Оно што је једина и неспорна чињеница након ових “избора” је то да су вољом бирача (пре свега) сви псеудодесничари почишћени са политичке сцене. Први следећи избори, ма кад да буду одржани бавиће се социјалним а не “националним” питањима. О томе зашто је десница овако неславно пропала могла би се написати књига, али већ из првих коментара је јасно оно основно: Они једноставно не схватају ништа! 

Јер они, или из полумрачних салонаца, обучени у шлафрок са чашом чиваса у руци презриво гледају плебс који се ваља улицама несвестан величине њиховог генија, или устају око један поподне, гребу се за пљуге и клаџу од родитеља, на чету се “састају” са ортацима и пљују све србске архидушмане… Све у свему, нико од њих не живи у стварном свету и о својим сународницима знају само оно што је плод сопствених предрасуда.

Српских домаћина о којима гуслају најпатријотскији нема и никад их није ни било (“… гласаћу за тебе Вуче кад будеш власт.”), а ни Срби нису “говна” што се у задње време све чешће чује… Исти смо као и сви други, додуше – мало смо оптерећенији стереотипима и митологијом али не мари; никад није проблем у народу него је увек у елитама које нису способне да на већини разумљив начин представе своје идеје.

Знате, када пећински човек није успео да помери каменчугу која му је сметала – није се љутио на њу, ударао је и проклињао, већ је смислио полугу. Виши примати одвајкада користе комад дрвета као алат за копање и проналажење хране… Када ће српска елита сићи са својих ничим заслужених пиједестала, поразговарати са неистомишљеницима и почети да смишља алат за промену владајућег система вредности? Наравно – ако се слажемо да овај чију демонстрацију смо видели синоћ није добар…

А ако нам се баш ТО свиђа – чему оволики прстоблуд по порталима? Признајмо то, помиримо се да смо раја (“гора од марве”) и пришљамчимо се спахији који ће нас добро хранити и дати нам шупу која не прокишњава на коришћење. Пола миленијума живота у османлијској Турској однеговало је овде рајетински менталитет кога нису свесни само злонамерни, занесењаци и незналице.

Управљање сопственом државом повлачи личну одговорност за добре и лоше одлуке… Из резултата последњих “избора” видели смо да значајан број грађана Србије најбоље обожава да се опасности од доношења лоших одлука излаже неко други уместо њих. Али, то су карте које су нам подељене, и морамо играти с њима јер других немамо… Како ћемо одиграти не знам, а да ли можемо боље од овога – сигуран сам да можемо!

Само за почетак, да почнемо један озбиљан разговор на тему КУДА и КАКО даље, уз учешће што већег броја људи са свих страна политичке арене. Иначе…

(Преврат, 17. 3. 2014)

Categories: Преносимо