БЕОГРАД – У прва два месеца 2014. године дефицит републичког буџета био је 33,4 милијарде динара, док је у фебруару износио 26,4 милијарди динара, саопштило је данас Министарство финансија. А јавни дуг Србије на крају фебруара износио је 20,398 милијарди евра, што је 62,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). 

У фебруару су остварени приходи од 58,8 милијарди динара, а расходи су били 85,2 милијарде, не рачунајући приходе и расходе индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 51,8 милијарди динара, а непорески 6,8 милијарди динара. Фебруар је, уобичајено, месец са веома ниским приходима, с обзиром на мању привредну активност на почетку године.

Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ у износу од 32,2 милијарде динара. Приход од акциза износио је 9,1 милијарди динара, и значајно је мањи него у јануару, с обзиром на то да је јануарски приход последица формирања залиха акцизних производа, што је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза.

Јавни дуг Србије на крају фебруара износио је 20,398 милијарди евра, што је 62,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија. У фебруару је јавни дуг повећан за 178 милиона евра.

Директне обавезе државе износиле су на крају фебруара 17,603 милијарди, а индиректне 2,794 милијарде евра.

На крају 2013. године јавни дуг Србије износио је 20,089 милијарди евра, односно 61,2 одсто БДП.Јавни дуг је на крају 2000. године био 14,167 милијарди евра, што је износило 169,3 одсто БДП. Од тада је најнижи износ јавног дуга био 2008. године, 8,781 милијарди, односно 29,2 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП је ограничено на 45 одсто.  У јануару су акцизе повећане, у складу са Законом о акцизама. Преостали порески, као и непорески приходи, су наплаћени у складу са очекивањима.

Расходи буџета у фебруару 2013. године били су према уобичајеној динамици, напомињу у саопштењу објављеном на сајту Министарства. Највећи део расхода чине трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања и плате.

Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања износили су 25,3 милијарди динара, од чега се највећи део односи на пензије и износи 23,6 милијарди динара.

На исплату плата запосленима утрошено је 22,8 милијарди динара. У фебруару су приметно виши издаци за камате у складу са динамиком отплате дуга.

На нивоу опште државе у прва два месеца забележен је дефицит у износу од 23,3 милијарде динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту.

На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 3,8 милијарде динара, код АП Војводина 1,3 милијарде динара, код ПИО фонда 1,2 милијарда динара, а код РФЗО 5,7 милијарди динара.

Ови суфицити су привременог карактера, па је тако, на пример, висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате, наведено је у саопштењу.

(Taнјуг)

Лазар Крстић. Неопходне значајне уштеде да би се буцетски дефицит смањио на два-три одсто БДП

БЕОГРАД – Министар финансија Лазар Крстић најавио је да ће нова мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) доћи у Србију убрзо после формирања нове Владе Србије и да ће се тада преговарати о потписивању новог трогодишњег аранжмана, који не предвиђа повлачење новца од ММФ.

“У питању је stand-by аранжман из предострожности”, рекао је Крстић за НИН.

Крстић је најавио да ће, с обзиром на висок ниво јавног дуга у Србији и његов темпо раста у протеклих пет година, један од циљева нове Владе бити да тај дуг стабилизује и преокрене његову досадашњу путању.

“Да би се то остварило биће неопходне значајне уштеде у буџету, како би се дефицит смањио на два-три одсто БДП, али је у преговорима са ММФ много више пажње посвећено структурним реформама и плану за борбу против сиве економије”, рекао је Крстић.

Уштеде у буџету морају да буду праћене доношењем сета реформских закона, реформом државне управе, здравства, школства и локалне самоуправе и завршетком процеса реструктурирања државних предузећа.

Крстић је истакао и да поред предузећа у реструктурирању, прелиминарне процене указују да постоје “значајни вишкови административног особља у свим великим државним системима, а превасходно у локалној самоуправи, здравству и образовању”.

Заједно са пакетом реформских закона, рекао је Крстић, нова Влада Србије представиће и Национални приоритетни план који дефинише начине на које ће држава убудуће подстицати отварање нових радних места.

(Фонет/НСПМ)

Званичан број незапослених 760 хиљада, процена да милион нема запослење

Београд – Према последњим подацима надлежних институција у нашој земљи број незапослених грађана је око 760.000, а ако се на овај број додају они који имају посао, али нису пријављени, процењује се да око милион људи нема запослење.

На другој страни, највећи српски сајт за запошљавање “Инфостуд” у прошлој години објавио је 13.800 огласа, а на њих је пристигло невероватних 2.100.000 радних биографија, што практично значи да стигне 152 пријава на једно радно место, узимајући у обзир све градове и позиције!

„У последње две године најинтересантнији су огласи у области информационих технологија, о којима је било пуно речи у јавности јер је ова област већ дужи период у расту и развоју. На дневном нивоу објави се најмање 15 нових огласа у овој категорији, а тај број је често и много већи. Међутим, број пријава на њих и даље није довољно велик да задовољи потребе тржишта. Примера ради, само за програмере током прошле године било је објављено скоро 500 огласа, али у просеку, на ову позицију стизало је свега око 26 пријава“, наводи Елена Ердељановић, из одељења за односе са јавношћу “Инфостуда”.

Што се тиче заступљености по гранама привреди у Србији су се у прошлој години, а такав је тренд и у текућој, послодавци су најчешће оглашавали радна места у областима економије, трговине и продаје, као и администрације и рачуноводства. Уједно кандидати су такође најчешће слали радне биографије за ове позиције.

„Незапослени су показали велику заинтересованост и за огласе везане за туризам, саобраћај и логистику, маркетинг и ПР, позиције средњег менаџмента, транспорт и право, међутим у односу на број пристиглих пријава, може се закључити да понуда ових радних места не задовољава потребе тржишта“, кажу у “Инфостуду”.

Што се тиче жалби, незапослени у нашој земљи углавном имају примедбе да фирме које објаве конкурс за неко радно место, уопште не пошаљу никакву повратну информацију кандидатима који су послали своју радну биографију.

„Кандидати се најчешће жале на чињеницу да након пријаве на неки конкурс не добију никакву повратну информацију од послодавца. У огласима јесте наведено да ће послодавци контактирати само кандидате који уђу у ужи круг, међутим у време када је незапосленост велика, повратна информација, макар она била и негативна, пуно значи“, кажу из “Инфостуда”

Они наводе да се труде да утичу на послодавце и објасне им важност слања ове информације, посебно за њихов бренд.

„Али, с друге стране, често се деси да на конкурсе стигну и неодговарајуће пријаве, рецимо трговац се пријави за позицију програмера за коју нема никакве школе или искуства, те на такве пријаве послодавци не желе ни да реагују. Зато стално саветујемо кандидатима да се пријављују на оне позиције за које имају релевантно знање и за које испуњавају већину услова конкурса“, напомињу са овог сајта.

Пошто је у последње време због финансијске кризе многе фирме злоупотребљавају конкурсе, поставља се питање о последицама које може таква фирма да има због тога.

„Било је две или три ситуације у протеклих пар година да су кандидати пријавили сумњиве огласе, у смислу да се послодавац лажно представља или да се од кандидата траже информације које не би смеле. У таквим ситуацијама, ми одмах реагујемо тако што детаљно проверавамо тврдње кандидата и уколико се испоставе као тачне, тај оглас се скида са сајта, а послодавцу се ставља трајна забрана за оглашавање на нашем сајту. Интересантно је да су ти послодавци пре објаве огласа на нашем сајту морали да нам доставе редовну папирологију коју тражимо пре оглашавања неке фирме – декларацију о оглашавању, а извршили бисмо и проверу да ли је фирма регистрована у у Агенцији за привредне регистре и сви су уредно испуњавали ове услове за објаву огласа“, кажу у “Инфостуду”.

Иначе, према статистици Националне служби запошљавања, само у првом месецу 2014. пријавио се 42.771 грађанин, скоро 2.000 више него у децембру прошле године. То је у последњих годину дана био и рекордан број људи који је у току једног месеца посао потражио на бироу рада. Прошле године у просеку се на биро пријављивало 38.000 људи месечно.

Када статистику преточимо у стварност, у Србији са стопом незапослености од 20,1 одсто не ради сваки пети радно способан грађанин.

По броју људи који немају посао претичемо и Црну Гору – 19,3 одсто, али и Хрватску, Албанију и Словенију. Иза нас су једино БиХ и Македонија где је незапосленост око 28 процената.

(Телеграф/Васељенска)

Categories: Вести над вестима