Ко командује Војском Србије?

По наређењу Небојше Родића, министра одбране Србије, у среду 9. априла 2014. Дом војске Србије је отказао заказану презентацију књиге пуковника ВРС Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала,“ која је требало да се одржи следећег дана, 10. априла, у 18 часова. Презентација је била уговорена и потврђена са управом Дома војске месец дана унапред.

На запрепашћење аутора Ратка Шкрбића и бројних лица која су се спремала да дођу на презентацију, разлог за напрасно отказивање је писмо које су Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право, који је она основала, упутили министру одбране Србије. У том писму највишим функционерима Војске Србије у императивном тону се предочава:

„Фонд за хуманитарно право (ФХП) захтева од Министра одбране Небојше Родића и Начелника Генералштаба Љубише Диковића да онемогуће одржавање овог скупа у просторијама државних институција и да на тај начин покажу поштовање према жртвама најтежег злочина почињеног на територији бивше Југославије у ратовима деведесетих, као и да Република Србије поштује своје међународне обавезе.“

Дрски захтев лажне „невладине организације“ Фонд за хуманитарно право, коју финансирају Соросев фонд и други слични извори, упућен највишем војном руководству банана Србије, датиран је 9. априла 2014. а удовољен већ у раним послеподневним часовима истог дана. У среду 9. априла аутора Шкрбића позвао је потпуковник Славољуб Марковић, руководилац медијског центра Министарства одбране, да му саопшти одлуку коју је једна приватна организација раније тог дана изнудила од министра одбране његове земље.

Као што се из писма Фонда за хуманитарно право види, Наташа Кандић и њена организација немају ни један аргументовани основ или чињеничну примедбу на студију пук. Шкрбића. Шкрбић је два пута сведочио као вештак одбране пред Хашким трибуналом у предметима Толимир и Милетић и ауторова анализа сребреничких догађаја базира се искључиво на документима које је добио од тужилаштва за припрему својих експертских  извештаја. Закључци до којих је пук. Шкрбић анализирајући доказе тужилаштва дошао дијаметрално су супротни од теза изнетих у оптужницама у предметима у којима је сведочио. Знаковито је да ни Наташа Кандић ни функционери војске и Министарства одбране Србије, који су учествовали у доношењу ове одлуке, не наводе ни једну специфичну чињеничну примедбу на садржај књиге „Сребреничка подвала.“

То сугерише, као једини могући закључак, да је аутору пук. Шкрбићу онемогућено да београдској публици представи своје дело искључиво због критичког става према службеном сребреничком наративу, а не због недостатака у начину како је образложио своју тезу.

Искуство аутора пук. Ратка Шкрбића у Србији под страном доминацијом и терором локалних агената страног интереса представља озбиљно упозорење народу Републике Српске да не дозволи да се у њиховој држави догоди слично. Зато „Историјски пројекат Сребреница,“ издавач књиге пук. Ратка Шкрбића, позива  „Удружење ветерана РС“ и његовог челника Душана Вукотића да без одлагања најоштрије осуде забрану презентације књиге „Сребреничка подвала“ у Дому војске Србије у Београду и да се јавно солидаришу са својим ратним саборцом и колегом, пук. Ратком Шкрбићем. Даље, „Историјски пројекат Сребреница“ очекује од „Удружења ветерана РС“ да на своју следећу манифестацију позове пук. Ратка Шкрбића да одржи јавни час на тему Сребренице.

Стефан Каргановић

(Стање ствари, 10. 4. 2014)

Fond za humanitarno pravo: Negiranje genocida u Srebrenici pod okriljem Vojske Srbije i Ministarstva odbrane

U četvrtak, 10. aprila će u prostorijama Doma Vojske Srbije biti organizovana promocija knjige Ratka Škrbića pod nazivom „Srebrenička podvala“, kojom se negira genocid u Srebrenici i činjenice utvrđene u presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i u presudi Međunarodnog suda pravde (MSP) u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od Ministra odbrane Nebojše Rodića i Načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića da onemoguće održavanje ovog skupa u prostorijama državnih institucija i da na taj način pokažu poštovanje prema žrtvama najtežeg zločina počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih, kao i da Republika Srbije poštuje svoje međunarodne obaveze.

U najavi promocije knjige je navedeno da je pukovnik Ratko Škrbić „vrsni poznavalac vojnih veština i, pored iskustva na ratištu u redovima Vojske Republike Srpske, predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Kao svedok odbrane pred Haškim tribunalom u srebreničkim predmetima Miletić i Tolimir, autor je stekao uvid u dragocen i voluminozan materijal Tužilaštva koji se odnosi na događaje u Srebrenici u julu 1995. godine.“

Međutim, svedočenje Ratka Škrbića kao ekspertskog svedoka odbrane u predmetu Tolimir nije prihvaćeno. Naime, u svom svedočenju pred MKSJ, Škrbić je tvrdio da je „praćenjem kretanja bošnjačkog stanovništva tokom rata“ zaključio da broj od 7.000 ubijenih ne može biti tačan i da je do tog zaključka mogao doći „svako ko ima bazično znanje matematike“. Veće je međutim zaključilo da on osim vojničke obuke nema nikakvo dodatno obrazovanje i da mu „očigledno nedostaje ekspertiza upravo u onoj stvari koju pokušava da dokaže”. Veće je takođe osporilo njegovu metodologiju kao nepostojeću i kontradiktornu, izvore kao nejasne, a izveštaj kao nestrukturiran sa „svega dve fusnote“. Veće je konačno zaključilo da svedočenje Ratka Škrbića „zbog teških nedostataka metodologije svedoka koji nema relevantnu ekspertizu, u kombinaciji sa njegovim upitnim motivima […] očigledno ne ispunjava ni minimalne standarde pouzdanosti“.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Škrbić je rekao kako u pisanju svoje knjige „Srebrenica – genocid nad istinom“, u kojoj takođe negira izvršenje genocida, nije smatrao relevantnim i nije uzeo u obzir ključne dokaze, poput DNK analize vršene u vreme pisanja knjige, kojom je utvrđeno da je preko 5.000 tela bosanskih Muslimana povezano sa Srebrenicom; presretnutog razgovora u kom se general Beara žali generalu Krstiću da mu je ostalo još „3.500 paketa“ koje treba „raspodeliti“; ili borbenog izveštaja pukovnika Vinka Pandurevića u kojem se navodi da je u zonu odgovornosti zvorničke brigade dovedeno 3.000 zarobljenika koje nema ko da čuva.

(Фонд за хуманитарно право, 9. 4. 2014)

Categories: Вести над вестима