Сасвим нехотице, „Стање Ствари“ и ја смо успели да ескпериментално покажемо како функционише „новинарство“ у ЕУропски окупираној Жутији. Ономад сам се чудио како настају патке попут приче о „подршци Тома Хенкса Србима“, али ни у сну ми није падало на памет да ћу моћи да, готово уживо, посматрам процес.
Текст на Сивом соколу
Ево о чему је реч. Прошлог четвртка објавио сам кратки последњи поздрав великом, ученом и честитом човеку, доктору Дејвиду Јеглију – и пренео један његов текст о Србима, последњи пре него што је подлегао дугој и тешкој болести. Два дана касније, текст је пренесен (са одобрењем) на Стању Ствари, где су, верни принципима новинарства, уредно навели извор и превода и оригинала. Текст су илустровали снимком оригинала.
Текст на Стању ствари
Данас, дакле шест дана касније, у жутим медијима (Телеграф, па онда Блиц) појављује се вест која покојниково име искривљује у Јигли, а његову принципијелну критику наводи у фрагментима. Притом се Јегли назива „поглавицом племена Команчи“ – иако је у оригиналу било сасвим јасно наведено да је то био његов чукундеда. Не само да су оба текста готово идентична, већ оба користе апсолутно исту илустрацију – ону са Стања Ствари!
Текст на Телеграфу
За Блиц знам да је најжућа од свих жутих новина. О Телеграфу не знам много. Шта би могла да значи чињеница да објављују идентичне текстове, просудите сами. Али ниједан лист није навео одакле су уопште чули за доктора Јеглија, нити где су прочитали превод његовог текста, већ се праве да су то открили и превели сами.
Знам да у Жутији одавно мало ко мари за законе. Мада очигледно крше Устав кад је о службеном писму реч, и то ноншалантно, немам појма о који су се параграф ког члана ове новине огрешиле, што плагијаризмом, што искривљивањем чињеница. Знам, међутим, да Божији закон вели: „не укради“ (Осма Заповест) и „не сведочи лажно“ (Девета).
Текст на Блицу
Па кад овако краду и лажу о једној малој ствари – коју је, захваљујући интернету, невероватно лако проверити! – упитајте се о чему још лажу, и шта су још покрали.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ Дејвид Јегли: Србија, поука за данашњи свет
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Reblogged this on moesiotes.
“Блиц” ипак није жута, пропагандистичка је новина у служби окупатора, свој прљави посао обично ради занатски квалитетно. У том смислу су и тај свој “прирадак” објавили како јесу, неће ваљда да цитирају незахвалника коме је Бог дао да живи у рају на земљи а он опет србује. О “Телеграфу” такође ни ја не знам много. Али, како сам пратио овај текст и његову дистрибуцију и рециклирање по српској штампи – ако ништа друго онда због дечачке а увек живе склоности према индијанској страни – приметих да су се о аутора, боље обичаје и професионалну етику огрешили и неки медији које обично зову патриотским – један је чак пренео “бљицав” чланак, други, по обичају, преприча га и потписа именом свог уредничког ауторства итд. Разумем што то Малић не помену, ни мени се не наводе називи и имена, али треба их рећи. Зашто ? Зато јер новина, медиј, делује целином, дакле и начином свог рада. Неимање професионалног етичког кодекса девалвира и залагање и циљ, како веровати медију који краде нечији труд, на пример.
Итд. А да би било новог реда, да искористим прилику и поздравим обичај који овде влада, да се испод чланка наведу сви који су му на неки начин дали допринос. Има ту и непотребних интервенција на тексту, али шта да се ради. Треба ставити до знања читалаштву да и уредник нечему служи, а како му стварни посао није баш уочљив невичном оку, онда ето, нек се види. Али то је ситница, скоро безазлено исказивање сујете. Оно што је Малић описао јесте чист лоповлук и, код већине, израз стваралачке немоћи.
@ Александар Јовановић
Поштовани г. Јовановићу,
Небојшу Малића свакако не може оптужити за недостатак храбрости – не знам одакле вам ово “разумевање” што Сиви соко Малић није поменуо те медије?! Уверен сам да он нема појма о чему је реч, а ево ви изнесите ако имате шта (и ако имате “случај” који је доказив): чега се бојите?
Сујете, веровали ви или не, нема само код уредника. С друге стране, ја сам, нпр., веома захвалан свим својим ДОБРИМ уредницима, и не само њима – већ свима који читаху моја сочиненија пре објављивања, и свима хвала на најчешће сувислим примедбама и откривањима “слабих места” у тексту.
Но, не бих ни кретао да одговарам (Малић сам може ефектно да се брани, ако има сврхе) да није било овде неких “спочитавања” на крају: отворено је требало да кажете ако вам нешто смета на Стању ствари. Истине ради, пренели смо недавно неколико ваших превода – да ли сте ви незадовољни што је то пренето (у договорима са уредницима сајтова)? Ако не желите да Стање ствари преноси ваше преводе молим вас да то кажете и ми ћемо то поштовати.
Александар Лазић
Reblogged this on Србисање Times.
Ако се већ осећате власним да браните Малића, браните га кад га неко нападне. Рекох да сматрам да треба огласити и кад се “патриотски” медиј послужи отвореном крађом или позајмицом, али такође рекох да разумем што то Н.М. не чини, а то ни сам нећу. Часно подметнусте да је то због тога што се “бојим”, нек Вам буде. Ко разуме, схватиће.
Ви се нисте показали довољно квалификованим да ме исправљате, зато је наша директна сарадња и окнчана. То што сада из других медија преносите по неки текст који сам превео ми, наравно, не смета, јер се потписујете, не морам да мислим да ће под мојим именом изаћи какав небулозан наслов или се у тексту/преводу нашло нешто што нисам ставио.
Дакле, нисте разумели разлог мог обраћања. Боље пишете него што читате.
Поштовани г. Јовановићу,
Ја не разумем зашто се не бих рекло да је неко други крао, па био “патриотски”, патриотски или непатриотски?! Сајтове треба делити да ли се залажу за Истину, а да ли лажу у име “патриотизма” или “издајништва” мени лично је свеједно.
И нисам ја ту ништа “властан” него је Н. Малић учинио част што је пристао да буде потписан као сарадник овог сајта, па је то минимум који могу да урадим (нарочито што живи у другој временској зони и сада вероватно спава “сном праведника” 🙂
Желим вам пуно среће са добрим насловима и квалификованим уредницима; свако ко је радио у било каквим новинамама, зна да му НИКАД не изађе онако како је написао (ако ништа друго, ту су коректори и лектори). Чак и кад је реч о ауторским текстовима, а камоли кад је реч о преводима. Свако добро
Па да видите и изађе. Иначе, делимично сте у праву, јесте овлашћење уредника да преправља наслов, чак и делове текста. Али кад зна. И кад је дугогодишњим новинарским радом знање потврдио.
И браните кад знате, и браните од кога треба, ваљда сте видели да ни у примисли ми није било да Н.М. да оптужујем за нешто што ни сам не радим. А не износим имена јер мени то не припада, с некима сам од њих сарађивао. Ни Вас не бих прозивао јавно за нешто што мислим да је озбиљан преступ, скренуо бих пажњу у четири ока или ћутао. Другачије би било да сам једино корисник, али мени су медији професија, до извесне мере сматрам колегама и оне који се медијима баве јер…шта знам, воле и мисле да знају, а то обавезује. Оно горе је било пецкање, али га, опет сујета, прочита другачије.
Заборавих: “Чак и кад је реч о ауторским текстовима, а камоли кад је реч о преводима. ” (А заборавих јер преводим мада преводилац нисам, објаснио сам Вам раније шта планирам.)
Овом реченицом сте још једном показали своја ограничења – превод је ауторски рад Лазићу, ауторски. Дакле, оно “камоли” је потцењивачки однос из незнања. И још нешто, распитајте се, преводилаца је далеко мање но вас “аутора”, дадосте сами да се види један од разлога.
Native Americans ask German museum to return human scalps in its display
http://www.independent.co.uk/news/world/europe/native-americans-ask-german-museum-to-return-human-scalps-in-its-display-9212044.html
Поштовани г. Јовановићу,
Хвала на коментарима и на указивању да је превод ауторски рад. (Узгред, и сам понекад нешто преведем, али немам потребу да се потпишем.) У то име да вам откријем једну тајну: кад сте ви кренули да преводите др Кевина Барета (ПресТВ) кренуо и један од преводилаца Стања ствари (независно, нисмо имали појма). Ви сте били бржи, ја објавим ваш превод; кад оно стиже и посрбљена верзија нашег преводиоца. Из поштовања према вашем труду и сајту с којег сам узео нисам хтео да мењам, али сте ме данас лепо подсетили па сам ваш превод заменио нашим посрбљеним текстом. Ето неке вајде од овог нашег малог дописивања!
Користан линк: http://wp.me/p3RqN8-1c4
Опет показујете некомпетентност: брзина је битна, првобитно сте исправно поступили и уважили факат – неко је од вас био бржи. Сада то, накнадно, прекривате својим радом – можда квалитетнијим у смислу каквоће превода, али окаснелим.
И пошто видим да никакве вајде нема “ово наше мало дописивање”, јер учење медија није само кроз (брзопотезну) праксу и “обнашањем” уредничке функције, поздрављам Вас и повлачим у своје одаје (зерица самоироније, а треба је и назначити, намењена је Вашем читању).
П.С.
Поучен лошим искуством једне ваше колегинице и изразитог талента за Министарство истине, оно што моје нађем објављено снимим као ПДФ. Дакле, доказ је ту.
Што се мене тиче, ипак је имало вајде: замених текстом који је рађен за мој сајт.
*
Нема потребе да снимате ПДФ, Стање ствари све измене бележи. Да сте стигли до краја нашег посрбљивања, видели бисте:
ИЗМЕНА: Овај чланак је комплетно промењен 29.3.2014. у 15:01 – стара верзија (превод Александар Јовановић, извор: Срби на окуп) замењена је текстом посрбљеним за Стање ствари.
*
Хвала на коментарима, једино да вам још једном пожелим срећу са компетентним уредницима који су у стању да прате вашу велеученост.
“Жута” штампа у “Соколовом лексикону” није само таблоидска, већ и она у служби квислиншког култа (који сам својевремено, по боји звезда и кругова којима се клањају, звао “жутократија”).
Ко је још крао текст, не знам – ја сам запазио ова два листа. Што нисте навели име, па тако били конструктивни?
Апропо “незахвалника коме је Бог дао да живи у рају на земљи а он опет србује”, на страну сад што ово није никакав рај, хоћете ли то да кажете да је Србима место у паклу?
Нисам и од Вас очекивао…ајмо рећи тврдоглавост. Ваљда сте солидарни с уредником. Ваше американство сам коментарисао из угла Блица, како њихови виде Америку и оне који имају, п о њ и м а, срећу да тамо живе. Али, кад то нисте схватили, или нисте били спремни да видите, завршавам разговор и с Вама.
Ни нешто што је колегијалност нисте успели да приметите, како би онда знали да се колегијалност не исказује само у добру, већ и кад колега згреши. Зато нисам и нећу ни сада ни убудуће да наводим имена или медије с којима је та имена лако повезати.