Поштовани посетиоци,
У сарадњи са ауторима и приређивачем Стефаном Каргановићем, српско “Стање ствари” је омогућило да са нашег сајта можете преузети комплетну књигу “Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, у PDF формату. Аутори и издавач се извињавају што је испало да је књига одштампана латиничним писмом.
Кликните на слику да бисте преузели целу књигу (PDF)
Осим г. Каргановића, аутори су Пјотр Иљчекнков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, др Џонатан Моват и Небојша Малић.
***
Користимо прилику да вас подсетимо да данас, у уторак, 25. фебруара 2014. у 19:30 часова, у Малој сали Коларчевог народног универзитета „Историјски пројекат Сребреница“ и „Београдски културни клуб“ приређују трибину „Украјина, БиХ и обојене револуције.“
На трибини ће говорити сарадник недељника „Печат“ Сергеј Белоус и Стефан Каргановић, председник Историјског пројекта. Биће приказано неколико кратких видео прилога.
Categories: Вести над вестима
Svi mi znamo kako je nastala Republika Srpska. E, sada, da malo razmislimo. Drzava koja je nastala i koja se oduprela mnogim neprijateljskim atacima, drzava koja je jos mlada. Republika koju treba podrzati da napreduje, da cuva svoj narod. Da se odrzi, da napreduje u svim sferama skolovanja svojih mladih kadara koji ce je voditi u buducnosti, jer kako se kaze”na mladima svet ostaje”. Znam da svako ima i prijatelja i neprijatelja, ali bas Republika Srpska da se ukine, e sa tim se ne mogu da slozim ni po kom osnovu. Sa ponosom cu da napisem da sam ucestvovao u njenom stvaranju kao i mnogi moji saborci. Samo jednu poruku imam na ovaj tekst:cuvajmo i sacuvajmo nasu dragu Republiku Srpsku!!!
Хвала за књигу, прелистао сам је брзински. Дали оно на другој страници “Едиција СНСД” има неке везе са странком, или је то случајна комбинација слова?
Оно што мене интересује је следеће: ако је Додик свјестан тога да “послије њега нема Републике Српске”, а Српску толико воли и брине се за њу – због чега не покуша да осигура инфраструктуру и процесе тако да Српска може да преживи и без њега? Можда се не може одмах све постићи, али ова прича (или хистерија) о нападима на њега траје најмање двије године а за тај период нисам примјетио да је а) урадио било шта у циљу смањивања зависности Републике Српске од њега тј допринео повећању нивоа самоодрживости система б) урадио било шта значајније како би закрпио потенцијалне рупе и ударио темеље стратешким пројектима.
Ако Српска толико зависи од њега, да ли то значи да њега не смијемо да промјенимо ни по коју цијену, па таман он радио све остало потпуно погрешно и таман сви поцркали од глади узроковане његовом лошом, али апсолутистичком политиком?
Додикова олакшавајућа околност је да у нашем народу има мање издајника од нпр популације у Србији, али их и у сваком случају има довољно да могу да направе штету. Умјесто да шири хистерију по медијима и понаша се као чобан који “види” вука, мислим да би било доста боље да се на вријеме потрудио да јача институције Српске, подиже ниво јавног дискурса, културе и комуникације у јавном простору, смањује ниво страначке корупције и апсолутизма и ствара услове да најбољи и најспособнији, а не најподобнији буду на значајним позицијама.
Reblogged this on dr. costamagna.