– Манастир Хиландар (илити Хилендар), као и готово сви манастири на Светој Гори, налази се под јурисдикцијом Васељенске патријаршије у Цариграду.[1]

hilandar

Хиландар (Извор: СПЦ)

– Крсна слава Обреновића била је Свети Никола, док је крсна слава Карађорђевића испрва била Свети Климент, а затим Свети Андреј Првозвани. Наиме, кнез Петар је као старешина дома Карађорђевића променио крсну славу крајем XIX века.[2]

– Ако се запутимо мало даље у прошлост, присетићемо се како су у Средњем веку монарси решавали проблем поверилаца. Вероватно је најпознатији пример краља Филипа IV Лепог (владао је Француском у периоду 1285-1314). Притиснут високим трошковима ратова са Енглеском и Фландријом, овај монарх не само да се није либио да присваја имовину Јевреја и Католичке цркве (чак је преселио столицу папе из Рима у Авињон), већ се 1308. сурово обрачунао са својим највећим повериоцима – Темпларима. На тај начин је не само „решио“ проблем њихових потраживања, већ и уједно присвојио остатак темпларске имовине.[3]

– Када се тринаест северноамеричких колонија побунило и започело рат за независност (1775-1783) од Велике Британије, у почетку војевања променљива ратна срећа била је, ипак, наклоњенија Британцима који су освојили Бостон (1775) и Њујорк (1776), али и Филаделфију (1777) – главни град самопроглашене младе државе, односно седиште Континенталног конгреса. Дефинитиван преокрет донела је материјална и војна интервенција Француске (1778), која је на страни побуњених америчких колонија ангажовала и своју армију и своју моћну флоту.[4] Касније су се Француској придружиле Шпанија (1779) и Холандија (1780), свака из сопствених интереса.

– Сматра се да је први пут званично поменуто име Југославија у песми Матије Бана „Радовање над Призреном“, коју је објавила „Зора далматинска“ 1848. године.[5]

– Термин „банана република“ скован је 1904. године и био је инспирисан тадашњим Хондурасом, да би ту „титулу“ касније понеле бројне сиромашне и корумпиране земље широм света.[6]

– У Берлину 19. септембра 1943. године Адолф Хитлер је примио генерала Милана Недића у једину аудијенцију и том приликом му саопштио како су га Срби два пута „ујели за срце“ – 28. јуна 1914. и 27. марта 1941. године.[7]

hitler-tabla

Штајерска, 20. април 1941. године: Хитлер разгледа таблу донету из Сарајева (Фото: Хајнрих Хофман/Билдархив)

– Домети политичко-економског пројекта под називом Маршалов план (1948-1952) су у светској литератури оспорени, јер су европске државе донираним новцем куповале робу из САД, а овде ћемо цитирати запажање чувеног лингвисте и филозофа Ноама Чомског:

„Од 13 милијарди долара помоћи од Маршаловог плана, око 2 милијарде долара отишло је управо америчким нафтним компанијама. То је био део напора да се економија Европа која је била базирана на угљу трансформише у економију базирану на нафти (…). Веома мало тог новца је напустило САД. То је ишло из једног џепа у други. Ако погледате пажљивије, помоћ Француској само је  покрила трошкове француског настојања да поново освоји Индокину (1945-1954). Дакле, амерички порески обвезници нису обновили Француску – они су плаћали Французима да купе америчко оружје како би сломиле отпор становништва Индокине. Слична ситуација важила је и у раној фази спровођења Маршаловог плана кроз давање помоћи Холандији – и шта се догодило у (холандској колонији) Индонезији? То је комплексан ток помоћи и користи.“[8]

– Послератни правац развоја економије Јапана најчешће се изражава слоганом „извозити или пропасти“ (буквално „извозити или умрети“, енг. export or die), који је настао раних педесетих година XX века.[9] После ратног пораза и свих последица, ова држава доследно се држала поменуте крилатице и постала велики „азијски тигар“.

– Британска обавештајна служба MI6 и америчка CIA организовале су пуч (1953), којим је свргнут демократски премијер Ирана Мохамед Мосадек и извршена рестаурација апсолутне монархије шаха Резе Пахлавија. (Поменути пуч CIA је водила под шифрованим називом „Операција Ајакс“.)[10]

– Амерички председник Роналд Реган (1981-1989) је муџахедине, који су се борили против совјетске инвазије Авганистана (1979-1989), називао „борцима за слободу“ (енг. freedom fighters).[11]

regan-muzahedini-468

Војни заповедници муџахедина на пријему код Роналда Регана у Белој кући 1985. године (Извор: „Реганова архива“/ Reagan Archives)

Муџахедини су 1992. оружјем освојили власт у Авганистану, њихове фракције су потомзаратиле, да би међу њима превагу дефинитивно однели талибани (1996). Ови „студенти“ су владали Авганистаном све до америчке интервенције „Трајна слобода“ (2001).

– Два држављанина Либана јерменског порекла извршили су 9. марта 1983. атентат на турског амбасадора у Југославији Галипа Балкара и смртно га ранили (неколико дана касније подлегао је повредама). Непосредно после атентата, голорук народ је по Београду јурио наоружане атентаторе, који су током потере убили једног студента и ранили двоје грађана.[12]


[1] http://www.hilandar.org/index.php?Itemid=1&id=147&option=com_content&task=view

[2] На предавању „Српски владари  XIX и XX века: чувари традиције или модернисти?“ одржаном у Коларчевој задужбини 25. новембра 2011. године, историчар Драгољуб Живојиновић је говорио и о крсним славама српских династија. Навео је да је кнез Петар Карађорђевић променио крсну славу 1890. године, уз допуст црногорског митрополита. Сва је прилика да је то учинио непосредно после смрти супруге кнегиње Зорке (право име: Љубица) исте године (прим. Дејана Бараћа).

http://www.kolarac.rs/#/predavanja/zvucni-zapisi

Занимљиво је да се у документарно-играној серији „Кнежевина Србија“ (РТС, 2008), за коју су сценарио написали Здравко Шотра и Милован Витезовић, погрешно наводи како је кнез Александар Карађорђевић сазвао Светоандрејску скупштину (1858) на своју крсну славу.

http://www.youtube.com/watch?v=cogd9GvjePc&t=43m20s

[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Philip_IV_of_France

[4] http://en.wikipedia.org/wiki/France_in_the_American_Revolutionary_War

[5] Јеремија Д. Митровић, „Српство Дубровника“, СКЗ, 1992,

http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik_l.html

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=403545

Погледати и коментар из фељтона „Гласа јавности“:

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/12/22/srpski/F01122202.shtml

[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Banana_republic

[7] С друге стране, хрватски историчар југословенске провенијенције Богдан Кризман (1913-1994) је у документарној серији „Југославија у рату 1941-1945 – 27. март“ навео како је Хитлер саопштио Недићу да га је „Србија два пута ујела за срце…“

http://www.youtube.com/watch?v=P9g-1Yval1o&t=55m25s

[8] Noam Chomsky interviewed by David Barsamian, International Socialist Review, November-December 2003,

http://www.chomsky.info/interviews/200311–.htm

[9] Bai Gao, „Economic Ideology and Japanese Industrial Policy: Developmentalism from 1931 to 1965,“ Cambridge University, 1997

http://books.google.rs/books/about/Economic_Ideology_and_Japanese_Industria.html?id=RfSrhBuv9uoC&redir_esc=y

[10] http://en.wikipedia.org/wiki/1953_Iranian_coup_d’%C3%A9tat

[11] http://www.liveleak.com/view?i=3d1_1374168674

Муџахедин на арапском значи „борац“ или „неко ко учествује у џихаду“, док талибан на паштунском језику значи „студент“.

[12] http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/CHetvrt-veka-od-atentata-na-turskog-ambasadora.sr.html

Advertisements