Небојша Малић, председник новооснованог Института за српске студије који носи име др Арчибалда Рајса, ексклузивно за Стање ствари говори како се борити против уврежене слике о Србима на Западу, којим средствима спречити нове клевете и да ли се у бици за истину и правду може закаснити 

За Небојшу Малића чуо сам први пут 1999. године, када је био један од иницијатора тзв. NoBombs мејлинг листи, једног од првих покушаја интернет организовања Срба с циљем да нешто учине – у овом случају против НАТО агресије. Петнаест година касније „затичем“ га, рекао бих, на сличном послу – на позицији председника Института Арчибалд Рајс (Reiss Institute for Serbian Studies). 

Ако је оно са „NoBombs“ била герила, је ли ово са „Рајс институтом“ мејнстрим борба за „српску ствар“?

Рецимо да је „Рајс Институт“ веран својим герилским коренима. Када сам пре скоро 15 година почео да се бавим српском причом, било је то као реакција на лицемерје, лажи и сатанизацију онога што сам касније назвао Атлантска Империја. Напад на СРЈ је био зора интернет-новинарства; тада су се први пут громогласној пропаганди са свих званичних медија супротстављали извештаји „обичног“ света. А погледајте данас, сасвим је нормално да већина народа на Западу вести добија преко интернета, а не преко Си-Ен-Ен-а. Ако је мој рад на Antiwar.com почео као герилски, данас се то и те како сматра мејнстримом. Исто тако, блогови су сматрани за пролазни новитет када сам правио „Сиви Соко“, а данас су скоро па класика, јер омладина углавном користи Твитер.

Да српска власт ради у корист, а не на штету, државе Србије и њених грађана, не би било потребе за герилом. „Рајс Институт“ је осмишљен као покушај да се борба за истину о Србима подигне на виши ниво. Видећемо како ће нам то поћи за руком.

Зашто „Рајс Институт“?

Разматрали смо неколико могућих имена, али нам се ово учинило најбољим. Не само што је Рудолф Арчибалд Рајс био хвале вредан трагач за истином који је нашао инспирацију у Србији, већ и његово име представља савршену скраћеницу (ReISS – Reiss Institute for Serbian Studies).

Сајт Рајс института

Да на сајту Института имате одељак „Мисија“ шта бисте ту написали?

Постоји одељак „О нама“ где пише шта нам је мисија: „Чувајући успомену на доктора Рајса, трудићемо се да разоткријемо лажи и представимо чињенице о Србима и Југославији, како бисмо допринели бољем разумевању и ослобођењу српског народа.“

Срби су заробљеници двоструке лажне историје: једне којом су од 1945. надаље зидани темељи друге Југославије, а друге која је настала када су ти темељи плански посустали, како би се стварни виновници  и њихови помагачи амнестирали, а кривица пребацила на Србе.

Кад пустите неког другог да вам пише историју, пуштате га да вам манипулише мислима. И онда није чудо што су Срби данас поробљени, горе него икад у својој новијој историји.

Можда смо превише амбициозни у намери да се бавимо и покушајима ревизије Првог  светског рата, и планином неистина о Другом светском рату, и сатанизацијом од деведесетих до данас, али да је све то преко потребно, јесте.

Да ли би ненаписани и неизговорени мото деловања Института могла бити борба против сатанизације Срба? Или је фаза сатанизације прошла и учинила своје, па су сада довољне само дезинформације и полуистине?

Свакако. Проблем није толико што су „елите“ на Западу антисрпски расположене – сатанизација није узрок, већ последица тога – а народ се ионако ништа не пита, већ што су сами Срби у великој мери пристали, корак по корак, на сатанизаторски оквир размишљања о себи. Па сад, ако се и буне против неке неправде – што се све ређе дешава – почињу прво са извињењем што су живи и усуђују се да сметају неком примедбицом. За то време свак жив може без пардона да пљује и бије по Србима и од њих захтева шта год му падне на памет.

У књизи Владимира Волкова „Дезинформација – од Тројанског коња до Интернета“ ми смо током деведесетих година прошлог века описани у одељку „Школски случај“? Како и којим средствима се борити кад је полазна тачка тако ниска?

Свест о томе је одлично полазиште. Александар Солжењицин је својевремено апеловао на све честите Русе да „не живе лажи“. Русија је деведесетих једну лаж заменила другом, али чим је престала да се клања тој другој лажи, оживела је са самрти. Зашто би у Србији било другачије? Али васкрсење захтева одрицање од лажи, а многима у Србији је данас у лажи и те како добро.

Небојша Малић

Неколико мојих читалаца се крајем прошле године окупило и понудило ми да оснујемо институт. Уложили су своја лична средства да почнемо са радом, са планом да се издржавамо од продаје књига и сувенира, као и од прилога појединаца, који већ пристижу. Ми смо истинска невладина организација, не плаћа нас нити једна влада.

Ваш сајт има само верзију на енглеском језику. Да ли је подручје деловања само англо-саксонско подручје? Планирате ли верзију на српском?

Два су разлога што смо одлучили да почнемо на енглеском: прво, што је то де факто светски језик, а друго што су на њему Срби највише и сатанизовани. Свакако да нам је план да објавимо релевантне текстове и на српском, али и на другим језицима када то буде потребно.

Једна грана деловања Института јесте „Anti-Defamation“. Да ли то случајно подсећа на јеврејску Anti-Defamation League?

Нимало случајно. Антиклеветничко деловање је апсолутно најбољи назив за борбу против сатанизације. Притом не желимо да будемо никакве професионалне жртве, већ искључиво да инсистирамо на истини.

Шта је задатак онога што сте назвали „True History Project“? Да ли ћете се посебно бавити Великим (Првим светским) ратом и покушајима ревизије историје, чији би исход било сваљивање кривице за рат на Србе (и Русе)?

Свакако да ћемо се бавити Великим ратом. Било би неодговорно да то не учинимо, поготово суочени са бујицом фалсификата који се пред стогодишњицу његовог избијања гурају за место на светској позорници. Сваки надри-историчар који жели својих 15 минута славе мисли да ће то да постигне тако што ће српску историју да реинтерпретира у кључу деведесетих. Ако званична Србија то не само да толерише, већ и подржава причом о „промени свести“ и „ослобађању од прошлости“ онда ћемо ми томе да се супротставимо. Неко мора.

Али није ствар само у Првом светском рату, знате. Велики део новије сатанизације Срба почива на хабсбуршкој пропаганди, али постоји веома мало свести до које мере је она плански посађена и ухватила корена за време Тита, и колико је то одговорно за садашње стање ствари.

КО ЈЕ КО

Рудлолф Арчибалд Рајс – Рођен у Немачкој 1875, студира и докторира хемију у Швајцарској. Познат као оснивач првог академског програма за форензичка истраживања (Institut de police scientifique) у Лозани. На позив српске владе, долази у Србију 1915. да документује зверства аустроугарских окупатора. Прелази Албанију са војском, враћа се у Београд са ослободиоцима, и као члан српске делегације учествује на мировној конференцији 1919. После рата је један од оснивача Црвеног крста Србије и предлаже реформу полиције. Умро је у Београду 1929, оставивши сведочанство „Чујте, Срби!“ (Ecoutez, les Serbes).

Рајсов институт за српске студије – Основан децембра 2013, са задатком да се бори за истиниту историју Срба, а против фалсификата и сатанизације. Тренутно има седиште у Вашингтону.

Небојша Малић – Рођен 1977. у Сарајеву, одакле одлази у јануару 1996. Дипломирао историју и политичке науке на универзитету Грејсланд у Ајови, 1999. Колумниста за Antiwar.com, аутор блога „Сиви Соко“ и преводилац, први је председник и тренутно директор „Рајс Института“.

Институт је „млад“, основан је крајем прошле године. Имате ли нешто чиме бисте се могли већ похвалити?

Регистровани смо у децембру, а крајем јануара смо отворили и интернет-страницу, тако да смо малтене новорођенче. Али ево, већ сам реаговао на излив глупости у мозак који је Роџер Коен прошле седмице објавио у „Њујорк тајмсу“. Текст потпуно лишен сваке везе са истином, чињеницама и логиком, Србију узима као пример како се „прогрес“ постиже кроз национално самоубиство. То значи више није питање само Срба, већ и погледа Империје на све остале народе и државе, што никако не може да изађе на добро.

На крају, да ли се са оваквим пројектом трагично закаснило и није ли заправо ово био задатак државе Србије (или оног што се зове „Српске земље“) који је преузела група појединаца?

У идеалном свету, мисију „Рајс Института“ би вршио, рецимо, Институт за историју при САНУ. И то не од јуче, већ годинама уназад. Али пошто ми живимо у стварном а не идеалном свету, где се академска Србија плаши сопствене сенке а држава ради у корист своје штете, онда та дужност и обавеза пада на оне који су вољни да је се прихвате.

А за истину и за правду никада није касно. Потребне су генерације да се нешто изгради, а врло мало времена да се то сруши или поквари. Нас руше и кваре деценијама. Препород ће бити генерацијски подухват. Али однекуд мора да се почне. Никада нећете стићи на крај пута ако не направите први корак. Па онда други, па трећи, и сваки следећи је лакши. Како радили, тако нам Бог дао.

Александар Лазић

Categories: Лаки одговори на тешка питања