Одох поподне да правим друштво пријатељици да купи џемпер. Наобиђосмо се (како то већ бива са женским родом) слатко бутика по Кнез Михаиловој улици у Београду! А у једном „брендираном“ напричасмо се и енглеског са продавачицама!
На каси питам о чему се ради и добих објашњење да младе Албанке са КиМ „тренирају“ јер се „тамо“ отвара тај „брендирани“… Просто цркох од поноса како нас „хумани капитализам“ тако „узвишено“ приморава да у сопственој земљи говоримо језиком наших „пријатеља“ из Европе!
Настранствовао сам се у овом животу по тзв западу и научио неколике језике али и то да у земљи у којој живим и радим ако желим да остварим то право морам да говорим језиком народа код кога гостујем!
„Сори ај донт спик Србијан“ обратила ми се коректно на савршеном енглеском „продавачица на тренингу“ у сред моје престонице!
Извините и ви!
Categories: Преносимо
Pokondirene tikve.
Врло добар и духовит фла… , пардон: летак. Само – да ли је овако виртуелан (односно виси на интернету), или га је неко и одштампао и дели, односно лепи на бандере, тарабе, итд.? Тешко…
Углавном, скоро нико од Срба није ни свестан каква ће бити неумитна судбина српског језика пред капијама ЕУ. Нестаће при уласку… Уместо њега, на сцену ће ступити један релативно нови: “БеХаЕс (BHS) језик“, који је већ увелико уведен у праксу нпр. хашког суда – из тог језика се брише све што је српско, а уноси се се само оно што је заједничко са хрватским, односно “бошњачким“ – АЛИ СЕ ПИШЕ ИСКЉУЧИВО ХРВАТСКОМ ЛАТИНИЦОМ! Треба само погледати шта се већ и сада догађа у пракси – нпр. у трговини, у декларацијама увозне, па и (у највећем броју случајева) домаће робе. На њима ћете наћи и ћирилицу – али не српску! АЛИ: то је за бугарско тржиште бугарска ћирилица на бугарском језику (јер Бугари, ма шта Срби презриво мисле о њима, имају национални понос и не прихватају латиницу), па чак и за тржиште БЈРМ-а је “македонска“ ћирилица и њихов “језик“. Наравно, за Хрватску: ту је хрватска латиница, итд., итд. А за Србију? Хрватска латиница и хрватски језик. Па, и што да не? Тако је и јефтиније (штеди се на амбалажи), помаже се потискивање српског језика и ћирилице, а малоумним Србима то ионако не смета – ма, ни не примећују они то…. Добро смишљен и деценијама систематски спровођен програм однарођавања Срба, уз свесрдни пристанак и помоћ свих досадашњих (и будућих) српских државних органа и влада је већ толико одмакао да повратка нема.
Овај летак је само одраз предсмртног ропца српског језика и ћирилице пред успешном инвазијом англицизама и латинизације.