Поводом текста Мартина Кетла “А шта да су Немци победили у Првом светском рату” (Гардијан, 25.12. 2013)

Занимљива је Кетлова идеја изнета у “Гардијану“ да се замислимо о томе шта би било да је у Великом (Првом светском) рату победила Немачка? То се, у ствари, мора проширити и на истоветно питање о Другом светском рату…

Али, ја нисам никакав философ, па нећу употребити ону менталну акробатику коју Кетл користи (Counterfactual conjecture), илити “шта би било да (ни)је било“, него ћу поставити једноставно питање: Шта је најједноставнија дефиниција ратне победе? Мислим да је то успех у остваривању бар једног важног ратног циља оне стране која је замислила и иницирала избијање рата. Већина се слаже да је то (у оба светска рата) била Немачка. Ако то прихватимо – хајдемо онда прво на:

1. Велики (Први светски) рат: Један од најважнијих ратних циљева Немачке је био разбијање Руске Империје. Тај циљ је врло успешно остварен. Довољно је само погледати површину Руске Империје 31. jула 1914, и упоредити је са површином СССР-а после 1918. године. Ни доцнија припајања СССР-у бивших покрајина Руске Империје (1939–1940, у ортаклуку са Немачком, и после 1945. самостално) то нису у потпуности надокнадила. Демографски показатељи: огромни губици живота становништва Русије током директних ратних дејстава Великог, и грађанског рата, који је избио после бољшевичког пуча у новембру 1917. године, губитак великог дела интелектуалне и друштвене елите услед њеног систематског истребљивања од стране бољшевика, и избеглиштва од бољшевичког “црвеног терора“, као и разарање економије, оставили су земљу у рушевинама. Бољшевичка владавина и константни терор уз небројене чистке, колективизацију пољопривреде и намерно, од стране бољшевика изазвану глад (“Голодомор“), коштали су још милионе живота – а да не говоримо о страшним менталним последицама константног психолошког терора и контроле мисли тог становништва под бољшевичком влашћу. Када се све сабере: Руска Империја је уништена, заустављено је њено брзо напредовање на економском, војном и културном плану, нарочито изражено у периоду 1905-1914, чега се Немачка страховито бојала и зато је уграбила прву – по њеном мишљењу – повољну шансу да рат отпочне. Немачка је, ипак, ма како то парадоксално изгледало, победила – то је, истина, била Пирова победа уз страшну цену по њу саму, али то не умањује беду и јад која је разорила и уништила Руску Империју. Та страшна цена Пирове победе коју је Немачка и сама плаћала после Великог рата, утрла је пут успону и доласку на власт националсоцијализма, што је одвело Немачку до изазивања следећег рата:

2. Други светски рат: Најважнији циљеви Немачке у том рату су били уништење СССР-а и уједињење Европе под контролом и превлашћу Немачке. Осврнимо се око себе: Где је сада СССР? Колика је површина садашње, постсовјетске Русије, у односу на површину СССР-а из 1945. године (која је ионако била мања од површине Руске Империје)? Колике све велике проблеме има садашња Русија? Довољно је само поменути Кавказ и исламисте, окружавање Русије војним базама НАТО-а које се шире… А – шта је са уједињењем Европе под контролом и превлашћу Немачке? Ево је: Европска унија (ЕУ)! Брисел је данас само формална, административна престоница уједињене Европе – садашње ЕУ – у којој Немачка у сваком погледу држи главну реч и намеће своја решења. Права престоница ЕУ је Берлин. Дакле – оба главна циља Немачке из Другог светског рата остварена су – наравно, уз помоћ и одобравање САД – уз ужасне немачке губитке, и још ужасније губитке живота осталих учесника (а на првом месту СССР-а), после краја наставка тог рата – Хладног рата, рушења Берлинског зида и уједињења Немачке.

СССР-а више нема, и Европа је уједињена под командом Немачке.

3. Зато се, у оквиру дискусије “шта би било да (ни)је било“ и усуђујем да кажем да перцепција о томе да је Немачка поражена у оба рата није баш сасвим тачна. Посматрајући не оно “шта би било…“, треба мало загребати испод површине – и онда се види (бар ја тако видим) да је Немачка, остваривши своје главне циљеве, победила у оба светска рата! Знам да се скоро нико с тим емоционално не може и неће сложити.

Сада се вратимо на Кетлово занимљиво разматрање. На његово питање из наслова: “А шта да су Немци победили у Првом светском рату? Уз приближавање стогодишњице рата, ово питање није нека салонска игрица…“, мој одговор је – па, у суштини Немачка и јесте победила!

На његов закључак: „Први светски рат јесте био и катастрофа у блату. Али – радило се ипак о нечем више него само о трагичној жртви. Његов исход – оно што се десило, а и оно што није – то је оно што вреди“, могу само рећи – како за кога, а сигурно за победника је то свакако вредело, а то је, ипак, Немачка.

Сигурно да она вечита народна мудрост “све се мења, сем камења“ увек остаје на снази – али у тој мудрости нема временског рока, па пре но што се то промени, остајем на гледишту (без обзира допадало се то неком, или не – а не допада се ни мени): Немачка је, у суштини, победник оба светска рата, јер су њени главни циљеви из оба рата које је у XX веку заподела – почетком XXI века – остварени, и за њу “то је оно што (бар за сада) вреди“, а докле ће: не знамо.

Categories: Разномислије