– Краљ Петар Карађорђевић није бријао браду од Албанске голготе (зима 1915/1916) до краја Првог светског рата (новембар 1918. године) у знак жалости за поробљеном отаџбином.
Четири вола краља Петра http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/08/article-08.html
– Брехтова Мајка Храброст није никаква храбра мајка, већ лик жене која се током ратова богати док јој синови гину.
– У XIX веку настао је немачки мит да је амерички Конгрес одлучио са једним гласом више да енглески постане званичан језик САД, а не немачки. Истина је, међутим, да је амерички Конгрес на седници од 13. јануара 1795. требало да одлучује о петицији Немаца из Вирџиније да се федерални закони штампају и на немачком језику. Предлог је одбачен гласањем 42:41.[1]
– Почетком XX века већинско становништво Солуна чинили су Јевреји. [2]
– Према броју становника 1913. године, Битољ је био други по величини град Краљевине Србије. [3]
Kраљ Петар I Карађорђевић на Солунском фронту: легионар, устаник и краљ http://zakrstcasni.org/zkc/
– Церска битка, вођена августа 1914. године, није била прва победа Антанте у Првом светском рату, јер Краљевина Србија није била формални члан тог војно-политичког савеза. [4]
– Станислав Бинички је 1914. године компоновао марш „На Дрину“, који се касније у литератури погрешно наводио као „Марш на Дрину“.[5]
– Прва држава која је признала Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца била је Краљевина Норвешка (26. јануара 1919. године), а затим су то учиниле САД (7. фебруара). [6]
– Хенри Моргентау Јуниор (министар финансија САД 1934-1945) предложио је 1944. године план послератног кажњавања Немачке, тако што би била девастирана њена индустрија. Другим речима, Немачка је требало да постане претежно пољопривредна земља. [7]
– До педесетих година прошлог века све земље Медитерана сматране су делом Европе. Тако је нпр. Европско првенство у кошарци 1949. године одржано у Каиру са учешћем следећих репрезентација: Француска, Холандија, Грчка, Турска, Либан, Сирија и Египат. Ако је уопште битно, победник првенства био је домаћин. [8]
– У време социјалистичке Југославије на прославама дана предузећа често су гостовали оперски певачи како би радницима певали арије, а све у циљу образовања радничке класе.
– Године 1993. хрватски Сабор, којим је тада председавао Стјепан Месић (1992-1994), донео је измене и допуне „Закона о мировинском и инвалидском осигурању“ којима су припадници оружаних снага НДХ (усташе, домобрани, „Поглавникова тјелесна здруга“ итд.) третирани као „домовинска војска“. Свака година проведена у оружаним формацијама НДХ рачунала се као две године радног стажа, а идентичан критеријум примењен је и за оне који су се после 16. маја 1945. године нашли у заробљеништву. Тренутно (2013) има 13.011 корисника ове „мировине“, међу којима су и чланови њихове породице који су наследили пензију. [9]
– Председник Руске Федерације Борис Јељцин (1991-1999) одликовао је 1996. године председника Хрватске Фрању Туђмана (1990-1999) Медаљом Георгиј Констатинович Жуков за „заслуге и допринос антифашистичкој борби“. [10]
Аутор је победник 71. циклуса квиза “Слагалица” (РТС)
[1] http://www.english.illinois.edu/-people-/faculty/debaron/essays/legend.htm,
http://www.us-english.org/view/295
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/americki_jezik.889.html?news_id=220817
[3] У серијалу „Балкански ратови“ (РТС-РТБ, 1992) помиње се да је крајем 1912. Битољ имао око 48.000 становника, док је Скопље имало око 40.000. Истини за вољу, Битољ је пострадао за време Првог светског рата, јер је био на линији Солунског фронта.
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Triple_Entente,
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0
[6] http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/izlozbe/izlozbe_arhiva/_jugoslavija_u_medjunarodnim_odnosima_1918_1992.html
Categories: Противу незнања
Председник Руске Федерације Владимир Путин је 9. маја 2005. гoдине, поводом 60 година Дана победе, доделио медаље неколицини светских државника који су узели учешће у борби против фашизма током Другог светског рата. Међу одликованима је био и тадашњи хрватски председник Стјепан Месић (1934), који је током деведесетих више пута јавно величао и НДХ и усташе.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/putin-odlikovao-mesica-i-jos-nekolicinu-duznosnika/264460.aspx
Треба дописати да је портал index.hr 9. децембра 2006. објавио Месићев говор који је одржао 30. маја 1992. године хрватској емиграцији у Сиднеју истичући како су Хрвати два пута победили у Другом светском рату: 1941. и 1945. године, а сви други само једанпут; и да немају зашто било коме да се „испричавају“ (извињавају).