(Фајненшел тајмс, 27. 1. 2014)

Многи Европљани верују да је настајућа економска унија Белорусије, Казахстана и Русије непријатељска према циљевима ЕУ. Време је да се разјаснимо.

Критичари Евроазијске економске уније (Eurasian Economic Union) тврде да она покушава рестаурацију СССР-а и успостављање регионалне хегемоније. У ствари, ако постоји неки модел који служи као инспирација евроазијској економској интеграцији – то није СССР, него баш сама ЕУ. 

Пут према интеграцији који смо следили би могао да потиче директно из неког уџбеника: од царинске уније до заједничке економске регије – па до потпуне економске уније. Процес изградње тих институција брзо напредује – далеко брже него што је то било у европском искуству.

Међутим, то није нека трка. Наши [ЕУ] суседи су отпочели много раније и отишли даље. Стигли су у следећи стадијум – стадијум монетарне уније, о коме ми чак и не дискутујемо. Предузели су и кораке према дубљој политичкој унији. За нас то још није на дневном реду.

У овом стадијуму говоримо само о економској интеграцији: слободном промету добара, капитала, услуга и јединственом тржишту рада. Царинских контрола на унутрашњим границама више нема, трговина расте, као и број прекограничних предузећа. Хармонизација техничких прописа је добро одмакла.

Једно од најделикатнијих питања је успостављање  наднационалних институција које су неопходне да  економска унија функционише. Евроазијска економска комисија је сада веома ефикасна у сарадњи са националним властима. Истина, државе чланице гунђају о одлукама које су донете. Али, то је и сведочанство да је та Комисија коју воде 3 министра – из сваке чланице,  вођена интересима уније као целине.

Све државе имају права да граде такве савезе – па зашто не би и Русија и њени партнери?  Било би безумно ако би Русија и остали у ширем региону Евроазије занемарили да иду у том правцу. Наше земље су тесно повезане – како културно, тако и економски, и та унија доноси како стабилност, тако и економске шансе. Јерменија и Киргистан већ воде разговоре о прикључивању царинској унији.

На свакој сувереној држави је да одлучи о правцу својих акција. Они понекад могу бити и тешки. Али, Евроазијска економска унија убрзано постаје реалност. До маја ће бити готов један нацрт уговора ради дебате и ратификације у државама-чланицама касније током ове године.

Противљење узајамним напорима да се изграђују такви трговински блокови није пут у напредак ни за Брисел, ни за Москву. Треба да се подсетимо да је пре 40 година СССР био дубоко скептичан према западноевропској интеграцији и да је игнорисао њене институције. Да ли то сада неки људи у Европи желе да понове ове совјетске грешке?

Оно што је важно је да регионални трговински блокови не постану “економска утврђења“ за заштиту својих чланова. Њихова међусобна повезивања су битна за унапређивање глобалног раста. Наравно – то не значи да ће односи међу трговинским блоковима бити ослобођени расправа – јер, заштита сопствених економских интереса је исто толико природна за Русију, као што је то и за ЕУ.

Такве полемике треба да се регулишу на основу економских анализа. Пречесто, као у случају Украјине (Ukraine), то се не чини. Економски раскид са Русијом не би био од користи за економију Украјине. Уместо тога – као одговор на наше економско резоновање – сада смо принуђени да слушамо клишее са коренима у хладноратовској традицији. Можда је време рећи попу поп – а бобу боб: Украјинско тржиште је једноставно превише привлачно за ЕУ, па зато она и не покушава да промени своју оријентацију.

Пре три године, у Берлину, председник Владимир Путин је предложио изградњу ближих економских веза између ЕУ и Русије, које би – током времена – водиле у „зону слободне трговине од Лисабона до Владивостока“. Напредак [у том правцу] је био ограничен, али данас је ова визија још више релевантна но што је то онда била.

Време је да прихватимо прагматизам и да идеолошки пртљаг оставимо за собом. Стварање заједничке економске зоне треба да сада буде приоритет Москви и Бриселу. Пристанак да се то учини на самиту ЕУ-Русија у уторак би био добра полазна тачка.

Аутор је први потпредседник (ППВ) владе Русије

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис

Categories: Посрбљено