У Руском центру за науку и културу 25. децембра 2013. године одржана је церемонија отварања бронзане бисте императора Николаја II уз учешће Међународне фондације јединства православних народа.
Биста је рад еминентног скулптора, народног уметника Русије Вјачеслава Кликова. Долазак бисте у Београд организован је као међународни крсни ход под називом «Братски пут», који је на свом путу од Москве до Београда прошао кроз неколико словенских земаља.
Међународна фондација јединства православних народа је Руском центру за науку и културу даровала ову бисту поводом обележавања 400 година Династије Романов и 80 година рада «Руског дома» у Београду, који је приликом отварање 9.04.1933. био назван «Руски дом императора Николаја II Романова». Уметнички дизајн постамента споменика поверен је познатом српском скулптору Миодрагу Живковићу. Биста је постављена у фоајеу библиотеке Руског дома.
Година јубилеја династије Романов је у Београду обележена низом културних манифестација. Свечаност је отворио директор Руског дома Михаил Денисов поздравивши посебно генерације руских емиграната, чија је судбина дубоко везана за Руски дом. Михаил Денисов је заједно са представником савременог српског козаштва, козачким пуковником Војиславом Видаковићем отворио бисту.
Старешина храма Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев и јеромонах Московског Сретенског манастира отац Игнатије освештали су бисту Императора.
На церемонији отварања присутнима су се обратили амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и амбасадор Белорусије у Србији Владимир Чушев.
Фотографије: Руски дом у Београду
У свом обраћању Александар Чепурин је истакао да светлу обележавања 100 годишњице почетка Првог светског рата, која се обележава у августу 2014. године, посетио је на значај личности Николаја II за историју српско-руских односа у Првом светском рату, када се Русија по цену огромних жртава заложила за заштиту слободе и државности Русије. Владимир Чушев је подсетио да су се борбе у Првом светском рату водиле у на територији Белорусије у градовима Барановичи и Могиљов, где се налази штаб главнокомандујућег Императора Николаја II.
У име покољења руских емиграната у Београду, присутнима се обратио профессор Андреј Тарасјев, који је говорио о својим успоменама о Руском дому, у који је дошао као шестогодишњи дечак. Он је истакао важност овог симболичног повратка императора у Руски дом, чије је име носио на отварању, као спомен на остављену отаџбину.
Categories: Вести над вестима
Ово је ипак нека врста фарсе, и то доста неукусне. Биста у библиотеци? Право име дома је избрисано. Велика спомен плоча из главног фоајеа избачена 1944 г. Музеј Императора Николаја Другог из тог истог дома који је носио његово име опустошен и уништен 1944 г. Ко је то урадио? Марсовци – или дични претходници ових који то сада “обнављају”? То се никада и никако не може поправити ни опростити. Тужно је да и неки потомци избеглица из Русије првог покољења у тој травестији учествују.