владу која је спремна да се жртвује како би остварила циљеве, Владу која је спремна да занемари партијске потребе и резултате наредних избора како би испунила потребе за наредне генерације.

Поштовани посланици, да бисмо прилагодили нашу економију 21. веку, да би смо развили потенцијал људских ресурса, да бисмо привукли инвестиције, изградили економију за будућност, садашња Влада ће се упустити у три велика задатка којима смо у потпуности посвећени.

Први, реформисање начина на који наша економија функционише доношењем веома опсежног, детаљног и озбиљног пакета реформи у парламенту. То ће бити нови темељни, детаљни закони који ће у Србији створити право тржишно окружење и још више помоћи да се уништи корупција. Ови закони би реформисали начин пословања у Србији и омогућили нам да дођемо до много више инвестиција и капитала. Борба за реформе би била непрестана у наредне четири године. То би био процес који би укључио сва средства друштва и живота у Србији, а ми бисмо то што могуће више обављали уз дијалог и сагласност највећег броја друштвених чинилаца. Али, ово је нешто што је предуго одлагано, а чему ће ова Влада бити посвећена.

Наш други велики задатак биће да развијемо наш приватни сектор давањем подстицаја малим и средњим предузећима како би сами запошљавали више људи и смањењем броја људи у јавном сектору. Дугорочно желимо да приватни сектор у нашој земљи учинимо привлачнијим за рад од јавног сектора. Здрав приватни сектор је основа сваке модерне економије и успешне земље. Времена су се променила и Србија ће такође морати да се мења. Влада ће престати да са бесмисленим трошењем народног новца и угађањем себи и ослободити више ресурса како би инвестирала у радна места за будућност и помоћи приватним послодавцима и предузетницима да успеју.

Трећи највећи задатак у економији биће да консолидујемо наш буџет смањењем трошкова и повећањем наших прихода. Тако бисмо имали и више новца да улажемо у стварање радних места, подизање животног стандарда, образовање, здравство, културу, науку и инфраструктуру. Без консолидације буџета, без смањења трошкова, и без стварања више прихода нема ни новца за инвестиције и зато сам малопре говорио о оних седам и по милијарди, које су нам нестале само зато што је неко помислимо да када су се завршили избори може да ради шта хоће. Тих седам и по милијарди није уложено у инвестиције, није уложено у развој и напредак ове земље, већ тих седам и по милијарди нас данас додатно оптерећује и доноси нам нових 140 милиона евра које морамо да плаћамо сваке године.

Поштовани посланици, онда када се упустимо у ова три велика задатка наша економија ће почети да изгледа привлачније инвеститорима. Изложили смо овај програм многим стручњацима унутар Србије и ван ње. Сви они се слажу да примена овог програма може учинити Србију за две или три године најживљом и најпривлачнијом економијом на Балкану и у целом региону југоисточне Европе. Ово је програм за наш опоравак и оживљавање као нације.

Сада ћу дубље и детаљније представити све елементе програма. Као што сам рекао, први и велики задатак је реформа наше економије. У парламенту ћемо донети најопсежнији и најмодернији пакет реформских закона како бисмо направили основу да наша економија функционише као у свим модерним земљама.

На самом почетку током прве недеље маја реформски пакет закона биће дат парламенту на расправу. Ово ће бити прва фаза реформи које ће уследити следеће фазе у наредним месецима. Замолио сам нову председницу Скупштине, госпођу Мају Гојковић да до 15. јула, за око 65 дана и ноћи тај први део реформског пакета закона буде усвојен.

Поштовани посланици, и вас бих замолио да заседате дан и ноћ, викендима и празницима како би показали народу Србије да смо озбиљни у вези са овим реформама. Јешћете, спавати и умивати у овој сали до 15. јула, а народ Србије и цео свет ће знати да смо спремни да предузмемо све да бисмо испунили оно што обећавамо.

Уопште неће бити лако. Многи људи и организације ће се противити. Неки од њих ће протестовати испред ове зграде, зграде Владе и ко зна где све. Можда започну штрајкове. Неки и једва чекају. То им је и посао.

Ваш посао ће бити да их у сваком тренутку поштујете, да их саслушате и ангажујете се у дијалогу са њима, али да на крају донесете одлуку.

У претходној кампањи доживео сам безброј непријатности, мислио сам ни крив ни дужан, јер знам да нико од нас, па ни ја ни на који начин нисмо учествовали у уништавању српских предузећа, у довођењу радника на ивицу провалије. Али, свеједно, људи су у мени као представнику власти видели кривца за све пљачкашке приватизације, за лоше пословање њихових фирми и ко зна шта још. Зато ћемо, не сумњајте у то, и без кривице бити криви.

Да бисмо успели у нашим реформама морамо добро да погледамо каква је Србија данас, а онда да причамо о Србији какву желимо за четири године.

Истаћи ћу главне проблеме и њихове узроке, па потом дефинисати циљеве које ћемо да остваримо до краја мандата ове Владе. Незапосленост, сиромаштво и фискални дефицит Србије су међу највећим у Европи. Држава је у јако тешкој и лошој финансијској ситуацији управо због онога о чему сам малопре говорио, а изнећу вам потпуно прецизне и тачне податке. Граница за пензионисање је међу најнижима у Европи уз нереалан однос просечне пензије према просечној плати. Здравство је већ више година тангирано као најгоре у Европи. Србија је трећа у свету по броју школованих младих људи који из ње заувек одлазе. Школовани кадар који остаје у великој мери има дипломе сумњивог квалитета захваљујући урушеном образовном систему. Морам да вам кажем да знам да то није популарно, али нажалост, то је тако.

Ми немамо елитних школа или школа које ће да нам избацују најбоље. Имамо само школе које ће да избацују елитно велики број диплома. Јавна администрација је гломазна, скупа и изразито неефикасна. Исто важи и за највећи број државних предузећа, од којих је трећина у вечитом реструктурирању, а ни остала нису посебно конкурентна на тржишту, већ опстају захваљујући новцу пореских обвезника.

У многим областима битним за економски раст законска регулатива је недоследна, компликована и нелогична. Велики инфраструктурни пројекти се реализују споро, неки већ деценијама уз непрестана непланска улагања док се паралелно, неодговорно оговарају или уговарају нови пројекти који подједнако тапкају у месту.

Да бисте ви разумели о чему говорим, приметили сте у претходних 15 година, па и у претходних годину дана, не делим период, сваки министар је излазио говорио о неком новом великом пројекту и обично, приметићете, да се радило о кредитном финансирању. Од неке земље би требало да добијемо кредит за финансирање тог пројекта. Како бисмо добијали тај кредит увек је неко правио комбинацију, а део или цео кредит никада не бисмо повукли. Те путеве, пруге и све остало никада не бисмо направили, а увек је била велика туча у Влади, пошто сам то анализирао и читао стенографске белешке из различитих влада и са различитих седница влада ко ће да води те послове, а никада ни један од тих послова није завршен до краја.

Ми немамо илузије о томе шта се све може урадити за четири године, али смо потпуно сигурно шта мора да се уради за четири године. Зато смо отворили скуп јасних, прецизно дефинисаних циљева који ће представљати стратешке приоритете у раду министарстава. На основу тих циљева мериће се и оцењивати успех рада Владе и сваког од министара.

Дакле, све што сам и о чему сам до сада говорио тицало се нашег најважнијег задатка, а то је унапређење српске економије и животног стандарда наших грађана. Стратешки циљ без кога тај циљ није могућ јесте пре свега стабилизација јавних финансија и реформа јавног сектора. Ово је несумњиво најтежи део пакета реформи које представљамо.

Нашим грађанима ћу да поручим оно што је апсолутно најважније. Све што будемо радили неће бити лако. Све тешке и болне мере које будемо предузимали издржаћемо у наредне три године и већ од краја 2016. године грађани ће имати здравију економију и више плате и заустављање раста јавног дуга и нижи фискални дефицит.

 

Мерама фискалне консолидације, консолидовани дефицит буџета ће се до 2017. године спустити на границу одрживог, 3%-4% бруто домаћег производа, што ће довести до заустављања раста јавног дуга на нивоу од око 75% бруто домаћег производа и започети његово постепено опадање.

Још једанпут понављам свима, овакав раст јавног дуга је резултат катастрофалне и кардинално лоше одлуке да се без икакве економске одлуке, без икакве економске подлоге, без икаквог јасног разлога сем жеље да се некоме додворите, повећане плате у јавном сектору и повећане пензије. Лепо је добијати изборе, лепо је бити популаран, али као што видите, данас ћемо да се мучимо, и не само данас него много година унапред, само зато што су неки били толико неодговорни да нам то све приуште.

Смањење броја запослених у јавном сектору, посебно оних који су ту захваљујући чланству у политичким партијама а не својој стручности и висини њихових зарада, на ниво који може да издржи приватни сектор, из чијих средстава се те плате финансирају. После неколико месеци плате у јавном сектору би се увећавале, како би до краја 2016. године биле веће него данас. Потпуна професионализација управљања јавним предузећима и елиминисање губитака у тим предузећима. Довршетак приватизације и решавање статуса државних и друштвених предузећа, као и оних у реструктурирању.

Као што сам већ рекао, велики је задатак који ова Влада има, да би изградила модерну економију у Србији, јесте да развије приватни сектор и пренесе ресурсе и запослене из јавног сектора у приватни. Мој циљ је да млади људи у овој земљи пожеле да постану предузетници, инжењери технолошких наука, иноватори, власници фирми, а не службеници или секретарице у јавном сектору. Концептуална промена је суштински део наше визије економије која је прилагођена за 21. век.

Током много година владама у Србији је било најлакше да запошљавају људе у јавни сектор, уместо да им помогну да сами створе нешто. Ти људи који су запошљавани нису били обични људи. Многи од њих су били партијски људи, са везама блиским власти. Био је то завет ћутања, и данас је. Ми те запослимо, а ти и твоја породица и пријатељи гласате за нас. Није то било само са једном партијом. Био је то случај са свим партијама. Уместо да подстиче сналажљивост и креативност, систем је мотивисао људе да не раде ништа осим да траже везе. Овакав систем убија покретачку снагу људи и претвара наше младе људе у цинике, учи их да се знање, залагање и таленат не награђују, већ само веза. Поштовани грађани, та ера је завршена.

Као што можете да видите, данашњи јавни сектор је знатно већи него у многим другим земљама са којима желимо да се поредимо. Ми имамо готово 800.000 људи који раде у јавном сектору. Да, многи, највећи део њих ради веома поштен посао, попут наставника, медицинских сестара, лекара, војника и полицајаца, али још много њих добија новац а не ради ништа. Сваки динар који добију је динар мање који можемо да дамо за образовање, здравство или подршку за оне који су заиста сиромашни у нашем друштву.

Такође, многим владама у Србији је било лакше да оптерете приватни сектор порезима и наплатама. Политичарима у Србији је било лакше да оптерећују приватне фирме, него да се супротставе партијским главешинама. У модерној економији приватни сектор треба да буде локомотива која вуче напред читаву земљу. Али у Србији смо подигли толико препрека на шинама, заглавили штапове у точкове локомотиве и оптеретили вагоне са толико непотребних људи, да се воз једноставно више не помера. Једноставно није нормално да просечна плата у јавном сектору буде већа од оне у приватном, а код нас је она готово 30% већа. То не постоји нигде у свету, то је неодржив систем и то Србија не може да истрпи.

Земља попут Србије не може да приушти себи да буде послодавац за толико људи и да их толико плаћа. Ми исплаћујемо плате новцем који немамо и све време, грађани Србије, да знате, сви они који су вам се хвалили како вам исплаћују нешто, хвалили су се тиме што су узимали кредите, па ћемо морати и то да вратимо, да вратимо и камате, па још пута два када рачунате повећање дуга и повећање фискалног дефицита, не зато што су били способни да то обезбеде или да у економским условима створе. Због тога нам дугови непрестано расту и тако наши кредити постају скупљи. Јавни сектор, заправо сви ми, крадемо од народа коме би требало да служимо, награђујући полуупослене бирократе и тзв. партијску војску, уместо креативних, вредних и грађана са иницијативом који стреме бољитку, све ово на рачун наших будућих генерација.

Извињавам се што вас прекидам. Ако могу да вас замолим, разумем да не желите да чујете, да не желите да слушате и опростите што сам и ја вероватно помало деконцентрисан и уморан, ако вам није тешко још мало времена да се стрпите, па онда говорите и добацујте све што желите.

Постоје два начина да се ово оствари. Прво, учинићемо лакшим и вреднијим посао у приватном сектору, нећемо подизати порезе или додатно оптерећивати приватни сектор, очистићемо банке од ненаплативих кредита, како би могли да почну поново да позајмљују малим и средњим предузећима. Такође ћемо створити механизме да субвенционишемо ове кредите, како бисмо ојачали ликвидност тржишта.

Велики задатак за нас је да смањимо расходну страну буџета и повећамо приходе. Морамо да избалансирамо свој буџет. Балансирање буџета и фискална консолидација по себи нису циљ, али је неопходно бити интегрисан у глобално тржиште и избећи финансијску кризу попут оне у Грчкој, на Кипру, па чак и моћних економија. Морамо да покажемо инвеститорима да можемо да руководимо својом економијом и понашамо се одговорно. Данашња инвеститорска тржишта су изграђена на поверењу. Уколико тржиште и инвеститори неће да нам верују, нећемо имати средстава да трансформишемо нашу економију и створимо више радних места.

Смањење расходне стране у националном буџету пре свега значи бригу о нашим државним предузећима која крваре. Сваке године те компаније губе између 750 и 800 милиона евра, које сви ми морамо да платимо. Нека од тих предузећа не производе ништа вредно продаје, нека имају одржив пословни модел, али се њима лоше руководи, нека од њих су коришћена да се поједини моћници обогате кроз одливање средстава.

Хоћу због вас и због грађана Србије да кажем да ми сваког месеца, као Влада Србије, потрошимо новца вашег, свих грађана Србије, 8,5 милиона долара за покривање губитака у смедеревској „Железари“ и то имају право да знају сви грађани, да када неко тражи да штрајкује и када неко дође да штрајкује, да знате да смо ми вама узели новац, да тамо дајемо новац и за плате и за губитке које производимо. То не значи да ћемо се одрећи тих људи. Напротив, борићемо се за сваког од њих. Борићемо се и за ту компанију. Разговарамо и са „Урал вагон заводом“, разговарамо и са неким западним компанијама и покушаћемо на сваки начин да обезбедимо посао и продужимо рад смедеревској „Железари“. Имали смо велику срећу са ФАП-ом, велику срећу са „Икарбусом“. Све оно што неки нису могли да реше у претходних 15 или 20 година, то смо успели, али у свему свакако нећемо успети.

Реструктурирање државних предузећа подразумева или продају стратешком инвеститору или њихову трансформацију или њихово затварање. Даћемо све од себе како бисмо остварили прве две опције, али уколико ништа не успе, зато позивам и све дежурне критичаре и све оне који би да нам држе предавања да нам помогну у том послу, ако већ себи, држави и тим људима нису помогли у претходном послу, када су та предузећа уништавали.

Део реформског пакета који сам малопре представио намењен је да помогне инвеститорима да купе државна предузећа. Много модернији Закон о раду, Закон о стечају и Закон о инвестицијама помоћи ће да се убеде инвеститори да могу да зараде у Србији и унапреде и направе успешним предузећа која купују.

Као што видите, ми који нисмо ни лук јели ни лук мирисали, ни криви ни дужни, мораћемо да кусамо најкиселију могућу чорбу коју су нам скували они који су Србијом тако и толико неодговорно управљали.

Да бисмо велике циљеве и задатке у свим сферама друштвеног живота, од економије, борбе против криминала и корупције, развоја нашег енергетског сектора и рударства, напретка великих и значајних инфраструктурних пројеката, снажније пољопривреде, бољег и успешнијег здравства и образовања уопште могли да остваримо, морамо да створимо систем који чине три стуба реформи. Бројност и размере проблема са којима се Србија суочава представљају последицу нечињења или лошег чињења током дужег низа година. Зато је, за релативно брз успех у савладавању тих проблема, неопходно симултано, синхронизовано и одлучно деловање државе у више праваца. Стога ће се програм за економски опоравак Србије заснивати на три тачке: снажна и кредибилна стабилизација јавних финансија која ће довести до тога да се раст јавног дуга заустави до 2017. године; реформа јавног сектора која ће довести до унапређења његове ефикасности и квалитета јавних добара и услуга које он производи, то значи ефикаснију администрацију, доступније и ефикасније здравство и квалитетније образовање, ефикаснији судски систем; реформа привредног амбијента која ће довести до снажног и брзог обарања ризика и трошкова пословања у Србији.

Ове три тачке представљају три носећа стуба економских и друштвених реформи које нам предстоје. Неуспех у било којем од ових сегмената лако може да уруши резултате остварене на другим пољима. Да би се остварио успех у сва три сегмента неопходно је пратити прецизан програм спровођења реформи и то кроз три фазе: до половине текуће године, до краја ове године и у периоду од 2015. до 2017. године.

Циљ реформи које ће се спровести у првих 100 дана рада Владе биће снажна фискална консолидација, у циљу обезбеђења предуслова за одрживост јавних финансија и свеобухватна реформа пословног окружења, у циљу стварања околности за прилив инвестиција, запошљавање и привредни рад.

Реформе које ће се спроводити до краја године имаће за циљ решавање проблема опште финансијске недисциплине и стварање оквира за успостављање правичности у систему зараде и запошљавања у јавном сектору, што су битни предуслови за средњорочну одрживост јавних финансија и привредни раст.

Реформе које ће се спроводити у периоду од 2015. до 2017. године имаће пре свега за циљ стварање услова за унапређење услуга јавног сектора, образовања, здравства, државне управе, што представља битан фактор будућег привредног раста.

Првих 100 дана Владе планирамо да урадимо следеће.

Фискална консолидација. Да би програм фискалне консолидације дао ефекте неопходно је да са његовом применом почнемо што пре. Сходно томе, до краја јуна биће усвојен ребаланс буџета на основу дефинисаног програма фискалне консолидације, а који ће обезбедити да консолидовани фискални дефицит у 2014. години буде знатно мањи од тренутних процена. Без фискалне консолидације дефицит би ове године био чак 8%, што никако не смемо да дозволимо. Са таквим дефицитом били бисмо најгори у Европи.

Додуше,  да се неко не порадује, то је поштено приказан дефицит, без скривања испод линије, као што смо имали случајева раније где вам у дефицит и државна давања нису рачунате исплате „Србијагасу“, драго ми је да то зна и Бајатовић и да клима главом, дакле, исплате „Србијагасу“, исплате Смедеревској железари и многим другим предузећима у реструктурирању. Ово што вам ми данас говоримо, показујемо вам оно што је поштено, оно што је реално и оно чиме заиста ми распослажемо и чиме заиста управљамо. То је поштено приказан дефицит, без скривања испод линије, као што се то неретко чинило у прошлости.

Узимајући то у обзир, укупне уштеде за мандата ове Владе мораће да износе око 1,5 милијарди евра на годишњем нивоу, од чега би не мали део морао да буде остварен већ у првих 12 месеци. Највећи део прописа који ће обезбедити потребну консолидацију биће усвојен већ у летњем пакету закона и тако уграђен у ребаланс буџета. Програм фискалне консолидације ће се у већој мери заснивати на смањењу потрошње, јер је узрок високог фискалног дефицита у Србији то што је држава превише великодушна према свима, а не само према најбољима, а не то што су нам пореске стопе ниске, а у одређеној мери на повећање јавних прихода, и то пре свега кроз борбу против сиве економије и проширење категорија акцизних производа.

У првој фази консолидације извршиће се смањење плата у јавном сектору за 10%, а плате ће наставити да расту по тренутним фискалним правилима од краја ове године. Паралелно са овом мером ће бити укинут и солидарни порез који је био неопходна мера у кратком року. На крају 2016. године, у здравој српској економији, плате у јавном сектору достићи ће виши ниво него што је то данас.

Дакле, ми јасно људима кажемо – оздравићемо нашу привреду и имаћете у јавном сектору више плате него што их имамо данас. Молим само све људе да то запамте.

Значајно смањење дискреционих расхода на дневнице за службена путовања и драстично смањење трошкова репрезентација и путовања. Значајно смањење материјалних трошкова повезаних са коришћењем службених возила, у чему смо европски рекордери. Минималан број људи испод нивоа министара имаће право на службено возило. Многи ће и одавде и на многим другим местима, колико у наредним данима, да се поздраве са својим службеним возилима. Имате плату, купите аутомобил, па возите аутомобил, а не возите државне паре и не трошите државне паре.

Смањење донација државе за спортске клубове и подстицај за спровођење приватизације у том сегменту. Одлучна борба против сиве економије. Бољи порески обухват појединих група и делатности и друге мање промене у пореском систему у области акциза и других индиректних пореза. Усвајање параметарске реформе пензијског система.

Циљ Владе је да буџетски дефицит Србије буде на нивоу од око три до четири посто БДП до краја 2017. године и учинићемо све да остваримо одрживост јавних финансија. Уколико ефекти поменутих мера не буду довољни, размотрићемо и примену додатних мера. Ту смо дошли до кључне тачке и размимоилажења и наших унутрашњих сукоба и трвења. Сви економски експерти и комплетна стручна јавност посебно инсистира на смањењу пензија, јер то би био најбољи начин за смањење нашег фискалног дефицита. Али, у тешким разговорима са ММФ, са Лазаром Крстићем и са Кори Удовички, а сви су они били за смањење пензија одмах, јасно сам рекао да нећемо смањивати пензије све док не урадимо све и не покушамо све да дефицит смањимо другим средствима и методама.

При томе, хоћу да знате да су Лазар Крстић и Кори Удовички и ММФ, што се бројева тиче, у праву, а ја верујем у наш велики рад и у нашу велику снагу да то преокренемо у наредном периоду. Када бисмо то данас урадили, пензије бисмо морали да смањимо за 25 до 30%, колико су економски неосновано повећане од 2007. до 2009. године. О овом питању и о овоме нећемо више ни разговарати, нити га разматрати до октобра месеца, јер ћемо сви силама и снагама покушати да остваримо такав напредак који би нам гарантовао непромењивост пензија.

У циљу јачања поверења међународне заједнице и кредитора у кредибилност намера Владе да обезбеди дугорочну одрживост јавних финансија у првих 100 дана, интензивираћемо активности на закључењу аранжмана са ММФ и верујем да ће тај аранжман бити закључен.

Још једна ствар око пензионера. Зашто сам толико на томе инсистирао и сукобљавао се са својим колегама који су у тој области свакако стручнији од мене? И они знају, а и ми знамо да су пензионери најредовније платише код комуналних услуга и да пензионери, за разлику од радника у јавном сектору који потроше 70% својих плата на увозне производе, потроше 70% својих пензија на домаће производе и тиме нам враћају новац директно у нашу економију.

С друге стране, имали смо и ту, иако је то у оваквим бројевима врло тешко говорити и помало је демагошки, социјалну компоненту у глави, јер ти пензионери неретко издржавају и своју децу и своје унуке. Зато смо овакву одлуку донели, да бисмо покушали свим осталим мерама да тај недостатак надокнадимо.

Неизбежно ћете чути много алтернатива о оваквом плану фискалне консолидације. Немојте да мислите да их нисмо тражили даноноћно последњих шест месеци. О овоме ми разговарамо буквално у последњих шест месеци сваког дана и сваке ноћи. Буквално сваког дана.

Пре него што пређем на друге циљеве, бићу слободан да наведем неколико коментара о алтернативним приступима који имају своје заговорнике и да кажем зашто је то лоше.

Алтернатива нормалном финансирању дефицита кроз задуживања домаћем и иностраном финансијском тржишту и кроз билатералне и мултилатералне кредитне аранжмане јесте реактивација система монетизације буџетског дефицита или кратко народски речено – штампање пара. Ово би привидно олакшало финансирање дефицита, али би се негативан ефекат брзо, у року од пар месеци, видео најпре кроз убрзано трошење девизних резерви на одбрану курса, а када би девизне резерве достигле опасно низак ниво, динар би почео брзо да слаби, што би се пренело на високу инфлацију. Висока инфлација би захтевала прилагођавање нивоа плата и пензија како би се оне задржале на истом реалном нивоу, што би додатно повећало дефицит. Потребно би било додатно штампање и тако у круг, по познатом сценарију из 1993. године.

Друга идеја је отпис или репрограмирање дугова. То је могућ сценарио, али је резервисан само за земље које су прогласиле банкрот. Дакле, ово је легитимна опција ако желимо да идемо путем нпр. Аргентине која је прогласила банкрот, па је након тога са повериоцима постигла договор о отпису дела дугова. Ово свакако за нас није добро и не би нас спасило мера фискалне консолидације, већ би оне врло вероватно биле и оштрије у овом случају. Осим тога, дошло би до потпуног губитка суверенитета и самосталности у вођењу економске политике и политике јавних финансија. Србија би ушла у десетогодишњи период најпре рецесије, а онда стагнације.

Узгред, оно што мислим да је важно да сви знате, као и сви грађани да знају, 2008. година је била година када смо морали да предузимамо мере фискалне консолидације, мере консолидације јавних финансија, када је цео свет то кренуо касно да предузима. Грчка је кренула касно да предузима, па је Шпанија кренула касно да предузима, а то су земље са већим БДП него ми. То су све много јаче економије него што је наша.

То су земље са већим бруто домаћим производом него ми. То су све много јаче економије него што је наша. Само смо ми били толико безобразни, толико бахати и толико безобзирни према својој деци да нисмо предузели ниједну меру штедње, ниједну меру фискалне консолидације него смо се расипали парама које немамо. Зато смо данас дошли. И да немате никаквих илузија у наредне две године. Па, сви су продавали „Телеком“. Продат је „Телеком“. Добићете и више него што су они тражили да добију у претходној Влади. А шта ћемо са системским дефицитом, са системским минусом? Када оде сва сребрнина, а ми нисмо ништа урадили са системским дефицитом. Шта ћемо онда да урадимо? Зато је важно да уђемо што пре у то, јер иако бисмо две године сада живели боље и ми били популарни, омиљени и вољени и поново лако добили изборе са осам, девет или десет пута више гласова од оних који су против нас. Тада бисмо имали горе него Грчки сценарио. Онда би нам само дошли и рекле – е, сад смањујте плате 50%, пензије 45% и 50% отпуштања у јавном сектору. Само да знате да нас је дотле довела неодговорна, неозбиљна и непромишљена политика, политика популизма и политика преваре, не знам како бих на који други начин то могао да назовем.

Борба против сиве економије ће дефинитивно бити један од приоритета нове Владе и Министарства финансија. Иако су у јавности често предимензионирани ефекти који се могу очекивати од борбе против сиве економије. Консолидације која је држави потребна у наредне три, четири године је око 150 милијарди динара. Ефекти борбе  против сиве економије би у оптимистичном сценарију који би подразумевао да сиву економију спустимо на ниво просека земаља нових чланица ЕУ, износило би 20 милијарди динара годишње.

Неки инсистирају на агресивној приватизацији државне имовине за коју кажу да би помогла решавању финансијских проблема. Тачно је, али то би захтевало на пример продају сто посто ЕПС-а у тренутку када је ефикасност и потенцијална цена ЕПС далеко испод њене реалне вредности. Овакво решење би евентуално значило само привремено крпљење државних финансија и омогућило би да се буџетски дефицит финансира једва неколико година. Оно што је најбитније ово не би довело до структурног смањења дефицита. Расходи за плате и пензије би и даље остали високи у односу на приходе и после две године држава би се суочила са истом кризом у којој је сада. Зато ми инсистирамо на мерама овакве фискалне консолидације коју смо покренули и то је једина могућа.

Поред фискалне консолидације у првих сто дана ће се радити на другим једнако битним елементима економске политике. Консолидација финансијског сектора под контролом државе. Друга битна мера у кратком року односиће се на успостављање пуне контроле над ризицима који се реализују у банкама, у државном власништву, а који имају значајне ефекте на буџет. Тако ће се у првих сто дана Владе започети са решавањем питања одрживог функционисања банака у већинском државном власништву кроз одговарајуће финансијске операције, приватизацију, консолидацију и пуну професионализацију менаџмента. Овај процес ће се завршити у току 2014. године. кренуће се у приватизацију „Дунав осигурања“ до средине ове године, јер финансијски извештаји указују на све лошије пословне перформансе овог предузећа што је још једна потврда да је држава лош предузетник и да као такав не треба да се јавља у секторима где приватна иницијатива може ефикасно да послује.

Дефинисање начина и стварање одговарајућег законског оквира за решење питања предузећа у реструктурирању. Тренутно има 157 предузећа у реструктурирању и њихово стање у највећем броју случајева је економски неодрживо. Овим предузећима треба додати и „Железару“ у Смедереву и „Симпо“ јер њихово пословање у тренутним околностима не може на овакав начин да се настави у дужем периоду, а наша је обавеза да покушамо и да дамо све од себе да они свој посао и своју производњу наставе.

Директан и индиректан трошак за државу износи више од 750 милиона годишње, реч је о доларима, а не о динарима. Приоритет државе мора да буде да се у овом процесу заштите радници и да се за један део предузећа нађе стратешки инвеститор. Цео фокус државе треба да се усредсреди на она предузећа која могу да запошљавају велики број радника и који имају изгледа да профитабилно послују. За њих треба ангажовати консултанте, инвестиционе банкаре, јер државне институције то не могу да ураде. Да су до сада могле да нађу партнера не би се 15 година чекало на њихову приватизацију.

Највећи део ових припремних радњи реализоваћемо већ у мају са циљем да процес реструктурирања буде већим делом завршен до краја године. Не можемо да обећамо да ћемо пронаћи решење као што су то радиле претходне владе, али можемо да гарантујемо да ћемо направити тим врхунских, независних професионалаца које ће направити реалистичну стратегију како да се „Железара“ организује, и како да почне да остварује профит. Али, нису све компаније у реструктурирању безнадежне. За ФАП смо нашли решење и до краја ове године модерни, нови камиони ће поново бити произведени у Прибоју, али не произведени од стране државе, биће произведени од стране приватне компаније. Решење ФАП је био резултат концентрисаног ангажовања радне групе која није била политичка, већ радна група која је формирана од не страначких стручњака. Независни експерти из аутомобилске индустрије радили су заједно са владиним организацијама, транспарентно и без прикривања информација и са заједничким циљем. Такође радници, а делимично и руководство били су конструктивно укључени у проналажење реалног решења с погледом у будућност.

Овом методом ћемо тако покушати да пронађемо решење за тржишно оријентисање и других компаније у реструктурирању. Стручњаци и компаније ће бити интегрисани у овом поступку, без учешћа политичара и странака. Фокус на ову делатност мора бити први корак. Такође радници морају да одлуче и да за своје идеје и своју јасну вољу искажу у реформи. Али, за предузећа без производа и тржишта као и за менаџмент без идеја не постоји нада и држава неће да баца паре у бунар, у недоглед. Та пракса је завршена. Држава када баца паре, баца паре сваког од нас, сваког грађанина.

Усвајање стратегије реструктурирања и приватизације преосталих државних предузећа и отпочињање са њеном реализацијом.

Ово сам већ више од сат времена говорио. То значи да бих негде по овоме што имам требало да говорим око четири сата. Видећу, ако ви будете сагласни, докле будем могао да издржим.

Држава је још увек власник неких вредних предузећа, али се до сада показало да је јако лоше управљала њима и да су та предузећа или правила велике губитке које је држава морала да покрива, или је добијала много мањи профит него што би добијала да су она ефикасније пословала. Скоро сва државна предузећа захтевају велика улагања у наредном периоду да би било конкурентна, зашта држава нити има пара, нити има капацитета да трансформације спроведе у дело. Осим тога у свим тим предузећима постоји велики вишак радника који је резултат неконтролисаног партијског запошљавања. Једино решење да ова предузећа дугорочно опстану јесте да буду приватизована и да нови власник уложи озбиљан капитал и донесе свој „know how“.

У наставку ћу изложити план деловања у погледу неколико највећих државних предузећа. „Телеком“ Србија ће ући у процес приватизације јер ће његова вредност временом само падати. Тенденција у европским телекомуникацијама је убрзано регионално укрупњавање како би се одржао корак са растућим трошковима технологије и реално опадајућим приходима. „Телеком“ Србије није изузетак те се његово учешће на тржишту мобилне телефоније смањује сваке године док на тржишту фиксне телефоније више не може да задржи монополски положај. Ускоро ће се кренути и са издавањем лиценце за 4Г мрежу, а ни „Телеком“, ни држава немају довољно средстава да озбиљно крену у развој нове мреже, па је очекивано додатно погоршавање „Телекомове“ конкурентске позиције.

Са припремом процеса приватизације би се започело у првих сто дана рада Владе. У том случају, било би реално да приватизација буде окончана током наредне године уколико тржишни услови то буду дозволили. Захваљујући побољшаној међународној, политичкој позицији Србије уверен сам да ћемо моћи да остваримо значајно већу цену за „Телеком“ од оне коју бивша Влада није могла да добије 2011. године.

ЕПС је највреднија компанија која је у државном власништву, али држава добија веома мало прихода од ње. Прошлогодишњи профит компаније био је близу 20 милијарди динара, али је ликвидност компаније лоша. О плану пословања генерисани новчани ток за ову годину ће бити негативан. Ипак сматрамо да за Србију стратешки није добро решење да продајемо већи пакет ЕПС-ових акција. Најбоља опција за ЕПС, видећемо да ли је могућа, би био улазак мањинског партнера до краја следеће године, једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији. Тај партнер би бирао већину менаџмента ЕПС-а и повећао ефикасност пословања. Држава би добијала много више профита из ЕПС пословања и повећала би се вредност компаније за случај да се одлучимо за приватизацију или листирање на берзи. Овај процес уколико буде могућ, дакле, реално бисмо га окончали до 2016. године .

„Србијагас“ појединачно прави највеће губитке за државу. Осим гаранције за ликвидност која је дата буџетом за ову годину и која је довољна да покрије прошлу грејну сезону. Није за то крив само или криво само лоше руковођење у „Србијагасу“ криви су и објективни критеријуми и цена гаса коју Влада намеће свом предузећу ненаплативост потраживања и многе друге ствари. „Србијагас“ треба под хитно реструктурирати и организационо и финансијски и потенцијално приватизовати неке делове компаније. Паралелно са реструктурирањем компаније и решавањем проблема фирме у реструктурирању „Србијагас“ би требало да постане профитабилна компанија.

„Железнице Србије“ треба реструктурирати до краја ове године и раздвојити у три целине, путнички превоз, превоз робе и инфраструктуру. Превоз робе је профитабилна делатност за коју би били заинтересовани инвеститори и њу треба приватизовати. Путнички саобраћај и инфраструктура би били у државном власништву, али са јасним правилима шта држава субвенционише.

Да би сте ви знали, поштовани народни посланици и да би то знали грађани Србије, ми сваке године дамо 150 милиона евра „Железницама Србије“. Дакле, 150 милиона евра узмемо из здравог дела српске привреде да бисмо то дали „Железницама Србије“, која лоше послују, недомаћински послују, брзина теретног воза нам је просечно 26 километара на сат, брзина путничког воза нам је 41 километар просечно на сат. Ми не можемо да наплатимо више новца и више цене за превоз, карга, за превоз терета кроз нашу земљу јер нисмо у стању да гарантујемо да ће у року од 48 сати ти возови да напусте територију наше земље.

Ништа у претходних 30 година нисмо урадили на српским железницама. Нико од нас ништа није урадио. Касније ћу се вратити на то шта је, не у оквиру предузећа „Железница Србије“, већ у оквиру инфраструктурних пројеката могуће, реално оствариво.

„РТБ Бор“ је највреднија компанија у источној Србији, али је због великих дугова и лошег менаџмента компаније доведена у тешку ситуацију. Компанија би уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих инвеститора и могла би да се постигне висока цена, а у дугом року чак и већи број запослених.

За приватизацију „РТБ Бор“ је неопходно да се промени регулаторни оквир. У међувремену док не будемо видели шта, како и на који начин, могуће је да се учини у „РТБ Бору“ биће потребна неупоредиво већа контрола, надзор рада самог менаџмента и другачији истински, домаћински приступ. Држава Србија није благословена што има Ж“РТБ Бор“ него што има издашне потенцијале за експлоатацију руде бакра коју „РТБ Бор“ користи на најбољи начин. Наша богатства су тамо наши радници и наши рудари а не менаџмент.(Аплауз)

Са реалним износом рудне ренте постаје мање релевантно ко је само оператер „РТБ-а“ држава или нека друга компанија. Значај „РТБ Бор“ ће потенцијално расти услед скоре појаве интересовања за истраживање и експлоатацију руде у околини Бора.

„Државна лутрија“ је и поред скоро монополске позиције у организовању игара на срећу, до ове године, веровали или не успела да оствари губитак, што је јединствен случај у целом свету. С друге стране постоје заинтересовани партнери који желе да купе лиценцу за организовање игара на срећу, те би држава озбиљно требала да размотри промену регулативе и довођење страних партнера у овој области, јел могуће је, веровали или не, да држава на такав начин инкасира читавих 100 милиона долара. Од тога да смо имали милион и 500 хиљада евра губитка 2012. године и 2011. године, до тога да инкасирамо 100 милиона долара, а да и неко други у свему том зарађује.

„Аеродром Београд“, као потенцијални други саобраћајни инфраструктурни пројекти, ће тражити партнере како би их активно и професионално водили. Тражићемо, кренућемо у тражење дугорочних концесионих партнера.

Нисмо улазили у детаље свих осталих предузећа, али су она најчешће вођена, од „Србија-шума“ до многих других јавних предузећа. Овде нема великих тајни, сви знате како се праве трикови са билансима, када у билансима не приказујете узете кредите за једну годину, него их преносите у другу годину и онда кажете како у ствари нисте на губитку и како профитабилно послујете. Али, на крају крајева вам све дође на наплату, и на крају крајева све дође на наплату грађанима Србије.

Оно што је важно то је промена законског оквира који дефинише услове пословања у Србији.

До краја јула биће усвојен реформски пакет закона из области економије и јавних финансија и социјалне заштите, који ће створити претпоставке за значајно унапређење конкурентности српске привреде, те за привлачење инвестиција и запошљавање.

Реч је о следећим законима: Дакле, као што видите оно што смо направили по први пут и на шта сам поносан, ово је реч о правом програму са најконкретнијим мерама. Не причам и нисам дошао пред вас са нечим формалним да испричам три политике реченице, да гласате, јер би гласали и овако и онако, већ излажемо цео програм и цео план, све оно што ћемо да радимо и оно што ћемо дати да буде доступно свим грађанима Србије.

Закон о раду. Циљ је да се побољшају услови пословања и створе могућности за отварање нових радних места и пребацивање запослених из црне економије у формалну, смањењем трошкова ризика који прате формално запошљавање и давање подстицаја запосленима и послодавцима да раде и запошљавају на легалан начин. О овом закону се већ расправља и преговара са синдикатима, али сада је време да се он консолидује и коначно донесе. Променићемо обрачун отпремнина, поједноставићемо прекид радног односа и навести услове под којима је могуће дати отказ. Навешћемо законске последице незаконитог распуштања, редефинисати начине за одређивање плата.

Укратко, учинићемо га модерним Законом о раду, баш као у успешним земљама, какви и сами тежимо да постанемо. Ја желим да кажем да смо имали коректан и озбиљан дијалог, господин Љајић је са мном разговарао са представницима свих синдиката, ми ћемо те разговоре наставити, желимо договор са радницима. Уверен сам да и они знају да је ово кондиција „синекванона“ нашег напретка. Надам се да ћемо се сложити, ако се не сложимо, ми ћемо морати да донесемо тешку одлуку да такав закон донесемо и без нечијег сагласја, јер сматрамо и уверени смо да је то добро за наш народ, за грађане Србије.

Закон о планирању и изградњи – увођење електронског регистра и система издавања дозвола, смањење броја институција које су укључене у процес издавања, скраћивање рокова у коме институције морају да се изјасне и отклањању осталих уских грла, увођење канцеларије за брзе одговоре, сасећи бирократију и корупцију коју карактерише грађевински сектор.

Циљ нам је да скратимо време издавања грађевинских дозвола са садашњих 170 дана на 60 дана, што би било испод просека за европске земље. Ово ће омогућити грађевинском сектору да коначно допринесе српској економији и изведе нас из рецесија. То ће такође побољшати позицију Србије на глобалном индексу конкурентности.

Иначе, да знате да нисмо имали грађевинску индустрију, ми бисмо имали највећи раст у Европи прошле године. имали смо 2,4% раст индустријске производње, а да нисмо имали пад од 30% у грађевинској индустрији, грађевинска индустрија нас је стрмоглавила и нискоградња и високоградња, не зна се где нам је горе и теже стање.

Имали смо драматичан раст у аутомобилској индустрији, драматичан раст пољопривредне производње и имали смо катастрофалан пад. Из године у годину имамо геометријском прогресијом увећаван пад грађевинске индустрије и то за нас јесте велики проблем и зато ћемо се постарати да подстичемо грађевинске предузетнике.

Закон о приватизацији, као што видите, сваки закон образлажем шта ће значити и које ће норме имати.

Орочавање завршетка приватизације, смањење дискреционих одлука, прецизирање улоге државних органа у процесу приватизације која би процес учинила транспарентним и окончала корупционашку праксу у приватизацијама, истовремено трансформишући неуспеле приватизације државних предузећа у профитабилно. Закон би подстакао економски раст, јер ће нам омогућити да пронађемо правог инвеститора за здрава предузећа, али ће и ослободити национални буџет од финансирања предузећа која губе новац, а реално ништа не производе.

Закон о стечају, скраћивање процеса и овлашћење једног органа да представља све државне повериоце, стимулисање израде у ППР уместо ликвидације која ће ојачати општу фискалну дисциплину и правну сигурност у земљи. То ће помоћи да се унапреди инвестиционо окружење и солвентност целокупне економије.

Закон о пензијском и инвалидском осигурању, ово нема везе са смањивањем пензија, о томе смо рекли да о томе не расправљамо. Овде је реч о повећању старосне границе за жене са 60 на 63 године, пошто је то код нас јединствен случај. Ми смо изгледа најлењи народ у Европи, па и оне вицеве које смо некада неумесно правили на рачун Црногораца, морам да вам кажем да и код њих, потребно је да имате 63 године живота, ако сте жена да одете у пензију, а само је код нас неупоредиво мање.

Увођење актуарских пенала за превремено пензионисање, пооштравање критеријума за добијање бенефицираног радног стажа.

Све хоћу да знате још један детаљ, показали смо како и колико ћемо да се боримо за пензионере и имајте у виду да 69% мушкараца пензионера је отишло у превремену пензију. Некада, не својом вољом, него различитим проблемима које им је држава правила, али вам то говорим због тога и 51% жена.

Онда вам говорим у каквој је тешкој економској ситуацији наша земља, како су ти људи остављани, а да ми у ствари немамо из чега да исплаћујемо пензије, како и колико се за то мучимо.

Доношење овог закона би бар мало успорило прилив нових пензионера и помогло да избалансира буџет, а то ће такође смањити број неформалних запослених због праксе да се рано пензионишу, како би наставили да раде и бивали плаћено на црно.

Закон о страним улагањима, прецизирање државних подстицаја и услова под којима се додељују страним инвеститорима у складу са правилима Европске уније, што би елиминисало потребу за дискреционим одлучивањем на начин који је до сада био случај, који ће направити план националних приоритета у Србији.

Закон и подзаконска акта ће прецизно дефинисати критеријуме за субвенције за улагања, тако да субвенције буду одобрене само оним инвеститорима чије пословно деловање има позитивног утицаја на економију и друштво. Ово би такође зауставило бацање новца на неодговорне пројекте који су само канал за незаконито узимање средстава из националног буџета.

Закон о јавним предузећима, дефинисање управљање и контроле у јавним предузећима начин избора и смањивање и одговорности менаџера, те дефинисање стратегија и јавних предузећа и висине субвенција опредељених за остваривање искључиво социјалних аспеката ових стратегија.

Јавним предузећима ће се од сада руководити професионално из једног центра – Министарство привреде. То је новина. Дакле, немамо више министарства као феуде, министарства која ће да буду власници својих јавних предузећа, где ће да се договарају и праве комбинације са директорима предузећа под њиховом капом.

Сада је све и сва јавна предузећа по први пут стављена под капом Министарства привреде и мислим да ће ту многоме допринети њиховом конкурентнијем пословању и рекао бих убирању много више новца за државу него што је био случај раније.

Желим да вам пренесем једно искуство. Када скупите директоре јавних предузећа на једном месту и када видите да они у ствари немају шта држави да дају, а добили су или мали број њих има, један, двојица или троје, не више од тога, јер увек има некакав разлог, онда схватите да је држава беспотребно и бескорисно некоме у њено име дала монополску позицију да би се то држави враћало, а то се у ствари никад држави не враћа, већ само то предузеће добро живи.

Ти људи не разумеју да су они ту зато што им је држава дала ту позицију, а не зато што су они богом дани да буду ту и онда имате она чувена одмаралишта по Црној Гори, на којима губимо по милион и два милиона евра, док остали људи једва крпе крај са крајем, а они користе и употребљавају само искључиво државне ресурсе, оно што им је држава омогућила да користе.

Неки су нам претили штрајком због тога што, пре месец дана ако се не варам, смо рекли да је бесмислено да држимо и даље неко одмаралишта на којем губимо милион и по евра годишње, јер они хоће да се тамо одмарају лети. Па, имате плате, и то имате плате највеће у Србији. Иначе, просечна плата у том предузећу је 74.000 динара. То је велика плата за Америку и Немачку, а не за Србију, али треба још да им дајемо и посебно омогућујемо одмаралишта, да би се они купали, а да би сви остали гледали да ли ће моћи аутостопом да стигну до мора или не.

Имамо Закон о пореском поступку и пореској администрацији, покушаћу нешто да скратим, Закон о привременом усклађивању, основица за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава, то јест платним разредима, Закон о регистру корисника јавних средстава и њихових запослених и ангажованих лица, Закон о државним службеницима, Закон о осигурању, Закон о хипотеци и чим први пакет реформи буде одобрен у парламенту, Влада ће предузети активне и знатне мере да представи ове реформе инвеститорима широм света. Планираћемо и организовати опсежне турнеје како бисмо Србију представили као најпривлачнију дестинацију за инвестицију у региону, јер ми ћемо кроз мере фискалне консолидације успети да део новца оставимо за те „incentive package“ и за те подстицајне пакете. Моћи ћемо да направимо најбољи пакет у региону, да будемо успешнији и од Македоније и Бугарске и да покушамо да покупимо оно што је на нашу несрећу отишло у неке друге земље и да привучемо много нових.

Реформе ће нам дати доста материјала да покажемо тржиштима и инвеститорима да би требало да дођу и да уложе у нашу земљу. Верујем да ћемо велике ефекте ових реформи осетити већ 2016. године.

Сада ћу говорити о нечему што углавном из ових тешких мера произилази као добре, подстицајне, односно антирецесионе мере економске политике.

Спровођење мера фискалне консолидације, те довршетак реструктурирања и приватизација државних предузећа могу негативно да утичу на кретање привредне активности и запослености у кратком року. Због тога ћемо, да бисмо то избегли, паралелно са овим мерама усвојити мере економске политике које делују антирецесионо, да се ублаже негативни ефекти болних реформи и подпомогне бржи повратак, нединамични привредни раст и раст заснован оним секторима који се сматрају потенционалним носиоцима дугорочног привременог раста Србије. То су ИТ сектор, аутоиндустрија, прехрамбена индустрија, пољопривреда, енергетика и други.

Ове мере ће укључити следеће: субвенционисање динарских кредита за ликвидност привреде како би се повећала доступност извора финансирање привредним субјектима и то махом експортно оријентисаним малим и средњим предузећима. Кредитна активност у Србији бележи пад.

Пласмани банака привреди смањени су за 9,3% односно привреда је пласирана око једне милијарде евра мање. Претходних година кроз програм субвенционисаних кредита за ликвидност годишње привреди пласирано је око једну милијарду евра годишње. На тај начин држава преузима на себе део трошка који генерише лош привредни амбијент.

Желим да вам кажем да смо у припреми за састав, односно за прављење новог кабинета, разговарали са банкарима и да ћемо ићи на најмање 800 до можда милијарду и 300 милиона субвенционисаних кредита који ће ићи преко пословних банака, што значи да ће држава то морати да покрије са 40-48 до 50 милиона евра оног дела који банке нису преузели на себе. Пре тога ћемо банкама исплатити новац који им дугујемо за претходне транше овакве мере у последњих четири, пет година.

Оно што је веома важно то је као посебна мера антирецесиона динаризација финансијског система Републике Србије. степен динаризације финансијског система Републике Србије, мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима који су одобрени привреди и становништву на крају 2013. године износио је 26,8% односно уколико меримо степен динаризације учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва за исти период износи 23,3%. Низак ниво динаризације имао је негативан утицај на успостављање адекаватног макроекономског окружење, стабилност финансијског система Републике Србије и ефикасност монетарне политике.

Интензивнија употреба домаће валуте у националној економији представља основ за ефикаснију монетарну политику, што за резултат има мање ризике по финансијску стабилност земље услед смањене изложености економије променама девизног курса.

Фискалном консолидацијом и повећањем динаризације стварају се услови за ниже и стабилније референтне стопе НБС и пад свих других каматних стопа на динарске кредите у нашем систему, а у циљу олакшања кредитирања привреде и становништва смањење изложености националне економије, ризику промене девизног курса и подстицања привредног раста и запошљавања.

Значајна заступљеност домаће валуте у финансијском систему Србије и адекватна усклађеност валутне структуре, прихода и расхода небанкарског сектора унапредила би степен финансијске стабилности земље, умањила ризике од промене девизног курса у најрањивијим секторима привреде и унапредила ефикасност монетарне политике.

У циљу унапређења процеса динаризације, Влада Србије и Народна банка креирале су меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије. Меморандумом су дефинисани циљеви, мере и активности које ће се предузимати ради јачања поверења у домаћу валуту и њену употребу у монетарном систему.

Следећа мера временски ограничене пореске олакшице приликом запошљавања нових радника, односно пребацивања радника из сиве зоне у легалне токове. Оно што ће бити наш приоритет у раду Владе јесте  запошљавање људи у приватном сектору. Када говорим о запошљавању, увек говорим о запошљавању у приватном сектору. Држава ће сносити део трошкова пореза и доприноса за раднике у новооснованим предузећима  или постојећим предузећима за до тада не пријављене раднике. На десет новозапослених радника послодавац би плаћао  порезе и доприносе за прва три, док би држава надокнадила овај трошак за наредних седам радника. Овим мерама би посебно била обраћена пажња најугроженије групе становништва, младе људе на самом почетку каријере, а и људе који су при самом крају каријере.

Дакле, то је једна од изванредних подстицајних мера и очекујемо одличан одзив код свих привредника које смо већ анкетирали, а направићемо и додатне подстицајне мере за запошљавање и мањег броја људи, да уважимо замерке привредника који су рекли да можемо и њих да замолимо за по једног новозапосленог и да објаснимо у колико је држава тешкој ситуацији, јер сваки формално  новозапослени значи драматично много за нашу земљу. Повећање те базе од 100 или 150 хиљада новозапослених лица би значио де факто  спас наше економије, спас наше привреде у наредном периоду.

Покретањем великих пројеката и јефтине станоградње, држава обезбеђује земљиште и инфраструктуру, што омогућава да цена станова буде таква да они буду приступачни просечној породици, а то поново због грађевинског сектора и грађевинске индустрије, о којој смо говорили, чиме ће бити генерисана масовна тражња за тим становима, а истовремено ће се покренути један од сектора који је највише погођен кризом, грађевинарство, али не по моделу „Степа Степановић“, где је цена станова суштински постала тржишна.

Усвајање новог механизма за доделу субвенција за инвестиције и запошљавање, које ће бити временски ограничено и постављено тако да подстакну прилив инвестиција у неразвијена подручја, те подручја која ће бити посебно погођена довршетком реструктурирања државних и друштвених предузећа. За ово ће поред мера фискалне консолидације бити обезбеђено и око 200 милиона евра додатног новца у 2015. и 2016. години.

Програм реформи до краја 2014. године. Описане мере које ћемо усвојити и применити у првих 100 дана рада Владе представљаће само први, али пресудно битан корак ка успешној реформи привредног система. Одмах након првог таласа реформи, који ће бити спроведен до краја јула, отпочеће се са реализацијом реформи за чију припрему је потребно нешто више времена и које је неопходно завршити до краја године. Реч је о пет битних реформи, агресивна борба против сиве економије, остварење циља да се сива економија сведе на ниво уређених земаља ЕУ је дуготрајан процес и зависи пре свега од изградње читавог низа институција и њиховог капацитета да обављају своју улогу на ефикасан начин.

Процес институционалне изградње траје у просеку три до четири године, у зависности од комплексности институције и тај процес мора тећи независно од акционог плана за борбу против сиве економије. Оно што је могуће урадити у кратком року је спровести низ акција у борби против сиве економије, односно организованог криминала, које могу значајно смањити ову појаву у појединим областима које су фискално издашније и у исто време најочигледнији пример немоћи државе да се избори са тим проблемом. Истовремено ће се створити институционални и организациони оквир за системско сузбијање сиве економије, пре свега кроз промену пореских прописа и темељну реформу пореске управе.

Конкретне акције до краја године подразумевају: анализу и приоритизацију појавних облика сиве економије, које ће бити предмет акције како би се у најкраћем року добио највећи ефекат, промену прописа законских и подзаконских аката, односно интерних процедура и правилника који су до сада онемогућавали или отежавали сузбијање ових видова утаје пореза, на пример, прављење посебних процедура за контролу појединих ризичних индустрија и пооштравање казнене политике, која је у појединим доменима била јако блага и на неки начин поспешивала сиву економију, реорганизацију интерних ресурса и мобилизацију вишка административног особља, како би вршили већи број контрола, дакле, и део људи у јавном сектору, о којем смо говорили о неопходности смањења, имаће прилику и у другом делу јавног сектора, дошколовавањем, дообучавањем, да пронађу свој нови посао, сређивање интерних евиденција регистара и екстерних база података и промена начина, анализа ризика, како би се повећала вероватноћа откривања и боље цивилне контроле, завршетак детаљног плана, контрола по ризичним индустријама и ризичним делатностима, пре свега шверц акцизних производа, вишемесечно континуирано спровођење контроле уз ближу координацију више државних институција и јасну подршку врха државе.

Осим тога, до краја године биће усвојен нови Закон о инспекцијском надзору, који ће обезбедити обједињавање рада тржишне инспекције, инспекције рада, комуналне инспекције, као и њихову бољу координацију са радом пореске управе. Решавање проблема ненаплативих потраживања и неликвидности привреде, удео проблематичних кредита у Србији је са трећим кварталом 2013. године достигао 22%, с тим да у привреди износи 28%, а код становништва 9%. Ово је далеко највиши проценат проблематичних кредита у региону и то је једна од оних ствари о којој смо говорили, о нашим тајкунима, политичким везама, о томе како су се кредити узимали и на који начин су се трошили, уместо у улагања у производњу, у оно где ће се профит направити, неретко је улагано у приватне јахте, најскупље аутомобиле, рачунајући на то да ти кредити никада неће бити враћени и да ће тај новац бити потрошен у личне сврхе.

Висок ниво проблематичних кредита, чини се да се кредитна активност у Србији смањује у континуитету већ преко годину дана. Биланси банака оптерећени проблематичним кредитима чине да је цена кредита виша, а спремност за кредитирање и преузимање ризика мање. Јасно је да ово негативно утиче на привредни раст, јер у одсуству кредитирања знатно су ограничени расположиви извори за финансирање инвестиција.

Не улазећи претерано у узроке овог проблема који су сигурно различити од економске кризе у објективних тржишних околности, па до криминалних радњи о којима смо говорили, чињеница је да се већина домаћих компанија нашла у проблемима и да су управо њихови кредити постали проблематични. Управо због тог проблема, који је системског карактера, концепт решавања треба да буде такође системски. Концепт би подразумевао успостављање посебне компаније у виду инвестиционог фонда који би откупљивао проблематичне кредите од банака. Ова компанија би имала професионални менаџмент, специјализован за реструктурирање компанија које се налазе у финансијским тешкоћама, на које су ови кредити били одобравани.

Концепт би био потпуно фер и транспарентан и било би понуђено учешће свим банкама на тржишту. Капитал за ову компанију би обезбедиле банке учеснице и међународне финансијске институције, а држава би са своје стране морала да ради на унапређењу регулативе која се тиче стечаја, реструктурирања дугова и процене имовине. Кроз овај процес би се очистили биланси банака, које би потом биле поново спремне да кредитирају привреду.

Истовремено, професионални менаџмент који би управљао проблематичним фирмама био би фокусиран на спасавање ових фирми и њихово стављање на ноге. Тиме је ефекат за целокупну привреду двоструко позитиван. Истовремено, имплементираће се и друге мере које су неопходне за отклањање горућег проблема неликвидности и несолвентности привреде, убрзање процеса стечаја кроз ефикасну имплементацију новог Закона о стечају, увођење субвенционисаних кредита за ликвидност привреди, о којима сам говорио, измирење свих доспелих обавеза од стране државе према приватним повериоцима и добављачима.

Дефинисано је циљно стање јавне управе са посебним освртом на здравство, просвету, науку, државну управу и локалну самоуправу, укључујући и циљни број запослених. Јавни сектор тренутно запошљава 780.000 људи, од чега у државној управи 36.000, на локалу 163.000, у образовању 161.000, у здравству 135.000. Овај број запослених у јавном сектору је неодрживо висок. Много је виши од свих земаља у окружењу, а нарочито у поређењу са земљама ЕУ.

Оптимизација обима јавног сектора биће спроведена кроз анализу постојећег стања и броја запослених у свим институцијама, водећи рачуна о мерењу учинка запослених, са циљем идентификације вишкова или мањкова, анализу описа радних места у свим институцијама, уз њихово редизајнирање, функционалну анализу свих институција са циљем идентификације оправданости њиховог постојања и преклапања делатности, план за оптимизацију сваког од сектора. Процес анализе треба да траје до новембра 2014. године, када би била донета одлука о динамици и имплементацији у сваком од сектора.

Следећа мера је увођење правичних платних разреда и дефинисање динамике повећања зарада и смањења броја запослених кроз преговоре са синдикатима.

Такође, у овом смислу ћу рећи само две реченице о реформи судства, јер је она један од битних стубова за нормално функционисање привреде, државне управе и стварање сигурног амбијента за улагање. Циљеви реформе су да се смањи број нерешених предмета, убрзају судски поступци и омогући већа предвидивост судског система, што значи уједначавање пресуде и тумачења унутар судског система. Све ово треба да има за резултат враћање поверења грађана и привреде у судски систем. У том смислу, до краја године ће бити у потпуности заокружен законски оквир за нови и ефикаснији правосудни систем.

Трећи део, програм структурних реформи од 2015. до 2017. године, наредне године биће кључне да се институције државе и главне функције које држава обавља подигну на ноге. Од успеха у том погледу зависи дугорочна економска перспектива земље. По свим истраживањима, наше здравство државу кошта слично као друге земље у региону, али је квалитет услуга много лошији. Резултати нашег школства су гори него у већини европских земаља, а грађани нису задовољно услугама државне и локалне администрације.

Структурне реформе у свакој од области морају да имају јасан циљ који желе да постигну, а то је боља услуга јавног сектора, коју држава пружа за порез који грађани и привреда плаћају. Сходно томе, у периоду од 2015. до 2017. године биће спроведене системске реформе у четири сегмента јавног сектора који представљају најзначајније пружаоце јавних услуга, здравство, образовање, државна управа и локална самоуправа.

Србија је била на 101. месту глобалног индекса конкурентности Светског економског форума за 2013-2014. годину. Ми смо последњи међу земљама у нашем региону. Циљ реформског пакета закона јесте да се повећа конкурентност наше економије, створи привлачност за инвеститоре и додатни притисак стави на праксу корупције. Повећање конкурентности ће, такође, помоћи да се смање потрошачке цене, а то ће осетити свака породица у нашој земљи.

Циљ наше Владе је да следеће године Србија учини највећи напредак на том индексу међу свим земљама света, а да до 2018. године будемо рангирани међу првим земљама југоисточне Европе.

Ефикасна реализација приоритетних инвестиционих и инфраструктурних пројеката, у области саобраћаја и инфраструктурних пројеката и грађевинарства очекујем највеће помаке у наредном периоду. Наш највећи проблем представља наша финансијска недисциплина, неодговорност и неозбиљност, те није чудо што људи у Србији сматрају немогућим подухватом изградњу аутопута или више мостова или железничких колосека, без обзира на огроман новац који смо у претходном периоду за те потребе издвајали.

Суштина нашег проблема је што не можемо више ништа да градимо узимајући кредите, а све због висине јавног дуга и све због оне три одлуке које су донете у периоду између 2007. и 2009. године.

Оно на чему ћемо инсистирати и ту очекујемо велике и добре вести, желим то вама да кажем, то су концесионарски уговори и уверавам грађане да ћемо, а знате да бих тако нешто тешко рекао, посебно имајући у виду досадашњу праксу, кроз концесионарске уговоре у року од четири године завршити у потпуности ауто-пут Београд-Бољаре у дужини од 270 километара. За оне који не знају где је место Бољаре, реч је о Ибарској магистрали, како је ми популарно називамо, односно ауто-путу Београд-Црна Гора. Мислим да би то за нас био недвосмислено велики успех и огроман резултат.

Прочитаћу вам како нам тренутно стоје ствари и шта је то што ћемо моћи, а богами и неке ствари нећемо моћи да урадимо, зато што те кредите нећемо моћи да провучемо управо због висине јавног дуга. Рекао сам за Београд и Јужни Јадран у дужини од 763, Београд-Бољаре 270 километара, уверен сам да ћемо то кроз концесионе уговоре у року од четири године у потпуности изградити, не завршити папире, већ грађани могу да знају да ће за четири године моћи да иду у Црну Гору на море, на планину, где год хоће или да иду у било које место у Србији на том путу, да ће моћи да иду ауто-путем.

Имаћемо пројекат рехабилитације и безбедности на путевима. Ту радимо 1.500 државних путева. Заједнички финансирају Европска инвестициона банка, ЕБРД, Светска банка и Србија са укупном вредношћу од 370 милиона евра. Коридор 10 – деоница Е75, то је 74,2 километра, радови су на свим лотовима у току, осим обилазнице око Димитровграда у дужини од седам километара, где се очекује завршетак тендера сваки дан. Након банкрота Алпине, планирано је фазно завршавање радова и људи у Србији треба да знају да ће до краја 2016. године и тај пут коначно бити завршен, односно окончан.

Железничка инфраструктура Нови Сад-Суботица-граница Мађарске, идејни пројекат се ради са средствима ИПА фонда у вредности од 3,95 милиона евра и извођење радова се планира кроз механизам Кина…, у склопу заједничког пројекта Београд-Будимпешта и ту нам предстоје, не лаки преговори са нашим кинеским партнерима, како и на који начин то да финансирамо, јер поново смо у проблему ако будемо морали да идемо на кредитно финансирање због висине јавног дуга.

Ремонт шест деоница на Коридору 10 је 112 километара. Пројекат ће бити финансиран из руског кредита. Вредност радова је 68 милиона евра. Радови почињу за два месеца. Потписан је анекс два у марту ове године.

Изградња другог колосека Београд-Панчево, пројекат се финансира из руског кредита. Вредност радова је 69 милиона евра и радови су почели.

Прокоп станица, Београд-центар, пројекат се финансира из кувајтског кредита. Завршетак колосечних постројења, вредност радова је  27 милиона евра. Тендер је завршен и радови почињу за два месеца.

Модернизација пруге Београд-Врбница, односно правац Бар, пројекат ће бити финансиран из руског кредита, а оквирна вредност је 200 милиона евра. Почетак радова ће бити тек у другој половини 2015. године. Нећу улазити у детаље. Ако будете заинтересовани, могу да вам одговорим после на питања око набавке дизел моторних возила, модернизацију пруге Ниш-Димитровград, обилазнице око Београда, обилазнице око Ниша, деонице Ниш-Брестовац и веома важна ствар изградња интер модалног терминала у Батајници у вредности од 19 милиона евра. Очекује се донација Европске комисије у износу од 15,5 милиона евра, експропријација је 3,5 милиона евра. Сва потребна пројектна документација је спремна.

Око нових пројеката, сем овога о чему сам говорио, рекао сам да ћемо драматично убрзати и коначно завршити. Имаћете једну нову праксу. Сви грађани Србије ће на путевима моћи да виде колико је то њих коштало. Узећемо и направићемо билборде, где ће свако моћи, молим људе, младе људе да не шарају, да ништа не дописују, имаћете цену за сваки крак, за сваки део пута, да сваки грађанин зна колико је новца издвојио за тај пут и рокове када ће тај део пута и када ће деоница бити завршена. То ће бити једна нова пракса у Влади Србије, како то раде неке развијене земље.

Оно што је такође велики инфраструктурни пројекат, Београд на води, ту ћемо заједнички Град Београд и Република Србија формирати предузеће. Ту морам да се сложим са представницима бившег режима или опозиције, како год хоћете, који су исказали своје недоумице и страх да је могуће да се тако нешто изјалови. Могуће је, али само уколико ми будемо одговорни. Уколико будемо одговорни својим нерадом, корупцијом или другим погрешним и намерно лошим чињењем. Ово сам рекао зато што су се такве ствари већ дешавале и на једвите јаде смо успевали да то прекинемо.

Желим да обавестим грађане Србије, не само грађане Београда, да једну од најлепших зграда, оронулу, виде како изгледа данас, да дођу 31. маја, да погледају. Два и по милиона евра кошта реконструкција. Ми нисмо дали ни динар. Арапи су дали све паре. Они ће то направити као показну собу како би требао да изгледа Београд на води. Не бисте веровали, неки наши људи, дакле Арапи дају новац, они граде нашу зграду њиховим парама, а ми им тражимо још 10%, ваљда зато што граде нашу зграду у нашој земљи њиховим парама. То смо прекинули већ у покушају, а одређена лица су смењена, склоњена, а установићемо да ли има кривично-правне одговорности.

У сваком случају, очекујем да тај пројекат подигне индустрију. Замислите да ви тражите 10% због тога што неко вама његовим парама, а не вашим парама, прави. За свакојаке случајеве сам слушао и видео, када хапси полиција у разним нашим градовима траже по 10% за оно што дају некакве дозволе или не знам шта. Ово је јединствен случај у свету, да они нама граде, на нашој територији, њиховим парама, али нам ни то није доста, него да им узмемо још 10%. То има само у Србији. То смо прекинули и надам се да ћемо имати довољно озбиљних и одговорних људи. То нема везе са партијама. То има везе са нашим манирима, да живимо за два дана, да узмемо све што нам падне на памет, а да се за то не помучимо и да то буде лако зарађено и да не бринемо како ће да изгледа.

Телекомуникације и туризам. У области телекомуникација, информациона друштва, најважнији задатак је завршетак процеса дигитализације телевизијског сигнала, који ће бити окончан до 17. јуна 2015. године, тај рок је поставила Европска унија. Министарство трговине, туризма и телекомуникација ће наставити активности у циљу развоја мреже широко појасног и брзог интернета, како би он био доступан и у најслабије насељеним деловима наше земље. У фокусу ће бити и даље унапређење електронског пословања кроз стварање одговарајућег законског оквира и административног система неопходних за развој ови области.

Од посебног значаја за развој електронског пословања и отварања опције пријема новца из иностранства, путем интернет сервиса „Пеј пал“, који је током 2013. године дошао на тржиште Србије, је развио услугу плаћања и слања новца путем интернета.

С обзиром на велики потенцијал развоја сектора информационих технологија, извозне могућности у овој области, Министарство трговине, туризма и телекомуникација радиће на унапређењу услова за развој ИТ сектора кроз даљу либерализацију тржишта, давања подстицаја домаћим произвођачима и стварања услова за нова страна улагања. У прилог подршци овом сектору, говори и податак да ИТ индустрија спада међу четири привредне гране у Србији са највећим перспективама раста и извозним потенцијалима. Главни циљ Министарства трговине, туризма, телекомуникацијама је да се унапреди квалитет туристичке понуде Србије, како би се у наредном периоду створило повећање укупног девизног прилива од туризма са садашњих 800 милиона евра на 1,3 милијарде евра годишње.

Знате да је мултипликаторски ефекат у туризму највећи и зато сваки динар који уложимо у туризам готово нам се петоструко врати. Зато ће нам бити важан и Београд на води, а и сви други инфраструктурни пројекти о којима смо говорили.

Максималним радом на унапређењу квалитета туристичке понуде може се очекивати да у наредном периоду укупан број туриста који годишње посети Србију порасте са 2,3 на три милиона годишње, колико је остварено у 2013. години. Наш циљ да у 2018. години буде пет милиона. У том случају се очекује повећање броја директно запослених у туризму, са садашњих 70.000 на 100.000 радника. С тим у складу и са тим у вези министарство ће радити на обезбеђивању квалитетних услова за инвестициона улагања у сектору туризма, посебно кроз развијање модела јавно-приватног партнерства, а сви поменути циљеви биће саставни део нове стратегије развоја туризма Србије која ће бити израђена до краја ове године.

Излазак на нова тржишта и повећање извоза српске робе – у циљу даљег повећања извоза, а 2012. године имали смо покривеност увоза извозом 59%, данас имамо 72,5% и то је најбољи део и део у којем смо највише напредовали, ствар којом највише можемо да се похвалимо. Тражићемо нова тржишта за пласман српске робе и то кроз потписивање споразума о слободној трговини са земљама са којима Србија до сада није имала такве закључене споразуме.

Уочено је да је највећи раст извоза остварен управо у оне државе са којима постоје закључени споразуми о слободној трговини. У том смислу највећи потенцијал за такав вид тражења нових тржишта постоји у земљама Блиског истока, Африке и Азије. Једна од кључних циљева у области спољне трговине је приступање Светској трговинској организацији, што је један од предуслова за чланство Србије у ЕУ.

Развој енергетике – задатак овог ресора је да обезбеди енергетску стабилност и безбедност Србије, односно довољне количине енергије и енергената о одрживим ценама, уз јасан законодавни оквир и повољан амбијент за инвестирањем. Дефинисањем приоритета улагања одредиће се и брзина развоја енергетика, рударства, а самим тим и стопе будућег привредног раста Србије.

У области законодавне процедуре која је основ прегледности пословања и доброг амбијента за улагање, биће донети нови закони и подзаконска акта о енергетици, закон о биолошким истраживањима и рударству, закон о тржишту електричне енергије, закон о тржишту гаса, закон о тржишту топлотне енергије усклађени са прописима и стандардима ЕУ, као и подзаконска акта Закона о ефикасном коришћењу енергије, Закона о робним резервама у делу постојања обавезних резерви нафте, нафтних деривата и гаса у Србији и подзаконских аката у циљу даљег поспешивања и искоришћења обновљивих извора енергије, посебно биомасе.

У области рударства извршиће се озбиљне измене постојећих аката и сеча прописа који успоравају и гуше развој рударства. Да кажем и вама амбасадорима, пошто сам потпуно сигуран да ћете мање долазити код мене у канцеларију и да трошите и ваше и моје време инсистирајући на бољим прописима у сфери рударства.

Извршиће се промена тарифног система и отворити поглавље 15 – енергетика, у преговорима са ЕУ. Стратешки циљ Србије јесте да подигне степен енергетске безбедности искоришћењем расположивих ресурса и конвенционалних, необновљивих и обновљивих извора енергије.

Један од приоритета у области енергетике биће обновљиви извори енергије за које су у претходне две године створени законодавни и привредни услови да се у њих улаже. Поред искоришћења хидроенергије, ветра, геотермалне и сунчеве, посебно ће се помоћи искоришћење потенцијала биомасе, која у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије учествује са 60%.

Српску енергетику карактеришу висока екстерна енергетска зависност, неповољна структура домаћих конвенционалних извора, низак ниво улагања у истраживање енергетских и рударских потенцијала, неекономске цене енергије и диспаритет цене енергије и енергената, али и низак степен наплате електричне енергије гаса и топлотне енергије.

Потраживање ЕПС–а за утрошену електричну енергију су 1,1 милијарда евра, а „Србијагаса“ за утрошен гас 600 милиона евра. Топлана у Србији има 57 и код њих је 200 милиона евра. Приоритети Владе у области енергетске политике Србије биће подизање енергетске безбедности и сигурности, као и подизање свести код доносиоца одлука да је енергетска безбедност државе апсолутни приритет.

Могућност за инвестиције у енергетици до 2020. године износи око 8,5 милијарди евра, односно за гасовод „Јужни ток“ планирана је 1,9 милијарда евра. Од тога око 2000 мегавати у савремене термо и електране на природни гас уз принцип когенерације, око 1400 мегавата у велике хидро капацитете укључујући реверзибилне и 1092 мегавата, вредних око две милијарде евра и обновљивих извора енергије.

Свака инвестициона одлука биће пажљиво анализирана у складу са интересима инвеститора и Републике Србије, а у складу са фискалним могућностима. Знате да о каквом год улагању да се ради да вам увек и домаћи и страни инвеститори дођу са идејом о PPA  и већ ме боли глава када чујем PPA, то је тај power purchase agreement. Они вам траже – да ћемо нешто пара, али да нам Влада гарантује да ће да нам исплаћује толику и толику цену струје. Неће да иде на тржиште, него да морате да гарантујете два или три пута вишу цену струје. Гледаћемо да то радимо у најбољој могућој мери само тамо где смо принуђени, недостатком сопствених извора и сопственог новца да финансирамо најважније инвестиционе објекте.

Отварање и развој интерног и регионалног тржишта је процес који је већ започет, а који треба да омогући постављање и функционисање енергетике на тржишним основама и њено боље регионално позиционирање. У овом тренутку је отворено до 40% тржишта, што износи 4.000 купаца на високом и средњем напону. Ово је сигуран пут да се повећа конкурентност српске привреде, али и да се обезбеди сигурност у снабдевању домаћег тржишта и смање губици у дистрибутивним мрежама. За Србију посебан значај има чланство у енергетској заједници и процес придруживања ЕУ. Енергетска стратегија енергетске заједнице је управо и настала на иницијативу Србије и представља спону са енергетском политиком ЕУ. Јасно смо посвећени не само процесу европских интеграција, већ и развоју сарадње са свим земљама које су на међународној сцени препознати као лидери.

Развој пољопривреде – повећање пољопривредне производње за 30% . Основни задаци министарке за пољопривреду биће реализација пројеката за наводњавање, укрупњавање земљишних поседа на начин који ће омогућити планско бављење пољопривредом, промена начина финансирања пољопривреде на начин који ће подстицати већу продуктивност, вертикалне интеграције до краја прерађивачких ланаца.

Иако је сектор пољопривреде изузетно важан за српску економију, одликује га слага и неконкурента производња. Не знам да ли људи у Србији то знају, пошто стално слушамо рекао бих другачије приче. Разлог за ово су економска глобализација, недостатак институција, велики број малих газдинстава, висока зависност од климатских промена, техничко-технолошка заосталост целог сектора, несигурно тржиште пољопривредног сектора, као и обавезе које се намећу у процесу прикључења Србије ЕУ и Светској трговинској организацији.

Тржишни ланац и логистичку подршку сектору одликује недостатак или ниска ефикасност институције и система за логистичку подршку, као и недовољна искоришћеност  расположивост капацитета и ресурса.

Према последњим статистичким подацима сеоско становништво чини 40,6% укупног становништва, а сваки пети становник села старији је од 65 година. У односу на попис из 2002. године број руралног становништва је опао за 10,9%. Удео пољопривреде у укупној запослености је 21%  бруто друштвене вредности је 10,4%, а удео пољопривредно прехрамбених производа у укупном извозу је 22%.

Један од посебно важних изазова Владе Србије у оквиру политике руралног развоја биће обезбеђење економске одрживости малих породичних газдинстава, с обзиром да они чине око 77% регистрованих пољопривредних газдинстава и њихова припрема за конкуренцију са произвођачима из ЕУ, као и останак младих и жена на селу.

Пратећи актуелне интеграцијске процесе нова стратегија пољопривреде даје јасне смернице будућих реформи пољопривредног сектора, уз прецизно дефинисање приоритетних подручја, деловања на ревитализације и активирању развојних потенцијала руралних средина.

Процес јавне расправе је завршен и усвајање стратегије пољопривреде Србије ће уследити одмах након формирања Владе. Овај документ уједно ствара оквир за наредне активности у смислу израде националних програма за пољопривреду и рурални развој, који треба да садрже конкретне и детаљно описане мере за достизање стратегијом зацртаних циљева.

Процес израде националних програма праћених израдом одговарајућих секторских анализа је започет почетком године и предвиђа конкретне мере за реализацију следећих стратешких циљева: раст производње и стабилност дохотка произвођача, раст конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење сектора, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине, унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва, ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног оквира развоја пољоприведе и руралног развоја.

У наредном периоду очекују нас даље радне активности за успостављање акредитације и потребних структура за коришћење предприступних фондова ЕУ за рурални развој IPARD, чиме би се испунили услови за повлачење предвиђених приступних фондова за Србију од 32 до 38 милиона евра на годишњем нивоу.

Влада Србије ће наставити интензиван рад на даљем унапређењу система за заштиту здравља потрошача, спречавања појављивања болести животиња и биљака, заштиту здравља и добробити животиња и обезбеђивања становништва довољним количинама квалитетне и здравствено исправне хране намењене пласирању, како на домаћем тако и на захтев иностраног тржишта.

Посебна подршка инспекцијским органима биће обезбеђење кроз успостављање лабораторијске мреже способне да прати и пружа подршку пољопривредно прехрамбеном сектору Србије.

Нове мере аграрне политике обезбедиће посебну подршку за младе пољопривредне произвођаче, жене на селу, земљорадничке задруге, удружења пољопривредника, као и већи износ финансијских средстава за примарну производњу и прераду пољопривредних производа.

У најкраћем року донећемо закон о преджетвеном финансирању који ће омогућити пољопривредницима прихватљив извор финансирања жетве тако што ће као гаранцију отплате давати будући род, а не хипотеку. Наставићемо са развијањем система јавних складишта који се показао као веома квалитетан начин повољног обезбеђења финансијских средстава за пољопривреднике и адекватно чување и квалитативног класификовања робе по светским стандардима.

Мере тржишне ценовне подршке биће усмерене на стабилизацију цена у време поремећаја на тржишту. У таквим условима уводиће се разне различите интервентне мере којима ће се подстицати додатна потражња и регулисање понуде. Генерална оријентација ће бити да се постепено гради систем безбедносне мреже за стабилизацију тржишта по механизмима и принципима у ЕУ.

Усвајањем и прилагођавањем сета закона регулисаће се односи у домену промета, закупа и наслеђивања земљишта, али и обавеза одржавања земљишта у смислу поштовања принципа добре пољопривредне праксе. Посебан акценат ће бити дат заштити пољопривредног земљишта у смислу ограничавања стварања најквалитетнијег пољопривредног земљишта у земљиште за друге намене. Пореском политиком и буџетским подстицајима подржаваће се повећање и консолидација земљишта и успостављање активнијег тржишта земљишта. Кредитном инвестиционом подршком наставиће се и додатно оснажити финансирање пројеката за мелиорацију и унапређење земљишне инфраструктуре.

Опште мере подршке пољопривреди предвиђају и припрема и коришћење савремених алата за саветодавство, унапређење саветодавних модула, иновативни приступ у образовању и обука пољопривредних произвођача чиме ће се унапредити систем креирања и трансфера знања. Уважавајући све стручне и научне показатеље и препоруке и дефинисали смо нове реалне, али и оствариве смернице у развоју које ће на прави начин допринети да српска пољопривреда постане динамичан сектор заснован на знању и здравој животној средини, а руралне средине очуване за понос генерацијама које долазе.

Реформе у сфери образовања и науке. Иако имамо наизглед море образовних институција не можемо ни приближно да тврдимо да смо друштво знања. Једна кинеска пословица каже: „Планираш ли годину дана унапред, посади рижу. Планираш ли 10 година унапред, посади дрво. Планираш ли век унапред, васпитавај и образуј људе.“ Ова Влада ће покушати да реформише образовни систем.

Да ли знате да је сваки трећи ђак у Србији функционално неписмен? Нама ће образовање бити на првом месту. Образовање је темељ од ког крећемо да градимо нашу заједничку кућу, нашу нову Србију, бољу Србију, Србију која зна. Наша деца уче из књига старих и по 20 година у ери нових технолошких иновација, где је једној информацији потребно само 28 секунди да проструји светом. Какав је то парадокс? Има ли бољег примера за то колико заостаје наше друштво? Наша деца уче из застарелих наставних средстава, а школски програми су такви да су затрпани гомилом неважних информација. Не постоји јасна информација која ће омогућити опште знање и образовање неопходно сваком младом човеку за даље животно опредељење.

Наша деца излазе из наших школа неспремна за свет и искушења која их чекају, без довољно знања да се самостално баве послом за који су се школовали. Професори морају да их образују, али не после школе, не на приватним часовима. После школе деца требају да се баве спортом. Све чешће чујем како родитељи масовно плаћају приватне часове. Још масовнија појава је поклањање оцена. Тако их васпитавамо да ће сутра олако нешто постићи, само је важно да имају везу и да плате, а што немају знања, нема везе. Тако им није учињена услуга, већ нанета непоправљива  штета. Стара кинеска пословица каже: „Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан. Научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот“. Ми морамо нашу децу да научимо пре свега да правилно размишљају. Када то науче, научили су најважнију лекцију.

Образовни систем чији је циљ да ученицима или студентима пружи сва неопходна знања за свој будући животни позив ствар је прошлости. Први разлог за то је динамика савременог живота која практично више ниједном позиву не дозвољава да буде животни. Молим вас, послушајте ову реченицу још једанпут и зато неки наши људи, многи наши радници не разумеју шта се догодило. Променио се свет. Променило се све око нас.

Други разлог је што данас знања сама по себи више нису довољна. По први пут у историји људског рода догађа се да знање више није гаранција успеха у послу. Конкуренција чини да још јучерашња знања више нису довољна за сутрашње послове. Најважнија компетенција свих успешних људи данас је способност да уче нове ствари. Једина школа у коју данас треба улагати и време и ресурсе јесте школа која ће нас научити да учимо.

Када сам разговарао са легендарним Шиманом Пересом пре неколико недеља, он ми је рекао и дао једну нову идеју за коју сам сигуран да ће је Израелци применити, али и многи у свету. Рекао је – имали смо време шесточасовног учења у школама, а осмочасовног боравка у фабрикама или на радном месту. Убудуће ће бити за раднике шест сати рада, два сата учења, а за ђаке четири сата учења и два сата рада. Било би добро да и ми то разумемо много пре него неки у свету како бисмо били у корак са онима који су најуспешнији.

Највећи број занимања којима се данас људи баве пре само две деценије нису имала ни називе. Оно што данас може да буде целоживотно није занимање, већ само учење. Целоживотно учење је нужност времена у коме живимо. Све је мање послова за које радници неопходна знања и вештине стичу током редовног школовања. Стално учење и професионално усавршавање је начин живота на који морамо да се навикнемо. Образовни систем треба да подстиче све видове целоживотног учења. Одговорност за квалитетно образовање је на свима нама, а пре свега на онима који се образују. Нико не може да очекује да је образовање једносмерна улица без раскрсница, где нема потребе да се доносе и преиспитују било какве одлуке.

Ученици који постану свесни да су сами најодговорнији за сопствено образовање лакше ће направити сопствени сазнајни пут. Постоји мноштво начина за стицање знања. Ту разноликост приступа треба гајити. Неопходно је развијати систем екстерне провере који би кроз вредновања резултата учења био за унапређење школске праксе.

Бројаће ми новинари колико сам чаша воде попио. То ће да им буде главна вест.

Неопходно је да школе имају већу аутономију у свом раду. Наставници такође. Таква аутономија нужно носи и већу одговорност за остварене резултате. Директори школа који су у страху да случајно не учине нешто што Министарство није експлицитно одобрило не доприносе развоју образовања. Они само чувају статус кво који нам никада мање није био потребан. Сваки позитиван помак у школској пракси треба истаћи и охрабрити и друге школе да пронађу свој препознатљив модел рада.

Гломазан и крут образовни систем не пружа могућност да свако пронађе себе, да искаже своје интересовање и оствари своје таленте. Нико од нас није довољно мудар да би требало да прописује како сви морају да уче. Нисмо сви исти. Баш у томе и јесте снага  човечанства.

Министарство просвете и науке мора да се ослободи непотребних ингеренција. Нема никакве потребе да се Министарство просвете бави ђачким екскурзијама, именовањима школских одбора, верификацијом уџбеника. Министарство просвете и науке би требало да се бави развојем система и подизањем квалитета рада, легислативом, образовном економијом и стварањем мреже корисника са целим светом.

Образовање је много више од школства. Само један мањи део образовања одвија се у школи. Актери овог система нису само ученици и наставници, него смо то сви ми. Сви ми треба да стварамо културу у којој се цене труд и одговорност. Учење не сме да буде само средство којим се долази до оцена и диплома, већ неизоставни део живота интелигентних бића.

Учење само за оцену или пролаз на испиту је лоша пракса која има још лошије последице и тренд поклањања оцена и тренд давања испита без стварног изласка мора да се заустави. Данас имамо неколико пута већи број вуковаца него пре две и три деценије. То што готово 15% ученика има све петице никоме не чини добро. Сетите се вашег времена, колико нас је мало имало све петице и колико је мало било оних који су имали просек преко девет.

Нисам сигуран да би са било које стране било много.

Уколико је разлог за овакве оцене слаб критеријум, то треба утврдити коришћењем екстерних инструмената провере знања и тако критеријум учинити сврсисходнијим. Уколико је разлог за неразумно високе оцене спољашњи притисак, онда наставнике треба одлучно заштитити јер они су најмеродавнији да процене знање и дају оцене.

У домену високог образовања постоји низ побољшања које треба спровести. Влада ће се посебно бавити квалитетом високошколских установа, њиховом акредитацијом и стварањем услова да се олакша повратак наших стручњака из иностранства. На овај начин ће бити створени услови за здраву конкуренцију школа, факултета и наставника који тамо раде.

Један од приоритета Владе биће наука и технолошки развој. У протеклој деценији, услед повећавања броја истраживача које није било праћено сразмерним порастом буџетских средстава, дошли смо у ситуацију да велики део издвајања за науку практично одлази на исплату зарада запослених. Ниво финансирања самих истраживања је овим пао испод нивоа потребног да се ова делатност одржи, а вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника.

Поред планираног повећања улагања у науку Влада ће низом мера, као и изменама и допунама Закона о научно-истраживачкој делатности, успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету. Нови модел финансирања подразумева конституисање фонда који ће на бази стручности дугорочно креирати стратегију научно-истраживачког и технолошког развоја, оцењивати научне пројекте и расписивати конкурсе за финансирање научно-истраживачког рада. Поред тога што је реч о изузетно важном развојном сектору, регулисање ових закона добиће приоритет, како би се обезбедио континуитет у финансирању научно-истраживачких пројеката, чији се текући циклус завршава крајем 2015. године.

Пошто постоји бојазан да би прелазак на нов модел финансирања могао угрозити неке области науке које су од опште важности за културу и друштво, али тренутно не представљају изазове у технолошко развојном смислу, Влада ће са посебном пажњом заштитити постојеће истраживање у хуманистичким и друштвеним наукама. Интегрисани у напорима нове владе и водећих научника и стручњака, могли бисмо не само да спасемо науку и повратимо значај образовања, већ и да препознамо, подстакнемо и искористимо један од основних и вишеструко потврђених потенцијама које ова земља има.

Обезбеђивање услова који би истраживаче подстицали да остану у земљи, повећано улагање у науку, као и спрега између науке и привреде, обезбедили би основу за бржи привредни развој, као и општу културну и друштвену ревитализацију.

Такође, посебан акценат бих ставио на положај младих у Србији, који је далеко од задовољавајућег. Иако су донета основна стратешка документа из области омладинске политике, а пре свега Закон о младима и доста је урађено на спровођењу истих, подаци показују да се млади данас суочавају са многим изазовима, од којих је свакако највећи проблем незапосленост. Србија је суочена и са опадањем броја младих у општој популацији и трендом одласка најталентованијих из земље. Зато је неопходно улагати у младе, стварати им услове за одговарајући посао, становање ван родитељског дома и заснивање породице. Радићемо на даљем стратешком оквиру у овој области, али и на конкретним решењима за младе.

Кроз  широк консултативни процес и учешће свих релевантних актера, у овој години израдиће се национална стратегија за  младе 2015-2025, са акционим планом за њено спровођење, а у складу са иницијативама и оквиром омладинске политике на нивоу ЕУ, како би се постигли најбољи могући резултати, уз потпуно уважавање и искуство иницијатива ЕУ у омладинској политици. Приликом израде овог стратешког документа нагласак ће бити стављен на смањење незапослености, подстицање предузетништва и самозапошљавања, уз одговарајуће олакшице и финансијску подршку почетницима.

Смањење социјалне искључености младих, спречавање раног напуштања образовања, повећање свести о значају неформалног образовања, побољшање квалитета каријерног, вођење и саветовање, промовисање омладинског рада, промоција здравих и безбедних стилова живота и повећање активног учешћа младих у друштвеном животу. Фонд за младе таленте наставиће да подржава најталентованије младе људе, у циљу да се заустави одлазак младих на рад у иностранство и да им се омогући да се у својој земљи професионално развијају.

Реформа државне управе и реформа локалне самоуправе.

Последњих година сведоци смо великих флуктуација масе запослених у јавној управи. Фокус више неће бити на промени државних службеник, већ на јачању њихових капацитета и подизању њихове одговорности у примени прописа и спровођењу утврђених процедура. Успоставићемо обавезну едукацију и усавршавање државних службеника на свим нивоима. Редефинисаћемо критеријуме за запошљавање и напредовање у државној управи. Средства ћемо улагати у школовање кадрова који су потребни нашој државној управи, уз изградњу тржишних информационих система, контролу стандарда и квалитета. Свет о мора да се ради квалитетније и професионалније него што је до сада рађено. Државна администрација мора постати подршка, а не препрека инвеститорима и приватницима. Реализацији тог циља у значајној мери ће допринети агресивно увођење електронске управе као и увођење општег принципа ћутања управе, значи одобравања.

Већ данас се Законом о министарствима успоставља Републички секретаријат за јавне политике, са потребним надлежностима да се обезбеђују осмишљеност и међусобна усклађеност јавних политика и њихова усклађеност са средњорочним финансијским могућностима земље. Усвојиће се потребне законодавне измене, пре свега измене Закона о државној управи, које ће прописати начин на који се јавне политике доносе, како би оне биле реалне, усклађене и спроводиве. Најбитнијим од њих претходиће усвајање концепата о циљевима и начинима на које се они постижу. Тек онда ће се решења разрађивати, међусобно усклађивати и на крају усвајати.

Омогућићемо привреди, цивилном друштву и другим заинтересованим странама да учествују у свим фазама правних аката од концепта закона до предлога, укључујући и припрему подзаконских аката.

У свим локалним самоуправама постоје вишкови запослених, а највећи број запослених у локалним самоуправама је запошљаван по политичкој линији. Не само да су људи запошљавани у општинским органима, већ су тако запошљавани, на тај начин, у јавним и осталим локалним предузећима која нису била обухваћена правилом о максималном броју запослених. Циљ је да се, кроз реформу локалне самоуправе, дефинише максималан број запослених који се директно или индиректно финансирају из општинског буџета, а на основу броја становника и развијености општина. Реформа локалне самоуправе укључивала би и обавезу увођења електронске управе и максимално скраћивање рокова за издавање свих неопходних потврда и докумената у надлежности локалних органа. Реформа финансирања локалне самоуправе ће са друге стране повећати фискалну одговорност локалних власти, кроз мање ослањање на републичке трансфере и бољу наплативост локалних пореза.

Захваљујући традиционалној ангажованости грађана Србије у својој заједници, великој помоћи међународне заједнице, локалне самоуправе данас далеко су способније да остварују грађанску самоуправу, пружају јавне услуге, подржавају инвестиције, развој, него што су биле пре десетак година. Ипак још има много посла на јачању локалних самоуправа.

Са једне стране, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи надлежности се морају одредити тако да грађани у самоуправама одлучују о ономе шта оне најбоље знају, које су им потребе, приоритети, коме треба заштита, коме разрезати већи порез на имовину. У складу са принципима доброг газдовања, средства морају бити у складу са надлежностима. Са друге стране, локалне самоуправе морају преузети већу одговорност за квалитет својих одлука и развоја који из њих проистиче. Уместо тога, у многима има недомаћинског понашања.

Навешћу пример једне општине и нећу рећи која је општина, зато што није важно ко је на власти. Та општина има 7.000 становника, задужена је са 5,5 милиона евра. Потпуно банкротирала, нико жив не може да је извуче. То је урадила некаква претходна власт, а ова данашња власт, када им је општина у банкроту, када им је општина у ситуацији да не могу ништа да исплате, уместо да дођу и да траже неко решење заједно са Владом Србије, дођу да траже ако има неки динар за некакав фудбалски или кошаркашки клуб, а општина и све што грађанима мора да се учини, да се уради, може да чека још годину дана и да им никакву услугу не пруже. То вам довољно говори колико смо озбиљни и како и на који начин функционишемо.

Реформа здравства.

Још један систем који је одавно зрео за тешке реформе, а у којима је то можда најтеже спровести због недостатка финансијских средстава, је наш здравствени систем. Србија је недавно рангирана као последња у категорији у Европи. Ова Влада има за циљ да Србију помери са тог места у наредне четири године. Имамо добре лекаре и то јако добре лекаре, а вероватно и довољно болница, али организација система је застарела, штетна и не задовољава потребне услуге у модерној економији 21. века.

Реаговање нашег здравственог система је неадекватно. Људи месецима чекају пре него што лекар може да их прими. Обични људи у нашој земљи, који немају везе или новац, бивају занемарени и немају могућност да оду да буду прегледани. Стога наш први приоритет у здравственом систему би било да успоставимо хитну услугу и службе за примарну здравствену негу за свакодневне потребе, што заправо данас или у доброј мери не постоји. Ово не би било обављено тако што би се још новца прописало у нездрав систем, већ реорганизацију система. Укинућемо две године стажирања за клиничке докторе, преспецијализације и омогућити им да одмах почну са специјализацијом. Тиме би више доктора могло да пружи своје услуге заједници.

Као што сам рекао, имамо добре лекаре у земљи. Заправо, људи долазе из Канаде, Британије и других земаља овде на лечење. Уз адекватно планирање, можемо од Србије да направимо најбољу дестинацију за здравствени туризам, нарочито када је реч о стоматологији и естетској хирургији. Ово је брзорастуће тржиште широм света, тржиште које може донети много прихода нашим лекарима, нашим болницама и нашој земљи. Формираћемо специјални тим који би био задужен да ову визију претвори у стварност.

Влада ће такође размотрити раскид са штетном навиком слања доктора ван земље на специјализацију. Уместо тога радићемо заједно са другим владама у ЕУ и другим регионима, како бисмо доводили стручне лекаре у Србију и организовали семинаре и лечили пацијете. Покренућемо пројекат под називом „Активно здравство“, који ће бити координисан кроз општине Србије. Уместо чекања да потенцијални пацијенти дођу код нас, ми ћемо отићи потенцијалним пацијентима на ноге, пронаћи их и тиме спречити додатне трошкове, а такође и спасити животе. Увек је боље спречити него лечити.

Поред тога, Влада ће као циљ поставити изградњу дечијих клиника и објеката који су тренутно препуни. Проширићемо дечију клинику у Београду, а такође и онколошку клинику.

Формираћемо посебан приватно јавни фонд који ће служити, сада ћете да схватите зашто смо морали и неке друге ствари да сечемо, који ће служити за лечење деце у областима у којима Фонд здравственог осигурања не обезбеђује финансирање, као и за ургентне случајеве.

Када је реч о родитељству и наталитету, инсистираћу да се кроз социјална давања побољша материјални положај родитеља, да се скину кроз једноставне процедуре за остваривање овог права. Циљ реформе здравства ће бити повећање доступности квалитета јавне здравствене заштите. Период чекана на специјалистичке прегледе мора да се преполови у наредне три године. С друге стране, мора да се повећа ефикасност постојећих средстава који иду на здравство.

У циљу ослобађања ресурса у здравству за бављење пацијентом, који ће бити у фокусу, административни послови ће бити аутоматизовани кроз увођење електронске здравствене књижице и електронских картона. Реконструкција четири велика здравствена центра мора коначно бити завршена, након скоро једне деценије од како су обезбеђења финансијска средства за овај посао.

Такође, у најкраћем року је битно увођење система за мерење показатеља квалитета здравствених установа, који би омогућио да се прати њихов рад имплементацијом унапређења. Оне здравствене установе које се мењају на боље треба наградити за своје резултате, док остале треба кажњавати и терати на промене.

Увођење реда у област спорта кроз решавање питања приватизације у спорту и финансирање спорта. Успостављање јасно дефинисаног система финансирања спорта у Србији у складу са националном стратегијом развоја спорта, са посебним освртом на проблем нетранспарентног финансирања спортских клубова. Престанак директног финансирања пословања клубова и уређење власничких односа у спорту кроз промену законске регулативе и завршетак приватизације у спорту.

Држава је увек реаговала на притиске са различитих страна, зато што је било речи о значајним друштвеним групама велике снаге и популарности. Држава је увек излазила у сусрет, мање или више, обично нереално великим захтевима и држава се увек трудила, ма ко да је био на власти, да то некако изједначи између оних који су тобоже најпопуларнији или стварно најпопуларнији. Да вас питам, шта је држава имала од тога? Поштујемо, извршите приватизацију. Ми хоћемо да од вас наплаћујемо порезе, а не да узимате од државе. То тако функционише у свим нормалним земљама света и тако ће да функционише и у Србији.

Успостављање предвидиве и конзистентне политике у домену културе и отварање реконструисаног Народног музеја. Јачање капацитета установа културе и цивилног сектора, те подстицање њихове професионализације и транспарентности. Дигитализација српског културног наслеђа. Доношење сета медијских закона, са циљем да се држава повуче из медија и свој утицај усредсреди на пројектно суфинансирање медијских садржаја који промовишу јавни интерес. Регулисање правног оквира за функционисање РТС и РТВ као јавних медијских сервиса и обезбеђивање њиховог финансирања у складу са правилима ЕУ.

Као дугогодишњи народни посланик, не сећам се да је неки мандатар говорио дуго о плановима свог кабинета о култури. Не сећам се, додуше, ни да је било који премијер био ангажован у тој области, а претпостављам да нећу ни ја. Није ово била критика, али као будући премијер, желим да вас уверим да ће Влада коју водим посвећивати значајну пажњу култури.

Простор данашње Србије је колевка културе у Лепенском Виру, врхунцу уметничког стваралаштва неолита, првог и највећег културног жаришта Европе. Наш простор је средишња тачка и винчанске културе, технолошки најнапредније праисторијске културе у свету. Заслужено или не, Србија је баштиник тог историјског духа који је запоседао простор на коме данас живимо и због тога морамо да се трудимо да, колико год је то могуће, будемо достојни таквог наслеђа.

Верујем да је културна колевка заљуљана у Лепенском Виру и Винчи одгојила великане новијих времена, од Светог Саве, преко фрескосликара, иконописца из Студенице, Сопоћана и Милешеве, до Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Петра Петровића Његоша, Николе Тесле, Стевана Мокрањца, Иве Андрића, Данила Киша, Милоша Црњанског, Слободана Јовановића, Саве Шумановића, па све до Васка Попе, Владимира Величковића и Емира Кустурице, да поменем само неке од многих.

Ослоњени на традицију, желимо да у духу новог времена и нових изазова, који стоје пред нашим народом и државом, афирмишемо и основне принципе културне политике за коју ћемо се залагати. Као што сам рекао, то ће пре свега бити брига за очување културног наслеђа, брига о језику и писму, о материјалном и кадровском јачању установа културе, раст буџетског финансирања културе у складу са материјалним развојем друштва, као и подршка приватним компанијама које улажу у културу.

Оно што нисам рекао, јесте и око спорта. Увешћемо ослобађање од пореза, али строго контролисано, пошто знамо какве су злоупотребе по том питању биле у ранијем периоду. За оне који хоће да уложе новац у спорт и у културу, то ће моћи да раде са најнижим или без икаквих пореских оптерећења, али ће то држава веома строго, веома одговорно и веома озбиљно контролисати, из простог разлога што смо и у ранијем периоду када су постојале такве идеје били сведоци бројних злоупотреба.

Посебна брига о талентима, заштита и подстицај развоја култура националних мањина. Отвореност српске културе за регионалну и међународну сарадњу и представљање домаћој јавности садржаја традиционалне и модерне европске и светске културе.

Пре него што остваримо стратешке и културне циљеве, желим да вам кажем да ћемо остварити један наизглед мали циљ, али симболично важан за нашу културу, за целу нашу земљу. Обећавам да ће ова Влада Србије коначно обновити Народни музеј на Тргу Републике, који на срамоту свих нас стоји затворен деценију. Мене је стид као родитеља да у овој земљи живе деца која нису имала прилике да виде Народни музеј, највише културно благо нашег народа, његове богате збирке уметничких дела и културну историју нашег народа. Не желим никога да кривим за то што је музеј годинама затворен, али не бих се добро осећао као политичар када Народни музеј не би био поново отворен за време мандата ове Владе.

Уосталом, да питам и нас посланике, министре или кога већ хоћете, да ли знамо где се данас чува Мирослављево јеванђеље, верујте ми да 90%, претпостављам, не би знало, а свако дете када смо ми ишли у школу знало је тачно место у Народном музеју где може да га види.

Српска култура је старо породично сребро европске цивилизације и ми ћемо то сребро изгланцати и приказати га свету да му се диви и да због њега посећује Србију. Циљ је велики, али је достижан. Наша култура биће наша лична карта, знак препознавања широм планете, наш понос и слободно могу да кажем наш бренд. Наши уметници попут Емира Кустурице, Душана Ковачевића, Микија Манојловића и догађаји попут БЕМУС-а, трубачког сабора у Гучи, БИТЕФ-а, ФЕСТ-а, ЕГЗИТ-а, били су и биће најбољи амбасадори и промотери Србије.

Ова Влада ће промовисати даљу демократизацију српског друштва и заштиту слободног говора. Ово нису филозофски елементи, већ и економски. Новинари и медији су заштитници јавности и елемент у проверама и равнотежама над владама и пословним фирмама. Без непопустљивог повика неких новина против ужасних крађа и пљачки које су се десиле у државним фирмама, правосуђу би било далеко теже да то само открије.

Ова Влада је такође посвећена томе да настави без било каквог довођења у питање истраге и решавања свих случајева убијених новинара. Без обзира на то колико ја понекад не волим питања која ми се постављају и на то колико се понекад изнервирам када видим оно што се објави, новинари у Србији морају осећати да они могу слободно да крстаре и истражују шта год пожеле, без било какве бојазни за своје добро. Ово је фундаментални захтев слободног и модерног друштва.

Почели смо и приводимо правди учиниоце из најтежег случаја Славка Ћурувије, али има још случајева из нашег мрачног периода на које морамо да бацимо светло, ма која цена била. Очекујем по том питању и решавање неких других убистава новинара.

У протекле две године, по стандардном мерењу слобода медија и слобода говора, које раде сваке године Репортери без граница и „Freedom house“, Србија се попела за двадесет места. Ове године до лета, после пуних 11 година, усвојићемо три медијска закона о јавном информисању, електронским медијима и о јавним сервисима. При томе, хоћу да вам кажем да ће ти закони бити усклађени са оним што жели и Европска комисија, а добиће одобрење и од Венецијанског комитета.

Убрзање доношења новог Закона о заштити узбуњивача, као и Закона о рекламирању. Овај корпус закона, представљаће нови искорак у увођењу регулаторне праксе која је подударна са европским стандардима кроз подзаконске акте, кроз успостављање механизама и кроз јачање саморегулаторних механизама, али и кроз правосудну праксу омогућићемо да ови закони заиста буду темељ који гарантује слободу говора, слободу медија и ефикасно функционисање и информисање грађана.

Желим да све будуће оцене о слободи медија и новинара у Србији гласе и имају само једну димензију – информисање је слободно. И кад имате нешто да приметите и када се са нечим не слажете и када се на нешто жалите, немате право ни на кога да утичете.

Када је реч о јавним сервисима, и та област биће уређена у желео бих да они функционишу по најбољим стандардима, да буду практично локомотива слободног информисања, али такође и да много више него до сада, буду у функцији интереса грађана, када је реч о образовним и културним понудама. Да буду ефикасни у располагању ресурсима, модерни као и сви други медији. Желимо да омогућимо истинску самостално јавним сервисима. Показали смо да се у одређеним формама комбинованог рада између надлежних институција и заинтересоване струке, могу решавати неки тешки проблеми наслеђа, као што су то убиства новинара, и кроз форму владине комисије за њихова решавања. У том смислу сам захвалан и господину Матићу али и госпођи Смајловић и многима другима који су Влади у претходном периоду на том путу помагали.

Социјална политика. Влада Србије ће настојати да реализује мере којима је циљ смањење сиромаштва и рањивости појединца који нису способни да себи обезбеде основне услове за живот, због хроничне болести, трајне инвалиднсоти, или старости, као и да заштити највећи део становништва од одређених животних ризика, као што су незапосленост, болест, смрт. Влада ће се заложити да Србија има социјалну заштиту универзалног карактера која обухвата целокупну популацију чији ће основни темељи бити сигурност грађана и њихово право да могу да користе социјалне услуге.

Користиће примере добре праксе и искуство одређених уређених земаља који имају такав систем социјалне заштите, Влада ће настојати да обезбеди предуслове да у систем социјалне заштите укључи све оне мере и програме којима ће заштити рањиве, угрожене групе и појединце. То су они који су погођени структуралним разлозима, кризама или животним тешкоћама, а своје егзистенцијалне потребе нису у могућности да задовоље радом и правима која из рада произилазе.

У том смислу, посебна пажња биће посвећена старијим лицима, етничким мањинама, избеглицама, азилантима, болесним и хендикепираним лицима, односно лицима са посебним потребама, бескућницима, бившим затвореницима, дуготрајно незапосленим лицима, старијим радницима, самохраним родитељима, младима и посебно деци.

У структури корисника социјалне заштите значајну категорију чини популација старих особа. Опште је познато да старе особе најтеже подносе последице кризе, не само због сиромаштва већ и због угроженог здравља и немогућности да се на адекватан начин задовољавају основне животне потребе, а посебно потребе за адекватном здравственом заштитом.

Према анализама и истраживањима највише су угрожена уз њих лица са посебним потребама, посебно деца са инвалидитетом. У оваквим околностима и у условима у којима се налази наша држава до пуног изражаја долазе све наше слабости, па није неочекивано што се наши грађани све теже одлучују на формирање или проширење породице, тешко налазе посао, тешко или скоро никако не решавају своје стамбено питање.

Донећемо нови Закон о социјалној заштити и тај прокламовани општи циљ достизања одрживог минимално материјалне сигурности, неизвесности, појединца и породица у задовољавању животних потреба, стварању једнаке могућности за самосталан живот и подстицање на социјалну укљученост, претворићемо из принципа у дело. Циљеви социјалне заштите остварују се пружањем услуга социјалне заштите и другим активностима које предупређују, умањују или отклањају зависност појединца и породица од социјалних служби.

Ова група стратешких циљева није списак жеља. Ми верујемо да ћемо ове циљеве остварити, али та вера није ирационална. Она је заснована на добро промишљеним и изводљивим плановима који подразумевају и неке тешке, али неопходне одлуке. Ова Влада ће да усвоји први прави кровни национални план развоја Србије. Њега неће писати шака добро плаћених консултаната, као што је то често био случај са близу 200 стратегија усвојених у протеклој деценији и од којих многе скупљају прашину на полицама, писаће га цела Србија.

Он неће бити списак жеља у којим има по нешто за сваког, само што нема начина да се то оствари, то мора бити реалан план, производ тешких реалних избора. У њему ће бити по нешто за свакога, али ће у њему свако морати и по нешто да да, али и нечега да се одрекне. Мораћемо поштено да кажемо шта може најпре, а шта мора да сачека. У такав план ћемо моћи да верујемо и такав план ћемо да остваримо.

За спровођење овог плана, ова Влада се неће позивати само на кредибилитет кроз подршку грађана добијену на изборима. Тај кредибилитет ће се и даље развијати и расти кроз отворени и транспарентни дијалог са стручном јавношћу, привредницима, експонентима цивилног друштва, али и политичким опцијама из опозиције. Само таква власт може бити у служби свих грађана и само таква власт може имати опште поверење и подршку.

Уважени посланици, трансформисање наше економије и реформисање нашег система је дуг процес. То је пут са много препрека, заокрета и опасности. Али то је једини пут који води ка економском опоравку и бољем животу људи. Најтежа ствар је покренути се, али када отпочнемо путовање, верујем да ће енергија нашег друштва превладати и доказати да наши људи желе промену, да наши људи желе да граде бољу будућност за своју децу.

Дозволите ми да још једном цитирам мудри Кинески народ који каже: „Ако сваког дана на истом место донесеш један каменчић једног дана ту ће бити брдо“. Хајде да свако од нас донесе по један каменчић и саградићемо нешто боље и веће. (Аплауз.)

Нико вам неће продавати бајке. Следећих годину и по дана ће бити тешки. Предстоје велике реформе, дубоки резови, велике жртве. Али, ја очекујем да у складу са проценама стручњака са којима сам разговарао народ и грађани Србије могу да очекују да виде светло на крају тунела, баш тада и боље је да учинимо велике жртве за кратко време, него да пролонгирамо патњу годинама, са половичним реформама и продужењем корумпираних система који краду од обичних људи да би се богатила неколицина.

Преузимам пуну одговорност за ту одлуку и молим све друге да ме на ту моју пуну одговорност, ваљда из превелике љубави, ово сам могао знаке навода да ставим, не подсећају на то, јер то добро знам. И добро разумем грађане Србије и добро разумем нас Србе, поготово јер знам како се односимо према сваком политичару. Дакле, преузимам пуну одговорност за све те одлуке и бићу први који ће да сноси последице.

Данас смо највише говорили око економије, али ова Влада има и додатне циљеве које жели да испуни. Већ сам рекао да је претходна Влада остварила изузетне резултате отварањем приступних преговора са ЕУ. То је стратешки избор који је Србија преузела на себе. Ова Влада неће пропустити ту историјску прилику и наставиће пуном снагом разговоре о преговарачким поглављима. Према њима ћемо се опходити на најозбиљнији начин јер ће овај процес помоћи да се наша држава претвори у земљу у којој управља закон за здравије пословно окружење, земљу која је отворена за инвестиције и која је на путу да постане модерна економија двадесет и првог века.

Када је реч о преговорима ставили смо нагласак на пет кључних области који имају велики значај за Србију: пољопривреда, заштита животне средине, саобраћај, инфраструктура, енергетика и регионални развој. У овим областима бисмо морали да будемо спремни да усвојимо стандарде ЕУ, али и да се постарамо да обезбедимо довољно заштите за нашу индустрију тако да она не трпи у свом приступном процесу.

Намеравамо да пред себе поставимо амбициозне задатке, да отворимо прва преговарачка поглавља у најскорије време, средином ове године. поновили смо нашу жељу да се фокусирамо на поглавље 32, јер би оно допринело процесу фискалне консолидације што је такође део реформског пакета који сам раније представио.

Влада ће такође посебан акценат ставити на брзо отварање преговарачких поглавља 23 и 24 који се баве борбом против корупције и владавином права. Покушаћемо пре краја ове године, али је реалније очекивати да се то догоди почетком следеће године.

Министарство правде ће наставити спровођење два важна стратешка акта донета током 2013. године Национална стратегија реформе правосуђа и Национална стратегија борбе против корупције. Њима су идентификовани приоритети, а пратећим акционим плановима предвиђене су мере које у наредне четири године треба да буду предузете. Успостављање независног, непристрасног, квалитетног и стручног правосуђа је циљ који је стратегијом постављен пред министарством али и главне чиниоце правосудног система, судове, јавно тужилачку организацију, адвокатуру и друге правосудне професије.

Ипак, главни циљ који је постављамо јесте враћање поверења грађана Србије у њен правосудни систем. Грађани готово да не верују нашем правосуђу. Влада Србије и Министарство правде ће у оквиру својих надлежности предузимати све неопходне мере које су предуслов за повратак поверења грађана у наше правосуђе. Опредељење Србије за европске интеграције од суштинског је значаја за реформисање нашег правосудног система. Спроводећи Акциони план Националне стратегије за реформу правосуђа 2013.-2018. и радећи на реализацији свих мера које буду постављене пред отварање и након отварања преговарачких поглавља 23, 24 биће створени услови за независно, ефикасно и квалитетно правосуђе које је један од кључних гаранта да је правни систем Србије сигуран за њене грађане, али и за привредне субјекте.

Законским изменама биће омогућено транспарентно и независно функционисање Високог савета судства и државног већа тужилаца, органа који гарантују независност и самосталност судова и судија и самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Радно оснаживање независности правосуђа наставиће се како путем анализе релевантног уставног оквира и измене системске правосудних закона, тако и преносом пуних буџетских овлашћења на Високи савет судства и државно веће тужилаца најкасније 2016. године.

Само желим онима, ако је неко добио експозе, а који има много страница, приметићете да сам ја у читању прескочио одређене делове, па вам се извињавам.

Изменама и допунама грађанских процесних закона, Закона о парничном поступку, Закона о ванпарничном поступку и Закона о извршењу и обезбеђењу, биће створени услови за ефикасно вођење судског поступка и отклоњене мањкавости које је препознала њихова примена. Темељне промене биће спроведене ради решавања проблема уједначавања судске праксе.

У ту сврху биће формирана сертификациона тела и као обавезујуће увешће се објављивање судских одлука у свеобухватним и лако доступним електронским базама заједно са прописима и судским статистикама. Опсежне мере тицаће се унапређења ефикасности рада правосуђа и то путем праћења ефикасности и евентуалне корекције новоуспостављене правосудне мреже, решавање старих предмета, измене процесних закона, успостављање е – правосуђа.

Увођење нових и усавршавање постојећих правосудних професија биће један од приоритета у деловању Министарства правде.

Од септембра месеца почиње примена Закона о јавном бележништву којим ће у Србији после више од седам деценија почети да функционише служба нотара јавних бележника.

Истичемо да деловање јавно бележничке професије повећава, како правну сигурност, тако и ефикасност у обављању правних послова.

Суд треба растеретити свих пратећих послова како би његов апсолутни приоритет постало суђење у коме ће грађанин у разумном року доћи до правоснажне судске одлуке.

Унапређење стручности, како носилаца правосудних функција, тако и њихових помоћника, представника правосудних професија и административног особља, предуслов је успешног правосуђа, па ће кроз примену релевантног нормативног оквира и максималну подршку у јачању капацитета правосудне академије као централне институције за образовање у правосуђу, бити створени предуслови за спровођење њихове обавезне, имајући у виду да београдско правосуђе решава више од 60% предмета у Србији, решавање питања одговарајућег смештаја правосудних органа у главном граду биће један од приоритета.

У наредне две године правосудни органи у Београду ће добити око 24.000 квадратних метара простора урађеног у складу са најсавременијим потребама функционисања. Смештај ће добити Први основни суд, Други основни суд, Друго основно јавно тужилаштво, Апелационо јавно тужилаштво, Републичко јавно тужилаштво, државно веће тужилаца, прекршајни суд и прекршајни Апелациони суд.

У истом периоду биће започета темељна реконструкција Палате правде, која преко 40 година није темељно реконструисана.

Зграду Апелационог суда и Апелационо тужилаштво добиће Нови Сад и Крагујевац, чиме ће се ослободити велики простор у згради постојећих судова који ће моћи да заузму Основни и Виши суд и основно и више тужилаштво.

Обимне радове у вези са изградњом, реконструкцијом и надоградњом зграда где су смештени судови и тужилаштва, биће реализовани у Старој Пазови, Лазаревцу, Краљеву, Петровцу на Млави, Рашкој, Тутину, Шапцу, Великом Градишту и Сомбору.

Када је у питању борба против корупције, пред нама је првенствено један велики пројекат осавремењивања кривично-правног система. Морамо да изградимо снажне институције које су у стању да кривично гоне све те тешке облике криминала и корупције и ефикасно решавају општи криминалитет.

Институције које су у стању да одговоре изазовима 21. века и транснационалног криминала, трговина дрогом, различите злоупотребе у привреди којима се стиче нелегалан новац, који се касније пере захваљујући корумпираним владама и банкарском сектору, убацује у легалне токове.

То је основна шема корупције коју могу да разбију само снажни и добро организовани државни органи.

Почетак је спровођења новог Законика о кривичном поступку и оснаживање концепта тужилачке истраге.

У овом послу тужилаштво који је централни орган кривичног поступка, морају помоћи сви државни органи и приватни сектор. Циљ је да израдимо ефикасан систем међуинституционалне сарадње у борби против корупције.

Различити државни органи у разним фазама поступака које примењују, откривају детаље којима би могли да открију у случајевима велике корупције.

Да ли су данас у Србији ти органи повезани и да ли сарађују? Морам да кажем веома слабо. За решавање ових проблема неопходно је испунити неколико мера.

Још боља организација тужилаштва за организовани криминал и других тужилаштава. Успостављање система размене информација између различитих државних органа који у оквиру својих надлежности могу да открију организовани криминал и корупцију.

Успостављање ударних тимова за прогон организованог криминала и корупције, чијим ће радом координирати Министарство правде и Јавно тужилаштво.

Успостављање међу институционалних центара, сарадња за борбу против организованог финансијског криминала и корупције.

Размена и реал локација службеника различитих државних органа који у оквиру својих надлежности могу да открију организовани криминал и корупцију.

Тужилаштво ће добити тужбу за финансијску форензику.

Да би се све ово успоставило, биће решене све законске препреке, успостављена нова процедура рада, за шта ће постојати максимална подршка Владе.

Ради испуњења Националне стратегије за борбу против корупције 2013. – 2018. година, оформићемо снажан координациони процес који ће довести до њеног пуног испуњења. Посветићемо се јачању превенције корупције кроз јачање органа надлежних за ову област и измену Закона о Агенцији за борбу против корупције.

Већ током јуна месеца биће донет закон о заштити узбуњивача, који ће заштити грађане који су спремни да пријаве корупцију коју уоче у вези са радом који обављају.

Наш циљ је да затворимо сва преговарачка поглавља пре 2018. године и то значи да бисмо до тада усагласили и ускладили наше законе и процедуре са стандардима Европске уније.

Чинећи то отворићемо се за велики број нових инвестиција. Земља која затвори сва поглавља може имати приступ значајном износу средства из предприступних фондова.

То је новац који се може искористити да се унапреде све службе инфраструктуре Србије, а ми желимо да следећој Влади неким новим људима оставимо могућност коришћења тих фондова ради добробити свих грађана земље.

Влада Србије ће такође учинити искрен напор како би промовисала добру вољу и здраве односе са свим земљама и владама у региону.

Ова сарадња биће заснована на узајамној сагласности у вези са територијалним интегритетом сваке земље и на унапређењу економских веза.

Као први знак такве политике одлучио сам да моја прва званична посета ван земље, ван граница Србије буде Босна и Херцеговина. Истовремено, Србија ће развијати најближе односе са Републиком Српском у складу са Дејтонским споразумом и чувати интересе нашег народа у складу са највишим нормама међународног јавног права. Јака Србија значи увек стабилну Републику Српску.

Србију ћемо изградити као земљу мира, али ћемо помагати у очувању мира у целом свету. Настојаћемо да припадници наших оружаних снага буду што присутнији у различитим мировним мисијама, у региону и широм света, да наше знање и велико искуство од војне обуке до војне медицине искористимо на најбољи могући начин, помажући друге земље, народе, штитећи безбедност и развијајући мировну политику.

Ова Влада ће такође промовисати добре везе са осталим земљама у ЕУ и остатком света. Сукоби између истока и запада на територији Украјине не иду у прилог Србији. Када се наши пријатељи међусобно сукобљавају, ми ту не видимо прилику да нешто добијемо. Србија не жели да буде део тих тензија. Србија никада неће моћи да одустане од пријатељства са Руском Федерацијом, а не би било ни морално.

Србија ће, са друге стране, увек поштовати територијални интегритет свих земаља чланица УН. Желимо да унапређујемо нашу економску ситуацију како са Русима, тако и са Американцима, Кинезима и свим другим народима и државама света.

Србија није ничија колонија и ничија прћија. Као мала земља поносних грађана умећемо да чувамо своју слободу, бранимо свој интегритет и право на сопствени политички став и доношење суверених одлука.

Потписивањем Бриселског  споразума Србија се определила за пут мира, сарадње и преговора. Као никада у претходним деценијама, Србија је своју политику према питању Косова и Метохије одредила јасно и без недоумица.

Руковођена Уставом и упорном стрпљивом борбом за очувањем и животом Срба на Косову и Метохији, Србија је испунила све преузете обавезе и показала да је поуздан и да је сигуран партнер.

Срби на Косову и Метохији су нашу политику препознали и ја им се захваљујем на поверењу и храбрости, без које не би било могуће да спроведемо договорено и да радимо на новим договорима.

Формирање заједница српских општина, рад на обједињавању и постизању заједничког става целокупне српске заједнице у свим животним и политичким питањима који одређују живот Срба на Косову и Метохији, наставак материјалне помоћи која се неће мењати нити умањивати чиниће корпу задатака којима ће се бавити Влада.

Наставак Бриселског дијалога и процес нормализације живота на Косову и Метохији један је од приоритета Владе и истински интерес Срба на Косову и Метохији. Србија посебно инсистира на отпочињању преговора о имовини и очувању културне и црквене баштине на Косову и Метохији.

Политика према Косову и Метохији одређена је и непроменљива. Нема и неће бити признања Косова као независне државе, а решење за свако питање тражиће се и пронаћи у оквиру дијалога вођеног под окриљем ЕУ.

Овако одређена политика је већ издржала пробу времена и ова, као и свака будућа Влада нити ће је мењати, нити ће од ње одустати. Срби на Косову и Метохији знају да је ово њихова Влада и да сваки потез који повлачи то ради уважавајући политичку реалност и водећи рачуна о интересима читаве државе Србије.

Србија као мултиетничка и мултикултурна земља је свесна да је заштита мањинских права нераскидиво повезана са очувањем мира и стабилности земље. Такође је дубоко свесна да она има право и обавезу у односу на сопствено становништво и да као демократска држава мора да садржи механизме заштите мањина о злоупотреби већинске власти.

Према  попису становништва из 2011. године, у Србији живи око 13% припадника националних мањина са преко 30 различитих националних идентитета. Оваква разноликост друштва свакако може представљати велико културно богатство за државу, али само ако држава има праву политику, интеграције, односно ако добро управља интеграционим процесом који ће спречити конфликт и изградити друштво равноправности.

Наиме, не смемо дозволити да мањинске заједнице међу собом и са друштвом у целини немају никакву интеракцију, односно да се друштво састоји од мноштво паралелних заједница. Неопходно је да сви чланови друштва преузму свој део одговорности за његово функционисање.

Припадници мањинских заједница ће преузети ту одговорност ако им буде омогућен једнак приступ јавним добрима и услугама и ако им се пружају једнаке шансе, јер је то начин да припадници националне мањине имају снажан осећај припадности држави чији су грађани.

Србија као демократска држава дубоко поштује мултикултуралност своје заједнице и то сматра предношћу када је у питању њен развој. Она не жели да буде земља која само реторички даје подршку признању  мањинских права. Зато континуирано стварамо услове да свака мањинска заједница аутономно уређује остваривање права у областима културе, образовања, обавештавања, службене употребе језика и писма преко својих националних савета.

Као што нам је познато, национални савети мањина су као институционални облик самоуправе уведени у правни поредак наше земље 2002. године,  а усвајањем Закона о националним саветима националних мањина 2009. године по први пут су детаљно уређени начини избора и надлежности националних савета.

Досадашња примена и анализа закона показали су низ проблема и слабости. Ради отклањања уочених слабости Влада ће као један од првих закона предложити Народној скупштини на усвајање Закон о националним саветима националних мањина који ће унапредити поступак избора и конституисања националних савета.

Следећи задатак ове Владе је да одредбе Закона о националним саветима, који је Уставни суд у јануару ове године прогласио неуставним, усклади са Уставом. Наравно, при томе ће се посебно водити рачуна да се очува достигнути ниво права припадника националних мањина.

Иако су поједини припадници националних мањина имали бојазан да ће се наведеном одлуком Уставног суда њихова права умањити, ту одлуку треба тумачити правно филигрански и на тај начин и приступити измени легислативе којом се уређују права националних мањина.

Посебну пажњу Влада ће посветити унапређењу положају Рома кроз доследно спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома.

Ова влада ће уложити огромне напоре у изналажењу и имплементацији најделотворнијих решења за превазилажења овог проблема са циљем да до 2015. године сви грађани Србије имају лична документа, што управо у ромској популацији нам представља највећи проблем.

Поштовани народни посланици, уважене екселенције, данас сте чули много амбициозних циљева које је Влада поставила пред себе, много закона и прописа које планирамо да донесемо.

Лако је гласати за законе и реформе у Влади или Скупштини, а далеко је теже постарати се да се они спроведу у свакодневном животу. Нећемо зажмурити пред тим проблемом. Основаћемо и посебан Владин тим који ће се звати Јединица  за имплементацију пројеката, који ће одговарати министру финансија и мени, како бисмо се постарали да одлуке које Влада доноси суштински буду проведене у живот.

Дозволите ми да вам после три сата представим министре у новој Влади уколико, разуме се, добију ваш глас, уколико добију ваше поверење:

Лазар Крстић – министар финансија,

Душан Вујовић – министар привреде,

Снежана Богосављевић Бошковић –  министар пољопривреде и заштите животне средине,

Зорана Михајловић – министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и потпредседник Владе Републике Србије,

Александар Антић –  министар рударства и енергетике,

Расим Љајић – министар трговине, туризма, телекомуникација и потпредседник Владе Републике Србије,

Никола Селаковић – министар правде,

Кори Удовички – министар државне управе и локалне самоуправе и потпредседник Владе Републике Србије,

Небојша Стефановић – министар унутрашњих послова,

Братислав Гашић – министар одбране,

Ивица Дачић – први потпредседник Владе Републике Србије, задужен за спољну политику и безбедност и министар спољних послова,

Срђан Вербић – министар просвете и науке,

Златибор Лончар – министар здравља,

Александар Вулин – министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,

Вања Удовичић – министар омладине и спорта,

Иван Тасовац –  министар културе и информисања,

Јадранка Јоксимовић – министар без портфеља задужен за европске интеграције и

Велимир Илић – министар без портфеља.

Будући министри, данас вам је дата привилегија и обавеза. Дата вам је велика шанса, незаменљива прилика да служите својој земљи и помогнете њеним грађанима да своје животе учине бољим. Мислим да од тога нема веће части. Служити својој земљи на тако високом положају је привилегија коју мали број људи у животу добије. Али, уз привилегију долази и одговорност, нарочито у тешкој ситуацији у којој се налази данас наша земља. Ступате у Владу која је на се бе преузела то да помера планине.

Уколико сте пажљиво слушали у протекла три сата, засигурно сте схватили шта се и од вас очекује и колико ће бити тешко.

Многи би желели да не успемо. Многи би желели да докажу да грешимо и да то што смо до сада били успешнији је била грешка нашег народа.

Многи би желели да будемо отворени и да Србија нестане, само да они буду богатији и имају шаку власти. Сви ви бићете под огромним притиском. Неки ће можда доживети лично узнемиравање од оних који мисле да се Влада може пољуљати, да преокрене своје тешке одлуке које је одлучила да испуни.

Нећемо успети у овој мисији ако свако од нас буде радио сам. Нећемо успети ако не будемо снажно стајали заједно. Безорганизација наше земље своје корене има у раду Владе где је било уобичајено да сваки министар буде за себе, да сваки ради за себе. Неки министри су сматрали да им министарства припадају, као да је то нека врста поклона који им је дат. Штитили су сопствене кабинете као сопствена краљевства и користили своја овлашћења да себе и своје сараднике учине богатијим. Претпостављам да схватате да су ти дани завршени и да ће у овом кабинету ствари функционисати другачије?

Само ако радимо заједно као тим можемо имати шансе да почнемо да испуњавамо оно што смо на себе преузели. Само ако сарађујемо једни са другима можемо заједно да направимо велике ствари.

Чланови мог кабинета ће такође морати да се усагласе и раде заједно са људима у јединици за имплементацију пројеката. Чланови кабинета ће такође морати да знају како да раде заједно између себе и под уједињеном стратегијом,  а то значи размену информација, координисање активности и међусобна подршка. Нема више феуда политичких странака. Готово је са том праксом.

Уосталом, видели сте, од укупно 19 чланова Владе, уз добијену апсолутну већину, свега је седам чланова СНС. Могло је да буде и 19. Мислим да и то показује другачији однос и другачији поглед на будућност Србије.

Неки од вас су из политичких окружења, а неки не, али свима ће се судити на исти начин. Судиће посланици овог парламента и грађани ове земље. Стандарди ће бити високи и нећемо оклевати да тражимо изузетност.

Сваких шест месеци сваки министар ће морати да поднесе извештај о својим активностима, достигнућима и неуспесима које ћемо заједнички процењивати.

Немојте да се изненадите, ово желим да кажем свим грађанима Србије, односи се и на мене, али и на све министре, неће бити велике буке око некаквих реконструкција Владе или не знам чега. Онај ко не буде испуњавао своје задатке наћи ћемо друго или боље решење.

Предлажем вам да не губите време, јер то је оно што грађани ове земље немају. Предлажем вам да радите напорно и вредно, јер дајете пример целој генерације. Предлажем вам да идете правим путем и будете искрени, јер то је моје суштинско обећање и обећање ове владе нашем народу.

Поштовани грађани, поштовани посланици, поштовани министри, уважене екселенције, црквени великодостојници, изговорено је довољно речи. Сада је време да почнемо да радимо. Људи ван ове сале нестрпљиво чекају да виде како своје речи претварамо у дела и радње. Овде нису у питању само наши животи, већ и животи будућих генерација.

Надам се да ћемо за четири године стајати у овој сали и осврнути се на оно што смо урадили и осећати понос, понос што смо верно, одано и храбро служили својој земљи, понос што смо успели да водимо наш народ кроз тешка времена и почели са трансформисањем наше економије у модерну и функционалну, а владавину права коначно загарантовали и обезбедили свим нашим грађанима.

Мој кабинет радиће управо за интересе грађана, са намером да направимо њихов живот бољим, вреднијим, смисленијим, за нашу државу да буде стабилна, да сви грађани буду поносни на њу, да буде цењена и препозната као земља са којом вреди сарађивати, у коју вреди долазити, у коју вреди улагати и у којој више од свега вреди живети.

Да се вратимо почетку, љубави и вери у Србију. Само из велике љубави се може направити један знак који све говори, као што је то урадио Милтон Глејзер, правећи најпрепознативљији глобални знак I love New York са срцем, уместо речи. Желим да на крају мандата доживим да неки таленат из Србије направи сличан знак, који ће описати колективно стање свести у Србији, али и друштвене прилике које су битно боље него што су данас.

Ја волим Србију, верујем у Србију и желим да то буде обележје рада наше Владе са резултатима којима ће се сви у овој земљи поносити, а они из окружења и света ценити и показивати поштовање према нашој земљи. Хвала вам. Живела Србија и напред Србија!

Нередиговане и неауторизоване стенографске белешке

(Сајт Скупштине Србије)



Категорије:Вести над вестима

1 reply

  1. Imam jedno pitanje :
    Da li je Vucic citao svoj (vrlo dugi) govor ili ga je govorio napamet ?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s