Процес формирања модерне Русије је скопчан са много друштвено-економске и политичке нестабилности, што је довело до поделе руског народа у неколико непријатељских политичких табора. Неки позивају на даљу либерализацију, други на јачање државности, док неки (уобичајена већина у било којој земљи) једноставно желе сигурност и разумевање смера у коме се земља креће. Наравно, свака страна има своју визију историје и традиције и своју сопствену истину.
Може се рећи да је, што је дуже друштво подељено, дубљи јаз између табора. Али ми говоримо о конзервативној већини са њеним традиционалним вредностима и „неконвенционалној“ (са становишта грађанске мисли) мањини. Као један од главних (може се чак рећи, „свети“) догађај у историји Русије, Велики отаџбинског рат (Други светски рат) је стално „под ватром“ либерала. Првобитно су либерални идеолози настојали да повећају број жртава совјетске Армије, затим су почели да окривљују неспособност војног руководства. Упоредо с тиме, либерали су организовали масовни напад на комунистичку идеологију, изједначавајући Совјетски савез и његову наследницу Русију са нацистичким земљама.
Као резултат либералног тумачења историје, генерација која се појавила у Русији (сетимо се1990-их година) озбиљно говори да је „Стаљин једнак Хитлеру“ и „можда смо требали да се предамо, сада би били Европљани“. Неки чак кажу да је фашизам “ бољи него комунизам, јер он није негација приватне својине“, што значи, да је „рат био грешка.“ Наравно, овај модел схватања историје је претеривање, али и оно се понекад дешава.
Није зато ни чудо што се, под вођством 26-годишњег главног уредника вебсајта тв канала „Киша“ („Дожд“) Иље Клишина, на сајту и у етру појавило истраживање са питањем: „Да ли било боље да се Лењинград предао и тако било спасено хиљаде живота?“ Све мислећи људи, наравно, у овоме виде богохулно питање, као и у одговору „да“, који би значио не само признање да су жртве и херојства бранилаца и становника блокираног Лењинграда биле бескорисне, већ и уништавање града (што је наведено у документима хитлеровске команде). Међутим, „да“ је био одговор 54% гласача.
Редакција канала „Киша“ је објавила званично извињење за спорно истраживање кроз лични Кличинов твитер налог, а почела да се жали на политичке нападе. Поред тога, либерална јавност је веома јасно стала у одбрану тв-канала и истраживања, са аргументима да редакцију треба разумети и опростити јој случајну грешку. Али то „Киши“ није било довољно, пошто су се на Фејсбуку, жалили на недостатак новинарске солидарности и на „издајнике“.
Случајно, кажете? Зашто је онда, главни и одговорни уредник раније написао „због Наполеона Устав би се највероватније појавио 50-100 година раније, а пар година касније, он би отишао у сваком случају. Имамо парадокс да су победе наших херојских предака, који су у више наврата побеђивали европске освајаче, спречавале развој?“
Па, господин Клишин сматра да је нападач, који је уништио на стотине хиљада руских живота био добар за демократски развој Русије. То је исти Илија Клишин, који се на твитеру извинио за истраживање. Разумљиво је да ће проблем са „Кишом“ бити решен на један или други начин. Закон о забрани негирања хероизма совјетске армије у рату са нацистима је већ одавно уведен у државну Думу, по аналогији са израелског закона о забрани порицања Холокауста. Тужилаштво и Министарство комуникација ће проверити „Кишу“ у вези кршења закона. Кабловске компаније ће одлучити да ли да ће тај канал избацити са мреже или не(што не представља проблем за главне либералне медије,чија публика не гледа телевизију, већ користи само интернет, тако да ће канал наставити рад уз претплату).
Постоји друго питање у вези оних који су на питање о предаји Лењинграда одговорили са: „да“. Шта је узрок њихове друштвено-политичке и историјске слике света, и њихове свести о себи као делу друштва? Недостатак образовања? Утицај неолибералних веровања? Ова мањина не може бити игнорисана, јер она учи, ради, и подиже децу заједно са нама. Они не могу бити кажњени, или док не крше закон. То значи да они морају бити изнова и изнова разоткривани. Луцидно. Са изузетним, пробојним доказима. Можда не њима самима, већ онима који су под њиховим утицајем
Извор: Pravda.ru/Politonline
Превео: М. Ђорђевић
Categories: Преносимо
Нити су савремени руски (тачније речено: постсовјетски) либерали слични некадашњим (до 1920тих година), нити је то случај са савременим патриотима. Бољшевизам (крвава и опресивна диктатура) је темељно уништила оне раније особине, читаве друштвене класе су уништене/десетковане, а оно што је остало је у правом смислу речи деценијама “убијано у мозак“, и било потпуно одсечено од нецензурисаних информација о светским збивањима. После тзв. пада комунизма остао је тамо дезоријентисани народ – за који је велико питање да ли ће се икада моћи вратити на некадашњи ниво, и наследници бољшевичке номенклатуре који и даље управљају државом, за коју је питање шта ће с њом бити после Путина и његовог тима. Највећа трагедија те земље и јесте у томе што бољих од Путина и његових доглавника и нема. У таквој замућеној атмосфери је немогуће здраворазумски расправљати о питањима којима се бави овај чланак.