Председник Русије Владимир Путин коментарисао је начин на који је Запад објаснио признање Косова и упитао с којим правом не признаје независност Крима. „Сами су све написали, а сад се буне“, рекао је Путин.
Путин је цитирао декларацију коју су Сједињене Америчке Државе усвојиле поводом ситуације на Косову. Документ је признао да декларације о независности могу да иду против закона једне земље, али то не значи да се крши и међународно право. „Сами су написали, раструбили су по читавом свету, намагарчили су све а сад се буне. С којим правом?“ – питао је Путин.
Милорад Додик: Крим легално, а Косово нелегално прогласило независност
Бања Лука – Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је данас у Бањалуци да се не може правити паралела између ситуације на Косову и Криму, јер је, како каже, Косово нелегитимно прогласило независност, прекршило повељу УН и Резолуцију 1244.
Додик је указао да та резолуција гарантује територијални интегритет Србије, а на Косову није било ни референдума.
Одлуку о нелегалној независности Косова је донела „група људи која се прогласила скупштином и није покривала све представнике са читавог Косова”.
„Да је Косово ишло процедурама којим је ишао данас Крим, ја бих изашао и рекао да је то право народа на самоопредељење, јер желим да то право афирмишем за све људе и народе, па наравно и овде за Бошњаке, који су 1991. године желели да афирмишу право на самоопредељење у условима одвајања од Југославије”, рекао је Додик, јавила је агенција Фена.
Он је подсетио да су се, управо користећи то право, Бошњаци представили као представници читаве БиХ, довели до једног стереотипа да се формира БиХ, која има унутрашње противречности и зато је дошло је рата.
Рат је окончан Дејтонским споразумом који је, како је рекао Додик, прецизирао структуру БиХ, јер је као само таква новоконструисана могла да преживи и да се креће даље.
БиХ унитарног карактера са већим овлашћењима Сарајева никада неће постојати, поручио је Додик.
(Tанјуг/Политика, 18. 3. 2014)
Јонуз Муслију: Повући паралелу Прешево – Крим
Прешево – Због трајног смиривања политичких тензија у Бујановцу и Прешеву потребно је повући паралелу између дешавања на Криму и ове две општине, изјавио Јонуз Муслију.
Председник Покрета за демократски прогрес (ПДП) Јонуз Муслију, који је и председник Скупштине општине Бујановац, за агенцију Бета је рекао да су се Албанци у општинама Прешево и Бујановац на референдуму који је организован 1. марта 1992. с питањем да ли желе да се припоје Косову, са 98 одсто изјаснили позитивно.
“Треба да се повуче паралела између тог дела света, Крима, зато што и ми Албанци имамо референдум о отцепљењу од Србије из 1992. године, то је воља народа. Прешево, Бујановац и Медвеђа су и биле у саставу Косова до Другог светског рата, односно до 1948. године”, казао је Муслију.
Муслију је навео да су се оружани сукоби у тим општинама, због жеље Албанаца да се припоје Косову, већ догодили 2000. и 2001. и да се он не залаже за спровођење референдума из 1992. године оружаним путем, већ да сматра да је време за политичко преговарање.
Од завршетка оружаних сукоба у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, од 2001. до 2013. Влада Србије је у те три општине преко Координационог тела уложила око 70 милиона евра намењених за развој тог подручја, али то није у потпуности смирило тензије на југу Србије.
Од 2001. године до 2013. године, према подацима Вишег суда у Врању, у општинама Прешево и Бујановац забележено је 70 терористичких напада чији су починиоци остали непознати.
(Бета/Срби на окуп, 18. 3. 2014)
Премијери Албаније и Румуније: Нема паралеле Косово – Крим, осуђујемо руску акцију
ТИРАНА- Румунски премијер Виктор Понта боравио је данас у Тирани где је са албанским колегом Едијем Рамом између осталог разговарао и о питању Косова, чију самопроглашену независност Румунија не признаје.
Румунија је једна од пет земаља Европске уније која не признаје Косово, подсећа албанска агенција АТА.
Према писању албанске агенције, Понта је рекао да је”Косово тема која и даље изазива контроверзе у Румунији”, али је истакао да влада у Букурешту у сваком случају подржава развој институција на КиМ.
Позиција Букурешта о том питању одређује се на релацији председништво, скупштина и влада, додао је он.
Упитан о изјави руског председника Владимира Путина да постоји паралела између Косова и Крима, Рама и Понта су рекли да су против таквог поређења и да они осуђују руску интервенцију на територији Украјине.
Румунија, као чланице ЕУ, је оријентир за Албанију која може много да научи из румунског искуства у процесу европских интеграција, навео је Рама на заједничкој конференцији за штампу.
(Танјуг/Срби на окуп, 18. 3. 2014)
Олег Бондаренко: Повратак Крима је јасан сигнал Србима да се и Косово може вратити
„Коме је то Владимир Владимирович припремио тако леп поклон за 8. март?“, пита ме уз осмех пријатељ из Вороњежа и сам себи одговара: „Својој јединој вољеној, којој је име Русија“.
Такав, у политичком смислу наиван, али зато искрен и поштен став сада деле многи који колико јуче нису ни помишљали да гласају за Владимира Путина, а данас се спремају да гласају за његов пети мандат. Сведоци смо невиђеног јединства нације, и испоставило се да нас не уједињују спортска такмичења: уједињује нас сам живот. Олимпијада је била само пријатна увертира у повратак Русије на велику политичку сцену.
Последњих 20 година се трагало за националном идејом, а испоставило се да се та идеја све време налазила изван формалних граница Русије. Подршка коју данас већина житеља Русије пружа повратку Крима и Севастопоља у састав наше земље заправо и јесте она спона која истински уједињује нацију.
На наше очи се рађа идеологија нове Русије, и она се састоји у враћању руских територија под окриље своје матице. То је за нашу елиту тежак корак, али ће тако заиста бити отворена врата која воде у нову реалност. У тој реалности ће се Фонд за стабилизацију чувати у Русији, а наши функционери неће моћи да путују на Запад и неће куповати виле на француској, него на црноморској ривијери. У тој реалности ће елита своју децу школовати на Московском државном универзитету (МГУ), а не на Харварду, и само ће њени најгори представници радије изабрати да дочекају старост негде на обали Медитерана у благостању, али под анатемом.
Не треба се бринути што ће продане душе отићи из Русије. Нека оду, и нека онда британским и француским пореским органима објашњавају сумњиво порекло свога богатства. То је реалност у којој Чечени нису претња за безбедност Русије, него су, напротив, њен понос и гарант сигурности њеног спољнополитичког опредељења.
Реалност Русије 21. века је реалност суперсиле чије се суверено мишљење поштује у свету. Пракса показује да ми не треба да се ограничавамо искључиво на своје унутрашње проблеме, јер само ако спасавамо свет можемо да спасемо и себе.
О тој реалности су сањали најнаивнији политичари, о њој је сањала и апсолутна већина становништва наше земље. Сада, када је одлука већ донета, ми се не можемо зауставити на пола пута. Народ је спреман да много тога прогледа кроз прсте Владимиру Путину ако он успе да врати Русији Крим и друге изгубљене руске територије.
Ово утолико пре што ће последице кримског референдума бити заиста огромне. Врло је вероватно да ће се и неки други региони Украјине угледати на парламент Крима и његову одлуку о присаједињењу Русији. Они схватају ситуацију: сада или никада.
Очигледно је да ће сличне одлуке и референдуме пожелети да спроведу и парламенти Придњестровја, Јужне Осетије и Абхазије. Враћање Крима ће постати исти такав преседан у светској политици какав је било признавање независности Косова од стране већине западних земаља.
Већ током наредних недеља бићемо сведоци наставка „руског пролећа“ у руским регионима југоистока Украјине који не жели да призна незакониту власт „евробандероваца“ у Кијеву.
Крим је тек почетак руске Реконкисте. Ако је успело Криму, значи да ће успети и Одеси, Николајеву, Доњецку, Луганску… Ове године референдуми о самоопредељењу треба да се одрже и у Шкотској и Каталонији, а то су региони Европске Уније.
Европски тренд регионализације „насукаће се“ на руски тренд централизације територија. Тај процес је већ почео под паролом „Крим хоће кући“. Штавише, могућност повратка Крима после 23 године украјинске „независности“ и после 60 година колико је прошло од формалног преласка Крима из РСФСР у УССР јасан је сигнал Србима да се Косово такође може вратити.
Сва новија историја Русије за последње 23 године, тј. од распада Совјетског Савеза, заправо је историја ишчекивања данашњег дана. Од 1991. стално смо губили и људе и територију, и ево сада, први пут после 1945, можемо да вратимо своју земљу и своје сународнике. То је оно по чему ће Владимир Путин ући у историју.
Први пут после 1946. (када су присаједињени Тува и Закарпатје) Русија поново може да прошири своју територију.
Наступа тренутак политичке истине што се тиче враћања региона. Кијев их је вештачки украјинизовао и притискао, а они су све време чезнули за својом историјском Отаџбином. Како је лепо рекао нови градоначелник Севастопоља Алексеј Чалиј, овај град је понос руских морнара у коме готово све чланице НАТО-а имају своје „представнике“, јер је овде сахрањено преко 250 хиљада евроинтегратора од Турске до Велике Британије.
Русија је током свих ових година са немоћним болом посматрала прогоне Руса у Средњој Азији и балтичким земљама, у Украјини и Молдавији, и само је скупљала праведни гнев.
Сада је дошло време за одговор. То неће бити освета, него корак у сусрет нашој заједничкој будућности у саставу државе коју сви подједнако доживљавају као рођену земљу. И та земља поново извршава своју узвишену мисију.
Олег Бондаренко је политиколог из Москве. Руски текст на сајту „Известија“.
Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар