Мирослав Паровић (29), заменик председника Треће Србије и унук чувеног комунисте Благоја Паровића, каже да су деда и он ушли у политику да би се борили за неко боље и поштенијe друштво и да се свако у своје време залагао за идеале на начин који је примерен том времену.
Мирослав Паровић, дипломирани инжењер електро-технике и један од најбољих студената генерације на Факултету техничких наука у Новом Саду, попут свог деде ушао је у политику. Он са поносом прича о Благоју чије име и данас краси бројне улице у Србији.
СТРАДАО У ШПАНИЈИ
– Благоје, који је иначе брат мог деде, имао је тешко детињство у Невесињу, рано је остао без оба родитеља. Као сироче пребачен је у Винковце на обућарски занат. На занату се упознаје са комунистичким идејама које су тада биле прилично авангардне. За релативно кратко време Благоје је постао један од најистакнутијих комуниста у Краљевини Југославији, али и шире јер је после завршене “Лењинове школе” у Москви био упућиван на илегални рад широм Европе, и то под надимком Шмит – прича Паровић.
Наш саговорник каже да је његов деда убијен у 34. години, не у шпанском грађанском рату, већ по налогу Јосипа Броза Тита!
Мирослав Паровић, заменик председника странке Трећа Србија
– Нема сумње да се ради о политичком атентату по налогу Јосипа Броза Тита, што је он, по сведочењу Дедијера, и признао. Само убиство је извршио Влајко Беговић који је морао мртвог Благоја одмах по убиству да фотографише и да том сликом Титу докаже ликвидацију. Занимљиво је да је Благоје био командант акције ослобађања Тита када је овај био ухапшен у Загребу, тако да се и на том примеру може видети колика је била наивност Срба. Деда је очигледно сметао Титу јер је у то време био озбиљан кандидат за првог човека партије – објашњава Мирослав.
МЛАДИ УШЛИ У ПОЛИТИКУ
Он каже да се још као студент залагао за промене у друштву.
– Први сам се као студент јавно побунио против Болоњске декларације и организовао сам скуп против болоњизације високог школства. Куриозитет је трибина о Зорану Ђинђићу, на којој сам успео на једно место да доведем представнике и националне и грађанске Србије. У активну политику сам ушао из уверења да најбољи морају да остану у Србији и да кроз рад обезбеде то да ова држава и овај народ опстану.
О његовом и дедином политичком ангажману каже да су слични.
Благоје Паровић
– Обојица се боримо за неко боље и поштеније друштво. Наравно, свако у своје време се за идеале залаже на начин који је примерен том времену. Уверен сам да су људи попут Благоја били искрени идеалисти који су зарад својих идеала били спремни да погину, што је ствар вредна дивљења, па и сам Благоје је убијен са 34 године. Нажалост, данас постоје они који би без улажења у неку дубљу оцену онако преко колена осудили све то што су људи попут Благоја Паровића радили– закључује наш саговорник, који је шеф одборничке групе Треће СРБИЈЕ у Новом Саду.
ПАРОВИЋ ОПАСАН ТИТОВ КОНКУРЕНТ
Српски револуционар Благоје Паровић Шмит био је један од најистакнутијих руководилаца Kомунистичке партије Југославије пре Другог светског рата и у шпанском грађанском рату политички комесар 13. интернационалне (француске) бригаде. Према званичној верзији, погинуо је у борби са шпанским фашистима у јулу 1937., али су касније веродостојна сведочења упућивала на закључак да га је заправо убио агент совјетске политичке полиције НКВД, чиме је Јосиф Стаљин отклони могућност избора Паровића за генералног секретара КПЈ.
Рајко Недић / Наше новине