“Због тога нисмо поменули реч ‘признање’ Косова, јер знамо шта то данас значи у Србији. Зато смо настојали да пронађемо другачију формулацију. Међутим, на крају овог процеса – и Србија и Косово мораће да буду у стању да се у политичком процесу независном једно од другог интегришу у ЕУ. То значи да обоје треба да допринесу стабилности и безбедности ЕУ, а не да у њу унесу нерешене сукобе”, казао је један од најутицајнијих политичара у партији канцеларке Ангеле Меркел.
Шокенхоф истиче да је циљ Немачке интеграција свих земаља Западног Балкана у ЕУ.
“Међутим, све оне морају да испуне критеријуме. Наравно, неприхватљиво је да се Грчка у спору са Скопљем служи неком врстом уцењивања за неке друге политичке циљеве”.
Он је додао да ЕУ може да помогне одговорним политичарима у БиХ, али не може да намећемо решење споља. “Међутим, на крају морамо да предочимо свима у овој земљи, да ако желе европску перспективу, онда морају да допринесу политичком јединству БиХ, да уважавају Устав, који је обавезујући за све етничке групе које живе у њој”, наглашава Шокенхоф.
РСЕ: Преговори Србије са ЕУ о чланству почеће у јануару. Кључно питање је преговарачки оквир. Какво је суштинско значење правно обавезујућег документа који Србија треба да потпише са Косовом на крају преговора, односно пре уласка у ЕУ. Да ли то подразумева обавезу Србије да у том тренутку и званично призна Косово?
Шокенхоф: Мислим да сада није тренутак да се о томе донесе коначна одлука. Међутим, ми не желимо да на крају преговарачког процеса интегришемо у ЕУ земљу која има нерешени спор око територије и суверенитета. Надамо се да ће у наредним годинама бити прилике да се преговора о статусу Србије и Косова у будућности. Као што сам рекао, о томе не треба донети одлуку на почетку, већ на крају овог процеса. И Србија и Косово треба да покажу способност да се независно једно од другог интегришу у европске структуре.
РСЕ: Помињу се и креативна решења попут ситуације са две Немачке током Хладног рата, које су имале столицу у УН, али без међусобног признања.
Шокенхоф: Сматрам да је свака ситуација специфична и не могу се повлачити историјске паралеле, као што је и немачка ситуација била јединствена. Ако су Београд и Приштина међусобно признати субјекти међународне политике, који могу слободно да одлучују о уласку у ЕУ, да представљају своје грађане – то је онда нормализација односа која се може постићи током преговора о чланству у Унији, који ће трајати, не знам тачно, око једне деценије – можда осам, можда 12 година. У сваком случају, не можемо сада да дефинишемо и сагледамо резултате тог напретка у преговорима о питању које је веома сложено и осетљиво. Нисмо поставили као услов на почетку преговора да Србија призна Косово, али желимо нормализацију њихових односа на крају тог процеса.
РСЕ: С обзиром да је тешко замислити да би се неки политичар у Србији усудио да у догледној будућности призна Косово, неки сматрају да би преговори Србије са ЕУ могли да потрају чак дуже него преговори Турске и Уније.
Шокенхоф: Треба да почнемо преговоре о питањима о којима постоји сагласност. Европске интеграције су решење за овај сукоб између албанског и српског народа на Косова, као и спорове у суседним земљама. Због тога не треба искључити ниједно решење, иако данас не можемо све да их сагледамо.
РСЕ: Дакле, кључно полазиште је да ни Србија нити Косово не могу једно друго спречавају на европском путу.
Шокенхоф: Апсолутно, обе земље треба независно једна од друге да одлучују о свом путу и интеграцији у европске структуре. Тако ми гледамо на овај споразум.
РСЕ: Немачка је инсистирала на “пуној нормализацији” односа Србије и Косова. Међутим, касније је пристала на компромисну одредницу о “свеобухватној нормализацији”. У чему је суштинска разлика и хоће ли скоро сва поглавља током преговора Србије са ЕУ бити директно повезана са нормализацијом њених односа са Косовом?
Шокенхоф: Мислим да је остварен значајан напредак у преговорима Београда и Приштине о правосуђу и полицијским структурама на северу Косова. Има, наравно, проблема у њиховој примени, али, може се рећи да је почела и нормализација односа, чему су обе стране привржене. Веома је важно стриктно пратити испуњавање критеријума, нарочито из поглавља 23, 24, као и 35, које се тиче добрих односа са суседним земљама. Реч је о веома сложеним питањима, али која су, истовремено, и шанса да се нормализују прилике, а што је у интересу грађана на северу Косова, као и на целом Косову и у Србији, како би побољшали услове живота и своју перспективу.
РСЕ: Постоји ли разлика између одреднице “пуна” и “свеобухватна” нормализација односа?
Шокенхоф: “Пуна” нормализација значи да нема, тако да кажем, “секторске” поделе, односно да не калкулишемо на начин да се односи нормализују у појединим секторима, већ у свим. “Свеобухватна” нормализација подразумева дух коегзистенције, затим модус вивенди који уважава реалност у суседној земљи. То, такође, значи да не калкулишемо математички од случаја до случаја, већ да имамо свеобухватни приступ који подразумева дух партнерства, сарадње и интеграција, а не сепарација.
РСЕ: Да ли сте склонији приступу “пуне” или “свеобухватне” нормализације односа између Србије и Косова?
Шокенхоф: Не видим разлику између ова два приступа. Наравно, “пуна” нормализација значи да на крају преговарачког процеса сви услови морају да се испуне, а на почетку је важна атмосфера, односно дух преговора, дакле да се не искључује ниједно питање, односно област, имајући на уму да на крају преговора треба доћи до заједничког решења које ће омогућити мирољубиву коегзистенцију, сарадњу и заједничку интеграцију Србије и Косова у европске структуре.
РСЕ: То значи да ће скоро сва поглавља током преговора Србије са ЕУ бити повезана са питањем нормализације односа са Косовом?
Шокенхоф: Не сва поглавља. Постоје делови, на пример, о науци где то није неопходно. Међутим, ти преговори по свом духу треба да покажу спремност Србије да се интегрише у европске структуре. Наравно, она је сада далеко испред Косова на путу ка ЕУ. Међутим, на крају тог процеса, и Србија и Косово треба да постану део европске породице. То значи да обоје треба да допринесу стабилности и безбедности ЕУ, а не да у њу унесу нерешене сукобе.
РСЕ: Ако сам добро запамтио, рекли сте да би преговори Србије са ЕУ могли да потрају и 12 година. Одговарајући на моје питање, казали сте дипломатски да је прерано говорити шта ће подразумевати нормализација односа Србије и Косова на крају тог процеса. Међутим, прилично је извесно да сама чињеница да ЕУ не жели да увезе сукоб, као у случају Кипра, подразумева да ће се од Србије тражити признање Косова.
Шокенхоф: Свесни смо итекако да не можемо обавезати актуелну владу у Београду да сада реши то питање. Понекад је потребно припремити терен за веома тешке одлуке. Због тога нисмо поменули реч “признање” Косова, јер знамо шта то данас значи у Србији. Зато смо настојали да пронађемо другачију формулацију. Међутим, на крају овог процеса – и Србија и Косово мораће да буду у стању да се у политичком процесу независном једно од другог интегришу у ЕУ.
СВЕ НАЦИЈЕ У БИХ МОРАЈУ ДА ПОШТУЈУ ЊЕН УСТАВ
РСЕ: Да ли је Немачка посвећена европским интеграцијама и осталих балканских земаља, које тренутно заостају на том путу, као што су Македонија и БиХ?
Шокенхоф: Наравно, наш политички циљ је да интегришемо све земље на Западном Балкану у ЕУ. Међутим, све оне морају да испуне критеријуме. Нећемо их примити групно, већ свака треба да преговара и да то заслужи, тако што ће применити европске стандарде. Македонија се суочава са проблемом блокаде Грчке због спора око њеног имена. Ситуација у Босни и Херцеговини је веома тешка и она је вероватно најслабија балканска држава. Дакле, ове земље су на различитим нивоима када је реч о њиховом европском путу, али све имају исту европску перспективу.
РСЕ: Да ли ћете осим на Македонију извршити притисак и на Грчку, која користи право вета и блокира је на европском путу?
Шокенхоф: Свакако, неприхватљиво је да се Грчка у спору са Скопљем служи неком врстом уцењивања за неке друге политичке циљеве. Сматрам да треба да извршимо притисак и на Атину како би допринела рационалном решењу овог спора.
РСЕ: ЕУ и САД су покренули неколико иницијатива последњих година у настојању да се пронађе излаз из перманентне кризе у којој се налази БиХ која је парализована због политичких сукоба и подела. Међутим, ниједна од тих иницијатива није дала резултате. Да ли ће међународна заједница поново покушати да пронађе решење?
Шокенхоф: Ми можемо да помогнемо одговорним политичарима у БиХ, али не можемо да намећемо решење споља. Међутим, на крају морамо да предочимо свима у овој земљи, да ако желе европску перспективу, затим економске интеграцију у европске структуре, онда морају да допринесу политичком јединству БиХ, да уважавају Устав, који је обавезујући за све етничке групе које живе у њој.
УКРАЈИНА НИЈЕ ПРИВИЛЕГОВАНА ЗОНА РУСКОГ УТИЦАЈА
РСЕ: На крају интервјуа о Украјини. Председник Јанукович је оптужио Запад да се меша у унутрашње прилике његове земље тако што подржава проевропске демонстранте у Кијеву. Како гледате на одлуку украјинских власти да одустану од споразума са ЕУ о придруживању и слободној трговини и да потпишу уговор са Русијом која је обећала 15 милијарди долара, тако што ће купити њене државне обвезнице и смањити јој цену гаса за трећину?
Шокенхоф: Сви знамо да Путин врши огроман притисак на Јануковича. Међутим, руски друштвени, политички и економски модел није привлачан за грађане Украјине. Они теже да се придруже ЕУ, јер је европски модел атрактивнији, не само економски. Грађани Украјине желе демократско друштво, које ће се борити против корупције. Стога морамо изаћи из оквира “нулте” игре – у којој је увек неко нужно потпуни победник, а други апсолутни губитник, што знамо из времена Хладног рата. То значи да укључење Украјине у европске структуре није пораз Русије, већ, заправо, прилика за њу. Не треба да упаднемо у замку хегемонистичке борбе: Европска Унија против Русије. Интеграција је пут који омогућава задовољавање интереса свих. То је перспектива и за Европу и за Русију. Ако господин Путин предлаже слободну трговинску зону од Владивостока до Лисабона, слободни друштвени и економски простор, зашто онда не дозвољава Украјини да се укључи у европске структуре. Украјина није привилегована зона руског утицаја, већ слободна и независна држава. Стога, “нулто” размишљање припада 20, а не 21 веку.
РСЕ: Господин Јанукович тврди да ЕУ није одобрила Украјини преко потребан новац за сервисирање дугова и да се зато окренуо Русији.
Шокенхоф: Нисмо на пијаци. ЕУ је преговарала о Источном партнерству, укључујући и споразуме о придруживању. Наш приступ није да стављамо новац на сто. Реч је о свеобухватном друштвеном и политичком приступу а не о оријенталном базару.
Разговарао: Драган Штављанин
(Радио Слободна Европа, 20. 12. 2013)