Сергеј Правосудов: Избори у Србији могу закочити „Јужни ток“

У Србији се 16. марта одржавају ванредни парламентарни избори, а њихови резултати могу да имају веома јак утицај на енергетску политику Европе. Конкретно: може се зауставити извођење пројекта „Јужни ток“

j-tok-pol-468

Према анкетама јавног мњења, највише гласова ће добити СНС, на чијем челу је први заменик премијера Србије Александар Вучић. Представник те странке је и министар енергије Зорана Михајловић. Данас је премијер Србије Ивица Дачић, шеф  СПС-а. Осим тога, представник социјалиста Душан Бајатовић је на челу гасне компаније „Србијагас“. Зорана Михајловић је упорно иступала са позивима да се „Србијагас“ трансформише и да се смени руководство те компаније. Уколико „напредњаци“ победе на изборима, и Александар Вучић стане на чело владе, онда „Србијагас“ очекују озбиљне промене. Ствар је у томе да  „напредњаци“ за свој главни циљ стављају улаз Србије у ЕУ. Они активно пропагирају промене у српском законодавству, како би га довели у склад са нормама ЕУ. Конкретно – они предлажу да се у Србију уведе чувени Трећи енергопакет, који предвиђа да се гасне компаније поделе на компаније које црпу гас, и компаније које гас транспортују. „Напредњаци“ инсистирају на подели „Србијагаса“ који се бави како транспортом, тако и црпљењем тог плавог енергента. Међутим, „Србијагас“ је баш и партнер „Гаспрома“ у заједничком предузећу „South Stream Serbia“, који је крајем претходне године на територији Србије почео са изградњом гасовода „Јужни ток“. Ако се почне са поделом „Србијагаса“, зауставиће се изградња „Јужног тока“. А – непознато је када ће се та изградња обновити. Уз то, Србији ће недостајати та, иначе њој неопходна, инвестиција.

Прошле године су се испоруке „Гаспрома“ у Европу и Турску повећале за 16% и износиле су 161,5 милијарду кубних метара. Почетком ове године види се такође повећање куповине руског гаса. Није тајна да је главни циљ изградње „Јужног тока“ да се обиђе Украјина, која је себи понављано присвајала права да отима руски гас из транзитних количина  намењених европским купцима. Украјина сада преживљава компликовану етапу свог развоја. Свима је познато и да САД активно подржавају украјинску опозицију. Конкретно: заменик државног секретара САД Викторија Нуланд је, у разговору са америчким амбасадором у Украјини, изразила недвосмислену подршку руководиоцу партије „Баткившчина“ Арсенију Јацењуку. Она се при том, да се изразимо умерено, без неког ентузијазма изразила о Виталију Кличку, као и о делатностима представника држава ЕУ у Украјини. Са своје стране, Немачка је баш више склона лидеру странке „Удар“ Виталију Кличку. У томе нема ничег чудног, јер је сва његова каријера као професионалног боксера повезана са Немачком. Баш у тој земљи је и регистрована фирма која представља његове интересе и у Немачкој он и више година плаћа своје порезе. Чак је и одликован витешким крстом ордена „За заслуге Савезној Републици Немачкој“.

Ванредни избори у Србији и „народни немири“ у Украјини су у тесној међусобној повезаности. Чим су се ове државе почеле приближавати Русији, у њима су активирани прозападни политичари.

Очигледно да САД ништа не губе ако у Европу долази мање руског природног гаса. Међутим, највећим купцима руског гаса – Немачкој, Италији, Великој Британији и Француској – то је повод да се замисле. Јер – нема ничега што би могло заменити испоруке гаса из Русије. Локална продукција гаса у Европи се непрестано смањује. У последње време се знатно снизила и испорука згуснутог – течног природног гаса у ЕУ, јер главни испоручилац – Катар, своје танкере шаље у Азију, где је гас знатно скупљи. Главни савезник САД – Велика Британија, може да се сматра безбедном, јер добија гас преко гасовода који не иду преко Украјине. Али – Италија, Немачка и Француска имају разлога за узнемиреност. Италија се већ суочила са смањењем испоруке гаса из Либије, јер је та земља после агресије НАТО-а запала у хаос и практично се распала. Недавно се појавила и информација да се банде убојица из Либије и Малија концентришу на границама Алжира. А – Алжир је велики лиферант гаса за Италију и Француску. Ако и Алжир западне у хаос онда ће, као никада пре, испоруке руског гаса бити потребне Европи. А – ако се нове власти Украјине и Србије оријентишу ка САД, онда ће баш те земље контролисати знатан део испорука гаса из Русије у Европу. Као што је познато, акционари морског сектора „Јужног тока“ су „Гаспром“,  „ENI“ (Италија), „BASF“ (Немачка) и „EDF“ (Француска). Очигледно је да и руководства тих држава треба да јако обрате пажњу на оно што се данас одиграва у Србији и Украјини.

Сергеј Правосудов (Сергей Правосудов), директор „Института националне енергетике“, Ана њуз „Anna-news“, 17.02.2014.

Са руског посрбио Василије Клефтакис



Categories: Посрбљено

Оставите коментар